Pričam o povredi Poslovnika. Obrazlažem zašto sam povređena i zašto mislim da je neistinito ono što je gospodin govorio.
Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Radi se o tome da firme gospodina Đilasa kontrolišu 78% reklamnog prostora u Srbiji, a ona druga struja poseduje 24% reklamnog prostora. Dakle, kompletan medijski prostor u Srbiji je pokriven.
Naši izvori nisu, kao što je gospodin rekao, "Kurir" i Pink, nego Agencija za privredne registre. To je potpuna istina. Mi nećemo svi da stojimo iza "Velikog brata". Ako gospoda koja ovde sedi dozvoljava sebi da ih "Veliki brat" posmatra, Srbija nije "Veliki brat". Ujedinjeni regioni Srbije to sebi neće nikada dozvoliti. Hvala vam.

Moram da konstatujem da nije povređen Poslovnik.
Razumem da ste vi kao stranka povređeni. To razumem i na to imate pravo, ali istom merom uzvraćate i drugima.
Da li će neko biti povređen ili neće, isključivo zavisi od vas, poslanika.
Slažem se, mnogi smatraju da treba već jedanput da završimo ovu tiradu.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.
Samo me podsetite na čije izlaganje.
(Borislav Stefanović s mesta: Na izlaganje narodnog poslanika Dragana Šormaza.)
Gospodine Stefanoviću, nemate pravo.
(Borislav Stefanović s mesta: Povreda Poslovnika.)
Daću vam pravo da govorite o povredi Poslovnika, ali da budemo dosledni. Znate da nikom ne dam pravo na repliku na reklamiranje povrede Poslovnika, a prema tome ni vama.
Sada, pošto reklamirate povredu Poslovnika, izvolite.

Član 106. je povređen u više navrata, od nekoliko prethodnih govornika zbog toga što su korišćeni izrazi i izvrtane reči i govoreno ono što niko sa ove strane rekao nije. Vi ste trebali da reagujete. Više puta su iznošene laži, neistine, ni na koji način dokazane stvari.
Ali, ja razumem tu situaciju. Razumem tu nervozu. Razumem da neko ovde nama spominje Velikog brata ko je navikao da sedi iza Velikog brata. Ali, to je Labudova pesma, gospodo. Vi ste na kraju vašeg neuspešnog političkog, a po građane Srbije, ekonomskog i finansijskog puta.
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, uzeo sam član 106. Molim vas, ne želim nikoga da opominjem, zaista želim da sarađujemo, ali član 106. kaže da "govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres".
Sada vi meni objasnite osnov?)
To pokušavam da objasnim. Ukazujem na povredu.
Govorili su poslanici, poimence, i predstavnici SNS-a, gospodin Šormaz, gospodin Ilić, gospođa Plavšić, o svemu sem o tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo i iznosili su to kroz prizmu laži i potpunih neistina. Vi to niste trebali da tolerišete, plus uvrede koje su iznete.
I niko se nije vama obratio da ste vi dali novac za neko mesto, konkretno. Ali, postoje, kako pričaju ljudi, isti ti koji vama pričaju, te izmišljotine koje ovde iznosite na račun čoveka koji ovde nije prisutan i ne može da se brani. Ja sam spreman sa vama, velikim i siromašnim ljudima, da zamenim svu svoju imovinu u svakom momentu.
(Isključen mikrofon.)

Vreme, gospodine Stefanoviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik jer sam i u slučaju Šormaza i u slučaju Snežane Plavšić reagovao na vreme.
(Borislav Stefanović, s mesta: Morali ste ga opomenuti.)
Nemojte vi sada da prejudicirate moje ponašanje. Mislim da nije korektno. Onda sam trebao i vama da izreknem opomenu. Ali, ako hoćete tako, možemo i tako. Od sada ću to da primenjujem. Slažem se, meni je to najlakše.
Gospodine Šormaz, po kom osnovu?

Gospodine predsedniče, imam pravo na repliku. Imenom sam spomenut i rečeno je da sam govorio neistinu.

Nemate pravo. On vas je spomenuo u smislu da ste kroz povredu Poslovnika...

Samo da sam kroz povredu Poslovnika rekao neistinu. Nije to samo.

Ne dajem nikome repliku ko reklamira povredu Poslovnika. Prema tome, neću ni vama dati repliku.
Ima reč Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, završiću ovo moje današnje izlaganje konstatacijom da sam jako razočaran, s obzirom da se ovde radi o bolesnim građanima Srbije, o bolesnoj deci, a rasprava u parlamentu je bila nedolična za srpski parlament.
Ono o čemu sam ja pričao je osnovno ustavno pravo svakog našeg građanina – da bude lečen. Ustavno pravo u ovoj Srbiji je narušeno. Naša deca, kada me gospodin pita – a od čega su ugrožena – ako neko treba da transplantira srce, a šta mislite, od čega je ugrožen? Svaki dan je bitan. A mi se ovde prepiramo na ovaj način. Ne mogu da shvatim kako oholo i jedno prelaženje preko nekih jako bitnih tema...
Ovde pričamo o bolesnoj deci. Ima para u budžetu Srbije. Nije tačno da ih nema. Pogledajte amandmane koje je uložio Dušan Milisavljević, pa ćete videti. Uzeo sam pare iz Ministarstva finansija koje su nejasne, gde se nejasno troše. Gospodine Dinkiću, proverite amandmane koje sam uložio. Sav taj novac koji ste vi usmerili u vaše ministarstvo želim da usmerim u Ministarstvo zdravlja i da usmerim na bolesnu decu.
Dajte da novac potrošimo na bolesnu decu, da izlečimo decu, a ne na gondole, ne na kanale, ne na avione, ne na bombone, nego na bolesnu decu. To je moja tema i zato se vi nervirate, zato što trošite pare građana Srbije na gluposti, a ne na zdravlje građana.

Gospodine Milosavljeviću, više vam neću dati pravo da govorite.
Ima reč Mlađan Dinkić.