Jer vi pravite neku gondolu? O čemu vi to pričate? Kakve gondole? Da li ova Vlada finansira izgradnju bilo koje gondole? Gde to vidite? Nemojte da govorite...
(Dušan Milisavljević, s mesta: U Brzeću.)
Brzeće? Da li ste videli ijednu cifru u budžetu za ovu godinu koja je namenjena za gondole, žičare ili bilo šta slično? Nema toga. Niti je bilo planirano. To je javno privatno partnerstvo. Mogu da vam objasnim šta to znači. To znači da privatni investitor ulaže novac u gondolu, a država mu daje zemljište da bi postavio stubove. Ako vam to smeta i ako će to rešiti problem ove bolesne dece, u redu. Ali, nemojte da preterujete. To nema nikakve veze sa time.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.

Dobar dan, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Vratiću se nekoliko meseci unazad, naime, na kraj 2012. godine, kada smo u ovom parlamentu diskutovali o budžetu za 2013. godinu i kada smo vam skrenuli više puta pažnju, veoma kolegijalno i pristojno, da ste nerealni u planiranju ovog budžeta a da za početak planirate nerealne prihode u budžetu za 2013. godinu.
Danas smo u situaciji, pošto tada niste reagovali, da primanja u budžetu smanjujete za 92,3 milijarde dinara. To je promašaj za neverovatnih 10,57% i ja želim odgovor na pitanje da li ijedan ministar finansija u Evropi ili u svetu greši za neverovatnih 10,57%?
Zbog toga što ste vi pogrešili i niste nas poslušali kada smo vam kolegijalno skrenuli pažnju da nerealno projektujete prihode u ovom budžetu, danas umanjujete budžet u onim oblastima koje su strateški bitne za našu privredu i za naše društvo, za budućnost naše zemlje, kao što je na primer nauka i obrazovanje. To je trend kojih poslednjih godinu dana prosto ne jenjava od kad ste vi postali ministar finansija i privrede.
U budžetu za 2012. godinu bila je predviđena 21 milijarda dinara za oblast obrazovanja i nauke. Rebalansom koji ste vi predložili za prošlu godinu ste to umanjili na 17,7 milijardi dinara. U budžetu za ovu godinu planirali ste 15 milijardi dinara, da biste sada to dodatno umanjili za tri milijarde dinara. Dakle, milijardu i 800 miliona za nauku i ostatak na poziciji obrazovanja. Rekli ste od čega su sastavljene te uštede.
Vi nam uporno govorite da mi treba da se bavimo budućnošću, da vas realno kritikujemo. Ovo je realna kritika. Dakle, danas naučni radnici štrajkuju i protestuju zbog toga što od početka godine nisu dobili ni dinara za materijalne troškove, a koji su planirani u ovom budžetu, iako nedovoljni i simbolični da bi oni mogli da funkcionišu i rade svoj posao kako treba, nemaju ni dinara za objavljivanje naučnih radova i nemaju ni dinara za održavanje opreme. Vi im to dodatno smanjujete.
Molite nas da pričamo o budućnosti i ja upravo pričam o budućnosti. Ne postoji bitnija stvar za budućnost naše zemlje od ulaganja u obrazovanje, u znanje i u nauku. Vi ste to sveli na minimum i vi dovodite nauku i obrazovanje na ivicu opstanka.
S druge strane, ne znam zaista šta drugo možemo očekivati od vas, od ovog katastrofalnog budžeta i od ove Vlade kada ste spisku odličnih rezultata koje ova Vlada ima u poslednjih godinu dana dodali i fijasko, skandal koji se desio sa malom maturom pre nepunih 10-ak dana.
Koliko ste vi usmereni, kao ministar finansija i član ove Vlade ka budućnosti naše zemlje, dokazuje i činjenica da obrazovanje, nauku i znanje uopšte tretirate kao trošak a ne kao investiciju. To je veoma žalosna činjenica. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ako ste pažljivo slušali, već sam vam rekao da je Belgija za 800 miliona evra smanjila troškove u svom budžetu ove godine, koji rebalansira takođe ovih dana. Francuska je napravila takođe ogroman rebalans. Možete pogledati cifre i precizno to izračunati. Većina zemalja radi rebalans.
Bilo bi normalno više novca, kao što sam rekao, i za poljoprivredu, tako i za obrazovanje i za nauku da 20 milijardi nismo straćili na pokrivanje dugova "Razvojne banke Vojvodine" i "Agrobanke". Vi možete reći da to nije važno i da mi to samo ponavljamo, ali to je činjenica. Da smo imali tih 20 milijardi sačuvanih, sada bi taj novac išao za mnogo važnije i bolje stvari kao što su obrazovanje, kao što je nauka.
Vi ste potpuno u pravu kada kažete da nauka mora da dobije ta sredstva. Ne znam, zaista, mi ne učestvujemo u planiranju sredstava u okviru ukupnog budžeta Ministarstva prosvete i nauke. Mi iz Ministarstva finansija sprovodimo budžete drugih ministarstava, ali činjenica je da nije dobro da se plate naučnika tretiraju kao stavka roba i usluga. To je činjenica. Mi to imamo u budžetu već godinama unazad. To je budžet koji smo mi nasledili. Nasledio sam od prethodnika. Zašto je to tako? Ne znam. Moguće je zbog toga, pitao sam ministra, zašto ne budu iskazani naučnici imenom i prezimenom platama? Rekli su mi - zato što ima dosta onih koji primaju platu kao profesori, pa žele da na projektima primaju i plate, pa onda su tu ugovori po uslugama, i onda su oni roba i usluga.
Dakle, ima tu svega i svačega. Istina nije ni crna ni bela, nego negde između. Zaista bih voleo da sada kada budemo imali registar 30. septembra, zahvaljujući promenama Zakona o budžetskom sistemu, konačno ćemo tačno znati koliko ljudi ima zaposlenih u javnom sektoru i po kojim sve osnovama primaju zarade. Znaćemo tačno i ko su naučnici i njih treba podržati maksimalno. Ako ima nekih koji žele da uz to prime još dodatak, u redu, ako su ekstra kapacitet, treba to podržati. Nemam ništa protiv da onaj ko je značajan za Srbiju u nauci zaradi mnogo više. To treba nagrađivati, to treba stimulisati. Takvi talenti su retki. Ali, ako se kroz to pokrivaju i neki drugi troškovi, kao što su materijalni troškovi, troškovi održavanja, čišćenja i ko zna sve čega, onda prosto neke stvari tu treba izbaciti.
Dakle, novac za nauku jeste neophodan. Srbija ne može biti neka velika sila u nauci, jer nemamo toliko sredstava da istražujemo u fundamentalne nauke, ali sigurno je da možemo u nekim sferama fundamentalnih nauka više da uložimo. Imamo jake fizičare, imamo jake genetičare. Imamo jake ljude iz oblasti biotehnologije, ali ova sadašnja situacija će možda biti i uvod u rešenje, evidencija pravih naučnika, naučnika koji se zaista bave time i onda da ne budu više tretirani knjigovodstveno kao roba i usluge, što je nasleđeno od prethodnog ministra finansija, nego da budu sa platom, neka bude dobra plata, evidentirani u trezoru i da onda znamo da to finansiramo i da podržavamo.

Hvala.
Narodna poslanica Jovana Mehandžić, replika.

Hvala vam ministre na odgovoru.
Doduše, niste mi odgovorili ono što sam vas pitala. Shvatam da mi imamo, to pitanje ću ponoviti, pa ćemo ponovo o tome, izvanredne pojedince u svim oblastima u nauci. Posao države je da prepozna talenat i da pokaže da znanje ceni. Dakle, vaš posao kao ministra finansija jeste da prepoznate možda ono što neko drugi nije prepoznao. Dakle, imate i vi odgovornost u planiranju budžeta, ne samo resorni ministar.
Niste mi odgovorili na pitanje koje sam vam postavila, a to je – kako je moguće da ste promašili planiranje prihodne strane budžeta za 10,57%? Dakle, nisam sporila činjenicu da je potrebno, moguće ili nemoguće donositi rebalanse i da li to rade države Evrope, sveta itd, sigurno je da rade. Ali mi niste odgovorili na pitanje kako je moguće da ste za 10,57% promašili planiranje prihodne strane. Dakle, razumem da je u pitanju 0,5%, 2%, 3%, ali da ta cifra bude dvocifrena, meni to nije jasno. Dakle, to mi sigurno ukazuje na neke druge kvalitete koje ministar finansija treba da ima, a trenutno ih nema. Dakle, pitanje je kako ste uspeli da promašite planiranje prihodne strane za 10,57%? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Pročitajte stenograme šta ste vi iz vaše poslaničke grupe, odnosno vaši ekonomisti govorili kad smo usvajali budžet. Rekli ste – biće manji prihodi, ali niko od vas nije pominjao ovu cifru. Samo pre mesec dana vaš kolega, moj bivši kolega, takođe ministar finansija, je pričao o nekoj cifri od 50 milijardi. Pogledajte šta je MMF govorio, a šta Fiskalni savet.
Nisam ja natčovek i ne radim ja sve poslove u Ministarstvu finansija. Ne želim da se zaklanjam iza kolega koji rade makroekonomske analize i projekcije, ali ako Evropska komisija svaka tri meseca revidira svoje izveštaje u procenama i makroekonomskih i kretanja u budžetu, ne može Srbija biti izuzetak. Uopšte nije važno uočiti propust. Bitno je da se propust na vreme uoči, ispravi i da se reaguje, da od toga ne bude prevelike štete.

Hvala.
Narodni poslanik Jovana Mehandžić, replika.