Gospodine ministre, odgovorili ste mi na prvo pitanje. Hteo sam da mi još pojasnite da ako je stara vlast dala garancije u neko dobro vreme, da li te garancije važe i sada i da li će proći ponovo kroz ministarstvo? To je prvo.
Niste mi na drugo pitanje odgovorili, pa bih zamolio da mi se odgovori. Ako ide pod stečaj preduzeće, može li stečajni postupak da ne traje 10 godina, može li da traje godinu dana? To je vrlo bitno i za državu i za radnike i firme koje dođu u tu poziciju. Hvala.

Srđan Milivojević je odustao od povrede Poslovnika.
Ministar Dinkić ima reč.

U pravu ste za stečajne postupke, zaista se sporo sprovode. Jedino što možemo da učinimo jeste da donesemo propis na Vladi da se umanjuje proporcionalna nagrada stečajnim upravnicima u srazmeri sa dužinom trajanja postupka. Ako duže traje postupak da imaju manju nagradu. Što su efikasniji, brži da onda im od toga zavisi visina naknade koja im se plaća. Drugo, da se zamenjuju oni koji odugovlače postupke jer ko zna kakve interese imaju. Često nažalost interes stečajnog upravnika nije da završi efikasno proces stečaj, a da namiri poverioce, nego da što duže prima neku naknadu i da vodi to preduzeće, a često zastupaju interese razno raznih interesnih grupa kojima je u interesu da se taj postupak ne okonča. Jedini način je da tu uključimo jaču kontrolu i dobro je što ste to zapazili i probaćemo da napravimo nešto na ubrzanju toga.

 Božidar Đelić, replika.

Da sam brz, o tome će proceniti građani, a što se tiče ovog budžeta, čujemo ponovo u ovoj debati oko zaduženja.
Nama je interesantno svaki put kada vidimo neku formu. Tada zatražimo izvor i dođemo do jedne partije i jednog čoveka. Kako se zove ministar koji je uveo nagradu za te stečajne upravnike? Mislim da on sedi u ovim klupama sada. Kako se zove ministar koji je doveo do toga da sada mora da se u rebalansu uvede 1,5 milijardi dodatnih sredstava za reciklere? Taj isti ministar finansija koji sedi u ovoj klupi koji je prošle godine, a mi smo o tome pričali, ukinuo sopstvene prihode, a da na rashodnoj strani nije predvideo novac za već ugovorene stvari, ugovore i kada je video da dolaze tužbe i da će biti plaćeni značajni penali onda je brže bolje našao za shodno da uzme dodatni prostor od 1,5 milijardi dinara. To se zove amaterizam. Ponosan sam na moj nadimak i na profesionalizam koji on karakteriše i kamo sreće da sam imao isti pristup poslu.

Narodna poslanica Jelena Travar Miljević.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, danas kada govorimo, odnosno juče o rebalansu budžeta i izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ne mogu reći da je ovo najsrećnija situacija u kojoj se Srbija nalazi. Ali, ono što mogu da kažem kada pričamo o odgovornosti jeste odgovoran pristup problemu.
Ako neko još u maju vidi i proceni da punjenje budžeta ne ide onom dinamikom na koju se računalo, a preduzima mere odmah nakon pola godine, smatram da je to odgovoran pristup i samim tim će ova vlada i ovo ministarstvo imati moju podršku, dok god u toku krize pokušavaju na jedan brz i efikasan način da nađu odgovore.
Naravno, želim Srbiju u kojoj imamo snažne institucije, koje vidljivo jačaju državu, donose ravnomerniju ekonomsku korist društva u celini. U cilju unapređenja pravnog i institucionalnog i poslovnog ambijenta, potreban je stalan razgovor Vlade, javnog, civilnog i privatnog sektora. Jedan od takvih razgovora je vođen kada se radio ovaj rebalans budžeta.
Ne mogu, a da danas ne spomenem da je nedavno rađena anketa nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji. Ima ih oko 350 i zapošljavaju oko 25.000 ljudi. Ono što su oni ukazali jeste upravo stvaranje poslovnog ambijenta. Nije to nešto što je od juče problem u Srbiji, ali jeste nešto što ova vlada rešava. Ako neko reši da unapredi pravni sistem, a to je ono što predstavlja jedan od problema, ako neko reši da se bori protiv korupcije, ako neko reši da stvara pravnu državu, onda ta vlada zaslužuje podršku svakog od nas. Ono što jeste interesantno kroz tu anketu, jeste činjenica da bi se 88% tih preduzeća ponovo opredelilo da investira u Srbiju.
Naravno, želim Srbiju u kojoj je razvoj nacionalne privrede zasnovan na stabilnom dinaru i niskoj inflaciji, stimulativnim porezima i odgovornim javnim finansijama, slobodnoj konkurenciji bez monopola, modernizaciji celokupne putne, komunalne i telekomunikacione infrastrukture, sistemskom jačanju domaćih preduzetnika, uspostavljanju snažne saradnje između sindikata, Vlade i poslodavaca. Ovo je nešto što piše u programu Ujedinjenih regiona Srbije. Ovo je nešto što ova vlada sprovodi i zato treba dati priliku da se ovo izvede do kraja. Održavanje izbalansiranog budžeta predstavlja napor koji ulaže, kako Vlada, tako i parlament, a odgovor na trenutno stanje, reakcija na vreme i veoma promenljive uslove jeste upravo ovaj rebalans.
Ono što bih svakako pohvalila, jeste registar zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru. Gledajući situaciju čega sve ljudi mogu da se dosete, imam primer i u svojoj opštini. Zamislite kada imate jedno javno preduzeće koje zaposli, odnosno koje broji 36 zaposlenih, a onda preko studentske zadruge zaposli još 28, odnosno angažuje. Neću da pričam ko je na čelu takvog javnog preduzeća i kakva se matematika vodi i kakvi su rezultati na kraju godine. Ako će ovo doprineti da sutra moji građani i sugrađani znaju ko sve radi, po kojoj osnovi i za koju količinu novca i koliko ih to košta, onda ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu zaslužuje punu podršku.
Naravno da postoje pozitivne stvari. Ako uporedimo prvih šest meseci prošle i ove godine i vidimo da je budžetski deficit za 12% niži u odnosu na prošlu godinu, onda mislim da ova vlada zaslužuje da joj se pruži ruka i da prilika da završi posao koji je započela. Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ocena kapitalnih projekata i uvođenje same sadržine i primene daljeg pravilnika koji će se urediti je nešto što ja smatram izuzetno dobrim.
Pored toga, ne mogu da ne spomenem, mere za povećanje naplate prihoda i nultu toleranciju na finansijsku nedisciplinu i borbu protiv crne i sive ekonomije. O tome smo govorili i u prethodnom periodu. Znate jako je bolno kada vas sugrađani pitaju, a zašto ja koji plaćam porez, doprinos, imam prijavljenu radnju, obilazi me redovno inspekcija, na kraju budem u nepovoljnijem položaju od onoga koji svoj alat nosi u džepu. Ovo je upravo odgovor koji ću sa ponosom moći da istaknem.
Dolazimo do toga da će poreska administracija raditi u cilju da sve ono što nije u legalnim tokovima bude uvedeno, ali ne pod nekom pretnjom i prinudom, nego stvaranjem jednog partnerskog odnosa, gde postoji period koji će biti dat svakome da se uvede u legalne tokove.
Ne može me niko ubediti da ne postoje mere koje to mogu da podrže. Nacionalna služba za zapošljavanje, a i na lokalnim nivoima se sprovode mere koje podstiču kako novo zapošljavanje i samozapošljavanje, tako i druge mere koje mogu da daju sa lokalnog nivoa, a podstaknu upravo ono o čemu sam govorila – samozapošljavanje. Mislim da zaista samo kroz jedan partnerski odnos i opredeljivanjem što većeg broja ljudi na terenu, sa davanjem što većih ingerencija može da dovede do toga da smanjimo ovo sivo i crno tržište.
Naravno, da treba kontrolisati one poslodavce koji ne prijavljuju svoje zaposlene, to je ono što ne može biti aktivnost samo jednog ministarstva. Lepo je rečeno da koordinirana aktivnost svih kontrolnih organa, posebno saradnja sa MUP-om, je preduslov za delotvorno suzbijanje nelegalnog prometa. Ono što na kraju želim da pohvalim jeste upravo činjenica da su se najzad stekli preduslovi, odnosno politička volja, da se završi jedan posao koji traje već deset godina.
Ne bih sada samo spominjala koliko novca ulaže ova država. Prema procenama recimo Svetske banke u 2012. godini potrošeno je oko 750 miliona evra u vidu direktni i indirektnih subvencija za preduzeća u restrukturiranju.
Ono što nam je svima potrebno, jeste jedna realna slika Srbije. Znači, nema potrebe ovde da neko govori tim ljudima o firmama u kakvim je, pa oni rade, nazovimo rade, u tim preduzećima i znaju kako im je svakog dana. Isto tako, ova vlada je odlučila da ovu priču završi, da definitivno znamo šta je to što u ovoj državi radi, posluje, ima budućnost, šta je to što nama od radne snage ostaje neopredeljeno, a šta je to za šta se mora odvojiti još neki novac ili još neke mogućnosti da se ti ljudi samo zaposle, ali isto tako i koji je to broj ljudi koji ide u penziju i za to se u ovom rebalansu odvojena sredstva.
Mislim da nema razloga ovde ništa da karikiramo, znaju građani kako žive, ne treba mi odavde da im pričamo koliko im je teško. Za razliku možda onog prethodnog perioda, u ovom periodu imamo jednu Vladu koja je svesna da građani ne žive lepo. Imamo jednu Vladu koja je spremna da pomogne i jednom preduzeću koje se nalazi u jednoj od najnerazvijenijih opština, nije u restrukturiranju, ali u njemu radi 1.360 ljudi. Možete li zamisliti šta znači za tu opštinu, koja ima stopu nezaposlenosti 40%, kada ova vlada reši da joj pruži ruku. To preduzeće nalazi se u mojoj opštini. Vrlo sam svesna položaja svakog zaposlenog u toj firmi, ali su dobili pruženu ruku i to je ono što je najbitnije i to je jasan signal da je ovoj vladi i Ministarstvu finansija i privrede jednako važan svaki deo Srbije i zbog toga će ovaj paket zakona imati moju punu podršku.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Hvala predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za diskusiju o reviziji budžeta, pažljivo sam sagledao sve stavke, sve uštede, međutim, moje kolege juče i danas su puno toga o tome rekli, tako da bi se ponovio, obzirom na vreme koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi treba da ustupimo i da moje kolege još nešto kažu.
Izneo bih par konstatacija, neke predloge, a i neka pitanja. Pre toga bih pomenuo da ono što kao nov poslanik parlamentu primećujem, a to je nekako uvek inflacija kritika, a deflacija ideja, odnosno odsustvo konstruktivnih rasprava. Nadam se da ćemo ubuduće više biti konstruktivni, a manje se kritikovati, ali i naravno kritikovati se kada treba.
Najmanji pomak u smanjenju deficita predstavlja veliki uspeh, jer osim ambicioznog projektovanja budžeta za 2013. godinu i loših političkih poteza u ekonomskoj politici države u prethodim vladama, a u smislu loših finansijskih aranžmana, konkretno zaduživanja i katastrofalno vođenih finansija, sada napraviti čudo sa smanjenim prihodima i rastućim rashodima jednostavno je vrlo teško izvodljivo. Prethodne vlade su trebale da štede kada se imalo šta uštedeti. Da podsetim, privatizacija u jednom periodu, cementara, duvanske industrije, "Mobtela", svog onog zdravog sektora, koje smo imali, donelo je velike privatizacione prihode i da su tad vlade malo razmišljale za buduće vreme, moglo se tu nešto i uštedeti.
Sada bih istakao dobre strane ovog rebalansa, a to su: ograničenje javne potrošnje, strukturne reforme sistema, stabilizacija državnog budžeta, reforma javnog sektora koja podrazumeva i izradu jedinstvenog registra zaposlenih u javnim preduzećima, pa ćemo po prvi put videti kolike su stvarne plate, kolika su stvarna izdavanja u javnom sektoru i dodaci na plate itd, i unapređenje poslovne klime.
Takođe, pozdravljam akcioni plan okončanja restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Mada, čini mi se da nam oko toga tek predstoji ozbiljan posao kako na najbolji način taj posao odraditi.
Ključno pitanje za Vladu, a posebno za Ministarstvo finansija u narednom periodu je - kako povećati prihode? Moje je da kažem ne kroz nove poreske namete, ne povećanje poreskih stopa, već kroz poreski obuhvat. Slučajno sam čuo podatak da, na primer, u Kaluđerici, a možda ministar to bolje zna pa neka me ispravi 80% domaćinstva nisu u poreskom sistemu. To je samo jedan od primera, možda je loša informacija, ali neka me ministar ispravi.
Takođe, forsiranjem modela javnog privatnog partnerstva, malopre je i ministar pomenuo, suviše malo energije ulažemo u taj deo i čini mi se da je potrebna i edukacija, naročito u lokalnim samoupravama, kako i na koji način taj model primeniti, jer stvarno lokalna samouprava u jednom delu, ako gledamo poljoprivrednu proizvodnju, da je zemljište, odnosno nešto što je u vlasništvu opštine, a investitori kompletan investicioni ciklus i zapošljavamo nove ljude.
Takođe, iz moje lokalne samouprave iz Pirota, odakle ja dolazim, stigao mi je dopis juče da zamolim nadležna ministarstva da projekat koji je predat za izgradnju vodovodne mreže u jednom selu, selo Ponor pored Pirota, koji već 10 godina imaju problem sa vodosnabdevanjem, pa molim nadležno ministarstvo da vide da li postoje određena sredstva koja možemo uložiti, jer stvarno vodosnabdevanje je nešto što je život nasušni.
Zatražili su pomoć takođe oko revitalizacije puta Pirot – Knjaževac. To je deo puta koji je okrenut Staroj planini, i ako želimo sutra i nove hotele i razvoj turizma, revitalizacija tog putnog pravca je stvarno od značaja, ne samo za pirotski, knjaževački, zaječarski region, već i za celu Srbiju.
Iskoristio bih priliku da napomenem da i putni pravci Pirot-Babušnica, Babušnica-Bela Palanka su više putevi gde samo zaprega može da prođe, a ne normalni automobil. Kako ćemo razvijati i reformisati neke stvari ako nemamo ono osnovno, a to su putevi?
Takođe, apelujem na Ministarstvo finansija, pošto mislim da je to najviše u njihovoj nadležnosti, podsticanje lokalnih samouprava na emitovanje municipalnih obveznica, gde bi se obezbedio novac za neke infrastrukturne projekte, za neke projekte od kapitalnog značaja za pojedine lokalne samouprave.
Takođe, nešto što rak rana naše ekonomije, to su lokalne toplane. Primer iz Pirota je da je lokalna toplana koja je na mazut hronični gubitaš, tako da svake godine subvencijom budžeta opštine pokrivaju gubitke, ali i ministarka energetike je pre dva, tri meseca u Pirotu osvestila te ljude, apelujući na njih da sagledaju nove tehnologije, kako, na koji način preurediti postojeća postrojenja. Priča se toliko o elektranama, energanama na bio masu, pa bi bilo dobro da kroz emitovanje municipalnih obveznica obezbede sredstva i da takve objekte završe, što bi značilo i za uštede, a i cena grejanja bi bila neuporedivo jeftinija.
Istakao bih još jedan veliki problem, pričali su svi o tome, ali dobro je istaći još jednom, a to je suzbijanje sive ekonomije, najpre kroz ozbiljnu reformu poreske uprave. Više puta smo pričali, onaj deo što je u sivoj ekonomiji, neki kažu to je ovoliko posto, onoliko posto. Ja sam i ministru Dinkiću dao, pre usvajanja budžeta za 2013. godinu, iz "Taks Tribjuna" jedan podatak da kod nas samo 40% prometa se obavlja u legalnim tokovima. Apelujem na nadležno ministarstvo da što pre ovaj posao počne i privede kraju.
Što se tiče poslaničke grupe SNS, mi ćemo u svakom slučaju podržati ovaj rebalans budžeta, jer ipak je dobro na vreme uraditi neke stvari, odrezati neke troškove, kako ne bi išli dalje u dubiozu. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Momo Čolaković, izvolite.