Dakle, priznali ste grešku da ste promašili planiranje budžeta na prihodnoj strani za rekordnih 10,57%. Samo želim odgovor od vas, da kažete – jeste, promašeno je to.
Ono za šta ću zatražiti od skupštinskih službi da mi dostave stenografske beleške jeste upravo ovo što ste vi tražili, da bih proverila da sam u pravu. Mi smo vam skretali pažnju da nerealno planirate budžet. Nismo mi dužni da vama planiramo budžet. Vi ste dužni da predstavite realan budžet građanima Srbije. Nije opozicija dužna da planira umesto vas. Naše je da vam kažemo da ga nerealno planirate, da vam skrenemo pažnju i da kažemo – prihodna strana budžeta je nerealna. Nećete uspeti u narednoj 2013. godini da taj budžet ostvarite, ali da to bude toliko nerealno danas, 2. juna, posle šest meseci implementacije budžeta, da ste ga promašili za 10,57%, meni to zaista nije jasno. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Nije važno šta se događa na prolaznom vremenu. Važno je kako se sve završava. Mi znamo kako je završila prošla godina kad je neko drugi planirao budžet, sa rekordnim deficitom. Hajde da sačekamo svi, ova godina neće još dugo trajati, još samo šest meseci. Bićemo ovde kada bude budžet za 2014. godinu, pa ćemo onda meriti koliki je deficit bio ove godine, a koliki je bio godinu dana ranije.
Nije jednostavno voditi javne finansije. Nikad nisam rekao da je to lak posao. Ne bežim od toga ni da priznam grešku. Da, pogrešio sam zato što su službe koje su mi radile taj posao dale takvu projekciju. Međutim, ja njih ne krivim. Opet kažem, svi mi grešimo, ali neki nisu spremni te greške da priznaju, niti da ih isprave. U tome je velika razlika između različitih ljudi.

Hvala.
Nećemo više da repliciramo. Dosta je bilo. Ministar je odgovorio na drugu vašu repliku. Molim vas da nastavimo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović.
Ostalo vam je još četiri minuta.

Hvala.
Za žaljenje je da u trenutku kada se usvaja rebalans budžeta nije prisutna cela Vlada i da gospodin Dinkić danas kao ministar finansija treba da odgovara i na pitanja koja nisu u njegovom resoru, ali kao što su moji prethodnici već naglasili, politika Vlade je zajednička odgovornost i ono o čemu ću govoriti se tiče upravo toga iz oblasti kulture.
Ne znam da li se ministar kulture, gospodin Petković, dovoljno bori za svoj resor, ja bih rekla da ne, ali to ne umanjuje odgovornost Vlade Republike Srbije u odnosu na ovu veoma važnu i osetljivu oblast, što su pokazali i nedavni protesti umetnika, naučnika, koje smo videli na ulicama Beograda u proteklih nekoliko dana.
Dok Vlada ne bude imala odnos prema ovim resorima kao strateškim i razvojnim oblastima, ova civilizacijska regresija u kojoj se nalazimo, odnosno ovu regresiju neće zakrpiti ni jedan budžet. Ne govorimo mi samo novcu i ne želimo da nam kao predstavnicima opozicije nametnete da mi nemamo dovoljno razumevanja za ekonomsku krizu u kojoj se trenutno nalazimo. Govorimo o mnogim drugim okolnostima u kojima se vidi nedovoljna odgovornost i nedovoljan senzibilitet za osetljive oblasti kao što je oblast kulture, a daću vam i primere.
Zakoni koji su donošeni u poslednjih šest meseci ili godinu dana, kao što su Zakon o javnim nabavkama, Zakon o rokovima za izmirenje novčanih transakcija i Zakon koji je u pripremi, a to je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojem je vaše ministarstvo gospodine Dinkiću, predvidelo da se brišu određene odredbe iz Zakona o kinematografiji. To što ste povećali budžet za 320 miliona dinara je pohvalno, ali ukoliko budete brisali odredbe Zakona o kinematografiji i pravili propuste koje ste pravili u prethodnom periodu, to povećanje će biti slaba uteha.
Takođe želim da naglasim i kažem, možda ne znate, nije to u vašem resoru, ali kažem vama, obratite pažnju ukoliko ministar kulture o tome ne govori na sednicama Vlade, da je samo nedavno arheološki lokalitet "Vinča" izgubio u užem izboru, u takmičenju, da dobije vrlo značajna sredstva za obnovu ovog važnog arheološkog nalazišta, zbog toga što ne zaseda savet za "Vinču" koji je interresorni savet koji čine mnoga ministarstva, predstavnici ministarstava iz Vlade Republike Srbije, da nije usvojena medijska strategija od koje zavisi da li će Srbija potpisati ugovor za dva programa - Program kreativna Evropa i Medija program, iz kojih je moguće povući milione evra za naše umetnike, za našu kinematografiju itd.
Prema tome, dok vi, istina, dodajete i povećavate za jedan mali procenat budžet za kulturu, zbog nesposobnosti Ministarstva kulture i nesposobnosti Vlade, mi gubimo mnogo više novca. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Imate još pola minuta. Izvolite.

Kad već imam samo pola minuta, to govori o tome da su moje kolege iz poslaničkog kluba bile veoma aktivne i to je normalno, to je posao opozicije i to nije razloga da se Vlada ljuti.
Reći ću samo jednu stvar. Dobro je što prvi put ministar finansija uvažava mišljenje Fiskalnog saveta, ceo njegov ekspoze je bio parafraza dog dokumenta. A nije dobro da prvi potpredsednik Vlade, politikantski diskvalifikuje ovo telo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Šta nije dobro ni za jednog ni za drugog? Što je posao Fiskalnog saveta da brine o javnom dugu, a Vlada mora da ima i politiku. Nje nema iza ovog rebalansa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, valjda ćemo posle ove diskusije ući u malo mirniji tok razgovora i polemike.
Predlog rebalansa budžeta je deo sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi a koje podrazumevaju pod broj 1) stabilizaciju državnog budžeta, pod broj 2) reformu javnog sektora i pod broj 3) unapređenje poslovne klime.
Usvajanje izmena Zakona o budžetskom sistemu stvara se osnov za dodatne uštede i bolju kontrolu trošenja novca kroz uvođenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru.
Tekst rebalansa pokazuje da će najveće uštede biti postignute smanjenjem kapitalnih investicija i kresanjem subvencija za privredu i poljoprivredu. Ustanove kulture i policija su se našle na oštrom fiskalnom rezu, a slično su prošli i projekti navodnjavanja kao i troškovi putovanja.
U samom vrhu najveće uštede podneo je kabinet vicepremijera dr Jovana Krkobabića, sa 21 milion, uzgred rečeno, to je inače bio i najmanji budžet kabineta, smanjen je na 16,5 miliona dinara.
Država takođe mora dodatno da izdvoji od ukupno predviđenih 12,4 milijardi dinara, 6,9 milijardi dinara za kamate po osnovu aktiviranih garancija, dok se prethodno računalo da za ovaj trošak neće preći 3,65 milijardi. To znači da su preduzeća, odnosno subjekti kojima je država garantovala za uzete kredite lošije poslovala nego što se očekivalo. Ovo je vrlo bitno.
Imam ovde jedno pitanje za ministra, pa bih da me sasluša samo, ako može? Hoće li vaše ministarstvo, odnosno Vlada dozvoliti kroz saglasnosti podizanje kredita lokalnim samoupravama za nove investicije? U zadnje vreme je tendencija, ko prati, da se lokalne samouprave zadužuju i da povećavaju ovaj procenat. Mislim da je supstanca iz koje se vraćaju krediti, pogotovo krediti za inostranstvo, vezana za državu. Ovim ćemo anulirati ove uštede sa kojima računamo da ćemo smanjiti rupu u budžetu. Molio bih ministra, ako je moguće, da večeras odgovori na ovo pitanje.
Rebalansom se smanjuju subvencije sa 91,7 milijardi na 83,8 milijardi dinara, pri čemu će najveći teret poneti subvencije za privredu, smanjenje za 3,3 milijarde, sa 18,3 milijardi na 15 milijardi. Subvencije za poljoprivredu će pasti za isto toliko, sa 41 milijardi na 37,7 milijardi dinara.
Nacionalna služba za zapošljavanje dobija manje para – 10,1 milijardu umesto 13,7 milijardi. Takođe i PIO fond ostaje sa samo 16,5 milijardi, mada bi ova institucija nedavnim poreskim izmenama trebala da nadomesti taj gubitak.
Povećanjem sa 1,6 milijardi na 5,25 milijardi dinara tranzicioniom fondu će se rešavati radno-pravni status zaposlenih kojim će biti utvrđen kako višak u privrednim društvima, čiji se konačni status rešava kao i isplata otpremnina zaposlenima koji će dobiti otkaz kada Vlada počne da gasi brojne gubitaše koji su trenutno u stečaju. To što su ta sredstva odvojena baš sada, ukazuje da bi to moglo da dođe već u narednim mesecima. Ovde moram da kažem da se radi o 179 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju sa 54.000 radnika.
Ministar je u današnjim diskusijama dosta obrazložio i dosta je toga sada jasno, ali je ostalo nejasno, ministre, samo da nam kažete – kako ćemo stečaj smanjiti sa 10 godina, koji ne odgovara ni državi ni radnicima, da ga smanjimo i da bar traje samo jednu godinu, ili do jedne godine? Ima li mogućnosti, ima li mehanizama ova država da reši ta pitanja? Znači, oni koji mogu da se prodaju ili mogu da se nađu investitori, strateški partneri, da se uđe u taj posao, a oni koji idu u stečaj, da se to završi što pre. To će biti dobro i pozitivno i za radnike i za državu.
Najveći deo ušteda dolazi na smanjenju kapitalnih investicija, čak 13,1 milijarda dinara. Svoje kapitalne investicije je MUP smanjio za dve trećine. Troškovi za turističku infrastrukturu su, praktično, izbrisani i svedeni – sa 1,4 milijarde na 215 miliona dinara. Napola su smanjena i sredstva za navodnjavanje – sa 500 miliona na 250 miliona. Ova sredstva su i inače bila mala. Nadam se da će iz ovih nepovučenih kredita biti nadomeštena i obezbeđena sredstva i da ćemo ovome pridati veću važnost.
U proces štednje su se takođe uključila i ostala ministarstva. Kada su u pitanju kapitalne investicije, Ministarstvo saobraćaja je budžet smanjilo sa dve milijarde i 65 miliona dinara, umesto tri milijarde i 450 miliona dinara, što preti da ugrozi već započetu deonicu puta u Ub-Lajkovac na magistrali, odnosno Koridoru 10 Beograd-Južni Jadran. Za to će sada biti izdvojena tek polovina od planiranih 2,23 milijarde dinara.
Ministar je ovde isto objasnio i mislim da je ovo dosta jasnije. ovo je mnogo važno zbog naroda koji sluša, odnosno za slušaoca našeg programa, da će povlačenjem iz odobrenih kredita određena sredstva biti nadomeštena, gde se skidaju sredstva, pogotovo kad su bitne kapitalne investicije, a ovaj Koridor 11 za Srbiju je, pogotovo za zapadnu Srbiju je, prozor u svet.
Realno je očekivati da se do kraja godine budžetski deficit zadrži na rebalansiranom nivou, a moguće je da bude i dvadesetak milijardi niži, ako budemo domaćinski poslovali.
Finansije su najosetljiviji deo u budžetu uopšte, pogotovo kada je vreme krize i zato ovakvu raspravu sa pozicijom, žao mi je što nas nisu ni saslušali dalje nego su izašli, vrlo je bitno da to shvatimo pozitivno i da njihova nastojanja budu ubedljiva, samo da smo na dobrom putu da razrešimo, da se više neće u Ministarstvu prelivati iz praznog u šuplje. Prvo ćemo pokušati da začepimo rupe, pa ćemo onda puniti budžet kako treba i do 2015. godine dovesti budžet da nemamo ovolikih rupa u budžetu i da obezbedimo narodu normalno funkcionisanje države.
Poslanička grupa PUPS – Ujedinjenih penzionera Srbije, glasaće za ovaj rebalans. Hvala.

Hvala.
Srđan Šajn, povreda Poslovnika.