Poštovana potpredsednice, radno predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, kao i svi ostali koji su u diskusijama danas govorili, ja takođe mislim da se nalazimo u veoma složenoj i teškoj situaciji, finansijskoj i privrednoj i posebno bih rekao socijalnoj, ali sam takođe uveren da, ukoliko objedinimo sve fizičke i umne snage, da možemo krizu prevazići. U tom pogledu pozivam sve da obezbedimo jedno jedinstvo u naporima, da tu krizu prevaziđemo. Pozdravljam izjavu gospodina ministra, da je to jedinstvo postignuto u Vladi Republike Srbije. Molim još jednom da u vezi sa tim posebnu pažnju obrate na socijalni dijalog sa privrednicima i posebno sa sindikatima.
Naša poslanička grupa, na našu žalost najstarija, a po stažu u parlamentu najmlađa, će podržati ove zakone, posebno Zakon o rebalansu budžeta i posebno zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Zašto ćemo to učiniti? Ima mnogo razloga. Samo ću navesti tri razloga. Neću opterećivati sa podacima obzirom na vreme.
Prvi je razlog zbog toga što su utvrđeni pravilni i praktični prioriteti u otklanjanju krize u kojoj se nalazimo. Prvo što je rečeno je da će početi rešavanje privrednih i posebno proizvodnih problema i u tom pogledu olakšati sve druge reforme koje su najavljene u vezi sa tim u poslednjih godinu dana. Pre svega insistiramo na tome da oporavak privrednih subjekata bude na prvom mestu, da se stvori osnova za zapošljavanje većeg broja radnika i tome slično.
Drugi razlog je da štednja krene od državnih institucija, organa, agencija itd. To je za nas prioritet. Mislim da teret celokupne krize i najveći deo treba upravo da podnese država. Ne mislim samo na republiku, na opštine, na gradove, pokrajine, nego i svi drugi koji učestvuju u trošenju novca naroda.
Treći razlog zbog kojeg mislimo da treba podržati budžet, što se teret mera ne prebacuje na najsiromašnije. U tom pogledu posebno odajemo priznanje Vladi, da nema zamrzavanja plata i penzija. Mislim da je to veoma značajno i bitno.
Ne može se štedeti na onima koji nemaju, na onima koji imaju najniže penzije, koji imaju najniže plate ili socijalna davanja.
Mislimo da bi trebalo takođe imati u vidu, kad je u pitanju kritika reforme penzijskog i invalidskog osiguranja, o čemu ne mogu dugo govoriti, da je u poslednjih 10 godina, od 2000. godine na ovamo, vršena reforma ili delovi reforme penzijskog i invalidskog osiguranja šest puta. Svi su učestvovali u toj reformi, sve parlamentarne stranke koje su zastupljene u ovom sazivu parlamenta. Ne može se govoriti o tome da nije bilo reformi i da se ništa ne radi. Takvu kritiku od strane pojedinih opozicionih, a i nekih poslanika iz vlasti ne možemo prihvatiti.
Neću to pominjati, mi te podatke imamo, ali hoću da kažem da su ovom sistemu penzioneri, gde je 1.709.225 penzionera, koliko ih na današnji dan ima, onih koji su kasnije otišli u penziju manje, onih koji su ranije otišli više, podneli najveći teret kriza koje su bile u poslednjih 10 godina. To treba imati u vidu. Zbog toga mislim da je Vlada u pravu što nije posegla za zamrzavanjem penzija.
To isto važi kada je u pitanju Predlog Fiskalnog saveta da se uvede solidarni porez na ona primanja penzionera koja su iznad 25.000 i na plate iznad 40.000. Da li je to moguće u ovoj situaciji prihvatiti? Mi to ne možemo podržati. Pa, 65 ili 70% penzionera izdržava svoje porodice, one koji su nezaposleni, svoju decu i svoju unučad. To je naš odnos prema izmenama i dopunama Zakona o budžetu, odnosno rebalansu i odnos prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Na samom kraju da kažem nešto u vezi sa kritikama koje su ovde bile. Meni je žao što tu nisu poslanici koji su to uputili. Kaže se da treba DRI da uđe u Fond PIO, kako to kažu, na ozbiljan način. Da li ima neozbiljan način gde je DRI ušla? Oni se nalaze u Fondu i ako bude nepravilnosti, a kaže se ovde da ima nepravilnosti i da je to najveći izbor korupcije u državi, ko to može da prihvati? Ako Fond funkcioniše na najbolji mogući način, ako je podignuta efikasnost Fonda sa nekih 60%, od 2008. godine do sada, na blizu 90%, kako se o tome može tako govoriti?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Molim vas, još dve rečenice.
Isto tako, danas je jedan poslanik izneo za potpredsednika Vlade da nije danas na sednici. Pa nije zato što ne može iz objektivnih razloga. Drugo, da nije prisustvovao ni na jednoj sednici parlamenta. Pa on je jedini čovek koji je ovde čitavo vreme sedeo i kada su bili zakoni iz penzijskog i invalidskog osiguranja i kada je bilo do pet časova ujutru dva puta. To je nepromišljeno i lično mislim da takve stvari treba ceo parlament da osudi. Zahvaljujem na pažnji i izvinjavam se.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je juče i danas dokument koji je dokaz odgovornosti i spremnosti da se problemi rešavaju, a ne da se guraju pod tepih.
U raspravi smo se, bogami, naslušali demagogije, teatralnosti pred tv kamerama, ali i skupljanja jeftinih poena na tuđoj muci. Nažalost, ovakva politika nema svoje uporište više. Pokazali su to izbori u Kovinu, gde je ta politika dobila samo devet posto podrške. Pokazali su to izbori u Zaječaru, gde je ta politika dobija svega tri posto i nije čak ni prešla cenzus. Ovo teško vreme zahteva drugačiju i odgovorniju politiku.
Vlada je hrabro i pošteno izašla pred građane i dala realnu sliku. Da li smo trebali da ćutimo i stvaramo lažnu sliku da je sve u redu, da trošimo bez pokrića, kao što je to rađeno u prethodnom periodu? Da li smo trebali da dozvolimo da za neku godinu prosvetari, lekari, milicajci i vojnici ostanu bez plata, a penzioneri bez penzija? Da li smo trebali da dozvolimo da cela Srbija ostane bez investicija? Ne, Vlada je rešila da se suoči sa problemom. Ponudila je jedno odgovorno rešenje, ponudila je ovaj rebalans. Štednja je neophodna i to na svim nivoima vlasti. Naravno, napravljen je dobar balans. Ne sme se štedeti na najsiromašnijima, a ne smemo zapostaviti ni investicije.
Čuli smo danas podatke o rastu izvoza, povećanju BDP i zaustavljanju nezaposlenosti. Sve to ohrabruje, ali to ni približno nije dovoljno. Mora još mnogo toga da se uradi. Naravno da mora da se dodatno poveća finansijska disciplina i naplata poreza i tu ministar mora da ima apsolutnu podršku i odrešene ruke. Jer, svaki neizdati fiskalni račun ne znači da je država prevarena. Svaki taj neizdati fiskalni račun znači manje para za obrazovanje. Svaki neizdati fiskalni račun znači manje para za zdravstvo, za nove puteve, za investicije. Znači, građani su prevareni, a u raspravama smo čuli da nam je upravo potrebno više novca i za investicije i za obrazovanje i za zdravstvo.
Apsolutnu podršku mora da ima naplata poreza koja je najavljena onima koji imaju imovinu veću od 350 miliona dinara. Svi moraju da plaćaju porez, ali oni najbogatiji moraju da budu prvi u redu i tu ne sme da bude nikakvog kompromisa.
Naravno, potreban je i ozbiljan rad na suzbijanju sive ekonomije. Duboko cenim svakog onog ko danas ima privatni posao u Srbiji i tako zarađuje za sebe i za porodicu. Što narod kaže - takvom treba skinuti kapu, ali taj ne sme da ima nelojalnu konkurenciju i svaka siva ekonomija mora biti oštro sankcionisana.
Moramo da imamo i hrabrosti kada su u pitanju preduzeća u restrukturiranju i javna preduzeća. Čuli smo ovih dana koliko preduzeća u restrukturiranju odnose novca. Taj novac treba usmeriti ka stvaranju realnih radnih mesta.
Šta je sa javnim preduzećima? Hajde već jednom svi da priznamo da su to bila utočišta za zapošljavanje partijskih kadrova, da su neefikasna, da cenu na kraju moraju ipak da plate građani. Navešću vam primer Kovine, jedne male opštine, gde je u toku prošle godine za javno komunalno preduzeće izdvojeno subvencija za 24 miliona. Neću da kažem da su prethodne četiri godine za trećinu povećali broj zaposlenih. Zamislite da su ta 24 miliona svake godine izdvojena za izgradnju neke ulice, neke ambulante, za otpočinjanje izgradnje vrtića. Na taj način bismo uposlili građevinsku industriju koja je u kolapsu. Sada pomnožite tih 24 miliona sa brojem opština u Srbiji, pa onda na nivou pokrajine, pa na nivou Republike. To je ogroman novac koji, blago rečeno, može biti mnogo pametnije i korisnije utrošen.
Sa druge strane, o čemu se konstantno mora voditi računa? To je stvaranje povoljne investicione klime. Moramo da stvorimo takve uslove gde ćemo privući investitore koji će doći u Srbiju, napraviti fabrike i zaposliti naše ljude. U Srbiji već posluje dosta uspešnih kompanija i one nose povećanje izvoza. Naravno da je dobra ideja da se povežu sa našim malim i srednjim preduzećima. Moramo ulagati u infrastrukturu, u onu putnu infrastrukturu, u industrijske zone, u turističku infrastrukturu.
Videli smo koliko je ulaganje u Kopaonik, Zlatibor, Staru Planinu doprinelo razvoju tih krajeva. Tim ljudima smo omogućili da mogu pošteno tamo da žive od svog rada, da ostanu tamo gde su rođeni. Zato me zaista čude zlonamerni komentari pojedinih poslanika. Nekog nije briga, zaista, za ravnomerni regionalni razvoj. Da li samo treba da glancamo trotoare po velikim gradovima, a da ljudi u unutrašnjosti nemaju od čega da žive?
Potrebne su nam i promene zakona koji će doprineti poboljšanju investicione klime. Iskreno se nadam da će uskoro pred nama biti novi zakon o radu, novi zakon o planiranju i izgradnji jer je nedopustivo da ozbiljni investitori mesece moraju da provedu ovde da bi došli do građevinske dozvole.
Svakako da svi ovi problemi ne mogu da se reše čarobnim štapićem i da, naravno, niko nije mađioničar, ali, važna je odlučnost da se uhvatimo sa problemima u koštac. Ne smemo da stanemo dok god u Srbiji svaki građani ne bude imao šansu da se zaposli i da pristojno živi od svoje plate. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Dragan Nikolić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Dinkiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Gospodine Dinkiću, danas ste bili svedok i morali da slušate i istrpite mnogo neprincipijelnih kritika, mnogo nečega što je vezano za rebalans ovog budžeta Republike Srbije, kao da ste ga vi sami doneli, kao da ste ga vi pred ovu Narodnu skupštinu dostavili. Taj rebalans budžeta je usvojen na sastanku ili sednici Republičke vlade. Naravno iza ovog rebalansa budžeta stoji kompletna Vlada Republike Srbije, a ja vas gledam kao personifikaciju Republičke vlade. U tom smislu vam se zahvaljujem na strpljenju, na ozbiljnim odgovorima. Ponekad se veoma čudim otkud vam toliko shvatanja za neke ljude koji su zaista zalutali u ovaj parlament, koji su, kada su bili odgovorni, zaboravili na odgovornost, koji kada su punili džepove iz tog budžeta zaboravili su da su to radili.
Danas smo svi mi ovde prisustvovali raznim pričama, lamentiranju, predviđanju najcrnjih mogućih scenarija, ali mi smo se već navikli, to traje već godinu dana. Kad god je neka tema koja je bolna za prethodni režim gde je stožer bila DS, uvek smo dobijali najgori mogući scenario. U onom momentu kada smo birali guvernerku NBS predviđena je i inflacija i pad dinara i sve ono najgore što je moglo da se desi, a nije se desilo. Dinar je tada bio 120 u odnosu na evro, a sada je mnogo jeftiniji.
Međutim, oni koji su uništili, oni koji su učestvovali u kataklizmi i katstrofi u ekonomiji u Srbiji sada su najglasniji i sve vreme čitav dan pričaju o tome i pametuju kako bi valjalo činiti, ali znate kako, zakasnela pamet nije pamet. Lako je biti general posle bitke i ono što su danas pričali bilo je lako i mogli su, da su hteli i da su imali, da primene za ovih 13 godina. Kako to oni nisu uradili, prinuđeni smo da danas vršimo taj rebalans. Naravno da će SNS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj rebalans, naravno, uz određeni broj amandmana koje smo dali, sve u nameri da bismo poboljšali ovaj rebalans, da bi on bio podnošljiviji za građane Srbije.
Takođe, veoma prijatno mi je bilo kada ste rekli da ste u pripremi ovog rebalansa budžeta konsultovali i stručnu javnost i sindikate i građane i strukovna udruženja i privrednike i da ste jednostavno došli u situaciju da date, silom prilika, čak nekad i nevoljno, ovakav rebalans budžeta, budući da je situacija takva kakva jeste. Kada smo u novembru mesecu 2012. godine usvajali budžet, nismo znali dubinu krize, nismo znali posledice koje će nas dostići jer smo se kretali jednom idejom da nije moguće da neko toliko ne voli Srbiju, nije moguće da je neko očerupao sve moguće fondove, nije moguće da je neko upropastio privredu do te mere da ona neće moći da u narednih šest meseci ili godinu dana puni budžet dovoljno i u onoj meri koju ste vi predvideli.
Takođe je konstatovano da ste pogrešili i da prihodna strana nije popunjena za 10,57%, kao da ste vi čarobnjak, kao da ste vi vidovnjak. Oni koji su najzaslužniji, kojima je sve ovo smešno, zato što su bili na kauču svoje tetke kada su došli u Srbiju a sada su puni kao prekookeansi brodovi, naravno da je njima smešno. Ali, građanima Srbije nije smešno i nije smešno građanima Zemuna. Nije smešno građanima naročito Zaječara koji su za ovu politiku glasali tako što su dobili 3,5% glasova. Da je tamo neka grupa građana napravljena, dobila bi bar 5% glasova, prešla bi cenzus, ali to je rezultat politike koja je vođena u Srbiji i gde se sve kao bumerang vraća jer građani Srbije jednostavno znaju i teško ih je prevariti. Sva ova lamentiranja danas i čak uključivanja nekog zdravstvenog stanja, zbog čega smo, naravno, svi kao roditelji veoma pogođeni i nije nam drago, čak je to za sve nas bilo veoma teško, ali ako tako neke stvari upotrebljavate u politici, nećete dugo, narod to pamti i kazniće vas na sledećim izborima još gore nego što je to do sada radio.
Filozofija prethodne Vlade je bila – uzmi kredit, potroši ga, pa opet uzmi kredit i opet ga potroši. Takođe raduje da ste u rebalans, osim rebalansa budžeta za 2013. godinu, uključili i ostale mere, tako da ćemo mi sve ovo podržati. Sve ovo za nas predstavlja samo jedan deo pokušaja spašavanja i privrede i ekonomije. Naša je želja da se apsolutno poveća broj zaposlenih ljudi. Takođe, tu veoma raduje da je napravljena stagnacija koja je bila tendencija rasta od 2008. do 2012. godine u nezaposlenosti, gde je 2012. godine dostigla cifru od 25,5%, a sada je 24,1%. Ne kažem da je to nešto što treba da nas raduje. To je ogromna cifra, zabrinjavajuća, ali sve ovo što preduzimamo, pa i ovo što danas pričamo i što ćemo odlučivati ide ka tome da se ova cifra i ovaj procenat smanji.
Takođe veoma raduje rast BDP, kako ste rekli, u prvom kvartalu od 2,2% i to je ono što daje neku nadu, daje želju da svi ovde zajedno sa vama i svim predstavnicima Vlade, računajući tu i premijera, računajući i prvog potpredsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, koga su danas morali da pomenu u nekom negativnom kontekstu, a najgore od svega toga zašto on nije ovde. Tih pitanja je bilo sijaset, a ne znam šta bi ga pitali. Pitali bi ga verovatno da li je borba protiv kriminala i korupcije obustavljena, što bi verovatno mnoge od njih obradovalo, što bi veoma radosni bili kada bi to moglo da se desi. Onda smo pričali ovde čak i o nekim oborenim optužnicama. Nisu oborene optužnice, vraćene su optužnice na doradu. Ono što će biti izvesno, ukoliko iole postoji obraza i profesionalne etike, tužioca koji radi na tom poslu, optužnica će biti ispravljena, dopunjena u delovima na koje je sud ukazao i podignuta u dogledno vreme.
Mi smo, takođe ovde raspravljajući o ukidanju imuniteta čoveka o kome se danas pričalo, slušali iste ove priče, isti plač i kuknjavu istih ljudi da se radi o političkom obračunu, pa su verovatno to hteli da pitaju gospodina Vučića. Međutim, evo, mogu da odgovorim umesto njega, iako nisam njegov advokat.
Borba protiv kriminala i korupcije se mora nastaviti i ona će se nastaviti, jer svi oni koji su oplevili ovaj budžet unazad godinama, koji su zavlačili ruku u džepove građana Srbije, moraju za to da odgovaraju, moraju za to da budu lišeni slobode, da budu kažnjeni na odgovarajuće zakonske kazne. Da li će to uspeti da urade sudije koje su birane u ranijem periodu, sudije i tužioci koji su ostavljani od strane prethodnog režima, ja to ne znam, ali vidim da postoji određena hrabrost, postoje određeni vetrovi, postoji mnogo čistija situacija u pravosuđu, kojoj smo, naravno, i mi doprineli, jedna atmosfera koja oslobađa sve te ljude koji se profesionalno bave poslom da urade onako kako zakon kaže i na tome ćemo insistirati.
Ono što je veoma bitno, u narednom periodu morate poboljšati naplatu poreza i poresku disciplinu. Mislim da bi bilo vrlo loše povećavati poresku stopu. To bi bilo kontraproduktivno, ali i veoma važno. Takođe, da smanjite subvencije ili da ih ukinete svima onima koji su kao vreća bez dna, gde se godinama daje, a danas ste rekli da 750 miliona evra svake godine dajemo određenim gubitašima i određenim firmama i sve te firme ili će ići u stečaj ili u privatizaciju, jer su preveliki teg za budžet Republike Srbije i mislim da sa njima jednom, pre ili kasnije, moramo da završimo.
Tu pokazujete jednu hrabrost, jednu odlučnost koju prethodne vlade nisu imale, da se uhvatite u koštac sa problemima koji zaista postoje, da ih stvarno rešite, da pogledate u oči tim problemima i da to što ste videli i prepoznali jednoga dana rešite. Ne smemo to da ostavljamo našoj deci, niti sledećoj vladi, mada ja znam da ćemo mi biti i u sledećoj vladi i u nekoliko narednih. Ali, zato hoćemo da u ovoj vladi rešimo mnogo problema, da bismo u narednoj imali mnogo manje posla.
Potpuna je logika - ne možete trošiti više nego što zaradite. Sve to vodi u bankrot i svako onaj ko je pametan i dobar domaćin, skresaće troškove i svojoj supruzi i svojoj deci i reći da nema priliva, da nema zarade i da može da se troši samo ono koliko se zaradi. Samo onaj ko nije pametan, ko nije domaćin, ode i uzajmljuje se od komšije, uzima kredit, uzima novac, troši ga, i kada jednoga dana dođe za naplatu, onda se pobegne tako što se gurne glava u pesak i priča se kako je moglo i kako je bilo pametnije uraditi onako ili ovako. Danas smo slušali takvo noja koji je gurnuo glavu u pesak i vama priča šta je trebalo da se radi, a glavna krivica je na njima i posledice i ovog rebalansa jesu ono što je rađeno nekoliko godina unazad, odnosno pre formiranja ove Vlade.
Moramo svesti taj deficit budžeta na 4,7% BDP, moramo uštedeti 36 milijardi, hteli ili ne hteli, to je zakonitost. Drago mi je što su neke oblasti i neka ministarstva dobila veći iznos kolača, tu mislim na Ministarstvo kulture, što je veoma za pohvalu, koridori Srbije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, i mislim da je to veoma značajno za te oblasti.
Na kraju, gospodine ministre, hoću da vam postavim dva pitanja. Jedno se tiče punjenja tog budžeta i dve firme, a drugo je mirno i tiče se pražnjenja budžeta, odnosno jedna molba. Pošto ja dolazim iz Vranja i pošto smo mnogo energije, novca, ozbiljnosti i svih papira uložili u industrijsku zonu Bunuševac, znam da to znate i da ste sa tim veoma dobro upoznati, uradili smo sve da firme "Geoks" i "Ditra" najpre, a nakon toga očekujemo da još neke firme dođu, pa je moje pitanje – da li ćete sa izvesnošću moći da nam potvrdite ovde, odnosno meni i građanima Srbije i Vranja, da će ove dve firme u toku jula i avgusta meseca doći u Vranje?
Još jedno pitanje, ili molba, u ime svih ljudi koji žive u Vranju odnosno u Pčinjskom okrugu. Nažalost, na današnji dan je godinu dana kako je pozorište u Vranju izgorelo, do temelja. Mi smo kao lokalna samouprava zajedno sa našim
koalicionim partnerima učinili mnogo toga da kompletno sa svim projektima izađemo, spremimo ih i 17. jula ćemo imati kompletnu dokumentaciju. Moja molba je, a ja sam to i kroz jedan amandman dao, da li je moguće da se u ovaj rebalans budžeta ubaci stavka da nekih 25 miliona dinara može da se pomogne lokalnoj samoupravi, imajući u vidu da smo mi u jednoj siromašnoj sredini uspeli da skupimo 40 miliona i potrebna nam je još jedna finansijska injekcija kako bismo mogli da sve ovo završimo? Očekujem odgovor od vas, ukoliko možete i odmah.
Na kraju, podržaćemo i u Danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za rebalans budžeta za 2013. godinu. Hvala.

Ministar Dinkić ima reč.

Hvala najpre na ovoj zaista iskrenoj podršci i na razumevanju za situaciju u kojoj se nalazi Vlada.
Prvo da vam odgovorim na ova dva pitanja. Mi smo zajedno sa vašim gradom, kao što znate, uložili sredstva da se ova zona privede nameni i da se izgradi infrastruktura, ali pre svega da se poravna zemljište. Jer, suština je bila da je potrebno najpre nivelisati zemljište i nadam se da ti radovi idu dobrim tokom. I "Geoks" i "Ditra" su planirali da ovog leta krenu da grade svoje fabrike i treba zajednički da pratimo ove radove na ravnjanju zemljišta. Oni će ovog leta krenuti to da rade i mi se nadamo da ćemo biti dobrog zdravlja da idemo to da otvorimo i nadam se da će to biti sledeće godine.
Što se tiče pozorišta, kao što smo pomogli i svojevremeno pozorište u Leskovcu, svakako da hoćemo da pomognemo i pozorištu u Vranju. Svaka opština, svaki grad koji želi da pomogne kulturu, a posebno kada je u pitanju ovakva vrsta investicija, imaće podršku Vlade Republike Srbije. Mi ćemo obezbediti iz tekućih budžetskih rezervi ovih miliona dinara, evo, to vam sada i javno potvrđujem.
Želim da iskoristim priliku kad ste spomenuli Zaječar da na neki način kažem koja je velika razlika. Zaječar je na neki način paradigma odnosa u sadašnjoj Vladi i odnosa u prethodnoj Vladi. Vi možda to ne znate, ali reći ću vam sada. Na neki način sam izbačen iz prethodne Vlade tako što me je jedan iz ove poslaničke grupe optužio da sam navodno odveo "Gorenje" iz Valjeva u Zaječar. Možda su to neki zaboravili, možda nisu, ima tome ne znam koliko godina. Umesto da su pohvalili tada taj napor da jednu kompaniju kao što je "Gorenje", koje ima preko milijardu evra godišnji promet i spada među najveće kompanije u Evropi, da ih ubedim da grade fabriku ne samo u Valjevu, ne samo u Pazovi, nego i na sasvim drugom kraju Srbije, u Zaječaru, na istoku Srbije, gde je mnogo ljudi otišlo zato što nije bilo posla i zato što nije bilo investicija u prethodnom periodu, a da istovremeno prošire kapacitet i u Valjevu, dakle, da grade i u Valjevu i u Pazovi i u Zaječaru simultano, na tri potpuno različita kraja zemlje. Došlo je iz neke sujete, neću da kažem ljubomore, za takve stvari ne verujem da neko može da bude ljubomoran, jer ako pomažete zapadu, Vojvodini, istoku, ne vidim čemu ljubomora. Krenuo je napad i maltene sledilo je posle toga, ne dugo, to izbacivanje, zlatnim slovima je upisano što su rekli malo pre u ovoj raspravi iz Vlade.
Evo zašto je ovo paradigma. To će se pokazati sledeće nedelje. Sledeće nedelje mi ćemo imati dva lepa događaja u Srbiji i kamo sreće da ih bude što više i do kraja ove godine i u narednom periodu i ja se nadam i daćemo sve od sebe da ih bude. Znate i sami da je i vaša stranka i moja stranka, da smo bili rivali na izborima u Zaječaru. Vi ste dobili 39% podrške građana, URS 35%. Rekli ste i sami, demokrate 3,2%. Malo ste im dali više, nije 3,5% nego 3,2%, a DSS je imao 3,5% sa Dverima. U čemu je razlika između Zaječara danas i Zaječara politički pre par godina.
Gospodin Vučić i ja ćemo naredne nedelje zajednički prisustvovati potpisivanju ugovora za izgradnju modernizovane fabrike "Gorenja" u Zaječaru koja će proizvoditi 450 hiljada veš mašina godišnje.
Dakle, ne da tu nema sukoba, nego politika je jedno, a građani su drugo. Građanima smo i mi i vi obećali da ćemo pomoći da se otvore nova radna mesta. I nema razloga da se oko toga delimo, nego zajednički treba da radimo i u Zaječaru i u Vranju i u svim drugim gradovima Srbije.
Istovremeno dan kasnije biće otvorena i proširena fabrika "Gorenja" u Valjevu. Sve ono što se dešavalo što je bilo loše pre tri godine, evo sledeće nedelje će na neki način doći na svoje. Ja prosto želim da vam zahvalim na toj korektnosti, jer jedino u Srbiji zajedništvo može da donese rezultat.
I svi drugi naravno poslanici koji su ovde diskutovali i kolege i koji su govorili o tom zajedništvu o slozi koja nam je neophodna, zaista svima zahvaljujem i koristim ovu priliku, ovo sam pomenuo zato što ste vi eksplicitno pomenuli ovaj primer Zaječara. Razlikujemo se možda od nekih drugih političara koji sada sede u ovim klupama i koji su pokušali nekom teatralnošću da zadobiju simpatije građana. Neka oni rade kako misle da treba, to se vidi po tom rezultatu u Zaječaru od 3%.
Ono što je jako važno mi moramo da ostanemo čvrsti, jedinstveni i kada je dobro ali i kada je teško, jer ne sme se povlačiti kada je teško, nego probleme treba zajednički napadati. Siguran sam da ćemo to činiti zajedno ubuduće, a pre svega zato što građani od toga trebaju da imaju koristi i u Zaječaru i u Vranju, Valjevu, Pazovi u Vojvodini svuda. Hvala na ovoj podršci, zaista.

Božidar Đelić, replika u ime DS.

Očigledno da teško možete, hajde da kažem ni pet minuta da nas ne spomenete. Ako smo baš toliko beznačajni,  zašto  i ova sada priča DS i svi drugi. Zato što smo mi jedina opozicija ovom režimu. Ne jedina, ali jedina koja će uspeti kroz koji mesec, kroz koju godinu, kada tabloidizacija Srbije počne da jenjava, pokušaj da neko ko treba da se bavi izvršnom vlašću pretvori u tužilace u sudiju, da to pokaže kao neuspeli eksperiment.
Ovo je rebalans budžeta. Ja neću pričati o tome da je stranka ministra finansija dobila 0,89% u Zemunu, ili da je bila beznačajna u svim drugim izborima u Vojvodini, osim u Kovinu. Nije to tema.
Samo ću vas podsetiti na jednu stvar. Vi ste vlast. Ne krojimo mi budžet, vi ga krojite, i resorni ministar u ime cele Vlade je rekao da za ovaj budžet u potpunosti snosi odgovornost, samim tim snosi ga Vlada. Koje su činjenice? Šest meseci posle početka primene ovog budžeta imamo najveći rebalans u svetu. Najveći promašaj u prihodima u svetu.
Najveću razliku u svetu između usvojenog budžeta i onog koji ćemo imati usvojenog, ako imate većinu, verovatno ćete imati kroz koji dan. Nemamo mi naknadnu pamet, nego smo imali avansnu pamet, kada smo vam rekli da nećete uspeti da prikupite ove prihode, niste slušali i mi smo bili u našoj ulozi, a vaša je odgovornost.
Odgovornost za loše skrojen budžet, nije samo što u nekim redovima piše drugačija cifra, nego u sred godine, jer ima onih koji su prisutni u lokalnim samoupravama i to veoma dobro znaju.
Kada menjate budžet u sred godine, prekidate već pokrenute programe, postupke javne nabavke i ni sami ne znate kolike budžetske repove ćete ostaviti na mestima koje ste odjednom ispraznili.
Ispraznili ste sve što se tiče investicija, ovaj budžet je za otpuštanje, pet milijardi dinara više za otpuštanje, a tri milijarde manje za zapošljavanje. Ovo je budžet koji negira poljoprivredu i to od "aflatoksin" Vlade, ne iznenađuje. Ovo su činjenice, izvolite odgovarajte za činjenice, a za DS, hvala lepo, bićemo ovde, konstruktivna i beskompromisna opozicija, kao što sleduje demokratama.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, pretpostavljam da je povreda Poslovnika.