Uvažena predsedavajuća, da li mogu da znam koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi? Dobro, osam minuta, s obzirom da ima još jedan kolega koji bi postavio pitanje ministru.
Poštovani ministre i kolege koji ste ostali do kraja sednice, posle advokata Nikolića, teško je sada reći nešto novo, ali bih pohvalila jedan deo rebalansa budžeta, jer ga niko nije primetio, a to je nova stavka koja se odnosi na Kancelariju za brzi odgovor.
Ona je definisana sa 30 miliona i 505 hiljada dinara i to je ono što je praktično, ne samo predizborno obećanje SNS, nego i potreba ove države da kroz takvu kancelariju se započne jedan novi proces stvaranja boljeg investicionog ambijenta u Srbiji. Zašto?
Mi smo imali goste iz Indonezije koji su predstavnici Odbora za koordinaciju investicija Indonezije. To je jedno državno telo koje je otprilike koncipirano na osnovu principa kancelarije za brze odgovore, koje smo pitali – koji je vremenski period za izdavanje građevinskih dozvola? Njihov odgovor je bio da je do skoro bio tri meseca i uz izradu studija elaborata o investicionim mogućnostima, a da su shvatili da je to previše dug rok. Od skoro izdaju građevinske dozvole i dozvole za rad investitorima u roku od pet dana.
Znači, s obzirom da smo bili prisutni na toj sednici odbora i svih političkih opcija i stranaka pozicije i opozicije, u tom trenutku smo se svi onako pogledali i shvatili da mi nismo sposobni još uvek da ovako nešto stvorimo u našoj državi, u našem okruženju. Za to je potreban jedan veliki politički konsenzus ne jednoumlje, kako neki opozicioni predstavnici žele to da predstave, nego konsenzus oko minimuma uslova da bi jednostavno mogli da idemo u pravcu određenih reformi.
Imamo priču o reformi javnog sektora, pa reformi PIO fonda, znači penzionog osiguranja, o reformi društvenih preduzeća i sve je to vrlo teško. Jer, kada bi hteli, a postoje modeli ekonomski, koji bi mogli da donesemo u vrlo kratkom roku i da sprovedemo, jednostavno izazvali bi velike potrese uopšte u ekonomskoj transformaciji, ne samo kod preduzeća, već i kod građana Srbije.
Jednostavno, mi kao država i kao države u okruženju nismo spremni za tako brze transformacije. Kod nas to mora da ide sporije, mora da ide dozirano, ali mora da se stvori jedna društvena odgovornost o kojoj malo ko hoće da priča, a to je da se nastavi borba protiv korupcije, da se možda razmišlja o tome o nekom vanbudžetskom fondu u koji bi svi ti finansijeri i investitori koji su zarađivali poslednjih 10-15 godina, na praktično grbači ovog naroda, uplate dobrovoljno ono što su zaradili. I ako prave promete od 937 miliona dolara, da određeni procenat tih miliona uplate državi, jer su na kontu ove države to i zaradili.
To je neki koncept o kojem treba da se razmišlja a jako je teško to, na neki način, uterati u budžet a da to bude dobrovoljno a da tu nema velikih otpora, a da jednostavno svi tu se složimo oko tih detalja. Zbog toga su to neki koncepti oko kojih mora da postoji politički konsenzus i jednostavno i opozicija mora da razmišlja o nekim zajedničkim modelima, da na nekim određenim zakonima moramo zaista jedinstveno da postupamo.
Zahvaljujem vam se na ovakvom rebalansu. Nadamo se da, bez obzira koliko ih god bude bilo u ovoj godini, ja to ne vidim, recimo sa stanovišta privrede kao neki problem iz prostog razloga što nam je to jedini put da možemo da konsolidujemo finansije jer do trenutka dok ova vlada nije stupila na vlast, ima se utisak, a vi ćete to potvrditi, zaista nismo znali gde se sve nalaze javne finansije izvan budžeta. To potvrđuje i državni revizor koji kaže da nije postojala lista projekata, da nije postojala jednostavno koordinacija sa upravom za trezor, da nije postojalo na adekvatan način vođenje finansija i zato smo imali kršenje zakona, da na kraju godine u decembru, mi glasamo o svim mogućim projektima i pokriva Skupština nekih 1,4 milijarde evra investicija i programa koji su već prošli. Zahvaljujem vam se.