Ne, nije replika, po redosledu je.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po redosledu, a ne po replici, da to razjasnimo na početku. Moram odmah da kažem da nemam nameru da govorim o prošlosti. Iz prošlosti se uči i iz prošlosti se izvlače pouke. Sigurno je da možemo satima i danima ovde u republičkom parlamentu da iznosimo svoja neslaganja o onome što je bilo u proteklom vremenskom periodu i o onome što je bilo pre 2000. godine i o onome što je bilo posle 2000. godine, ali ne vidim da će to doneti bilo kakav pozitivan efekat i da će to biti u interesu građana Srbije.
Danas govorimo o Predlogu rebalansa budžeta. Narednih dana ćemo govoriti o ostalim predlozima koji jesu jedan realan osvrt Vlade na aktuelna dešavanja u oblasti ekonomije. Kada govorimo o rebalansu uvek se postavlja pitanje da li može bolje? Ovde je pitanje nešto drugačije – može li biti realnije? Da li je ovaj predlog mogao biti realniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravedniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravičniji i postoji li bilo koji predlog koji će ispuniti ove kriterijume, a da to ne znači zamrzavanje plata i penzija, a da to ne znači na drugoj strani ukidanje socijalnih davanja? Mi smatramo da ne postoji. Ukoliko postoji, uvek ćemo ga rado podržati.
Dakle, sagledavajući predloge o kojima ovih dana govorimo u republičkom parlamentu, jasno je da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i jasno je da je Vlada Republike Srbije izašla sa konkretnim predlozima i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret i na štetu socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Ušteda hoće, treba i mora da bude prioritet, ali ušteda na nivou države – štednja, smanjenje nepotrebnih troškova, a ne ušteda na građanima. Jer, složićemo se, životni standard građana nije na željenom i zavidnom nivou. Dakle, ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima.
Nema smanjenja plata i penzija. To može svako. Postavlja se pitanje - postoji li neko drugo ili neko novo rešenje? Dakle, ne može se štedeti na građanima jer životni standard nije na zavidnom nivou. Ne može se štedeti ni na 400.000 penzionera sa prosečnim primanjem od 12.000 dinara. Ta ušteda nije realna, nije odgovorna i ona ne bi izvukla Srbiju iz ekonomske krize. Dakle, nema smanjenja plata i penzija i to je važno, ponavljam, ali sa druge strane, pitanje rasta plata i penzija mora biti u skladu sa ekonomskom situacijom u kojoj se Srbija danas nalazi.
Potrebna je restriktivna politika. Tu apsolutno nema dileme, nema dvoumljenja. Šta ta restriktivna politika podrazumeva? Smanjenje nepotrebnih troškova, povećanje efikasnosti investicija i dobra analiza politike subvencija, da li postoji ekonomska isplativost, da li postoji ekonomska opravdanost. Ali, sa druge strane, moramo omogućiti, Vlada mora omogućiti, kako možemo i na koji način možemo da se razvijamo u narednom periodu.
Prihodi budžeta definitivno nisu na nivou planiranih. Manjak može da se reši i zaduživanjem, ali to nije dobro, to nije odgovorno, jer veći budžetski deficit bi narušio makroekonomsku stabilnost zemlje i zato su mere Vlade Republike Srbije usmerene ka smanjenju troškova kroz upravo predloženi rebalans budžeta. Šta je cilj? Cilj koji mi u potpunosti podržavamo jeste stabilnost finansijskog sistema i pojačane aktivnosti koje će povećati i privrednu aktivnost, ali i životni standard građana, sa druge strane.
Ono što smatramo da je jako važno i jako pozitivno i da je dobro je to što je Vlada prepoznala neke bitne segmente i elemente budžetskog deficita. Kada kažem bitne segmente i elemente budžetskog deficita, mislim na javna preduzeća, na javni sektor i mislim na preduzeća u restrukturiranju.
Kada je reč o javnim preduzećima, nema dileme, i to u potpunosti podržavamo, ona moraju biti jeftinija i moraju biti efikasnija. Tačno je, to svi znamo, u javnom sektoru definitivno postoji višak zaposlenih. Ali, to pitanje ne možemo rešiti radikalnim rezovima tako što ćemo otpustiti 500, 1000 ili 1500 zaposlenih.
Ono što je neophodno Srbiji i što je potrebno jeste suštinska reforma javnog sektora. Koalicioni partneri će u SPS uvek imati podršku za suštinsku reformu javnog sektora. Ne možemo i ne smemo da stanemo na jednom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji. Moramo da napravimo naredni korak, koji je i važniji, koji će ići u pravcu suštinske reforme javnog sektora.
Drugi element ili drugi segment budžetskog deficita, koji je takođe prepoznat, jesu preduzeća u procesu restrukturiranja. Dobro je da se ovaj proces konačno završi. Traje jako dugo. Mislim da traje nekih 13 godina u Srbiji. Ono što je važno, mislim da se ne bi usudili u ovom trenutku da licitiramo datum iz, prosto, jedne bojaznosti, iz straha da preduzeća ne izgube resurse koji u ovom trenutku postoje.
Dakle, sagledavajući ovaj rebalans, sagledavajući predloge o kojima ćemo govoriti narednih dana, jasno je, Vlada Republike Srbije se suočava sa realnošću i ovi predlozi jesu jedan iskorak i jedan korak napred koji vodi u, rekao bih, dobrom pravcu. Ovi predlozi govore da Vlada vodi i odgovornu i realnu i praktičnu, rekao bih, politiku u oblasti ekonomije.
Ovi predlozi govore da Vlada vodi i aktivnu politiku. Dakle, na jedan realan način sagledava ono što jesu aktuelni problemi danas, ide u susret problemima i nudi odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana. Nije Srbija pred bankrotom, nema Srbija problem sa likvidnošću, ali ono što jeste važno i što moramo učiniti u narednom vremenskom periodu – moramo oporaviti i pokrenuti privredu.
Suštinski problem u javnim finansijama, mislim da je o tome i ministar govorio, je manji priliv u budžetu i to znači da privredna aktivnost nije na nivou planirane i sa druge strane, možda i postoji deo sive ekonomije koji nije zahvaćen državnom kontrolom. Dakle, pokretanje privredne aktivnosti jeste nužnost u periodu ekonomske krize. Potrebna je dugoročna, ne kratkoročna strategija na nekoliko godina, već dugoročna strategija i da se ostvari visoka stopa društvenog rasta. Strategija rasta i strategija razvoja moraju biti usklađene i usaglašene sa svim društvenim činiocima.
Dakle, situacija nije dobra. Postoje oprečna, postoje različita mišljenja. Ali, ono što je izuzetno važno i što treba postići jeste širok društveni konsenzus. Zato mi u potpunosti podržavamo razgovore koji se vode, dogovore koji su postignuti i koji će se postići na relaciji Vlade Republike Srbije, poslodavaca i privrednika, odnosno sindikata. Naravno da svaki naredni sistemski zakon upravo treba da bude rezultat i plod tih dogovora. Kada kažem sistemski zakon, pre svega mislim na Predlog zakona o radu, a sa jednim jasnim ciljem, da se povećaju investicije, da se poveća zaposlenost, a da se na drugoj strani zaštite elementarna prava radnika u Srbiji.
Više puta do sada smo rekli - ciljeve Vlade Republike Srbije nije moguće realizovati bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, nužno je pokretanje privrede i tu je, kao što sam rekao, potrebna dugoročna strategija na najmanji vremenski period od deset godina, pokretanje proizvodnje. Slažemo se, ne može trista hiljada ljudi u Srbiji u proizvodnji da izdržava četiri miliona ljudi u Srbiji. Potrebno je pokretanje i završetak investicija, kapitalnih, infrastrukturnih projekata, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ulaganje u investicije, kapitalne projekte, infrastrukturne projekte jeste jedini realan pristup i garant da se u Srbiji može rešiti ono goruće pitanje, a to je pitanje nezaposlenosti.
Zato smatramo da upravo najmanje uštede treba da budu na investicijama, a smanjiti troškove koji neće imati implikacije na makroekonomsku stabilnost. Bilo bi dobro da do kraja ove budžetske godine Vlada Republike Srbije nađe mogućnost da iznađe sredstva u budžetu za sve one investicije koje su predviđene na početku ove budžetske godine.
Štednja jeste, mora i treba da bude prioritet, i to apsolutno nije sporno. Ovim predlozima će se uštedeti 36 milijardi dinara, o tome je već bilo reči, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Potrebno je i neophodno povećati prihod i potrebno je i neophodno poboljšati investicionu klimu u Srbiji.
Dakle, Vlada ovim predlozima hoće sanirati posledice, to apsolutno nije sporno, hoće zakrpiti one budžetske rupe koje, nažalost, trenutno postoje, ali sa druge strane, mora da se stvara atraktivan investicioni ambijent i mora da se nastavi sa reformskim procesima u Srbiji. Bez tih procesa nećemo sagledati i nećemo imati pozitivne efekte. Zahvaljujem.