Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja sam jedva dočekala da dođete da slušate ovo što ću pričati, a izgleda da nećete moći to da čujete.
Dakle, ja sam ovim amandmanom smatrala da je potrebno skinuti sredstva sa Kancelarije za brze odgovore i to u kompletnom iznosu od 30.505.000 i da se sva ta sredstva prebace budžetskom fondu za vanredne situacije.
Vlada je uredbom osnovala Kancelariju za brze odgovore i opredelila joj 30.000.000. Ja sam takođe, kao i moj kolega Kenan, koji je govorio o tome šta su nadležnosti ove kancelarije, uspela da dobijem da ona treba da podigne efikasnost rada svih organa državne uprave. Moj stav o tome je da zapravo Državna uprava mora sama da bude efikasna, a ne da se formira nova kancelarija koja će to da joj omogući.
Moram da vas podsetim na oktobar 2012. godine kada smo takođe vi i ja, doduše ja sa onog dela sale, govorili o tome, kada ste ukinuli budžetski fond, zapravo Fond za zaštitu životne sredine, kada ste ukinuli tri agencije iz oblasti zaštite životne sredine. Tada ste mi, kao razlog za ukidanje svega toga, osim lopovluka enormnog, rekli da je razlog strašna štednja. U međuvremenu niste ukinuli ni jednu agenciju više, ostalo ih je 130, iako su to bila neka od vaših obećanja. Sto trideset agencija danas radi, sem onih koje su radile u oblasti životne sredine, one ne rade. Zato i mi imamo problem i trenutno se gleda, vaše kolege u Vladi, kako se prevazići taj problem.
Sa jedne strane ugasili ste neke institucije koje su postojale, koje su radile neki posao i bile su osnovane na osnovu zakona, a sad mi obrazlažete da formirate novu instituciju, kancelariju kojoj opredeljujete 30.000.000 čim je osnovana i smatrate da je to iz razloga štednje.
Sa druge strane, Sektor za vanredne situacije je imao mala sredstva i u budžetu. Rebalansom su ona skinuta na 380.000.000. Nepogode kakve su ovih dana bile u Inđiji, u Nišu, u Ćupriji, u Paraćinu, u Jagodini, ostavile su ogromnu materijalnu pustoš, opustošeno je, samo kada se tiče poljoprivrednih kultura, više od 8,5 hiljada hektara. Da ne govorim o materijalnim troškovima od oštećenih objekata, da ne govorim o tome da su stradali ljudi. Iza svega toga ostaje ogromna materijalna šteta. Šta je razlog svemu tome? Nedostatak protivgradnih raketa. Godišnje je potrebno Srbiji 15.000 raketa, to je 350.000.000 godišnje. Dakle, opredeljujete 380.000.000, to je otprilike da kupite te protivgradne rakete, ako vam je to ideja, i da 30.000.000 uložite u preventivu da zaštite zemlju od požara i da uradite nešto kada se požari pojave, o bujicama i poplavama.
Dakle, ovog trenutka u Srbiji postoji 1.608 protivgradnih stanica, po zakonu koji smo ovde doneli i koji sigurno znaju vaš ministar policije, odnosno premijer koji pokriva ovu oblast, da na svakom tom mestu treba da bude minimalno 15 raketa. Ovog trenutka u Srbiji ih ima tri. Znači, imate 204 od tih protivgradnih mesta koji nemaju ni jednu raketu. Zbog toga i nastaju štete.
Neću da govorim o tome koliko je ovo zastareli sistem. Ovo je potpuno zastareli sistem, ali neke modernije sisteme, kao što je zasejavanje oblaka, kao što su protivgradne mreže, možete da usvojite takođe, ali oni koštaju.
Moram da vas podsetim na prošlo žarko leto i štete koje su nastale od požara. Da li se sećate tih šteta? Koliko one iznose? Koliko iznose štete od poplava i bujica od prošlog proleća? Svaki dinar koji se uloži u preventivu za ovaj sektor isplati se 10 puta.
Moram da vas zamolim, jer ste racionalan čovek, da prihvatite amandman, da upravo tražite od Državne uprave, od organa Državne uprave da rade efikasno, da brzo odgovaraju i da doprinesu svemu ovome jer nadležnost imaju, a da ovaj novac uplatite tamo gde on može da pomogne Srbiji. Hvala.