Bojim se, gospodine ministre, da se prasi baš goji uoči Božića, kada je u pitanju ova vlada.
Sad ću vam kratko reći, jer sam već ovo pitanje postavljala i premijeru, odnosno ministru Dačiću, jer je njegova nadležnost ovaj resor. Srbiji treba 15.000 raketa godišnje, a to je 350.000.000. Neko ko je odlučivao šta su prioriteti u njegovom ministarstvu nije odlučio da je 15.000 raketa potrebno, pa je naručio 8.600. Znači, razliku od 6.400 raketa plaćaju danas seljaci zato što im uništava polja, plaćaju građani jer su im uništeni automobili i kuće, a oni fizički povređeni. Neko treba da odgovori ko je taj ko donosi prioritete.
Sada vidim, a ja vam to tvrdim zato što svi mediji to objavljuju, jer to jeste glavni problem, da nema raketa na zalihama. Na protivgradnim mestima imate 444 mesta koja nemaju ni jednu raketu. Kada je nevreme, verujte da se prebacuju kolima rakete sa jednog na drugo mesto. Zbog toga i nastaju štete.
Ono što sada vidim, to je da se prebacuje lokalnim samoupravama da one same učestvuju u kupovini takvih protivgradnih raketa. To lokalne samouprave ne mogu da iznesu. Problem ostaje i problem će biti. Naravno da se od ovih sredstava neće kupovati rakete za sledeći mesec, za avgust ili za jul mesec koji je danas, ali je pitanje šta ćemo da radimo. Ko je taj ko postavlja prioritete? Volela bih, ako već dobijem odgovor, jer sam tražila odgovor na ovo pitanje, a nisam ga dobila, da vam jednog dana prosledim taj odgovor, a sigurno je vrlo zanimljiv. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Mogu i ovo da vam kažem. Proverio sam sada preko saradnice, mi od početka ove godine nismo imali ni jedan jedini zahtev za korišćenje sredstava tekuće budžetske rezerve za eventualno kupovinu protivgradnih raketa. Mi kao Ministarstvo finansija ako ne dobijemo zahtev da takva potreba postoji ne možemo ni da znamo. Ne samo kada su rakete u pitanju. Mogu da razumem da neko traži od nas – treba nam za to, pa mi kažemo – nemamo ili ne damo zato što nema para, ali ovde nikada zahtev nije stigao. Tako da, zaista ne znam kakva je situacija.
Opet ponavljam, kompletan budžet Sektora za vanredne situacije je bio na raspolaganju sve do kraja juna u iznosu koji je bio, tako da je bilo dovoljno prostora da se na vreme nabavi potreban broj protivgradnih raketa. Ne bi bilo fer da sada neko i tamo prebacuje odgovornost na ministra policije i premijera, ako sam nije učinio dovoljno da pripremi to za odbranu. Znam da možemo govoriti o nekoj objektivnoj odgovornosti, ali prosto želim pošteno da kažem šta mislim.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Ovde se mnogo govori o objektivnim odgovornostima za mnoge ministre, ali očigledno, ako nije kriv ministar finansija, ako nije kriv ministar unutrašnjih poslova, onda je načelnik sektora, Predrag Marić, koji u medijima izjavljuje sasvim druge stvari. Neko jeste kriv za štetu koja je nastala.

Hvala.
Na član 6. razdele 3, 23, 27, 32 i 42 amandman sa ispravkom, od 2. jula 2013. godine, podneli su zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Mi smo ovim amandmanom tražili da se opredele sredstva za finansiranje Biblioteke Saveza slepih za izdavačku i bibliotečku delatnost. O tome smo govorili već pre neki dan ovde kada su bili predstavnici Zaštitnika građana i Uprave za rodnu ravnopravnost, odnosno Poverenice za rodnu ravnopravnost. Smatramo da je od izuzetne važnosti da ova biblioteka Saveza slepih radi, jer Srbija je jedina zemlja koja nema ove zvučne knjige, a oni bez toga ne mogu da žive, ne mogu da funkcionišu, to je njihov prozor u svet. Deset miliona dinara je toliko sitna stavka. Danas su vam mnoge kolege pokazale, upozorile da može da se uštedi i prebaci bar deset miliona dinara sa bilo koje stavke za ovaj Savez slepih i za njihovu biblioteku. Nemojte dozvolite da nas nešto spreči da pomognemo tim ljudima koji u stvari predstavljaju jednu marginalizovanu grupu. Ako već govorimo o rodnoj ravnopravnosti, ako govorimo o diskriminaciji i imamo sve te zakone, hajde da nešto konkretno uradimo za njih.

Hvala.
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, moja koleginica Sanda Rašković Ivić je govorila danas o sredstvima koja su potrebna za Narodni muzej. Bilo je vrlo zanimljivo slušati raspravu ili razloge zašto tih sredstava nema. Obrazloženje koje smo čuli jednostavno se ticalo činjenice da neko ne želi, neko nema projekte, neko nema volju da taj posao završi.
Međutim, moram da pročitam obrazloženje zašto se ovaj amandman odbija, koje sam ja dobio. O tome se u ovom odgovoru ne govori. Govori se nešto sasvim drugo, da se ovaj amandman odbija, tj. ne opredeljuju se sredstva, ne usvaja se amandman da bi se opredelila sredstva za Narodni muzej zato što je potrebno da se ta sredstva usmere kako se ne bi ugrozilo izgrađivanje administrativnog prelaza Depce, tj. integrisanog upravljanja granicom sa Kosovom i Metohijom.
Vrlo zanimljivo je kakvo je obrazloženje dato za odbijanje ovog amandmana za jedan projekat koji je odlukom Vlade pre dva–tri meseca, a znamo svi u kakvim okolnostima je doneta odluka da se ta stvar uradi, da se faktički postavi granica sa KiM. Opredeljena su sredstva, a nije bilo volje, nije bilo dovoljno sluha da se reši ovaj jedan važan nacionalni problem.
Mi se zaista suočavamo sa pitanjem šta su zaista naši prioriteti. Da li je prioritet integrisano upravljanje granice sa KiM ili stvari od nacionalnog značaja? Mi ove godine nekako sve ono što je važno prećutkujemo ili ignorišemo. Ovo su važni jubileji, 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, od velikih naših pisaca, Petra Petrovića Njegoša, Miloša Crnjanskog, problemi koje imaju ustanove kulture. Mi se na te stvari oglušavamo i usmeravamo sredstva koja razbijaju našu državu.
Molim vas da, ako već pričamo o tako važnoj temi, da dobijamo zaista suvisle odgovore i da jednostavno nešto što su stvarno prioriteti to tako istaknemo, borimo se za našu kulturu, kao poslednju odbranu nacije, a ne da činimo sve kako bismo udovoljili pritiscima i zahtevima drugih zemalja, kao što je ovaj, da hitno uspostavimo, kako se kaže, plato administrativnog prelaza deci. Da li je plato administrativnog prelaza dece važniji od jedne nacionalne institucije, ostavljam građanima da to procene. Hvala.

Na član 6. razdele 3 i 29 amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.