Hvala.
U okviru ovog amandmana, ispred DSS, predložila sam da se sredstva koja su opredeljenja za Kancelariju za saradnju sa medijima opredele Upravi za rodnu ravnopravnost. Naime, Kancelarija za saradnju sa medijima, za troškove putovanja, možete misliti, ima opredeljenih 5.745.000 dinara, što ne bi bilo nešto mnogo strašno, ne bih obratila pažnju, da nije u prvobitnom budžetu, znači u Predlogu budžeta za 2013. godinu, bilo opredeljeno 300.000 dinara. Dakle, 19 puta više sredstava oni sada treba da iskoriste za troškove službenih putovanja. To je više nego što koristi Kancelarija za dijasporu. Uopšte mi nije jasno zbog čega i gde ti ljudi putuju.
Mislim da je mnogo logičnije, svrsishodnije da ova sredstva opredelimo Upravi za rodnu ravnopravnost, i to u delu koji se zove – Usluge po ugovoru. To je iznos od nekih 5.445.000 dinara. Zašto? Da bismo unapredili npr. njihovu saradnju sa lokalnim savetima za rodnu ravnopravnost, tj. da bi kroz različite konkurse mogla uprava da opredeli sredstva za lokalne savete za rodnu ravnopravnost, pre svega za unapređenje reproduktivnog zdravlja žena i takođe za unapređenje ženskog preduzetništva, pre svega u ruralnim krajevima. Na taj način, mi ćemo tim ženama da pomognemo. Tako ćemo prvo da ojačamo njihovu ekonomsku moć kroz ove projekte gde će se one osnažiti, ojačati svoje kapacitete i moći sigurno same kasnije da razvijaju tu neku vrstu preduzetništva kojom se bave. Nakon toga i svakako ekonomska moć njihovih porodica će da bude mnogo bolja, povećaće se sam standard i u tom selu, u čitavoj opštini itd. Tako ćemo smanjiti opet s neke strane namete lokalnoj samoupravi, znači, socijalna davanja, pomoći itd. Da sam ja ministar finansija lično, pre bih se opredelila za žene preduzetnice, da njima opredelim deo sredstava, nego da plaćam tamo nekakva službena putovanja.

Hvala.
Na član 6. razdele 3 i 31 amandman je podneo narodni poslanik Petar Petković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Demokratska stranka Srbije ovim amandmanom traži da se za srpske organizacije i udruženja u okviru Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu iznos od 98 miliona poveća za 40 miliona. Mi smo tražili to povećanje i kada smo donosili budžet za 2013. godinu. Tada je određena cifra od 110 miliona. Međutim, sada imamo dodatno umanjenje za 12 miliona dinara. Znate li šta znači taj novac za posebno Srbe u regionu i za sve te organizacije gde se Srbi okupljaju? To su mesta gde se udružuju za očuvanje i odbranu svojih ljudskih, pre svega, prava, mesto gde se dodeljuju stipendije, štampaju razna srpska glasila itd.
Pre svega, ovo govori o jednoj potpunoj nebrizi države, kada je reč o posebno Srbima u regionu. Njima su ugrožena ljudska prava. Ta slika stanja ljudskih prava Srba u regionu najbolje pokazuje i jučerašnja zatvorska kazna arhiepiskopu Jovanu u Makedoniji, gde Vlada Srbije nije našla za shodno juče jednom rečenicom da se oglasi, a u pitanju je zaista osnovno ljudsko pravo, i to pre svega pravo na veroispovest. Čak i "Fridom haus", u svom godišnjem izveštaju, za ljudska prava u Makedoniji je osudio ponašanje makedonskih vlasti, kada je reč o ugrožavanju ljudskih prava verskih velikodostojnika. Ništa nije bolje ni u Hrvatskoj, gde se zatire postojanje Srba, gde se menja istorija, svojata Ivo Andrić. Ništa nije bolje kada je reč o Srbima u BiH. Tamo se non-stop vrši pritisak na Srbe u Republici Srpskoj, u pravcu unitarizacije BiH. Ništa nije bolje ni u Crnoj Gori, gde se vrši progon nad sveštenstvom i monaštvom Mitropolije Crnogorsko-primorske.
Nije samo ovde reč o tih 12 miliona dinara, već je stvar pre svega u jednom signalu i odnosu koji država mora da ima kada je reč o zaštiti prava svog naroda, ne samo u regionu, nego i u dijaspori. Na svakom koraku je prisutna asimilacija. Mi moramo nešto da učinimo kako bi pomogli to nam našem narodu koji je bukvalno ostavljen na milost i nemilost tih država u kojima žive.
Znate li, ministre, da samo u regionu živi oko dva miliona Srba? Nije to mala cifra da se jednostavno tako ponašamo bahatu i da uopšte ne brinemo o ljudskim pravima Srba, a reč je o tome da živimo u 21. veku, a ne da živimo u nekom periodu kao što je bilo pod Turcima, gde jednostavno su Srbi bili na najgori način ugroženi, a sada su ponovo tako ugroženi. Vlada Srbije mora da digne svoj glas i da stane u odbranu i kada je reč o Srbima i kada je reč o njihovim ljudskim pravima. Hvala.

Na član 6. razdeo 15 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 15, 16 i 25 amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ne bih ponavljao puno ono što su prethodne koleginice uglavnom govorile, u vezi sa zaštitom životne sredine.
Mi ovde imamo budžetski fond za vanredne situacije. U 21. veku mi i dalje gledamo u nebo, a ne pripremamo se za klimatske promene koje se dešavaju. U normalnom svetu se to prati već 15 godina ili nešto više od toga. Mi ovde predlažemo, s obzirom da su suše isto toliko opasne kao i poplave, s obzirom da su vanredne situacije i požari isto toliko opasni kao i grad, da malo razmišljao o tome ko će i gde će i šta će raditi. Pre svega, pitanje se postavlja – ko će raditi sledeće godine, za deset godina i ko će živeti uopšte u ovoj zemlji, ako ovako nastavimo da se ponašamo prema životnoj sredini i prema zdravlju građana?
Isto tako, predlažemo da u okviru programa rane detekcije i prevencije dijabetesa tipa 2 na primarnom nivou sa milion dinara, ne znam šta može da se uradi kod ovako opake i ozbiljne bolesti sa milion dinara, da se poveća na 51 milion, da se sa zdravstvene zaštite lica obolelih od retkih bolesti sa 130 miliona poveća na 249 miliona i da se podrška sprovođenju nacionalnog programa onkološke zdravstvene zaštite sa pet miliona, zaista poražavajuće zvuči ova cifra, poveća na 255 miliona. Predlažemo da privremeno prestane finansiranje poslova Agencije za strana ulaganja jer šta će nam strana ulaganja, ako za deset godina će biti pola miliona građana i građanki manje u ovoj zemlji? Ko će da ulaže u ovu zemlju i ko će da radi u ovoj zemlji, kada ljudi koji su bolesni od dijabetesa, od kancera, zavisnici od duvana ne budu više u stanju da rade i da pomažu ovoj Srbiji.
Molim vas, deo vremena samo da dodate.
Mi imamo u ovom delu budžetskog fonda za vanredne situacije, mi pričamo i dalje o faraonskim sistemima za navodnjavanje. Gospodo iz Vlade, ovo je 21 vek, postoje inovacije, postoje tehnološka dostignuća, postoje rešenja koja su u svetu priznata i poznata. U 21 veku se ne gleda u nebo, nego se smišlja način da se pospeši rast žita, da se pospeši rast kukuruza. Mobilne pumpe za navodnjavanje su jedino rešenje, mobilne pumpe na solarni pogon su jedino rešenje, a ne da radimo megalomanske i faraonske projekte koji će posle da ostanu spomenici srpske gluposti ili građanske gluposti, zavisi kako posmatramo ovu državu. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, podržavam amandman moga kolege i samo sam se javio da kažem par stvari o temi koja je jako aktuelna u poslednje vreme u Srbiji, a to su deca koja boluju od retkih bolesti. Njih je kolega spomenuo, a ja ću u mom amandmanu kasnije o tome nešto dodatno da vam kažem.
Problem je što država smatra da je krenula da leči decu sa retkim bolestima, a ja ću vam reći da država leči samo 10 naših malih sugrađana, 10 deteta koja boluju od retkih bolesti. Od retkih bolesti u Srbiji trenutno boluje pola miliona građana Srbije, a od toga je veliki procenat dece. Što se tiče najugroženije dece, desetoro je pokriveno sa terapijom, a desetoro još uvek nema terapiju. Zato je potrebno, kolega Karić je rekao, da se poveća ovaj fond za retke bolesti.
Mojim amandmanom, koji ste odbili a o kome ću kasnije da pričam, tražio sam kompletno pokrivanje dece za lečenje od retkih bolesti, ali da budu tema sva deca, ne samo ovih desetoro, da sva deca budu pokrivena i da budu pokriveni svi pacijenti koji boluju od retkih bolesti.
Udruženje roditelja dece koja boluju od retkih bolesti na Tviteru se zovu "Nevidljivi ljudi". Taj naziv su dali zato što ih država ne vidi. Dajte da kao parlament učinimo te "nevidljive ljude", te njihove patnje, vidljivim i da na jedan humani način rešimo te njihove životne probleme, probleme njihove dece, da njihova deca ostvare to ustavno pravo da budu lečena. Hvala.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, na član 6. Razdeo 3, 16, 18, 20, 23, 26 i 28 amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. Razdele 16, 19, 20 i 24 amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Miodrag Stojković, mr Božidar Đelić i Jovana Mehandžić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, moje kolege iz DS i ja smo danas podneli jedan amandman kojim predlažemo da se pažljivije razmotre prioriteti prilikom planiranja budžeta odnosno rebalansa budžeta Republike Srbije za 2013. godinu i predložili smo da tri ministarstva – Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvo saobraćaja, smognu snage i odreknu se tri i po milijarde dinara i ta sredstva stave na raspolaganje lokalnim samoupravama u iznosu od milijardu i po i Ministarstvu za obrazovanje i nauku.
Dakle, da vratimo novce koji su oduzeti lokalnim samoupravama za završetak projekata koji su planirani a koji ne mogu biti završeni, na žalost građana Srbije koji žive u tim lokalnim samoupravama. Dalje predlažemo da dve milijarde dinara dodatno obezbedite za nauku i obrazovanje, o čemu smo već diskutovali u proteklim danima.
Ne bih želela da se ponavljam, ali želim da istaknem ponovo važnost investiranja u obrazovanje i nauku i važnost opredeljenja da se obrazovanje i nauka ne posmatraju kao trošak, nego da se posmatraju kao investicija.
Takođe, želela bih da istaknem da ako vratite ovih milijardu i po opštinama za projekte koji su planirani, a koji sada ne mogu da se privedu kraju, u korist građana koji žive po ovim opštinama, da ste dali u obrazloženju da su sredstva tu namenjena za finansiranje Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Ukoliko me sećanje dobro služi, vladajuća koalicija je rekla da ćete agencije ukidati, a ne da ćete ih dodatno finansirati. Ako već postoje lokalne samouprave i postoje gradovi i opštine u Srbiji, onda ne vidim zašto im ne bismo stavili na raspolaganje sredstva kojima mogu da završe svoje projekte i da te projekte odnosno rezultate projekata stave na raspolaganje građanima Srbije?
Dakle, ja ću ponoviti još jednom i biću koncizna i vrlo kratka. Mi molimo, tražimo i apelujemo na tri ministarstva, vaše, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvo saobraćaja, da se odreknu iznosa od tri i po milijarde dinara i da ta sredstva stave na raspolaganje lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama, u iznosu od jedne i po milijarde, da bi tu završili projekte koje su započeli. Sa druge strane, predlažemo da ostatak sredstava kojih ćete se vi odreći, nadam se, dve milijarde dinara, da se uloži u obrazovanje i nauku, kako bi i građani Srbije imali neposredniju korist, neposredniji benefit od ovog rebalansa budžeta. Hvala vam.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.