Hvala.
Narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

U proteklih nedelju dana u sredstvima informisanja i to određenom broju medija, pojavile su se informacije sa neistinama, koje imaju karakter protivpravnog delovanja usmerenog na štetu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarka Obradovića. Nesumnjivo najteži oblik takvih protivpravnosti je pozivanje na lišavanje života Žarka Obradovića, kako je to učinjeno u tekstu objavljenom u nedeljniku NIN od 27. juna ove godine, u kojem se upućuje poziv da se gospodinu Obradoviću presudi po kratkom postupku i postavlja pitanje: "Kada će visiti na Terazijama", i ostali navodi teksta predstavljaju napad na ličnost gospodina Obradovića sa kvalifikacijama kao što su: "Obradovićevo zločinačko delovanje" i slično, sa namerom da se ovi napadi zajedno sa izrečenim pretnjama ostvare.
Posledica takvog protivpravnog delovanja je teže uznemiravanje građana i isto ima obeležje krivičnog dela ili krivičnih dela sa velikim stepenom društvene opasnosti. Stoga postavljam pitanje ministru pravde – da li je nadležni javni tužilac po službenoj dužnosti i u granicama zakonom propisanih ovlašćenja reagovao na navedene inkriminacije i da li je u zakonom propisanim uslovima izdao naredbu za sprovođenje istrage ili pokrenuo predistražni postupak, kako bi se opredelio dalji tok krivičnog postupka? Potreba za hitno i neodložno reagovanje tužioca u ovakvim situacijama proizilazi iz nesporne činjenice da je krivično delo učinjeno i da je učinilac krivičnog dela poznat. Preveniranje izvršenja ovih krivičnih dela i hitno i neodložno procesuiranje počinilaca takvih krivičnih dela je nužno, imajući u vidu iskustva iz ranijih perioda i to perioda bliske prošlosti, kada su pozivi na linč državnih funkcionera i javnih ličnosti, nažalost, imali tragičan epilog.
Isto pitanje se postavlja i u odnosu na druge organe i institucije, čije su zakonom propisane nadležnosti vezane za zaštitu ljudskih prava i Ustavom zajamčenih sloboda. Takođe se ovo pitanje postavlja i ministru kulture i informisanja, a naročito udruženjima novinara Srbije, da pored navedenog odgovore – da li je u ovim i u drugim slučajevima napada na Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, povređen zakon i kodeks profesionalne novinarske etike? Ako jeste, šta su preduzeli i koje su mere i radnje učinjene? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na problem milion i 300 hiljada nelegalno sagrađenih objekata u Republici Srbiji i mogućnosti da vlasnici tih objekata svoje objekte legalizuju.       
Naime, 15. marta je donet tzv. Veljin zakon po kome su nelegalno sagrađeni objekti trebali da budu upisani u katastar i da u toj napomeni o upisu bude naznačeno da su oni nelegalni. Kao poslanička grupa ukazivali smo na sve nedostatke tog zakona, jer se tim zakonom praktično ništa ne rešava. Međutim, u njegovoj primeni došlo je do daljnjih problema, odnosno, u potpunosti je obustavljen postupak legalizacije ovih objekata koji su bili u postupku legalizacije. Od ovih milion i 300, mislim da se negde oko 700 hiljada vlasnika prijavilo za legalizaciju.
Pitam ministra Ilića i pitam predsednika Vlade Republike Srbije – zbog čega je Ministarstvo gospodina Ilića, navodno usmenim putem, obustavilo primenu Zakona o legalizaciji i zbog čega nadležne uprave u gradovima i opštinama u Republici Srbiji ne sprovode postupak legalizacije? Čak imam informaciju iz Novog Sada - ne vrše ni obračun naknade za već podnete zahteve i za kompletiranu dokumentaciju za legalizaciju pojedinih objekata.
To ne proizvodi samo problem građanima koji ne mogu da legalizuju svoje objekte, iako su prikupili, mogli bismo reći tone dokumentacije, to proizvodi problem i lokalnim samoupravama koje nemaju prihode od toga, i to proizvodi posledice opet posredno i samim vlasnicima, jer nema uređenja tih prostora, nema uvođenja kanalizacije, asfaltiranja tih ulica itd. Dakle, svi su na šteti, prvo zbog samovolje ministra Ilića, odnosno njegovog ministarstva koje obustavlja primenu ovog zakona, a sa druge strane zbog donošenja jednog veoma lošeg zakona koji je uveo pravnu konfuziju u ovu i ovako osetljivu temu.
Pitam ministra Ilića – kada će biti nastavljen postupak legalizacije, zbog čega je obustavljen i kada će i da li će biti donet novi zakon o legalizaciji, koji je najavljivao?
Građani nam se ovih dana obraćaju masovno i kažu da su u pravnoj neizvesnosti, da u opštinama ne znaju da im daju pravi odgovor na pitanje kada će biti nastavljen postupak legalizacije, ni da li će ga biti, osim činjenice da znaju da se njihova dokumentacija neovlašćeno šeta, da tako kažemo, iz kancelarija u kojima su podneli zahtev za legalizacije do katastra.
Naime, ovim Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar predviđeno je da dokumentacija podneta za legalizaciju služi kao osnova za upis u katastar. Bilo je normalno da se prvo završi postupak legalizacije, pa da se onda upiše u katastar ili da se kopija te dokumentacije samo pošalje u katastar. Na ovaj način dokumentacija građana je neovlašćeno stigla na mesto na koje je oni nisu poslali, a na mestu na koje su je poslali i namenili je za legalizaciju svojih objekata više je nema. Na ovaj način je ugroženo osnovno pravo građana da neko eksploatiše pravo koje oni nisu uopšte zahtevali, a sa druge strane, drugo pravo koje su tražili da se ostvari se ne ostvaruje.
Pitam ministra Ilića – ko je dao nalog da se dokumentacija iz uprava gde se vrši legalizacija prosledi neovlašćeno katastru i šta sa onim građanima koji ne žele da postupe po Zakonu o upisu nelegalnih objekata i žele prvo da se objekti legalizuju? Hvala.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić, Ljubiša Stojimirović i Dejan Rajčić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine pozvao da na današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, magistra Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i magistra Mlađana Dinkića i ministra finansija i privrede, prisustvuju i: Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede i Danijel Nikolić, savetnik ministra finansija i privrede.
Nastavljamo rad i, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
Prelazimo na raspravu o 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2013. godinu:
1) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
2) Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,
3) Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i
4) Nacionalne službe za zapošljavanje.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Kostreš. Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Branka Karavidić, Gorica Mojović, Biljana Hasanović Korać, Srđan Šajn, Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Boško Ristić, Zlatko Dragosavljević, Milovan Marković, Dragan Nikolić, Miroljub Stojčić, Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Bojan Đurić, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Andrić, Dušica Morčev, dr Nenad Popović, Aleksandar Pejčić, prof. dr Miodrag Stojković, mr Božidar Đelić, Jovana Mehandžić, prof. dr Dušan Milisavljević, Vladimir Gordić, mr Živojin Stanković, prof. dr Slobodan Samardžić, Bojana Božanić, Milica Radović, Marko Jakšić, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Milica Vojić Marković, Ivan Jovanović, Sanda Rašković Ivić, Donka Banović, Miloš Aligrudić, Dejan Mihajlov, Petar Petković, Gorica Gajić i prof. dr Ružica Igić i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić, pisanim putem, povukao je amandman na član 5.
Narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić, pisanim putem povukli su ispravke amandmana na član 6. koje su podneli 1. i 2. jula 2013. godine, a 2. jula podneli su konačni tekst ispravke amandmana na član 6.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman u ime poslaničke grupe LDP i ovo je zapravo bio naš politički gest, prosto da pokažemo u kom pravcu, kada je reč o javnim finansijama ili kreiranju budžeta, razmišlja LDP i koliko je to različito od onoga što smatra i što radi Vlada ili makar oni koji u Vladi imaju tu moć da spreče bilo kakvu vrstu ozbiljne, suštinske, strukturne, dubinske reforme, koja bi zapravo mogla da bude jedini spas budžeta Srbije i u 2013. godini i u godinama koje su pred nama.
Naravno da sa jedne strane ovaj amandman, kao i deo drugih amandmana, koliko vidim, formalno nije do kraja u skladu sa tim čuvenim članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, ali je to još jedan od razloga zbog čega u pristojnim i normalnim zemljama prava, široka i ozbiljna rasprava i priprema budžeta i rebalansa budžeta traje, u slučaju budžeta nekoliko meseci, a u slučaju rebalansa makar nekoliko nedelja. Da biste vi amandman kojim predlažete velike promene u ovom opštem delu budžeta, odnosno da biste generalne prikaze prihoda i rashoda mogli do kraja da sprovedete kroz čitav Predlog rebalansa, po Zakonu o budžetskom sistemu, trebaju vam desetine izmena i dopuna, odnosno amandmana, što svakako nije ni moguće uraditi ako budžet pošaljete u Skupštinu 26. juna, a imate ambiciju da se o njemu raspravlja već 1. jula.
Na nivou političkog gesta jasno je šta smo želeli mi, a šta ne dozvoljava Vlada. Liberalno demokratska partija je želela ovim amandmanom da smanji subvencije ili dotacije, ono što je zapravo ključ neefikasnosti srpskog budžeta, a onda i srpske državne javne ekonomije, za ukupno, po ovom amandmanu, tri milijarde dinara i da pokažemo gde bismo mi u ovoj situaciji, to nije teorijska situacija, nego situacija konkretnog budžeta, odnosno rebalansa budžeta, najvećih rupi koje postoje, mogli taj deo da prebacimo.
Jedno javno preduzeće kome smo želeli da uzmemo, ja to tako kažem, da uzmemo milijardu dinara je Javno preduzeće "Putevi Srbije". Obrazloženje da to preduzeće mora da prima subvenciju i obrazloženje da će bez toga biti ugrožen drumski saobraćaj, kako čini mi se piše u ovom obrazloženju, ne može da bude dovoljno ubedljivo, odnosno dovoljno jako u ovom trenutku, zbog toga što to preduzeće traži novac od građana Srbije i pre toga građanima Srbije preko ovog parlamenta mora da pokaže da je sposobno da obavlja one funkcije zbog kojih je osnovano i da ispunjava svoje obaveze.
Da nemamo istovremeno, gospodine Dinkiću, na dnevnom redu raspravu o preuzimanju dugova JP " Putevi Srbije" možda bismo imali razumevanja za subvenciju koju tražite od 6,2 milijarde dinara samo po ovom osnovu za "Puteve Srbije". Da ne znamo ko je direktor tog preduzeća, da ne znamo kako se on ponaša, da ne smatramo da je vrhunski bezobrazluk da damo šest milijardi i 200 miliona dinara na upravljanje direktoru "Puteva Srbije", koji kad neko pogine u zemlji zbog toga što se to preduzeće ponaša neodgovorno, i na loš način obeležava put ili deo puta na kojem radi, kaže – pa nisu valjda bili slepi, mogli su da vide onoliki betonski stub. Za tu vrstu bezobrazluka nemamo razumevanja.
Drugo pitanje je – u kakvoj su situaciji "Putevi Srbije", da li su "Putevi Srbije" u blokadi ili nisu u blokadi? One poslove, gospodine Dinkiću, za koje ćete im dati poklon, odnosno preuzeti njihova dugovanja i pretvoriti ih u javni dug za nekoliko dana, na osnovu kakvih ugovora se ulazilo u te poslove? Iz koje godine su osnovni ugovori, na osnovu kojih su pravljeni aneksi, po kojima su napravljeni dugovi nekim putarskim preduzećima? Da li su to ugovori iz 2010, 2011, 2012. ili ima i osnovnih ugovora starih 20 i više godina gde se svake godine štancuju aneksi, sve u očekivanju da će u jednom trenutku država preuzeti dug i isplatiti te poslove. Mnogi od tih poslova tri puta su u međuvremenu propali ti putevi i otvorile se nove udarne rupe za koje danas tražite novac i ovim budžetom i onim što će doći na dnevni red za nekoliko dana.
Pričaćemo posebno o tome da li je uopšte u pravnom smislu moguća ta operacija koju tražite kod preuzimanja duga "Puteva Srbije"? Da li je moguće po drugim zakonima u ovoj zemlji? To je ogromno pitanje. Vi ćete možda na kraju reći nema veze sa vama, to će raditi resorni ministar. Toga se i bojim da će raditi resorni ministar, pa da će to biti burazersko pokrivanje i dugova i ugovaranja novih poslova. Pošto je iz njegovih obrazloženja ili obrazloženja nekih njegovih kolega u Vladi apsolutno nemoguće utvrditi ni kada će biti gotov Koridor 10, bio je gotov već deset puta.
Druga budžetska institucija sa čije pozicije smo tražili skidanje takođe milijardu dinara je Nacionalna služba za zapošljavanje. Govorili smo o tome toliko puta, mislim da nikog u ovoj zemlji ne moramo da ubeđujemo koliko je neefikasna ta služba, koliko je ona zapravo nesposobna u obavljanju onog posla za koji je osnovana, a njen posao nije samo da bude protočni bojler za deo naknada koje treba da dolaze za nezaposlene kroz budžet, nego je valjda i neka uloga u traženju posla. Prenebregavate činjenicu da je ovo ipak 2013. godina i da postoji konkurencija na tržištu firmi, koji se bave zapošljavanjem, odnosno pomaganjem pri traženju posla ljudima, da kada toliko novca ulupate u Nacionalnu službu za zapošljavanje, ubijate ceo jedan deo tržišta koji je vrlo dinamičan koji se u teškim uslovima ipak, kako tako, razvija, da finansirate koliko ima tačno tih područnih jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje. Čini mi se 30 i nešto, pa ispod toga još ko zna koliko. Ima ih otprilike svuda tamo gde se raspisuju lokalni izbori. To je još jedan od lokalnih izvora za borbu za glasove.
Treće, mesto gde mi smatrao da je moguće uzeti još značajan novac su "Železnice Srbije" i o tome smo hiljadu puta razgovarali. Kažete u obrazloženju za odbijanje amandmana da bi dalje smanjivanje subvencija koje dobijaju ugrozilo redovno, odnosno obavljanje osnovnih delatnosti tog preduzeća. Mi danas ni ne znamo šta su osnovne delatnosti "Železnice Srbije". U koliko zavisnih kompanija su podeljene "Železnice Srbije"? U četiri, kao što ste odlučili pre dve godine ili u dve plus jednu, kako govori Simonović, direktor "Železnica", ili u onoliko kompanija koliko to zahtevaju ugovori o kreditima koji su u međuvremenu potpisani i gde je preuzeta obaveza demonopolizacije na delu tržišta železničkih usluga, koje ne znam kako ćete ostvariti do kraja ove godine.
Kad bismo znali za šta tačno ide 13 milijardi dinara železnicama koje tražite, onda bismo mogli možda da prihvatimo i argument da 12 milijardi nije dovoljno, ali mi to ne znamo. Godinama smo slušali da čitav taj iznos odlazi za isplatu plata u "Železnicama Srbije" da li to i dalje tačno? Koliko zaposlenih ima u "Železnici"? Imali su dug oko 18,5 hiljada, da li danas, godinu dana nakon formiranja ove Vlade "Železnice" imaju manje zaposlenih? Ako imaju manje, koliko manje zaposlenih imaju? Činjenica da formalno imaju oko 18.000, 18.500 zaposlenih je opsena zato što postoji još niz firmi bivših, sastavnih delova "Železnica Srbije" u kojima radi još nekoliko hiljada ljudi. Oni samo formalno nisu deo "Železnica Srbije". U suštinskom smislu oni ne rade na tržištu i dalje rade samo za "Železnice Srbije", direktno zavise od "Železnica Srbije" i zbog toga moramo da ih računamo kao deo tog sistema.
Šta smo mi predložili sa druge strane, gde da ode deo tog novca? Predložili smo, recimo, da deo novca ode u dodatna sredstva za RFZO, iako naravno mislimo da je taj fond takođe sada neefikasan. Ali, postoje gospodine Dinkiću neke urgentne stvari koje su valjda važne u ovoj zemlji, još neke amandmane smo podneli, pričaćemo o tome.
Postoji deo građana ove zemlje koji su osigurani, koji plaćaju osiguranje zdravstveno za sebe ili to za njih rade njihovi članovi porodice, a koji ne mogu da dobiju elementarnu zdravstvenu uslugu. Obrazloženje je uvek da to propisi ne dozvoljavaju, a sa druge strane da nema dovoljno para. Pre tri ili četiri meseca smo govorili o slučajevima ugrožene bolesne dece u Srbiji. To nije bio jedan incidentni slučaj, to je sistemska stvar. Liberalno demokratska stranka je dozvolila tri meseca da različite radne grupe, direktor RFZO, ministarka zdravlja, čitava Vlada, pokušaju da pronađu način da se taj problem reši, odnosno premosti. Nisu našli način. Ovih dana traje nova sms akcija skupljanja pomoći za Anitu Balaš, odnosno za njeno lečenje, odnosno operaciju u Hjustonu.
Ništa u međuvremenu niste ponudili kao rešenje. Zbog toga smo mi smatrali da je bolje da ode još jedna milijarda RFZO, pa da i lečenje takvih ljudi, pogotovo onih koji ne mogu da se leče u zdravstvenom sistemu Srbije bude moguće ili makar bude lakše, a da malo manje novca ode Mrkonjićevim i Drobnjakovim "Putevima Srbije" i Simonovićevim "Železnicama Srbije". Budžet je to, opšti deo budžeta posebno, kome hoćete da uzmete i kome hoćete da date. Šta smatrate da su prioriteti države? Mi mislimo da je veći prioritet lečenje i RFZO nego što su to proprali "Putevi" i propala "Železnica Srbije". Vi smatrate da je to obrnuto, odnosno da je drugačije i redu. Samo onda nemojte da govorite o tome, ne mislim samo na vas, pre svega mislim na čitavu Vladu, o promeni logike, o promeni načina razmišljanja, o uštedama i strukturnim reformama. Toga očigledno u ovom Predlogu rebalansa budžeta nema.
Zašto još sumnjamo da ne treba davati ovolike subvencije javnim preduzećima? Zbog toga što vas nedeljama molimo da raspišete konkurse za direktore javnih preduzeća. Napravili smo i neku vrstu pritiska i rokovi su istekli "Železnica Srbije" 30. juna i počeli ste od 2. jula da raspisujete konkurse. Juče je Vlada donela odluku da raspiše konkurse za sedam javnih preduzeća, od čega su šest javna preduzeća nacionalni parkovi. Ne znam da li građani znaju, dakle, mi imamo šest posebnih javnih preduzeća koji su nacionalni parkovi. Gospodine Dinkiću, juče ste na sednici Vlade Srbije doneli odluku da se raspiše konkurs za izbor direktora JP "Šar planina".
Dakle, Srbija ima Javno preduzeće "Nacionalni park Šar planina" u kome radi 26 zaposlenih, gospodine Dinkiću, i pogledao sam naravno sistematizaciju radnih mesta: sekretarica, pravnik, blagajnik, arhivar, likvidator, vozač terenskog vozila, vozač buldožera, referent šumske građe. Nemaju ni sajt, ne ispunjavaju nijednu obavezu. Da li rade ti ljudi? Koliki je njihov prihod godišnje? Koliko ljudi poseti taj nacionalni park? Ali, u redu, hajde da kažemo to je na Kosovu teška je situacija. Nacionalni park Đerdap u sred Srbije ima šest članova nadzornog odbora, umesto pet koliko je po zakonu.
Kad pogledate biografije članova nadzornih odbora, predsednici fudbalskih klubova u Nadzornom odboru JP "Đerdap", kad pogledate plan javnih nabavki, osim glisera, to im možda i treba, velika je reka Dunav, oni prave šest skulptura morune.
Možete li da mi objasnite čemu služi šest skulptura morune u JP koje toliko posetilaca ima, da je u njihovom informatoru o radu poimenično navedeno ko je u 2012. godini kupio kartu za taj nacionalni park? Pa, ima ime, prezime, Salczbrug, dve karte. Pa, škola, 12 karata. "Megatrend" Univerzitet 30. To je lepo. Društveno odgovorno poslovanje "Megatrenda", poštujem. Oni imaju 75, mislim, zaposlenih. Direktora, dva pomoćnika direktora, šest članova Nadzornog odbora.
Juče smo vam rekli da poštujete Zakon o javnim preduzećima. Da imate samo nadzorne, a ne uglavnom i paralelne i nadzorne i upravne odbore, kolika bi ušteda bila? Šezdeset miliona dinara. Samo to je dovoljno za jedno 240 penzionera u Srbiji da prima penzije.
Ali, ne vidim kakav je smisao da plaćamo 35 članova nadzornih odbora nekakvih javnih preduzeća koja se zovu nacionalni parkovi.
Druge nisam ni stigao da pogledam. Naplaćuju usluge, 240 dinara je usluga da zajedno sa stručnim vodičem sedite i gledate ptice. Okej, sve je to lepo, briga za ljude, briga za životinje, briga za hrast, ali ja mislim da imamo obavezu da imamo neke prioritete. Prvo, bolesna deca, pa ljudi, pa hrast, pa divlje svinje i fazani. To iz onog budžetskog fonda za razvoj lovstva.
Ako se ta logika ne dogodi, onda se nikada ništa neće promeniti u ovoj zemlji, gospodine Dinkiću. Svaki put će biti predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu. Plaćaju lovci takse, kako da im uzmemo pare i večito će biti deficit od dve milijarde. Nekoliko milijardi za kredite i vrtećemo se u krug i neće uvek biti jun kad skoče neporeski prihodi, videće se da nije dovoljno.
Ne može ova zemlja da izdržava sve ono što oni koji je vode imaju ambiciju da uzmu od građana i da izdržavaju.
Videćemo sledeće konkurse. Vidim da je sledeće za "Skloništa Srbije". Cela Srbija je postala sklonište.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (ne)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Dušica Morčev.
Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, demokratska stranka Srbije je upozoravala kada se usvajao budžet da su nerealno postavljeni prihodi od akciza i da svako povećanje akciza ne donosi uvek i povećanje prihoda u budžet, već naprotiv, da može da dođe do smanjenja prihoda u budžetu od povećanja akciza.
To je praksa i pokazala, i to se vidi ovim rebalansom da je predloženo smanjenje prihoda od akciza sa 233, 3 milijarde na 217, 3 milijarde dinara.
Mi opet upozoravamo da je ova nerealna projekcija i da će verovatno prihod od akciza biti manji od ovog što je predviđeno rebalansom.
Na to upućuju podaci o izvršenju budžeta za prvih pet meseci, u kome je od akciza naplaćeno 72,3 milijarde dinara i ovim tempom do kraja godine, slilo bi se u budžet oko 172 milijarde dinara, što je oko 44 milijarde dinara manje nego što se ovim rebalansom predviđa.
Koji su razlozi za ovakvu pojavu, to je manje prihoda što država ubira, nego što je planirano. Ta pojava sivog tržišta, drastičan pad akciza na cigarete pokazalo se da je došlo do povećanog nelegalnog prometa rezanog duvana. Pored toga, cenovna elastičnost, najjednostavnije rečeno da poskupljenje određenih proizvoda dovodi do smanjenja tražnje za tim proizvodima, a samim tim i da opadaju prihodi u budžetu koji su planirani.
Ono što je takođe neprihvatljivo, što se tiče akciza, to je visina akciza na naftne derivate. Srbija ima najskuplje naftne derivate u regionu i najviše akcize i to naši građani sa najnižim platama u regionu ne mogu da podnesu.
Štetne posledice još, povećanja akciza na naftne derivate već su vidljive, time što inostrani prevoznici zaobilaze puteve Srbije, zato što im je cena previsoka.
Sve ovo ukazuje da je neophodno da dođe do promene Zakona o akcizama, da se uzme u obzir realnost, kupovna moć, da se uzme u obzir stanje u privredi i da po tome uzmemo u obzir i zaštitu zdravlja stanovništva, zaštitu životne sredine, znači, da naftne derivate spustima, ako je već potrebno da ubiramo prihode od akciza, da to ide na račun akciza, na cigarete.
Poštovani ministre vi niste prihvatili ovaj amandman i po važećem Zakonu o akcizama, to je za mene razumljivo, ali ja vam kažem da je ovaj amandman i predložen, i koji podrazumeva izmene Zakona o akcizama i da ćemo onda moći da imamo realne projekcije i za rebalans budžeta i za budući budžet koji treba da donesemo u ovom parlamentu.

Reč ima ministar Dinkić.

Za mnoge stvari možda možete biti u pravu, ali niste u pravu za akcize, pogledajte podatke na sajtu koje smo juče objavili. Za prvih šest meseci, najbolja naplata od svih prihoda su akcize i povećanje akciza na cigarete je bilo opravdano. Mi smo možda dobili manje nego što smo očekivali, ali mnogo više nego prošle godine.
Definitivno je promena Zakona o akcizama urađena dobro. Ako pogledate podatke za šest meseci, od akciza smo naplatili 96 milijardi dinara. To uopšte nije loše, jer suštinski, naplata je porasla za oko 28% više nego u prvih šest meseci prošle godine, skoro 30% više smo naplatili, ali tačno je da smo planirali da će to biti još nešto više.
Mi smo na akcizama ostvarili, rekao bih, u uslovima ovakvog rebalansa svega 4,5 milijardi manje nego što smo planirali. Ostvarili smo naplatu u iznosu od oko 95%. To je u uslovima neizvesnosti koje vladaju i u odnosu na druge prihode koji su podbacili zapravo prihod koji najbolje ide u budžet i u tom smislu ima mesta kritici za neke druge prihode, ali kod akciza niste u pravu.
Mi očekujemo da će naplata akciza ići solidno i u narednom periodu, a zajedno sa policijom ćemo vršiti kontrolu nelegalnog tržišta. Biće nelegalnog tržišta, kao što ga sada imamo, rezanog duvana i u tom smislu smo odlučili da pojačamo kontrole, ali da ne menjamo akciznu politiku, jer smo od akciza, evo primer juna meseca, naplatili 23 milijarde dinara u jednom mesecu, skoro kao od PDV, što govori da akcize dobro naplaćujemo.
Nama je glavni cilj da do kraja godine ostvarimo što više naplate PDV akciza kao ključnih poreza. Promašena je projekcija u porezu na dobit i to sam više puta rekao i to nam je odnelo dosta prihoda iz budžeta.
Samo da kažem, kod akciza niste u pravu.