Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Dinkiću, danas ponovo govorimo o rebalansu budžeta, rasprava u pojedinostima i vidimo da se otvorila izuzetno živa rasprava između poslanika opozicije i vas kao ministra.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, i kada se usvajao budžet, govorili su da je ovaj budžet nerealan, takođe i kada je bila rasprava u načelu o rebalansu budžeta, govorili su i da je takođe rebalans budžeta nerealan i da ćemo imati uskoro novi rebalans budžeta.
Dakle, Vlada se opredelila da štedi, kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta i mi tu nemamo ništa protiv. Međutim, ona se opredelila da štedi na resore bitne za kvalitet života građana Srbije, kao što su zdravstvo, kao što je poljoprivreda, školstvo, rešila je da štedi i na kapitalnim investicijama. Međutim, ono što je bitno, Vlada nije rešila da štedi na preglomaznoj administraciji, koja je i te kako predimenzionirana i složićete se, za naše uslove i te kako velika.
Mi iz DSS mislimo da je Vlada i te kako treba da vodi računa o kapitalnim projektima, s obzirom da je naša građevinska operativa po strani i da na ovaj način bi podstakli upravo jedan zamajac, tu građevinsku operativu koja bi bila generator srpske privrede.
Ovaj amandman upravo govori o tome da smo mi sredstva od milijardu dinara opredelili za građevinsku operativu. Vi ovaj amandman niste prihvatili, u obrazloženju stoji da zbog tog famoznog člana 28. o budžetskom sistemu.
Moje kolege su pričale o tome da je to jedan tehnički problem, da ste ovaj amandman i te kako trebali da prihvatite, međutim, ono što je suština u ovoj diskusiji, da vi nijedan od 49 amandmana opozicije niste prihvatili.
Demokratska stranka Srbije je podnela 29 amandmana, takođe, kao što rekoh, nijedan nije prihvaćen. Mi smo ovim amandmanom hteli da izrazimo svoj politički stav, da je Vlada trebala da se opredeli, i te kako da finansira u kapitalne investicije. Mi mislimo da, i mnoge lokalne samouprave zbog smanjenja sredstava za kapitalne investicije, će ostati nedorečene, tj. neće imati sredstva da završe određene kapitalne projekte, koji su se već započeli u nekom prethodnom periodu. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Božanić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ispred DSS podnela sam amandman u delu ovih rashoda koji se odnosi na subvencije.
Šta smo mislili? Dakle, da sve one netransparentne prihode, dakle, svi oni rashodi, odnosno, svi netransparentni, na primer, ostale subvencije, sve što se podvodi pod ostalo, smatramo da nije dobro i da to treba umanjiti, te smo onda
planirali da to stavimo na puteve, turizam ili privredu, jer ne smemo da štedimo na unapređenju razvoja privrede.
Kao što sam rekla, Ministarstvo ekonomije, kao generator razvoja, ne treba da ima najveće uštede u budžetu, mislim da je to pogrešan koncept. Takođe, za izgradnju, odnosno za uslužne delatnosti, isto ste rekli da uslužne delatnosti, na primer, turizam, donose nove investicije, generišu privredni rast. U tom smislu moramo i da razmišljamo i da tu na primer poboljšamo turističku infrastrukturu, a da ne pričam o putevima i izgradnji puteva. Ukoliko u najskorije vreme auto-put prema zapadnoj Srbiji, odnosno prema južnom Jadranu ne budemo uradili, industrija u zapadnoj Srbiji će u potpunosti da zamre, a da ne pričam još o tome kada bude počela primena ovog SSP, u smislu smanjivanja u potpunosti carina na poljoprivredne proizvode i na veliki deo industrijskih proizvoda, tek tada će da dođe do velikih problema, pre svega u zapadnoj Srbiji.
Isto mi je vrlo zanimljivo da se ovi putevi i izgradnja puteva i mostova se nalazi u čak četiri ministarstva. Ne razumem, po kom principu se to deli, da li odakle je ministar, odakle mu je devojka, neki državni sekretar, ili itd?
Smatram da je klasična štednja dosta loša, da ne smemo da stojimo u mestu, da moramo da idemo napred. Bez investiranja, mi ne možemo ništa da uradimo o tome sam nešto govorila i u načelnoj raspravi i mislim da moramo da se pokrenemo. Ko god je mislio da u ovom trenutku sa zelenim svetlom će pohrliti investicije i pare ovde u Srbiji, da ćemo svi moći tamo da ležimo i da primamo ta sredstva, grdno se prevario. Mi i te kako moramo da radimo i moramo da uložimo dosta napora, ne bi li dostigli te evropske standarde i moderne tekovine evropske ekonomije.
Tako da i ovo objašnjenje ovde da se ne slaže, da nije u skladu sa članom Zakona o budžetskom sistemu broj 28, mislim da to stvarno nema smisla, jer ako neko nešto hoće da uradi, on će naći način, a ako nešto ne želi da uradi, on će naći razlog.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i prof. dr Ružica Igić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, DSS je kod člana 1. podnela amandman gde se u tabeli 1. koja se odnosi na rashode i izdatke za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno ostala socijalna zaštita, iznos od 3.431.000.000 menja na iznos od 1.831.000.000 i u članu 1. u tabeli koja se odnosi na rashode izdate za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija 472, Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno dečija zaštita, iznos od 43 milijarde menja se iznosom od 44 milijarde.
Samo kratko ću da kažem - sigurno je da izdaci za socijalnu zaštitu iz budžeta i kada je originalno donošen i sada, kada se rebalansom menja, treba da budu znatno povećana.
Svi smo mi svedoci da nam stanovništvo drastično siromaši, da ne možemo da podnesemo teret standarda koji opada i da ti izdaci moraju da budu povećani, ali svakako jedna od najugroženijih kategorija kod nas su deca. Zato i predlažemo da se sa kategorije, odnosno sa izdataka za ostalu socijalnu zaštitu znatno poveća stavka za dečiju zaštitu. Sigurno je da će deca, koja su najteže pogođena i to u svim slojevima stanovništva, znatno osetiti poboljšanje ako se bar malo osvrnemo kod usvajanja ovog rebalansa i kod povećavanja ovog izdatka. Kažem, pre svega za dečiju zaštitu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovani ministre, počeću od obrazloženja amandmana.
Amandman koji smo mi predložili odnosi se na smanjivanje mogućnosti za zaduživanje budžeta Republike Srbije od strane Vlade prodajom hartija od vrednosti i na druge načine, a vi ste u obrazloženju stavili nama, vaše službe koje pišu, pričaju kako o razvoju tržišta kapitala u Srbiji, tržište novca i kapitala i kako zaduživanje Srbije doprinosi razvoju tržišta kapitala, kako sad mogu svi da se uče kako će da trguju hartijama od vrednosti i ostalo.
Znači, vi umesto da u obrazloženju kažete – potrebe Republike Srbije su da se pokrije deficit u "Železnicama", da se pokriju subvencije koje dajemo putarskim firmama, železnicama, zbog lošeg upravljanja, zbog prevelikih rashoda, zbog partijskog zapošljavanja i zato moramo da se zadužujemo, da bi mogli sve to da pokrijemo, vi u obrazloženju govorite o tome kako to doprinosi razvoju trgovine hartija od vrednosti, kako će, eto, naši ljudi moći da se nauče kako se trguje državnim obveznicama na tržištu novca i kapitala. Potpuno je promašena tema u obrazloženju.
Naš cilj ovim amandmanom je bio da se smanji obim mogućnosti zaduženja od strane Republike izdavanjem hartija od vrednosti i na taj način da nateramo Vladu da budžetski deficit ne smanjuje tako, novim zaduživanjima, već da se budžetski deficit smanji tako što će da se smanje rashodi.
Suština je smanjiti rashode. Naši prihodi su takvi kakvi su. O tome smo govorili prilikom rasprave o rebalansu. Oni neće biti veći u dogledno vreme. Problem je u tome što su rashodi preveliki.
Vi ste pomenuli "Galeniku", koja je za par godina zaposlila 1.000 ljudi, i te rashode plaćamo mi, plaćaju građani, tako što će dug "Galenike" da postane javni dug, pa će građani Srbije, koji plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje i za lekove koje kupuju i tako plaćaju za to što se "Galenici" plaća, pa će ponovo, kad dug "Gelenike" postane javni dug, građani Srbije da plaćaju taj dug, da bi moglo 1.000 ljudi da se zaposli za dve godine, a pritom da se obim poslovanja i dobit smanji za preko 100% sa 1.000 novih ljudi. I to je suštinski problem ove države. Problem ove države nisu prihodi. Oni su takvi kakvi su.
Ova država sa svojih sedam miliona, sa ovolikom prosečnom zaradom, ne može da kupuje više benzina i od akciza od cigareta, duvana i naftnih derivata da napravi više. Ne može, to je to. Sa tim zaradama PDV može da bude toliki koliki je, ali rashodi moraju da budu manji.
Neću da pominjem ovo što gospoda iz LDP pominju u "Železnicama", troškove na reprezentacije i ostalo, ali prosto da krenemo od onoga što je realno, a to je da firma u kojoj su primili 1000 zaposlenih u jednom trenutku, za tri godine pravi obim poslovanja koji je sa preko 100 miliona pao na 50 miliona, dobiti gotovo da nema i napravi preko 300 miliona duga za te tri godine, a nasleđena je firma koja je bila u plusu. To je suštinski problem. Zato smatramo da Srbiju ne treba zaduživati, već u Srbiji treba čvrstom rukom upravljati i napraviti sistem koji će da funkcioniše i koji će sprečiti mogućnost bilo kakvih zloupotreba i nesvesnog poslovanja. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, u članu 2. rebalansa budžeta predviđeno je da se sredstva za pokriće budžetskog deficita, za otplatu glavnice po ranije uzetim kreditima i za nabavku finansijske imovine u ukupnom iznosu od 614 milijardi, treba da se pokrije iz sledećih izvora: od uzimanja novih komercijalnih kredita kod domaćih i stranih banaka u iznosu od 77 milijardi dinara, od emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u iznosu od 330 milijardi dinara i od primanja od emisija evro obveznica u iznosu od 221 milijarde dinara. Ta zaduženja ukupno bi iznosila 628 milijardi dinara i kaže se, to će biti pozitivna promena na računu, jer su sredstva od ova tri zaduženja veća za 16 milijardi u odnosu na iznos stavki koje treba da pokriju.
U članu 2. se kaže da, u slučaju da se ne dobije, odnosno ne nađemo ta sredstva, odnosno ne dobijemo te kredite koje smo planirali da ćemo dobiti na tržištu, ćemo koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora. Naravno, nećemo koristiti ni kredite, ni sredstva sa računa konsolidovanog trezora ako budemo nešto prodali, odnosno ako nam se privatizacioni prihodi u ovoj godini povećaju.
Demokratska stranka Srbije predlaže, s obzirom na ovolika zaduženja i s obzirom na tih 628 milijardi, kojima pokrivamo i budžetski deficit i ranije uzete kredite, odnosno otplatu rata po tim kreditima, da šestomesečno, na svakih šest meseci Vlada podnosi izveštaj Skupštini gde smo utrošili sredstva, za koje namene su otišla i koji su efekti potrošenih sredstava.
U obrazloženju kojim ne prihvatate amandman ste rekli da Narodna skupština prilikom donošenja budžeta u jesen prethodne godine uvek ima u vidu koliko smo planirali da se zadužimo i za koje namene ćemo ta sredstva po osnovu zaduženja potrošite. Kažete da Narodna skupština svaki pojedinačni ugovor o zaduženju i svaki pojedinačni ugovor o davanju garancije isto tako ratifikuje ovde.
Znate šta? Ne možemo mi kao poslanici da sve to sabiramo na tri ili šest meseci. Jednostavno, smatramo da je Vlada dužna da na šest meseci napravi pregled ukupno uzetih kredita. Mi kada donosimo budžet imamo planirana zaduženja, ali na šest meseci, recimo, ako je to 36, mi već znao, tj. Vlada zna koliko je tih kreditnih zaduženja realizovano i za koje namene se potrošilo. U tom smislu je DSS podnela ovaj amandman, da imamo jednostavno sabrano pregledno koliko je sredstava uzeto i za šta se utrošilo i koji su efekti utrošenih sredstava. Hvala.