Mnogo je ova Vlada odmakla od Vlade Mirka Cvetkovića, i po pitanju evropskih integracija i po pitanju rešavanja nekih teških problema, koje su i Vlada Mirka Cvetkovića i neke druge vlade gurale pod tepih, a to je rešenje odnosa sa Prištinom.
Takođe, mnogo smo odmakli i u tome što ne krijemo više, kao što su prethodne vlade krile, dugove ili neplaćene račune, nego iznosimo i koliko god možemo to otplaćujemo. Verovatno još sve nismo platili koliko je tih kvazi fiskalnih deficita ostavljeno. Nažalost, ono što je transparentno ostavljeno, to je ogroman javni dug i obaveza da maltene i ove i naredne godine obezbedimo oko pet milijardi evra radi nesmetanog finansiranja države. Ako neko misli da je to lako ili da tu nema razlike u odnosu na prethodnu Vladu, prosto neću ulaziti u to, to je lični stav.
Ima još jedna stvar, i premijer i prvi potpredsednik Vlade, zaista verujem zbog svih ovih stvari o kojima sam pričao, u dosadašnjem toku rada Vlade nisu ni stigli da se bave možda nekim pitanjima koja su za vas od izuzetne važnosti, ali verovatno su u nekom redosledu prioriteta kod njih. Prosto nisu mogli da se bave svime. Nema govora, ja nisam tumač zakona, zakon svaki mora da se poštuje. Kada Skupština donese zakon, on mora da se poštuje i uveren sam da će i ovaj zakon o kojem vi govorite biti u potpunosti ispoštovan onako kao što je rečeno u tekstu samog zakona.

Reč ima gospodin Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju ove rasprave o budžetu. Jučerašnja, odnosno prekjučerašnja rasprava se svela na rok stihove, a danas smo malo imali poslovice. Kada bismo tu sublimirali, ispada da su naprednjaci dali takav budžet koji kaže da ipak nije tačna ona poslovica: "Ko peva, zlo ne misli", jer budžet je loš.
U ovom budžetu mi smo predali ovaj amandman koji se tiče održavanja lokalnih puteva, gde sa tri milijarde smanjujete na milijardu i po. Loše je to, jer ti putevi treba da se održavaju, pogotovo što neće biti onog auto-puta između Pojata i Čačka u ovoj godini. Uveren sam da će ga biti u nekim narednim godinama, jer je on neophodan. Ja sam Kruševljanin i zalažem se i zalagaću se za taj put.
Kada smo već kod budžeta, valjalo bi malo da se podsetimo i ovog hrasta, jer vlast je vlast, a hrast je hrast. Onda bi valjalo reći neku i o tom hrastu. Loše je što predsednik Vučić kaže – sklonićemo hrast jer to je odraz palanačkog mentaliteta i neće tu ljudi da grebu automobile. Bolje bi bilo da ste kaznili projektante, da ste na vreme projektovali i radili kako treba, pa da ostane i hrast i da imamo put. Jer, kad bi Amerikanci imali 600 godina star hrast, ispod koga su podigli barjak slobode i krenuli u borbu za nezavisnost, oni bi tu Belu kuću preselili, a ne bi sekli hrast. Ali, to govori o vama i vašem mentalitetu – da li se palanački vrši vlast ili ne, kako je neko kazao.
Možda je taj hrast od 600 godina dobar za čuvanje Tomovače i pravljenje hrastovih burića, možda on dobro drži rakiju, ali je loše za Srbiju da takav simbol sečete. Znam da bi se on na Koridoru 11 možda isprečio predsedniku Nikoliću, on ima često problema u saobraćaju kada ide kući, pa ga zato možda sečete, ali možda bi taj hrast bio upozorenje šta ste uradili od Srbije, od one Srbije gde su se Srbi skupili pod tim hrastom da je naprave kao modernu državu, da ustanu u boj protiv Turaka. Vi ste taj hrast posekli da biste posekli i umirili nečistu savest. To nije dobro.
Na kraju da vam kažem, celu raspravu ste jednog trenutka sveli na rijaliti šou – ko ide iz Vlade, a ko ostaje u Vladi. Neka ide ko hoće, neka ostane ko hoće i ko ima većinu, ali valjda ćete posle ovog rebalansa budžeta uraditi rekonstrukciju Vlade koja će biti bolja Vlada nego što je ova sada. Inače, Srbiji se sa ovakvom Vladom i ovakvim budžetom ne piše dobro. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ne piše nam se dobro zaista, ako moramo svake godine pet milijardi evra da plaćamo samo na glavnicu duga i kamate, od kojih je najveći deo zaostavština Vlade vaše stranke. Ne piše nam se dobro, to sam rekao sto puta. Da li može budžet biti dobar ukoliko imamo ovolike troškove za kamate, ukoliko za kamate plaćamo duplo više nego za celu poljoprivredu?
Kažete – dajte više za poljoprivredu. Pa šta da radim sa kamatama? Da ih zaboravimo, pa da kažu – zemlja bankrotirala? Budimo realni, ukupna davanja države, kada saberemo ono što je klasičan budžet i što je finansiranje glavnice dugova iz prošlosti, to iznosi 15 milijardi evra okvirno. Od tih 15 milijardi evra jedna trećina, odnosno pet milijardi je glavnica kamate. Od ostatka, od 10 milijardi 75% do 80% su plate, penzije i socijalna zaštita. Ostaje vam samo jedan mali deo, dve milijarde evra od 15 milijardi, za sve ostalo, za poljoprivredu, za zdravstvo, za kulturu, za sport, za ekonomiju, za odbranu, za policiju i za sve ostalo. Koji čarobnjak ovde može da napravi budžet koji bi bio, kako vi kažete, dobar? Svaki će biti loš. Nema dobrog budžeta u uslovima kada pet milijardi evra plaćamo za kamate i glavnicu dugova i kada su nam suštinski tri četvrtine ovog budžeta plate, penzije i socijalna davanja, dakle, nešto što je nužno. Koji je manevarski prostor za neku posebnu politiku?
Međutim, naravno, neću da kukam, ali ovo zaista želim da ponovim jer je sušta činjenica. U okviru takve jedne situacije nije rešenje u kukanju, rešenje je da vidimo koje je rešenje. Rešenje je da se to malo sredstava ne daje na gubitke, ne daje na neproduktivne subvencije, nego da se pospeši privreda, da se pomogne pre svega izvozna privreda, a da se domaća mala i srednja preduzeća vežu za uspešne izvoznike, da se više proizvodi da bi imalo šta da se deli u javnom sektoru.
Dakle, privatni sektor, pre svega, mora da se razvija. Proizvodnja mora da se pomogne da bi onda bilo i za sve ostalo. Čini mi se da, ako samo govorimo o tome, za jednu, drugu, treću, četvrtu oblast, pa svako od vas je u pravu, ali morate uvek imati u vidu, ako hoćete objektivno, naravno, da diskutujete, a ne demagoški, kakva su i ograničenja, odnosno kako sam ja to jednom nazvao, taksimetar. Koliko vas je sačekalo kad ste ušli u taksi, vozili se, ne vozili se, morate da platite start. To je u Srbiji 5 milijardi evra na iznos od 15 milijardi evra ukupnih rashoda.

Gospodin Milivojević, replika.

Samo kratko. Bez namere da polemišem sa ministrom, jer ove moje reči nisu bile upućene njemu, nego najvećoj vlastodržačkoj stranci ove koalicije.
Dakle, neću ja mnogo da vas kritikujem, samo ću vam kazati sledeće. Kada ste donosili ovaj budžet prošle godine, ja sam taman tada postao narodni poslanik i sećam se diskusije svih svojih kolega. Loše ste planirali, ne umete da radite i ne umete da vodite ekonomiju i ovo što radite neće biti dobro. Sada se posle šest meseci pokazuje da smo bili u pravu.
Istovremeno, imali smo onu gospođu Zoranu Mihajlović, koja nije propuštala ni jednu konferenciju za novinare dok je bila u opoziciji SNS, da ne izađe i da kaže – jao, građani Srbije, kako se Srbija zadužuje, pa to je katastrofa. Sad je nema reč da kaže o zaduživanju, a četiri milijarde ste se zadužili.
Što vas boli istina? Nemojte da ste nervozni. Istina je lekovita, ali lek prvo morate da popijete, pa da sačekate da počne da deluje, pa tek onda da pokažete emocije. Ovo što sada radite, to je instinktivno ponašanje. Nemojte da reagujete instinktima, emocijama. Reagujte razumom, a razum mora da vam kaže da loše vodite državu i ekonomiju ove zemlje. Isto onako loše, kao što ste prošli put vodili. Samo da ne bude katastrofa kao prošli put. Eto to vas upozoravamo. Apelujemo. Ne zbog vas, to radimo zbog Srbije.
Dakle, tu se moja polemika sa vama završava. Daj Bože da ne budete radili rebalans rebalansa budžeta. Prepravku prepravke budžeta. Daj Bože da nastavite put evropskih integracija, bez obzira na sve što se dešavalo ovih dana i poruge koje su stizale. Nemojte da pokleknete, nemojte da se uplašite. Iskušenja su velika, sami ste ih napravili. Možda bi bilo najpravednije i da sad sami rešavate probleme koje ste napravili. Hvala.

Ministar Dinkić.

Neću koristiti pravo na završnu reč, sada ću je iskoristiti u odgovoru na vašu poslednju, rekao bih zaista neopravdanu, neutemeljenu kritiku.
Ogromna je razlika u odnosu na pre godinu dana. Srbija je otvorila pre nekoliko dana predpristupne pregovore sa EU. Ono što je i vaša stranka tražila i želela punih 12 godina, dogodilo se pre par dana zahvaljujući Vladi koju vodi Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, a čiji sam ja ministar finansija i privrede.
Drugo, imamo ozbiljnu strategiju da probamo da rešimo ove nagomilane probleme na raznim poljima. Da li smo do sada u svemu bili uspešni? Nismo. Da, jesmo ne bismo ni razgovarali o rekonstrukciji Vlade. Ali, je činjenica da je rezultat strategije razvoj automobilske industrije. To nije slučajno. O tome sam makar znate o tome pričao uporno i kad su me kritikovali i kad nisu verovali. Danas automobilska industrija vuče 20% ukupnog izvoza Srbije i izvoz Srbije je ove godine 21% veći nego u istom periodu prošle godine. Ove godine će i deficit budžeta biti manji nego prošle godine. Već za prvih šest meseci bio je 12% manji, 1,5% BDP biće manji i na kraju godine. Nije to dovoljno i nije to dobro. Kamo sreće da je ovoj Vladi ostavljen budžetski deficit od 3% koliki je kriterijum evropskih zemalja. Nije, ostavljen je deficit od skoro 7%. To je problem što imamo katastrofalnu startnu poziciju ali ipak korak po korak ćemo to popravljati.
Druga stvar, čak i ono što nam je najveći problem svih prethodnih Vlada i naše Vlade takođe, prošlo je svega nije ni godinu dana, sad će proći uskoro. Možemo reći da je kraj jula već godinu dana. Zaustavljen je čak taj trend petogodišnjeg rasta nezaposlenosti u Srbiji. Doduše imamo izuzetno visoku stopu nezaposlenosti 24%. Skroman rast od 2,1% ali tih 24% je niže od 25,5% koliko je bilo pre godinu dana i tih 2,1% rasta je više nego minus dva koliko je bilo prošle godine. Bolje plus nego minus to je valjda svima jasno.
Naravno, neću da govorim o stvarima za koje ja uopšte nisam zaslužan ali želim da kažem da borba protiv korupcije i kriminala nije pohvaljena samo od građana Srbije što je najvažnije, odato je priznanje od strane Evropske komisije. Jedan od razloga zašto smo mi dobili predpristupne pregovore je upravo napredak i na tom polju i poništava nekih loših stvari u tzv. reformi pravosuđa koja je u stvari značila čistku ljudi da bi politički podobni ljudi bili sudije. Evropska komisija je godinama unazad govorila o tome. Nijedan list u Srbiji, nijedna televizija to nije smela da prenese.
Dakle, nije novost da su primedbe Evropske komisije na srpsko pravosuđe i tzv. reformu koja je izvedena u prethodnoj Vladi trajale godinama. Pročitajte sada izveštaje Evropske komisije na tom polju. Za to ja uopšte nisam zaslužan. Ministar pravde Selaković je za to zaslužan. Nikada se nisam kitio tuđim perjem. Nikada nisam išao i neću o tome da pričam.
Uglavnom, nije laka situacija, izuzetno je teška, ali Vlada ima jasan plan kako da se krene korak po korak napred. Mi smo deo tog plana izložili ovde u Skupštini, to nije deo celog plana jer ekonomija jeste važan segment ali nisu jedini segment uopšte društvenih okolnosti i ono što treba Srbija da uradi.
Uvek je dobro došla kritika pozitivna opozicije. Dobro je došla ukoliko je dobronamerna i ukoliko postoje predlozi šta da se uradi. Opet kažem, voleo bih da dobije od opozicije predlog kako Srbija da reši pitanje ogromnog javnog duga koji je zatečen pre godinu dana i ogromnih rashoda za kamate i otplatu glavnice u iznosu od pet milijardi evra godišnje. Ako za to imate rešenje, valjda ćemo naći rešenje i za jedan hrast. Hvala.

Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.