Verovatno kao i ljudi koji gledaju ovaj prenos, i ja se osećam loše i stvarno mi je muka od ove rasprave. U izlaganju gospođe Čomić, svesno je pominjem, nije bilo ni malo politizacije, ni malo zle volje ili već kako ko to tumači. Čini mi se da smo ipak prešli onu granicu koja je nedopustiva. Ne znam zašto neko hoće da stvori predstavu da ovde na jednoj strani postoje ljudi koji brinu o našoj deci, koji vole našu decu, a na drugoj strani ljudi i zli ministri koji ne vole decu, koji ne brinu o njima, da jedni poslanici hoću da pomognu, a da drugi neće. Mislim da je takav zaključak, ako je to cilj, potpuno naopak i pogrešan.
Juče sam se i danas u toku dana javio sa tom idejom. Da, konstatovali smo problem i dogovorili smo se kroz ovu raspravu i potpuno je očigledno da ovaj problem treba da se reši na jedan način. Ne može da ga reši ministar finansija danas i ovde sa nama, ali je potpuno jasno koliko je to ozbiljan problem i jasno je da niko ovde, u ovoj sali, nije protiv toga da se problem reši. Ispada da neko ne želi da pomogne deci.
Juče smo čuli jednu strašnu kvalifikaciju na koju sam burno odreagovao, gde šef Odbora za zdravstvo, koji je lekar, humanista, doslovce izgovara sledeće, prvo je pobrojao od čega boluju deca, čekaju transplantaciju pluća, srca i onda kaže sledeće, doslovce, citiram: "Ova Vlada je osudila tu decu". Pa, zar to nije monstruozno? Ja sam reagovao juče na to i to je monstruozna konstrukcija od strane jednog lekara. Mene je stid toga. Stid me je i od ove diskusije.
Ja vas molim, predsedniče, da zaustavimo ovu diskusiju, jer ona stvarno sada prelazi jednu normalnu granicu. Da konstatujemo zajedno da imamo problem, da konstatujemo da smo svi, uključujući nas poslanike i Vladu, spremni i voljni da problem rešimo. Nećemo ga danas i ovde rešiti kroz ovakav način i ovakvu debatu, jer stvarno je mučno i teško. Onaj ko je u ovoj sali, oseća to. Nemojte da neko beži. Stvarno je ružno da to politizujemo. Niko ovde neće da pokupi poene. Kako možemo u jednom trenutku da kažemo da bismo uradili to, to, to, i to, ali nismo u poziciji, a kada smo u poziciji, o svim tim problemima ćutimo, pa puštamo tada opoziciju da isto to radi.
Svi smo mi upetljani u to i svi smo pokazali da nismo sposobni da rešimo probleme, pogotovo ne u ovoj atmosferi i ne da se na ovaj način konfrontiramo oko ovakvih stvari. Uopšte nije problem da pričamo da li treba graditi puteve ovde ili tamo, da budemo lokal patriote i da budemo, ali da se igramo ovako sa ljudskim sudbinama.
Pazite sada, stavite se u položaj nekoga ko ima bolesno dete i ko sluša sve nas. Kako se on oseća i šta misli o nama? Evo, verujte mi, iz srca ovo pričam. Uopšte, bez ikakve ideje da bilo koga… Meni je teško i neprijatno zbog toga. Molim vas da prekinemo, ako je moguće, sa ovim. Hvala.