Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, amandmanom sam tražila da se iznos subvencija javnih preduzeća, tu sam prvenstveno imala na umu "Železnice Srbije", smanji za jednu milijardu i da se taj iznos preusmeri za unapređenje rada Službe za zdravstvenu zaštitu žena u oblasti reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice.
Naime, kao što i sami vidite, ovaj amandman nema ambiciju da bude prihvaćen, ali njegova namera je da ukaže na potpuno pogrešan izbor prioriteta kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta.
Da li treba i dalje da izdvajamo sredstva da bi gubitaše subvencionirali da bi oni i dalje pravili gubitke ili treba da uložimo pare u nešto što je u ovom trenutku najpotrebnije, što predstavlja primarni cilj Republike Srbije, a to je izmena demografske slike Srbije?
Mislim da, ako je najavljeno smanjenje subvencija javnih preduzeća, ono treba da bude vidljivo. Nije dovoljno smanjiti subvencije javnim preduzećima, tačnije "Železnici Srbije" za 10%, jer se na taj način ne rešava problem, niti se postižu neki značajniji dobici, odnosno uštede.
Lično mislim da je to preduzeće koje jako loše posluje, koje je do sada svojim neracionalnim i neefikasnim poslovanjem stvorilo gubitke, koje bi možda mogao da izdrži i neki budžet najrazvijenijih zemalja sveta, ali nikako budžet Republike Srbije.
I pored toga što evidentno ne znaju da posluju, oni ne znaju ono što je najstrašnije – da povuku sredstva sa kredita koji je već ranije ugovoren i zbog toga Srbija plaća pet miliona evra penala, zbog kašnjenja prilikom realizacije kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Ako je to već tako, ako oni ne znaju da ta sredstva treba da ulože u modernizaciju saobraćajnica, odnosno pruga u Srbiji, a podsetiću vas, vi to jako dobro znate, da se danas prosečan voz u Republici Srbiji kreće brzinom od 42 kilometra na sat, onda im, uz dužno poštovanje, pare i ne trebaju. Što im onda opredeljujemo bilo šta drugo? Zar nije onda pametnije te pare uložiti u nešto što vapi za novcem u ovom trenutku, a to je upravo unapređenje Službe za zdravstvenu zaštitu žena u reproduktivnom periodu, planiranje porodice. To je uslov, ja vas podsećam, bez koga nema prirodne obnove jedne nacije, bez kog nema izmene demografske slike Srbije u ovom trenutku.
Meni se čini da je i zadatak ove Vlade, to je bar tako napomenuto u ekspozeu ministra, odnosno premijera Dačića, da je upravo taj cilj jedan od primarnih ciljeva koje će Republika Srbija imati, a čini mi se da na tom polju nismo do sada uradili ništa. I ako nam to danas, u ovom trenutku, nije jasno ja se plašim da nam neće biti jasno nikada. Hvala vam.

Na član 6. razdeo 23 amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik prof. dr Ružica Igić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdele 23 i 25 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Bojan Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici zajedno Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević, zajedno Branka Karavidić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać, Gorica Mojović i zajedno Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u jednom momentu tokom rasprave delovali ste veoma iskreno kada ste bili u nekoj vrsti dileme, a ta dilema se sastojala u tome kada se razgovaralo o infrastrukturnim projektima, pre svega u Vojvodini, i vi ste tada izneli jedno mišljenje, da su Marija Terezija i Tito u stvari ulagali, infrastrukturne projekte su sprovodili i realizovali. Posle njih nije bilo infrastrukturnih realizacija u Srbiji. To zaista deluje veoma čudno kada dolazi iz usta jednog ministra, pogotovo što ste povezali taj prestanak infrastrukturnih ulaganja nekim momentom nastanka višestranačja u Srbiji.
Gospodine ministre, nije višestranačje nastao kao problem u smislu prestanka ulaganja u Srbiju. Vi biste mogli da dobijete validne podatke i odgovore na te vaše dileme i na to vaše pitanje od vaših koalicionih partnera. Dakle, od devedesetih godina u Srbiji više nema velikih infrastrukturnih ulaganja upravo iz tog razloga, jer je Srbija ratovala, gospodine ministre, pa iz tog razloga bi možda najviše podataka mogli da dobijete od svih onih koji su tada bili na vlasti i od najdražih i najmilijih opozicionih stranaka.
Prema tome, nije višestranačje, nije parlamentarizam najveći problem Srbije. Najveći problem Srbije je pogrešna politika i mi se stalno vraćamo na tu politiku.
Kada pogledamo da vi čak i u ovoj stavci budžeta u stvari rešavate pitanje uštede tako što prepolovljujete sredstva koja namenjujete lokalnim samoupravama za redovno i povremeno održavanje lokalne putne mreže, onda je jasno koliko je u stvari Srbiji bitno. Dakle, ne samo da se rade veliki infrastrukturni projekti, nego uopšte da se održava već nešto postojeće. Da li je ovo način da se modernizuje Srbija? Da li je ovo način da se nešto promeni u Srbiji ako vi štedite na investicijama, oko osam milijardi dinara manje investicija, kada štedite na tako bitnim stvarima koje bi mogle da doprinesu razvoju cele privrede? Privreda je u gubitku u toku 2012. godine otprilike 63 milijarde dinara.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Rekao sam da se to poklopilo i zaista je to tako. To mogu da vam ponovim i da vam obrazložim. Pomenuo sam i Mariju Terezu, a pomenuo sam i Tita jer je činjenica da se u to doba bivša Jugoslavija zaduživala.
Ako pitate odakle su finansirani svi ovi projekti, i Đerdap, i autoput koji se nekad zvao Autoput bratstvo i jedinstvo, a sada ima samo u jednoj pesmi to, i termoelektrane, to je bilo iz kredita raznih institucija koje su presahli počevši od 1980. godine na dalje, nakon Titove smrti.
Ja vam to govorim. To je tačno. Zašto je to tačno? Višestranačje, kao što znate, nije uvedeno 2000. godine, nego 10 godina ranije, tako da se i to poklapa. Znači, ako već pričate da nije bilo devedesetih godina infrastrukturnih projekata, kao što nije, to se poklopilo da je bilo u doba kada je uvedeno višestranačje.
Ne kažem da je višestranačje odgovorno i nisam želeo, samo kažem da su se te činjenice poklopile, da kada je postojala jedna vrsta sistema lakše su se i brže sprovodile investicije.
Tada nije bilo javnih nabavki. Svidelo se to nekome ili ne, tada se nešto i gradilo i to ne nešto, nego sve ovo što je sagrađeno, sagrađeno je bez javnih nabavki. Ne kažem da su javne nabavke krive, ali hoću da kažem da neke zemlje koje nemaju na primer javne nabavke, u arapskom zalivu Emirati ili neke druge zemlje koje nemaju ta pravila, pokazalo se da su brže sprovodile neke infrastrukturne projekte.
Ne kažem da mi treba da se vraćamo u to doba, to je istorija. Kako znam da je sve ovo rađeno na zaduživanje? Prvo možete da pogledate strukturu našeg duga. I dan danas neke od tih kredita otplaćujemo, a posle 2000. godine javni dug je bio 160% BDP, a onda nam je otpisano 66% od strane Pariskog i Londonskog kluba. Upravo taj novac je korišćen za ove infrastrukturne projekte.
To je bila moja konstatacija, da je tada očito organizacija bila bolja, kada se ipak nešto gradilo. Moje pitanje je - kako je moguće sada, u kojoj mi godini sada živimo, u 2013. godini, da je maltene teže izgraditi, hajde čak i ovaj put koji je pomenut malo pre od Požarevca do tzv. dunavske magistrale, do Kladova, nego što je Egipćanima bilo da izgrade piramide, kad nije bilo ne samo javnih nabavki, nego kad nije bilo ni tehnike?
Dakle, činjenica je da imamo problem u organizaciji i tu pare ne pomažu, tu novac ne pomaže. Zašto novac ne pomaže? Zato što, izneo sam vam podatke koliko imamo nepovučenih kredita za infrastrukturu, tri milijarde i 300 miliona evra u ovom trenutku. To je bilo neefikasno, mogu da govorim od 2000. godine na ovamo, u svim vladama. Slažem se sa vama, bile su druge okolnosti, bilo je i 90-tih. Opet se vraćamo, jedino se kapitalno gradilo kada je Srbija imala jednostranački sistem. Da li sam ja za to da se vrati? Nisam. Mada bi bilo bolje da su koalicije manje.

Replika, gospođa Popović.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, ja bih se složila sa vama. Ne bih ni ja volela da se vratim u ono vreme i u to jednostranačje, iako danas postoje mnogi koji bi i te kako voleli da se uvede jednostranačje i da jedan čovek u stvari bude onaj prosvećeni apsolutista i da vlada ovom državom i na nebu i na zemlji.
Pitala bih vas mnogo, mnogo životno pitanje. Sami ste rekli, novaca negde ima, ali novac se ne troši racionalno. Ne radi se organizovano. Dakle, očigledno postoje neke smetnje u organizaciji i uređenju ove države i ovog društva. Šta je to potrebno, gospodine ministre, da se tu nešto promeni? Danas ova Vlada ima jednu komotnu većinu. Ova Vlada već godinu dana postoji. Ima prostora, ima vremena, ima mogućnosti, ima podršku u svetu, ima podršku u Evropi, ima veliku podršku na domaćem terenu. Sa ovakvom većinom u parlamentu mnogo šta može da se uradi.
Kako to objašnjavate, gospodine ministre, da ova Vlada sopstveni zakon, Zakon o javnim preduzećima, ne primenjuje i ne sprovodi? Kako to objasniti i građanima i kako objasniti javnosti da Vlada ne želi nešto što je u funkciji neke organizacije i neke uređenosti i transparentnosti, jednostavno ne želi to da sprovodi i primenjuje.

Reč ima ministar.

Kako da se to reši? To ne može da uradi jedan čovek. To mora da bude jedna opšta podrška društvu. To znači da se ne ogadi život nekom sposobnom koji bi hteo da radi na nekom mestu u javnom sektoru i da sprovede sve ovo preko raznih napada medija itd, jer mi sada imamo situaciju da ljudi koji su najsposobniji beže iz državnog sektora, jer ne mogu da imaju dobru platu, a još plus ih napadaju sa svih strana oni koji su lošiji od njih.
Umesto da napravimo jedan sistem da nema uravnilovke i da nađemo način da se dobri stručnjaci koji bi vodili ove infrastrukturne projekte dobro plate, a da ne vise svakog dana u novinama zato što im je plata veća od, recimo, nekih u administraciji, pa da se onda birokratija smanji, da npr. kada se radi novi zakon o planiranju i izgradnji, da se ne ide na to da to bude u interesu prostornih planera i onih kojima odgovara da se što duže i komplikovanije rade ti projekti da bi oni što više imali honorara i što više zaradili, nego da to bude što kraće i da što manje ljudi bude u to uključeno.
Mnogo je takvih stvari, ali mnogo je i drugih interesa sa druge strane, kojima to ne odgovara. Kada se sve to sabere i oduzme, mi smo sada faktički žrtva jednog vrlo birokratskog sistema, gde kada neko čak i pokuša da napravi iskorak, biva napadnut zato što štrči u nekom smislu iz tog birokratskog sivila. Da li je to moguće rešiti? Mislim da jeste, ali je potrebna jako velika snaga.
Potrebno je da se ne osvrće taj koji to rešava i koji ima političku podršku na razne natpise u novinama i da gura to, da saseče birokratiju, da napravi dobru organizaciju, da ako neko kaže – zašto moja organizacija nije uključena u sprovođenje projekata, kaže baš me briga, ako nisi potreban, nećeš biti uključen. Onda, mediji da ne promovišu po TV inženjere koji su izgubili posao zato što je državni budžet smanjio da kupuje, ne znam, informacionu tehnologiju, a oni su imali godinama dogovor sa raznim državnim institucijama da baš njihove firme rade. Oni koji su na tržištu, ne mogu da dođu na televiziju da kažu koji su njihovi problemi. Oni koji imaju neki interes i koji su olako dobijali poslove, sada kada skresan budžet drugog, trećeg ministarstva, gledam pre neki dan, u jutarnjem program TV "Pink", neki ekspert se pojavljuje i kaže – izgubićemo svi posao. Ko će da izgubi posao? Većina uopšte ne radi za državu, većina je na tržištu. Većina radi za inostranstvo. Prodajemo softvere po svetu.
Dakle, ovo je samo jedan mali segment, jedan primer. Ako bi mogli da kreiramo jednu takvu klimu, gde se otvoreno priča o problemima, ali i rešenjima i da nema te uravnilovke, opet kažem, i demagogije, mislim da bismo do tog rešenja došli. Mislim da je vaša poslanička grupa jako otvorena i konstruktivna i da doprinosi stvaranju takve klime, ali što kaže, vi napravite jedan korak unapred, a onda neki drugi naprave tri koraka nazad. Ne nalaze se oni uvek, nažalost, samo u vlasti. Ima ih, ali ih ima dosta i u onom nekonstruktivnom delu opozicije, sada da ih ne pominjem, baš evo gospodin koji stoji pored vas ih predstavlja.

Gospođa Popović, replika.