Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Odmah da vam kažem da ste apsolutno u pravu, gospođo Rašković. Na moju veliku žalost smo te pare skinuli zato što te pare ne bi bile potrošene. Ne bi bio potrošen ni jedan dinar, zato što apsolutno nema tog projekta koji bi to povukao.
Kada opravdano kažete da treba završiti rekonstrukciju Narodnog muzeja, to već godinama podržavam i obezbeđujemo pare redovno budžetom. Iz Ministarstva kulture mi je rečeno da kada bi ostale te pare, ne bi bio potrošen ni jedan jedini dinar. Tražili su mi da to skinem i da stavimo na neke projekte koji će biti realizovani, s obrazloženjem da ne postoji sa inženjerskog aspekta, ne sa aspekta potreba kulture, da tamo nema projekta koji može da se realizuje, što je samo po sebi skandalozno. Apsolutno se s vama slažem, jer se godinama priča o potrebi rekonstrukcije ne samo Narodnog muzeja nego i drugih institucija kulture.
Pamtim i one godine kada sam bio u prvom mandatu ministar finansija, uvek sam davao novac, kad god su ljudi iz kulture tražili taj novac, a onda u realizaciji ispadne da se to ne potroši iz razloga što se zapravo zatraži, a kada se dobije, onda dođe do inženjera, nije baš uvek, ali je bilo tako u mnogo slučajeva – nije bio slučaj kada je bio u pitanju Muzej kinoteke, jer je tu zaista bila urađena investicija, kada je bilo Leskovačko pozorište, kao i Narodna biblioteka, to je završeno, kao i neke druge, ali za Muzej to već slušamo godinama, tu istu priču. Nije da Ministarstvo finansija ne želi to da podrži, ali bi stajao fiktivno taj novac i ne bi se utrošio ni jedan dinar, jer su mi rekli da tehnički ne može da se realizuje, a ne znam ni ja iz kog razloga.
Podržavam vaša izlaganja iz razloga što javnost onda treba da napravi apel i da vidimo onda šta je tu problem i zašto se te investicije ne realizuju. Para je bilo iz budžeta i moglo je i da ostane, mogli smo i da ne skidamo to, ali je meni bilo žalo, na neki način, kada su rekli da neće to potrošiti jer nemaju neku tehničku dokumentaciju, ili o čemu se već radi, da ostavljamo fiktivno novac i onda bi me prozivali opet da sam ja kriv. Bolje da se javno kaže – nije taj projekat spreman za realizaciju. Ko je kriv, to treba odrediti i kazniti ga jer nije odradio deo svog posla, a da mi fiktivno držimo neki novac za projekat koji neće biti realizovan, to nismo želeli.
Zato smo kulturi dali i više sredstava nego što je imala u originalnom budžetu. To je jedino ministarstvo koje trenutno ima povećanje u budžetu, makar skromno. Zato smo prihvatili, kao Vlada, jedan amandman koji dozvoljava da kultura, isto kao i institucije visokog obrazovanja, imaju trajno na raspolaganju sopstvene prihode. Dakle, ostaće im trajno prihodi koje sami naplate i oni će sami odlučivati o njihovom rasporedu, neće ulaziti u opšti prihod budžeta, tako da smo to prihvatili u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, kao i za sve ostale institucije kulture, kao što smo svojevremeno na isti način uradili i sa institucijama visokog obrazovanja.

Replika, Sanda Rašković Ivić.

Gospodine ministre, veoma mi je drago što delite ne samo moje mišljenje, nego i mišljenje naše poslaničke grupe. Međutim, neko ipak treba da snosi odgovornost.
Pomenuli ste Muzej kinoteke i zaista sam bila u Kinoteci, to je impresivno i izvanredno izgleda. Neko u Muzeju, u Narodnom muzeju bi trebao da snosi odgovornost zašto do sada ti projekti nisu napravljeni.
Dalje bih pledirala na veliki rad u kulturi. Nismo reagovali na to da nama Hrvati uzimaju Teslu i da nam uzimaju Ivu Andrića, koji je naš jedini nobelovac i kojim se svi mi ponosimo, a muzeji ni Teslin ni Andrićev ne rade onako kako bi trebalo da rade.

Po amandmanu, narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poneo me ovaj amandman gospođe Rašković da nešto kažem u vezi rebalansa budžeta i uopšte o budžetu.
Da bi se napravio jedan budžet u zemlji koja je kao Srbija, gde privreda ne radi, sa 50% kapaciteta, vrlo teško je napraviti budžet i još teže je napraviti rebalans budžeta.
Niti sam tu da hvalim rebalans budžeta, niti sam tu da kudim narodne poslanike koji su dali predloge, amandmane koji nisu prihvaćeni. Moramo da shvatimo jednu stvar, mi narodni poslanici dajemo amandmane parcijalno, gledajući taj rebalans budžeta onako kako nama to odgovara. U ovom konkretnom slučaju je bilo sasvim očigledno da je ono što je gospodin ministar rekao u redu, jer te pare nisu mogle ili se neće moći iskoristiti jer nema razno raznih programa tih korisnika budžeta.
Amandman koji se napravi mora da ima podlogu, da ima i poslanik i svi ostali da imamo ukupan iznos rashoda i ukupan prihod. Sami to ne možemo, jer će to biti neki debalans, ako mi nešto napravimo a Vlada nije prihvatila taj amandman.
Vrlo je teško, govorim vam da nisam taj koji hvali rebalans ni da kudim narodne poslanike, samo sam hteo da dam do znanja da moramo nekako prići tim amandmanima na neki drugi način, koji će opravdati taj rashod a i prihod. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uz dužno poštovanje gospodinu Vučeti Toškoviću, mislim da ste trebali da vodite računa o njegovom izlaganju i da ga iz dva razloga opomenete.
On se javio, član 27. Poslovnika, da govori o amandmanu i nije govorio o amandmanu. Druga stvar, uvredio je poslanike DSS, za koje kaže da se ne pripremaju i da treba da se pripreme kada pišu amandmane i kada dolaze na sednicu.
Ako je neko nekada u ovoj Skupštini pripremljen da raspravlja o svim zakonima, amandmanima i kada čita zakon i amandmane koje piše, to su poslanici DSS. Prosto, imajte u vidu da ne dozvolite da se na taj način rad nekih poslanika omalovažava. Siguran da većina poslanika vladajuće koalicije ni ne zna kako izgleda budžet, niti ga je otvorila, već po mehanizmu glasa za taj budžet.
Onda dozvolite nama koji smo spremni da uložimo napor da se popravi tekst budžeta i koji hoćemo da dajemo svoje viđenje kako bi trebalo budžet da izgleda, da to onda neko ne omalovažava na način da ne čitamo budžet, ne znamo šta radimo i da prosto ne trebamo ništa da radimo jer ne možemo da sagledamo celinu, već je Vlada ta jedina koja ima isključivo pravo na istinu, pravdu, da sagleda celinu, a da mi ako smatramo da nešto treba, nismo dovoljno kadri, pametni, obrazovani i načitani da to uradimo.
Prosto, to nije u redu i treba poštovati rad svakog u ovoj skupštini. Mi ne prozivamo poslanike većine da ne sede u sali kada se raspravlja o najvažnijim zakonima, da ne znaju o čemu se priča, da ne znaju koji su amandmani. Mi se time ne bavimo. Mi se bavimo onim što je posao svakog poslanika, da u skladu sa svojim obavezama krajnje odgovorno i ozbiljno raspravljamo o ovom zakonu. To je jedna sugestija, da zaštitite poslanike koji rade.

Naravno da je potrebno da svi narodni poslanici vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine, kao i vi kada kažete da većina narodnih poslanika iz vlasti nije ni pročitala budžet. Radite identičnu stvar zbog čega ste se javili da reklamirate povredu Poslovnika. Ja to doživljavam kao deo političke borbe u ovom parlamentu. Ko je kada bio prisutan, obaveštavam vas da možete dobiti podatke od nadležne skupštinske službe. Voleo bih da se vratimo na raspravu vezano za dnevni red, za budžet, pošto su to teme koje su veoma važne.
Gospodin Radenković po Poslovniku.

Hvala, predsedniče.
Povredili ste član 107. stav 1. kada niste prethodnog govornika prekinuli. Mislim da bi bilo u redu da se kolega izvini svima nama, da nije u redu da vređa sve poslanike. Mi ovde učestvujemo u raspravi i uvek ćemo učestvovati, ali u konstruktivnoj raspravi. Besmislene rasprave da bi pričali, da bi ih neko video da su pričali, da su ovde poslanici, nama to ovde ne treba. Mi ne pripadamo stranci neobaveštenog predsednika pa da ne znamo šta je na dnevnom redu i koji su amandmani. Kolega je dužan da se izvini svima nama zato što je uvredio svoje kolege. Mislim da je stvarno sramota da neko kaže da mi nemamo pojma ni šta je na dnevnom redu ni koji je amandman na dnevnom redu. Vi ste prekršili Poslovnik i molim vas da ubuduće upozoravate takve kolege.