Prošlo je mnogo vremena od trenutka kada sam se prijavio za reč, vezano za ovaj amandman, a povodom različitih interpretacija diskusija. Sve u svemu, ono što sam želeo da kažem je, nešto što mi lično smeta, upadljiva zloupotreba položaja određenih društvenih grupa u našem društvu u kontekstu rasprave oko rebalansa budžeta, i to na takav način da se izražava, neka nazovi, briga za, bilo da se radi o bolesnoj deci, bilo da se radi o samohranim majkama, a sve u kontekstu da se pokaže kako neko o tome ne brine, a evo mi bismo sada prebacili sredstva za njih, a kada su bili u poziciji to nisu uradili.
Znate šta, u najmanju ruku treba svima onima koji su ugroženi u onom trenutku, za koje nema dovoljno sredstava u Srbiji, bilo da se radi o samohranim roditeljima, o deci koja boluju od teških bolesti ili starim ljudima, nije u redu da se na takav način i sa takvom argumentacijom diskutuje. Naravno, treba da razgovaramo o svim ugroženima u Srbiji, ali uporno insistiranje, ponavljanje izaziva prosto sumnju. Nikada nisam verovao političarima koji u svom rečniku i u svojoj argumentaciji uporno ponavljaju takve stvari. To očigledno navodi da se radi o zloupotrebi, o manipulaciji, o demagogiji ili o populizmu.
Znam neke političare koji umeju da se, što bi narod rekao, prepodobe, slože tužnu facu, pa onda počnu da razgovaraju i pričaju o tome kako treba pomoći samohranim roditeljima, kako treba pomoći veštačku oplodnju, porodilišta, a to govore onako umorni od posla između dva biznisa. Mislim da nije u redu da na takav način bilo ko u ovoj Skupštini govori. Ovaj moj govor može neko da shvati u tom kontekstu. Ograđujem se i molim sve kolege narodne poslanike da na taj način ne branimo argumentaciju kada su u pitanju određene pozicije u budžetu.
Najlakše je reći nema dovoljno para za zdravstvo. Nema dovoljno para ni za odbranu, nema dovoljno para ni za obrazovanje. Čuli ste i od ministra i o tome već raspravljamo nekoliko dana da smo u ozbiljnom problemu. Zašto smo u tom problemu? Neću iskoristiti argument, koji se obično koristi, zbog čega smo došli, preskočiću. Jednostavno, kolektivno smo trošili neuporedivo više od onoga što smo zarađivali, i kao država, i kao pojedinci.
Danas smo došli u poziciju da se suočavamo sa time, zajedno, kolektivno i umesto da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da kažemo – to su mogući izvori da ostvarimo veće prihode koje ćemo upotrebiti na ove stvari koje su potrebne, mi se uzajamno optužujemo, napadamo, okrivljujemo ko je šta radio u prošlosti, ko šta sada propušta da uradi. Želim ovom svojom diskusijom da ukažem da mislim da možemo da imamo dovoljno odgovornosti i razuma da o ovim temama razgovaramo otvoreno, bez manipulacije, bez da gađamo emocije naših građana na takav način i da to zloupotrebljavamo. To je moj apel i molba za vas. Mislim da građani to već prepoznaju kod svih nas koji imamo običaj da radimo, pa mislim da nije fer, u najmanju ruku, prema njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Ne znam da li da odustanem od ovoga, s obzirom da je gospodin Ilić iskazao stvarno čudnu ambiciju da određuje poslanicima o čemu mogu da govore ili je mislio na nekog konkretno, ali to nije precizirao. Šta građani misle o nama i kakvo uverenje imaju zašto mi nešto radimo? To će oni pokazati na odgovarajući način.
Naravno, govoriću o bolesnoj deci zato što mislim da je skandal da za njih nema, a oni su osiguranici u zdravstvenom sistemu. Mislim da je sramota da za njih nema, a da ima za mineralizovane brikete soli, startere, grovere, vitaminsko-mineralne dodatke i ostala sredstva radi unapređenja prihrane i zdravstvene zaštite divljači, recimo, u Severnokosovskom i Južnokosovskom lovnom području za šta ćete izdvojiti 110 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. Mislim da ne treba da dajemo za to, nego da te pare treba da prebacimo za Fond za lečenje retkih bolesti. Ne govorim to napamet.
Nisam rekao – smanjite poreze i povećajte socijalna davanja, nego sam konkretno rekao – skinite sa ove pozicije i stavite na ovu poziciju. Izvinite, u tome ne vidim nikakav populizam i demagogiju, a i ako postoji populizam i demagogija, kako da vam kažem, baš me briga. Ako ova mala stigne do Hjustona i preživi operaciju, biću zadovoljan, pa možete da radite šta hoćete, ali da se vratimo na ovo što je govorio gospodin Dinkić.
Hvala vam, gospodine Dinkiću, što ste pomenuli tih pet godina koje su problem. Ne mislim da je problem pet godina. Mislim da je problem 50 godina i da 50 godina ova zemlja ne može da odgovori na pitanje zašto je toliko neefikasna i ne može da servisira svoje tekuće troškove.
Zašto sam se javio po ovom amandmanu? Imam jedno potpitanje. Ovde se govori o školama, vi ste rekli da su, ne brinite još gore bi bilo da stvarno pozovete premijera Dačića, umesto vaše saradnice, on ne bi prestajao da govori i da dobacuje, pa ne bismo mogli ni ovoliko da razgovaramo, odložene neke kapitalne investicije, odnosno izgradnja nekih škola. Da li imate informaciju, to je nemoguće saznati iz drugih ministarstava, da li je planirana, recimo, izgradnja i jednog toaleta sa tekućom vodom u školama u Srbiji? To nije velika investicija i ne mora da čeka bolja vremena. To je nekoliko hiljada evra po školi. Mislim da biste to mogli da uradite. Zašto to mislim? Čini mi se da je češće problem u lošem planiranju i ne prepoznavanju prioriteta, nego u nedostatku para.
Dakle, druga stvar je da ste vi rekli, gospodine Dinkiću, da su stranke velike i da u jednom trenutku će lideri morati da preuzmu odgovornost za one koji na lokalu ili u državnim preduzećima ne izmiruju svoje obaveze itd. Verujem da je to vaš stav. Šta ćemo sa onim lokalnim funkcionerima ili direktorima velikih društvenih, državnih, javnih firmi koji u jednom trenutku promene stranku?
Na primer, za dugove koji su nastali po raznim osnovama u RTB Bor, neki od njih. Za vreme gospodina Spashovskog, u različitim fazama, recimo 90-ih je bio u tadašnjoj vlasti ili poslednjih nekoliko godina kada je bio u G17 plus, odnosno URS, i onda je čovek rešio da pređe u SNS. Koji sad lider odgovara za njegove eventualne greške? Slobodan Milošević nije u stanju. Verujem da vi ne želite da preuzmete odgovornost. Video sam da ste vrlo vispreno, kao prvu firmu na listi za skidanje sa državne pomoći, naveli baš RTB Bor, i to dan nakon što je gospodin Spashovski prešao u SNS. Naravno, ne mislim da je to razlog. Ko sada odgovara za te dugove? Ne znam, ima 130 miliona dinara duga opštini koji su napravili.
Ko dogovara za to bahato ponašanje, da kada ovde poslanica LDP Radmila Gerov govori o poslovanju RTB Bor, iz nečega što se zove Služba RTB za odnose sa javnošću, kako to nobl zvuči, neko dogovori narodnom poslaniku na vrlo bahat način – oni koji su vas nahranili pogrešnim informacijama, tu smo da vam sve objasnimo, pokažemo, dokažemo, dođite, budite nam gost? Kome odgovaraju sada ti ljudi, odnosno ko odgovara za njih? Vi ili njihovi novi partijski šefovi?
Zašto je bitno ovo pismo koje je dobila gospođa Gerov od rukovodstva RTB Bor? Zato što je u njemu priznanje onoga o čemu mi govorimo godinama. Njeno pitanje je bilo – zašto jedna ili neke firme dobijaju mogućnost da se avansno naplaćuje ono što rade? Oni ovako kažu: "Mnogima, i to po državnom nalogu, RTB daje bakar na odloženo, recimo "Jagodinskim kablovima", "Valjaonici bakra", pa i "Farmakomu". RTB Bor daje bakar sa odloženim plaćanjem čak i onim domaćim kupcima koji nemaju državnu zaštitu".
Da li umete da mi objasnite, gospodine Dinkiću, šta je to državna zaštita u ovakvom pravno-političko-privrednom sistemu, da kažem malo tim starinskim rečnikom? Kako se to utvrđuje i ko za to odgovara? Tu je problem, gospodine Dinkiću, zato što vi ustanete i govorite da nešto moramo da prodamo da bismo vratili možda prevremeno neki preskup, loš kredit koji je uzeo neko pre vas. Sve se slažem, ali tri minuta pre vas je gospodin Arsić pričao o kupovini tri šećerane za tri evra.
Da li se u tržišnoj privredi, kada se proda imovina, raspiše neki tender ili konkurs i na taj konkurs se neko javi i onaj ko ponudi najbolje uslove pobedi? Da li je to naša vizija, mislim da treba da bude, ili je, recimo, prodaja "Telekoma" iz 1997/1998. godine, kada je bila neka drugačija vlast, jedva smo povratili posle taj "Telekom", ili je neposredna pogodba sa Rusima oko NIS? Šta je bolje? Mislim da je bolja prodaja šećerana, kakva je bila. Pri tome, ni ovo malo što imate u ovom budžetu i rebalansu ne biste imali da nije tih ljudi koji uprkos svemu nešto rade. Zašto je to problem reći u ovoj zemlji? Evo, ja mislim da je gospodin Kostić jedan od njih. Inače, pretpostavljam da supruga predsednika Republike ne bi prisustvovala tom zaista divnom gestu poklanjanja privatne svojine, privatne kuće u dobrotvorne svrhe. Onda odlučite - kolhozi ili kapitalizam. Ako je kapitalizam, onda po pravilima kapitalizma i onda više nema mesta za ovakve primedbe, jer je sledeći korak hleb od tri dinara.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Najpre da vam kažem zašto nismo prihvatili vaš amandman. Samo iz tehničkih razloga, jer nemoguće je iz budžetskog fonda, koji se po zakonu stvara samo za tu namenu, da se preusmerava za nešto drugo. Inače, da ste dali amandman koji je moguć, ja bih ga prihvatio, jer mislim da ste potpuno u pravu. Ali, nemoguće je to učiniti jer je to budžetski fond. To nije  običan budžetski razdeo. On je predviđen Zakonom o divljači i lovstvu. Ukoliko smatrate da je to necelishodno, predložite promenu tog zakona, kao poslanik. Jer, to prosto nije u mom resoru.
Kažem vam, sigurno da je mnogo značajnije izdvojiti sredstva za lečenje retkih bolesti nego ovo što je ovim zakonom predviđeno, ali, mora se zakon promeniti. Jer, u ovakvoj formi je nemoguće prihvatiti amandman.
Što se tiče pitanja odgovornosti, ja sam uvek za individualnu i ličnu odgovornost, da se niko ne zaklanja iza partije, jer ste u pravu da ima puno ljudi koji nisu moralni u politici i koji menjaju partije. Ali, to je tako. Svako mora da odgovara za svoje postupke. Svaki čovek je osoba za sebe, a naravno da postoji neka vrsta političke odgovornosti ako napravite političku grešku.
Kada se radi o državnim sistemima, nema i neće biti, niti sme biti, izuzetaka.
Što se tiče mog izlaganja na temu RTB Bora, ja sam rekao tačno ovako – da će biti urađen unapred pripremljeni plan reorganizacije, gde će se dugovi iz prošlosti tretirati na način kako se to u ovim planovima čini, dakle, prema privatnim poveriocima uz diskont biće reprogramirani, otpisani oni dugovi iz prošlosti države i takve kompanije kao što je RTB Bor biće samostalne na tržištu.
Što se konkretno tiče ovog pitanja koje je dobila vaša kolega poslanica, treba pitati samog Ronalda, pošto on verovatno zna šta je pisao i šta je pričao. Ako ne znate ko je Ronaldo, to je upravo gospodin koga ste pominjali. On tako sam sebe naziva po štampi.

Hvala.
Podsećam narodne poslanike i ministra da trenutno raspravljamo o amandmanu na član 6, da ne idemo ubrzanim tempom i unapred.
Bojan Đurić ima repliku. Izvolite.

Slažem se, ali nije gospodin Spaskovski postao pre 10 dana Ronaldo, pretpostavljam da je tako lepo mislio o sebi i pre toga. Ali, da ne ulazimo sada previše u taj amandman koji još uvek na dnevnom redu. Prosto, reagovao sam na ono o čemu je govorio gospodin Ilić, ali je diskusija na ovom amandmanu otišla nešto šire.
Ako tako gledate, mogu da se složim da u ovom trenutku to nije moguće. Ali, ako za sve postoji opravdanje da je to predviđeno nekim zakonom, onda nijedna reforma nikada ne može da bude sprovedena. To je problem, gospodine Dinkiću, i ja se slažem sa vama. To nije problem samo naše zemlje. Taj problem ćemo verovatno imati kada konačno uđemo jednog dana u tu reformu PIO fonda. Evo, Slovenija je imala ogroman problem. Tamo je vlada pala i sve se okrenulo u toj zemlji. Tamo je Vlada čak imala hrabrosti i sposobnosti da krene u reformu. I onda se došlo pred Ustavni sud, koji je rekao da su to apsolutno stečena prava i da se ne mogu menjati.
Zato nama treba novi format i odgovor za novo vreme. Ako funkcionišemo u tim kategorijama, uvek ćemo imati problem sa nekim Ustavnim sudom, sa budžetskim fondom za lovstvo, itd. Slažem se da je to zakon, ali, poslednji konkurs je izašao pre godinu dana. Ja sumnjam da država i koristi taj novac za punjenje tog fonda. Imate uslove na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Kako mislite da će ova preduzeća iz južno-kosovskog lovnog područja ispuniti uslov da dostave, recimo, menicu za ozbiljnost ponude u visini od 10% ponuđene vrednosti ili dokaz da su izmirili dospele poreze, da su tehnički opremljeni, itd? To je podsmevanje bilo kakvoj logici.

Vreme.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Hvala, mada sada više i ne znam koji je amandman na dnevnom redu, pošto mi se čini da je diskusija otišla zaista daleko. Ali, verujem da se radi o amandmanu gospođe koja je govorila o prebacivanju sredstava lokalnim samoupravama, pa ću se ja vratiti na njega.
Često se divim verbalnim bravurama svojih kolega. Od mnogih od njih sam učila to isto, u vreme kada sam postala narodna poslanica i sama sam se time nekada bavila. Ali, moram da kažem da mi se u poslednje vreme zaista čini da niti građani za to imaju vremena, niti bi mi trebali da na takav način raspravljamo o jako ozbiljnim temama.
Ponoviti jednu neistinu bezbroj puta ne znači da će ona postati istina. To je bio moto samo nekih jako, doduše poznatih, ali ne tako slavnih ljudi koji su se bavili marketingom. Dakle, ponovljena laž da je ministar Dinkić odgovoran za poreze u ovoj zemlji 10 godina ne postaje istina. Ja ću ponoviti da od 2000. godine, od 12 proteklih godina, ministar Dinkić je bio ministar finansija dve godine, od 2004. do 2006. i u ovoj poslednjoj godini, znači, tri i ova jedna, ukupno četiri godine. Dakle, osam preostalih godina…
Pošto se koleginica smeje, ja ću da pojasnim. Dakle, 2004, 2005, 2006. i 2012-2013. godina. Dakle, četiri godine.

Gospođo Plavšić, verovatno se smeje zato što ste se udaljili od teme. Zato vas molim da se vratite na amandman.