Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, sigurno svako od nas ima uverenje zbog čega smo siromašni. Možemo da krenemo od Kosovskog boja, od Prvog srpskog ustanka, od toga što se Englezi nisu iskrcali na Balkan nego u Italiju itd.
Mi smo dali, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, jedan amandman za koji verujemo da može građane Srbije ili bar veliki broj njih da učini bogatijima nego što su sada. Prvi deo ovog amandmana odnosi se na odvajanje novca, 900 miliona dinara, za vraćanje 1.700 agronoma u poljoprivredne stručne službe. Oni su prošle godine savetovali preko 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Njihov zadatak je bio da ljudi koji se bave poljoprivredom zarađuju više nego što su zarađivali pre toga. Nažalost, skoro godinu dana više nisu angažovani od strane države, od strane Vlade Republike Srbije.
Potpuno sam siguran da ovakva vrsta ulaganja države u profesionalno angažovanje agronoma je višestruka isplativo. Naime, cela ova služba negde na godišnjem nivou košta oko 20-ak miliona evra i zbog toga ovih 900 miliona dinara mi mislimo da sedam ili šest ili pet meseci po odgovarajući iznos bi bio dovoljan i da oni mogu da budu angažovani već od početka avgusta ili najkasnije od početka septembra.
Sa druge strane, država vrlo opravdano troši čak oko 300 miliona evra na subvencije poljoprivrednicima i mislim da ima izuzetno veliki interes da vidi kakav je efekat potrošnje tako velikog državnog novca za naše prilike u poljoprivredu. To nije moguće ukoliko ovako veliki broj ljudi koje država angažuje nije u stanju da sagleda na kakav način se subvencije upotrebljavaju i da li imamo povećanje prosečnog prinosa, da li se poljoprivreda iz godine u godinu diže na viši nivo, što je, naravno, cilj.
Još jednom ću reći, 350 hiljada gazdinstava je imalo servis. Ljudi su imali mogućnost da vrlo lako završe sve administrativne poslove. Nažalost, ove godine mislim da smo videli da ta stvar nije na najbolji način organizovana jer ogromno vreme su zemljoradnici trošili pred upravama trezora i nisu mogli da efikasno i brzo obave sve formalnosti koje su neophodne da bi, kao što su to činili godinu dana pre toga, mogli da ostvare svoja prava na subvencije i druga davanja koja od strane države imaju na raspolaganju.
Iz ovih ili onih razloga, sreli smo se i sa jednom vrlo lošom stvari, kada je mleko u pitanju. Siguran sam, da smo imali ovih 1.700 agronoma savetodavaca, da ne bismo bili u neprilici da imamo problem sa aflatoksinom. Ne ulazim u to ni ko je kriv, ni ko je prav. Pitao sam ministra Rasima Ljajića kolika je šteta od toga što je aflatoksin postao tema, kazao mi je da je šteta oko 100 miliona evra, najmanje, a moguće je da je i dva puta više.
Agronomi savetodavci koštaju državu 20 miliona evra godišnje. Siguran sam da su bili angažovani da ne bismo imali ovaj problem i sada je to vezano za naš resor prehrambene industrije, u ovom slučaju, industrija koja prerađuje mleko bi danas bila u znatno boljoj situaciji nego što jeste.
Drugi deo ovog amandmana odnosi se na 500 miliona dinara, verovatno oko pet miliona evra, koje su predložili da bude stavljeno na raspolaganje Direkciji za vode, da bi mogla da naruči projekte za 100 hiljada hektara zemljišta za navodnjavanje 100 hiljada hektara zemljišta. Dakle, za izgradnju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u 2014. godini.
Ovaj posao bi zahtevao investiciji od oko 200 miliona evra. Kada bi projektovanje počelo ili procedure za projektovanje počele odmah mi bismo, kao država, bili u prilici da do početka građevinske sezone 2014. godine imamo početak ovih radova, krajem februara ili početkom marta, 200 miliona evra za primarnu mrežu za navodnjavanje i još oko 150 miliona evra za sekundarnu mrežu, 350 miliona evra je 1% BDP, nešto malo više od toga.
Dakle, iduće godine smo samo po ovom osnovu imali rast od 1% društvenog proizvoda. To je investicija koja je bez ikakvog zbora isplativa. Prošle godine smo 64.000 hektara zemljišta osposobili za navodnjavanje, tako što su očišćeni postojeći kanali, to je koštalo negde oko 10 miliona evra, sada je došao trenutak da uđemo u izgradnju novih sistema za navodnjavanje i mislim da bi Vlada napravila izuzetan pomak u ekonomskoj politici, ukoliko bi stvorila preduslove da se ovi radovi dogode u toku iduće godine. Nije moguće podići kapacitet zemlje za proizvodnju hrane, dok ne budemo vrlo ozbiljno i sa velikim investicijama ušli u projekte navodnjavanja.
Voleo bih da se pojave neki privatni investitori koji bi ovde uložili po dve, tri, pet stotina miliona evra, milijardu evra u navodnjavanje. Bojim se da to nije izvesno. Država mora da donese odluku – hoćemo li da uđemo u navodnjavanje ili ne? Hoćemo li mi kao građani Srbije da izdvajamo novac za ovo ili ne?
Dva i po miliona ljudi u Srbiji bavi se proizvodnjom hrane. Polovina od njih, kao isključivim svojim zanimanjem i druga polovina uz još neku drugu delatnost koju obavlja. To je najsiromašniji deo naroda. Dva puta je veće siromaštvo među ovih dva i po miliona ljudi nego među stanovništvom Srbije, koje živi u gradovima. Nije moguće napraviti ozbiljan pomak u životnom standardu ukoliko najsiromašniji deo naroda ne dobije priliku da zarađuje više. Ukoliko ovaj najsiromašniji deo naroda ne dođe u priliku da takođe može, jedan manji deo te svoje zarade da plati kroz porez, gospodine ministre. Tako ćemo korak po korak da stabilizujemo javne finansije.
Naravno da možemo ovde jako mnogo energije da potrošimo na utvrđivanje krivice. Meni se čini da je bolje da se time bave politički analitičari i istoričari, a da mi pogledamo da li možemo nešto da uradimo da bismo bili bogatiji nego što jesmo, samo malo para koliko imamo. Niti to možete da uradite vi sami, niti može da uradi sama Vlada. Kada sam govorio u debati u načelu, apelovao sam da otvorimo jedan ozbiljan i politički i društveni dijalog oko toga, da bismo utvrdili koliko smo mi kao građani Srbije spremni da platimo svojoj državi i za navodnjavanje i za svoje škole i za svoje bolnice i za svoju vojsku i za svoju policiju i za svoje sudove.
Ovaj predlog, bez obzira što formalno predlaže se da se izvrši transfer novca iz Ministarstva finansija i privrede u Ministarstvo poljoprivrede, jeste u stvari predlog koji treba da podigne celu privredu, jer povećanje proizvodnje hrane na kraju dovodi do toga da se povećava i obim proizvodnje i zarada celokupne prerađivačke industrije i proizvodnje mleka i proizvodnje mesa i prerade i mlinsko-pekarskoj industriji i konditorske industrije, da povećamo izvoz, da smanjimo spoljno-trgovinski deficit, proizvodimo hranu koja vredi 10,5 milijardi evra, naš kapacitet je 100 milijardi evra. Dok ne krenemo u navodnjavanje od korišćenja tog potencijala nema ništa. Zbog toga sam potpuno uveren da bi ovih pet miliona evra sada Direkciji za vode, da se isprojektuje 100 hiljada hektara i da se tih 100 hiljada hektara uradi u narednoj godini, bio veliki korak da ogromnom delu našeg naroda otvorimo priliku da zarađuje više, kao i agronomi savetodavci.
Ljudima treba pomoći, ljudima treba daći dobar servis. Država treba da kontroliše na šta idu njene pare i da vidimo kakvi su efekti od novca koji trošimo. Možemo da proizvodimo više, možemo da imamo veće prosečne prinose i ljudi mogu da imaju veći standard. Zbog toga smatramo da je loše što Vlada ovaj amandman nije prihvatila i mislim da je ovo jedna velika i dobra tema i što pre krenemo ovim pravcem, utoliko ćemo pre rešiti i ove finansijske nevolje sa kojima se suočavamo ovih dana i o kojima diskutujemo. Hvala najlepše.