Meni se čini da smo otišli predaleko i da se ovo ponovo pretvorilo u besmislenu raspravu.
Razumem i vaše pitanje gospodine Dinkiću, ali ja mislim da ne može gospodin Milisavljević da vam odgovori. Možda može da vam odgovori na pitanje koliko ima takve dece, kao lekar. Ne mogu lekari da vam odgovore na pitanje koliko to košta, pošto, kao što znate, to nije samo pitanje medicine. To je i pitanje nekog osiguranja i nekog tržišta i koliko dece šaljete gde i to sve utiče na cenu. Možda to nije način da vodimo ovu diskusiju.
Znate šta mene brine? To nema u obrazloženju ovog amandmana. Postoji u obrazloženju kod amandmana koji sam podneo. Vi kažete - ukazujemo da je na programu projekat za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti prihvaćen predloženi iznos sredstava od strane Ministarstva zdravlja koje je predlagalo finansiranje svojih nadležnosti. Iz toga zaključujem da Ministarstvo zdravlja kaže da je predviđeni iznos od 130 miliona dinara dovoljan. To je problem, gospodine Dinkiću, onda. Ako je 130 miliona dinara dovoljno za 2013. godinu, onda sva deca mogu da se leče, iz tog ili drugog izvora.
Spadam u onu grupu ljudi koja misli da su ta deca, odnosno njihovi roditelji neko ko plaća zdravstveno osiguranje i da čak možda ne treba da postoji ni poseban budžetski fond, nego da taj problem mora da se reši iz redovnog osiguranja, na neki način. Nema mnogo velike razlike između posebnog budžetskog fonda i SMS akcije. To nije sistemsko rešenje.
Svi pričate ovde kako će do 15. jula biti pronađeno rešenje. Mi treba da usvojimo pre 15. jula rebalans budžeta u kome je Ministarstvo zdravlja, to je vaše ministarstvo napisalo, verujem da to nije vaša krivica, da ste tu informaciju dobili, predvidelo iznos od 130 miliona dinara. To neće biti dovoljno. Očigledno nije dovoljno.
Anita Balas iz Šida, dok je došla do Beograda, ili dok je došla do medija, prošla je nekoliko godina, možda bi intervencija bila jeftinija da je sistem na to reagovao. Mislim da je to naš najveći problem. Zbog toga na kraju toliko i košta.
Ceo sistem je neuređen, gospodine Dinkiću. Kad je za prošlu intervenciju nekako pronađen novac, otvorilo se pitanje a kako se prevozi do Hjustona? I onda ne postoji sistemsko rešenje u ovoj zemlji za to pitanje. To druge zemlje imaju. Ko pokrije osiguranje? Zato na kraju brzo dođemo u to da neko hoće, neko neće da vozi, odbile kompanije, zapadne kompanije mrze našu decu, vole našu decu, to je besmisleno. Ima 100 drugih načina kako ova država može da pomogne.
Ono što, recimo, porodicu koja danas traži novac za lečenje najviše brine, nije da li će skupiti novac, nije čak ni kako će proći intervencija u Americi, nego šta će raditi u Americi još godinu i po dana koliko moraju tamo da budu zbog kontrola, kako će živeti u toj sredini. Sto drugih načina imamo da pomognemo tim ljudima. Imamo onolike diplomatsko-konzularna predstavništva u Americi.
Ako na kraju svedete samo na budžetske stavke, ništa nećemo rešiti i slažem se da to ne može da radi ministar finansija i da to nije pravo pitanje za njega. Molim vas, odgovorite mi kako tumačite to da Ministarstvo zdravlja, kao valjda stručni organ ili neko ko je nadležan za ovo, kaže da je predviđena suma od 130 miliona dinara za celu 2013. godinu dovoljna za lečenje, za ovaj program koji su sami definisali.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, ova rasprava jeste mučna pomalo zato što je ovo tema koja je mučna, pre svega, za te porodice u kojima žive ta deca, ali i za sve one porodice koje ovih dana imaju obolele od kardio-vaskularnih bolesti, pa nema stentova u bolnicama, kojima su potrebne vakcine, a nema vakcina i brojni drugi problemi.
Zbog toga ova rasprava o ovom rebalansu budžeta jeste nekompetentna sa strane Vlade Republike Srbije zato što ovde sedi samo ministar finansija i, bez obzira šta ja mislio o njegovim kvalifikacijama, on nije dovoljan da na pravi način da odgovor na pitanja koja su ovde postavljali narodni poslanici, rekao bih, vrlo ozbiljna pitanja i veoma je neozbiljno, nekorektno nazivati to politizacijom.
Dakle, postaviti pitanje da se reši problem desetine dece koja boluju od retkih bolesti ili ljudi koji treba da odu u inostranstvo radi transplantacije nije nikakva politizacija. Bilo kakav ton bio onog ko postavlja takva pitanja, on od ministra mora naići na razumevanje. Tu bi trebao da bude predsednik Vlade, ne zato što ja njega nešto posebno volim i što cenim rad njegove Vlade i njegovih ministara, nego zato što je njegova dužnost da bude tu sa vama u danu kada se raspravlja o budžetu, da prenese svojoj ministarki zdravlja da postoji problem da neki tamo poslanici, koji politizuju, iznose jedan ozbiljan problem, neke dece koja boluju od retkih bolesti. Možda bi ta njegova reč ministarki značila više u odnosu na ono što ćete vi reći ili nećete reći. Pošto imate i drugih problema, sigurno vam ovo nisu jedini problemi.
Zbog toga predlažem da te kolege, koje ste pitali koliko to košta, a oni su rekli mnogo, vama kažu koliko to zaista košta. Reći mnogo od strane kolega ministra je neprofesionalno. On mora da kaže – to košta toliko i toliko miliona evra i to mi iz zemlje sličnog ekonomskog stanja ne možemo da finansiramo. Možda možemo da finansiramo 5%, simbolično, ili 10%, pa i to bi bio odgovor odgovornog ministra zdravlja i odgovornog ministra finansija i odgovornog predsednika Vlade. Ne, vi to pitanje nećete uzeti u razmatranje, sve ste amandmane odbili zato što su amandmani opozicije politikanski. Neće biti da je to, nego ste vi nesposobni, kao Vlade, da se uopšte uhvatite u koštac sa rešavanjem bilo kog pitanja, pa i ovog koje je mučno, kako vi kažete.
Predsedavajući, molim vas, oduzmite mi ovo vreme od vremena ovlašćenog predstavnika.
Pozivam vas da zaista ne delite lekcije poslanicima, još jednom, dajete im epitete, nego da pokušate da zapišete to, pa ako ne možete da rešite kroz ovaj rebalans, to onda rešite na neki drugi način, na nekoj sednici Vlade, na kojoj se neće razgovarati, recimo, o rekonstrukciji ili o nekim pitanjima koja neće rešiti problem ove dece i ljudi koji čekaju u redovima da ih pozovu da su ti stentovi stigli, a oni su u postupku javne nabavke. Ako se, ne daj Bože, žali neki od ponuđača, ti stentovi će stići krajem avgusta. Koliko će ljudi zbog toga možda stradati? To nije nebitno pitanje i to nije maliciozno pitanje, to nije politikansko pitanje. To pitanje leži u rukama vaše Vlade. Doneli ste Zakon o javnim nabavkama, vi ga primenjujete i nemojte se pozivati na rad prethodne Vlade. Sada raspravljamo o konkretnom rebalansu budžetu i konkretnom rešavanju pitanja koja su otvorena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, ja ću se nadovezati na diskusiju iz decembra 2012. godine kada smo dug zdravstvenih ustanova prema dobavljačima pretvorili u javni dug Republike Srbije i kada su građani bili prinuđeni da jednu te istu obavezu dva puta plate. Sličan zakon će biti na dnevnom redu za neki dan i već je u ovom sazivu skupštinskog zasedanja.
Ministarka zdravlja na sva naša pitanja koliko ko duguje, ko je skrivio koji dug itd, nije imala ni jedan jedini odgovor. Obećala je narodnim poslanicima da će do kraja 2012. godine dobiti spisak svih dužnika. To se nikada nije uradilo. U prvom kvartalu 2013. godine taj dug je uvećan za 3,5 milijarde dinara.
Ministarka zdravlja je tako odgovorno i oštro reagovala da je svim direktorima zdravstvenih ustanova napisala oštro pismo. U pismu je navela da ako se sa takvim trendom nastavi da će čak možda neko biti pozvan i na krivičnu odgovornost. O čemu hoću da pričam? O jednom organizovanom haosu koji postoji, pre svega u Ministarstvu zdravlja, gde se ne zna ko je skrivio dug, zbog čega je skrivio dug, koja je visina duga, a sve se prebacuje na teret poreskih obveznika.
Sa druge strane, imamo niz slučajeva maltretiranja lekara po domovima zdravlja, koji su prepisali nekoliko kutija lekova mimo propisane norme, a ovamo sa druge strane imamo milijarde dinara koje idu ne znamo gde. Zbog toga je sasvim logično, kao i pre neki dan kada sam premijeru postavio pitanje, a danas su kolege pitale o nabavci protivgradnih raketa. Smatra se da nedostaje oko 7.500 za redovnu odbranu od grada, da je to negde oko 10 miliona evra. Sektor za vanredne situacije kaže da je takav zahtev uputio vašem ministarstvu, a vi kažete da za takav zahtev prvi put čujete. Premijer kaže da nije u redu što je taj sektor pripao MUP, jer niko nije obezbedio pare i pita narodne poslanike - ko će da obezbedi novac?
Ono što očekujem ubuduće po svim ovim pitanjima, to je da, naravno, Vlada funkcioniše kao tim, da vam ministarka zdravlja, koja je ovde danas trebala da sedi i da da odgovore na sva pitanja za koja vi ne možete biti odgovorni, da vidimo koliki je broj dece sa retkim bolestima i koliko prosečno košta lečenje, jer su statistike u tom delu vrlo jasne. Smatram da ste vi u mnogim oblastima, kao i u sektoru za koji ste zaduženi, dosta čvrste ruke, dosta ozbiljni i odgovorni, ali očigledno je da to nije dovoljno. To pokazuje i ovaj rebalans budžeta, a moguć je još jedan rebalans budžeta do kraja godine. Ništa ne znači to što ste vi u vašem sektoru za koji ste zaduženi ozbiljni i odgovorni, ako imate ministra zdravlja u čijem ministarstvu i zdravstvenim ustanovama pod njegovom nadležnošću vlada jedan organizovani haos, koji očigledno nekome odgovara.

Reč ima gospođa Čomić. Izvolite.

 Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe, zato što smatram neophodnim opasku i komentar na izlaganje ministra o deci sa retkim bolestima, jer neznanje ne opravdava.
U Skupštini već šest meseci traje proces, u kojem učestvuje i predsednik Skupštine i Odbor za zdravlje i mnogi od nas, da se nađe i sistemsko rešenje. Mnogi od nas poslanika su se po sličnoj temi ili po toj istoj temi obraćali i sadašnjoj ministarki zdravlja i prethodnom ministru zdravlja, gospodinu Stankoviću, kao i onom pre njega, gospodinu Tomici Milosavljeviću. Onom pre Tomice Milosavljevića ne znam, mislim da je bila Leposava Milićević, ali njoj se nismo obraćali.
Ako je išta otkrila ova rasprava, to je da ministar ne zna šta mu piše u rebalansu budžeta, jer na razdelu Ministarstva zdravlja postoji namena sa sumom za lečenje dece od retkih bolesti. Licitiranje sa time koliko takvih slučajeva, sa tom rečju, ima u Srbiji je neprimereno i nedopustivo, a neznanje, koje je pokazano nedovoljnim informisanjem o tome koliko se narodnih poslanika iz svih poslaničkih grupa bavilo time, pokazuje jednu aroganciju bez pokrića, potpuno nedostojnu rasprave o rebalansu budžeta.
Činjenica da je problem Fond i činjenica je da su mnogi od nas i u raspravi o budžetima i o rebalansima budžeta poslednjih desetak puta govorili o tome da je, na primer, i stavljanje enteralne hrane na pozitivnu listu bio veliki problem, zato što direktor Fonda ne odgovara nikome i zato što ministarka zdravlja mora da moli direktora Fonda da bi se to dogodilo. Konsultacije sa stručnjacima i, naravno, konsultacije sa ljudima koji imaju životnu istoriju deteta sa retkom bolešću.
Ako je podatak o šezdesetoro dece povod da ministar kaže – to ćemo lako rešiti, ta je rečenica meni najveća briga, kada sam je čula u ovoj sali. Jer, ako sa takvom lakoćom smatra da je to rešivo i zašto to već neko nije rešio, jer to je samo 400 miliona, onda se stavlja pod veliki znak pitanja – šta je sa drugim stavkama u budžeta i šta je uopšte sa stavom ministra o pojedinim pozicijama u budžetu iz raznih drugih ministarstava?
Podatak o tome koliko ih je i novac koji je za to namenjen je već u rebalansu. Kolega Dušan Milisavljević traži više novca da bi ovih 60 slučajeva bilo sigurno da će dobiti finansijsku pomoć države za ono što je najteže u njihovim slučajevima, u porodicama sa decom sa retkim bolestima. Skupština će, nezavisno od Ministarstva zdravlja, ali u konsultaciji, obaviti i ukupni posao, kako je predsednik Skupštine informisao, o sistemskim rešenjima.
Na sve to, ne znajući to, ne raspitajući se, omalovažiti narodne poslanike je nedopustivo. Žao mi je što na ovakvoj temi ministar pokazuje takav nedostatak znanja kroz nedostatak empatije prema šezdesetoro dece, sa kojima poslanici jesu u vezi i rade kao i sa bilo kojim drugim udruženjem, jer to je naš posao, da slušamo ljude i da u ovoj sali predstavimo šta je to što je njihov interes. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Šajn. Izvolite

Dame i gospodo, zaista ja, kao roditelj, kao neko ko ima decu, moram da prokomentarišem. Ovo je za mene zaista bilo mučno i za mnoge ljude koji su slušali, za mnoge poslanike. Mislim da je ovo muka slušati. U tom smislu bih zamolio predsednika, zamolio bih predsednika Odbora za zdravstvo, dajte pripremite za narednih mesec dana, mesec i po ili dva, koliko vremena je potrebno, jednu informaciju, studiju, nazovite je kako god hoćete. Ja ću prvi da pritisnem dugme, ne pitajući nikoga za amandman, ako zaista rešavamo sa tim novcem ovu situaciju.
Svi smo dovedeni u jednu situaciju, mi koji nismo stručnjaci i koji se ne razumemo, čujem od koleginica koje su zdravstveni radnici da transplantacija srca nema veze sa time, neko spominje da je to deo toga, neko govori 60, tako da smo zaista dovedeni u situaciju da gorko slušamo sve ovo, da gorko trpimo sve ovo, da ljudi pored televizijskih ekrana gledaju i svi dolazimo u situaciju da sutra snosimo odgovornost, jer za nešto i imamo odgovornost kao poslanici. Šta vi tamo radite, koji je vaš odnos prema deci, prema bolesnima? Znači, svako ko ne vodi računa o tome, ja prvi ako ne vodim računa o tome, nije mi mesto ovde da sedim.
Zaista posle svega ovoga ne znam šta da mislim. Zamolio bih vas, predsedniče, da na tragu onoga što ste rekli, nevezano za budžet, date u narednih mesec-dva dana pravu informaciju. Mislim da svi mi poslanici, ukoliko postoji rešenje, pa najjeftinije je to da sednemo jedan dan i da se dogovorimo, da donesemo pravo rešenje, ali to rešenje mora da bude jednako za sve i svi mi zajedno da ga podržimo. Tu nema mesta da na ovom pitanju ocenjujemo da li je ovaj ministar dobar ili onaj. Ako nemamo dobro rešenje, niko od nas poslanika ne valja. To nije pitanje pojedinca, to je pitanje naše zajedničke odgovornosti.
Zaista vas molim, predsedniče, vas kao predsednika Skupštine i predsednika Odbora za zdravstvo, da učinite sve da svi poslanici dobiju pravu informaciju. Tu zaista nema prostora da razgovaramo o bilo čemu, o nekakvim politikama, to je naš odnos prema deci, to je naš odnos prema budućnosti Srbije, ali dajte pravu informaciju i da vidimo šta da uradimo sa tim. Hvala.

Trudićemo se da to bude i brže.
Reč ima gospodin Ilić. Izvolite.