Reč ima ministar Dinkić.

Kao što sam rekao, i vezano i za Narodni muzej, znate i sami, da bi se krenulo sa realizacijom nekog projekta treba taj projekat da se napravi. Da li imate taj projekat? Kada napravite taj projekat, onda dostavite Ministarstvu kulture, a oni nama, da imate projektnu dokumentaciju i obratite se zahtevom za tekuću budžetsku rezervu. Rekao sam poslaniku iz SNS, gospodinu Nikoliću, čini mi se, da ćemo mi vrlo rado iz tekuće rezerve izdvojiti tih 25 miliona dinara učešća Republike za obnovu pozorišta u Vranju. To sam rekao i pre dva dana, evo to i danas ponavljam.
Da se ne bi opet dogodilo da to opet budu sredstva koja su izdvojena i stoje na budžetu, i na kraju se ne potroše, kao što je bio slučaj godinama sa Narodnim muzejem ili nekim drugim projektima, onda molim ljude koji rade u gradu Vranju da sve pripreme kako treba, da dobro proračunaju, da onda dostave materijal i sredstva će biti na raspolaganju. Već sam rekao, ukoliko me pozovete, rado ću doći na otvaranje tog pozorišta jer Vranjanci zaslužuju da se to obnovi.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Stojčić, replika.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Samo da vas informišem, a rekao sam malopre kada sam obrazlagao amandman, da je EU, odnosno program "Progres" isfinansirao kompletnu tehničku dokumentaciju vezano za ovaj projekat, tako da ćemo ovako kako ste vi obrazložili podneti određene zahteve. Zaista mi je drago što ćete podržati ovaj naš projekat. Nadamo se da ćemo prilikom obeležavanja godišnjice pozorišta u januaru mesecu imati završeno pozorište. Hvala lepo, i pozvaćemo vas da dođete.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dao sam amandman i zatražili smo zajedno sa kolegom Stojčićem, koji je takođe poslanik iz Vranja, bez obzira što nije iz opcije kojoj ja pripadam, ali smo zajedno tu da štitimo interese svih građana Vranja i Pčinjskog okruga.
Međutim, kada je bila rasprava u plenumu, kada smo razgovarali o svemu, pitao sam vas tada i dobio sam odgovor, dobio sam vaše obećanje. Danas ste vi to obećanje ponovili, a ja hoću sada vama da dam obećanje. Mi ćemo do 17. jula spremiti svu tehničku dokumentaciju, već je unapred plaćeno i već unapred doneto idejno rešenje i samo ga treba razraditi kroz jedan generalni plan.
Mislim da će to pozorište biti na diku svih u Vranju, a naravno izrazićemo i veliku zahvalnost i Republici Srbiji, Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture koji će ovaj projekat da pomognu sa 25 miliona dinara. Ono što smo mi uspeli, od neke naše sirotinje, da prikupimo je otprilike oko 40 miliona. Verujte, ne može više, bilo je tu mnogo dobrovoljnih priloga, bilo je tu dosta ljudi sa strane, imajući u vidu da vole svoj grad, da vole Vranje, da vole pozorište, koji su pomogli ozbiljnijim finansijskim sredstvima. Međutim, iz suve drenovine nemoguće je iscediti bilo šta više.
Kao čoveku koji predstavlja Republičku vladu, u potpunosti vam se zahvaljujem i u svoje ime i u ime svih Vranjanaca. Ovo što ste tražili od nas dobićete do kraja jula. Zahtev od strane gradonačelnika grada Vranja, u pismenom obliku, spremljen i biće poslat, a tehničku dokumentaciju ćemo vam poslati 18. jula. Mislim da do kraja meseca vi to imate, tako da možemo da završimo ovu stvar. Kada bude otvaranje tog pozorišta, čemu se svi radujemo, pozvaćemo vas, bićete dragi gost, a mislim da ćemo još neke ljude iz ove skupštine zvati, imajući u vidu da su i oni zaslužni za tako nešto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, samo jednu rečenicu vezano za Vranje i kulturu. S obzirom na multietičnost te opštine, s obzirom na zaista dobre odnose ljudi koji žive u toj opštini, mislim da je od izuzetnog velikog značaja da ministar uradi ovako kako je rekao, jer zaista podsticanjem takvih aktivnosti na jugu Srbije, u Vranju, zaista pokrećemo Srbiju u pravcu multietičnosti i Evrope o kojoj govorimo. Hvala.

Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i prof. dr Ružica Igić.
Reč ima dr Nenad Popović.

Gospodine predsedniče, molim vas da moje vreme, ako prođu ova dva minuta, koristite kao vreme ovlašćenog predstavnika. Hvala.
Gospodine ministre, dao sam amandman na član broj 5. gde se budžet za navodnjavanje smanjuje za jednu polovinu. Ranije je bilo predviđeno 500 miliona, a sada se taj iznos smanjuje na 250 miliona dinara. Naravno, znamo da nema para, znamo da je teško. Moja primedba oko ovog amandmana jeste da je, kao ministar ekonomije, u vašem najvećem interesu, u interesu vašeg ministarstva, naravno i Ministarstva poljoprivrede, bilo da ova cifra za navodnjavanje ostane ista. Ovo je ono što pokreće celu poljoprivredu, a daću vam nekoliko primera.
Imamo najmanja izdvajanja u Evropi za revitalizaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. U principu, to je jedan od glavnih prioriteta u celoj Evropi. Ako uzmemo samo podatak da od poljoprivrede u Srbiji, direktno i indirektno, živi preko milion ljudi, odnosno u poljoprivredu je direktno i indirektno uključeno preko milion ljudi, onda taj značaj postaje još veći.
Učešće poljoprivrede u BDP je veliko. Siguran sam da je ovo jedna stvar na kojoj ste trebali da insistirate sa kolegama. Imamo procentualno najmanji udeo zemljišta koji se navodnjava u Evropi. Danas imamo kanalsku mrežu, koja je praktično neupotrebljiva, takođe imamo geografske i vodene resurse koji idu u korist ovom procesu. Međutim, godinama, desetina godina, se ovaj problem zapostavlja.
U Srbiji se navodnjava svega 1,5% ukupnog obradivog zemljišta. Pri čemu se koristi samo šestina instaliranog sistema za navodnjavanje. Odvodnjavanje, koje je potrebno, pogotovo u ovim mesecima, u proleće i leto, se još manje koristi.
Daću samo neke podatke. Mi navodnjavamo svega 1,5% od ukupno obradive površine, dok Mađarska navodnjava četiri puta više, Hrvatska pet puta više, Rumunija čak osam puta više. Naravno, znamo da su investicije u ovom segmentu neophodne. Sigurno da bi iskorištavanje sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav, vodotokova Dunava, Save, Tise, Morave i drugih većih i manjih reka predstavljalo primarni prioritet u državnim ulaganjima u infrastrukturu, ako bi bilo mnogo para. Sada ih nema i moramo bar delimično.
Mislim da onaj potencijal koji se pravi u ovoj diverzifikaciji spoljne trgovine, a konkretno spomenuću ovaj odličan potencijal u saradnji sa Arapima, što se tiče poljoprivrede, ovo je nešto što oni očekuje od nas, da vide makar male korake. Lično sam uvek za to da se za ovakve stvar, pošto su ovo krupni infrastrukturni projekti, ovi projekti, traže posebna kreditna sredstva, jer ovo bez velikih sredstava, bez velikih kreditnih sredstava ne može da se uradi.
U svetu se od ukupno 1,5 milijarde hektara obradivog zemljišta, daću jedan mali primer, navodnjava 250 miliona hektara ili u procentima 17% površina. Znači, 17% površina u svetu, od ukupno obradivih površina, se navodnjava. Ali interesantno je da se na ovih 17% koji se navodnjavaju u svetu proizvodi 40% ukupne proizvodnje hrane u svetu – 40%. U Srbiji bi moglo da se navodnjava oko 1,5 milion hektara poljoprivrednih površina.
Naravno, setićemo se, razgovarali smo o tome u ovoj Skupštini i 2012. godine, kada smo imali ogromne štete od suše. Štete su procenjene na oko jednu milijardu evra. Realno, ta šteta je bila i veća, ako uzmemo u obzir evropske proseke prinosa, da smo imali sisteme navodnjavanja. Uzeću u obzir i klimatske promene koje se dešavaju. Ovo će zaista biti za bilo koju drugu vladu u budućnosti jedan od najvećih izazova. Možda je to segment gde možemo očekivati, kao što je bila ideja sa Arapima, javno-privatno partnerstvo. To je možda i najbolji model, kako bi se naš potencijal koji postoji iskoristio zajedno sa privatnim kapitalom, koji bi od toga imao srednjoročno-dugoročni interes. Naravno, sa malim investicijama koje bi možda mogla i država u naredne dve-tri godine da uradi, mislim da bismo mogli sa vrlo malim investicijama da navodnjavamo blizu 100 hiljada hektara obradivog zemljišta. Zašto? Zato što već postoji kanal Dunav-Tisa-Dunav i on obuhvata 960 kilometara kanalske mreže i kada bi imao 22.000 kilometara dopunske kanalske mreže koja se može povezati sa glavnim kanalom, tada je jasno da samo sa 100 metara navodnjavanja oko tog kanala mi možemo da dobijemo pomenutu površinu od oko 100 hiljada hektara i tada bi mogli da se imaju i dve žetve.
Cilj izgradnje kanala Dunav-Tisa-Dunav je bio da odvodi suvišne vode sa milion hektara zemljišta i da navodnjava oko 500.000 hektara. Naravno, osim toga, na ovom zemljištu koje bi se navodnjavalo, a žao mi je što su se ove investicije smanjile dva puta, naravno ne bi mogli sa ovim, ali makar bi se pokrenuo proces delimično, moguće je takođe u budućnosti uvođenje visoko-prinosnih intenzivnih industrijskih kultura, kao što su povrće i voće, koje prihode sa istih površina povećavaju i do pet puta. Naravno, to bi pomoglo i pojeftinjenju stočne hrane i samim tim dovelo bi do konkurentnijeg stočarstva i agraoindustrija bi postala međunarodno konkurentnija.
Želim da dodam da teško da će, bez obzira na bilo koji budžet koji se bude donosio, ova tema biti ključna. Predlažem vam da u budžetu 2014. godine već, koji dolazi uskoro, ostalo je još tri meseca – jul, avgust, septembar, oktobar, već se priprema budžet, možda treba razmisliti o nekom potpuno novom pristupu budžeta 2014. godine, baš za ovo navodnjavanje. Možda su potrebna dodatna kreditna sredstva.
Još jednom ću ponoviti, mi iz DSS se zalažemo za ovu diversifikaciju spoljno-trgovinskih odnosa i potpuno podržavamo ovaj ugovor sa Emiratima, to smo već nekoliko puta govorili. Mislimo da je taj model javnog privatnog partnerstva ili ustupanje zemljišta na dugi niz godina ili delimično i prodaja, da je to taj koncept prehrambenih kapaciteta, da je to taj koncept koji je idealan i mislim da treba stvarno uložiti svu snagu tokom leta i jeseni da se ovaj ugovor ostvari. Nama dolazi uskoro i 1. januar 2014. godine, govorim o poljoprivredi, i doći će do skoro potpune liberalizacije uvoza poljoprivrednih proizvoda i ponovo će se na tržištu pojaviti još veća konkurencija našim poljoprivrednim i prehrambenim proizvođačima.
Razgovarali smo i nekoliko puta smo predlagali, pošto u SSP postoji mogućnost da se odloži delimična primena ovog modela, ukoliko, citiraću: "postoji konkretna šteta za državu koja to potpisuje". Nekoliko puta smo govorili i bile su indicije da će Vlada pokrenuti ovaj postupak. Mi i dalje tvrdimo da bi to bilo najbolje ili optimalno rešenje u ovom trenutku za našu poljoprivredu, da se ova primena odloži do daljnjeg.
Oko milion ljudi koji su uključeni u poljoprivredu, takođe dodatnim ulaganjem u poljoprivredu, mi moramo da podignemo nivo prerade kako bi najjača grana koja danas izvozi i koja je od svih grana najzdravija, mogla da podigne nivo prerade u poljoprivredi, odnosno u prehrambenoj proizvodnji, da bi ti proizvodi imali još veću dodatnu vrednost za proizvođače. Kad izvozimo samo sirovine, naravno da je dohodak i da su profiti mnogo manji za naše poljoprivredne i prehrambene proizvođače i mislimo da bi, kao što se to nekada radilo sa velikim privrednim sistemima kao što su bili "Geneks", "Ineks" i "Progres", treba razmisliti o nekom modelu koji bi usitnjenim malim proizvođačima pomogao u koncentrisanju moći i potencijala, kako bi bili konkurentni, naravno klasterski ili na neki drugi način, u izvoznim operacijama.
Govorili smo prošli put o Islandu. Island se sa svojim ribolovom, odnosno sa svojim eksportom ribe, skoro 80% izvoza ide u EU, osetio je takođe tu opasnost od jednog strateškog partnera i u poslednjih pet godina su pokrenuli velike strateške projekte u ribolovstvu sa Kinom. Mislim da orijentacija sa Kinom, čak i u poljoprivredi bi, pored Arapskih Emirata, bio jedan od vaših ciljeva za 2014. godinu. Proći će brzo ova tri, četiri meseca i mi ćemo ovde diskutovati o budžetu za 2014. godinu i mislim da je sada momenat da se ove horizontalne veze, koje imate za zemljama koje su potencijalni investitori, veliki investitori, koji cene poljoprivredni potencijal koji imamo i koji imaju, danas sredstva koja su potrebna za ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu, da je to sada pravi momenat i predlažem vam da iskoristite ova tri, četiri meseca za uspostavljanje najdublje moguće saradnje, još jače i još veće, kako bi neki prvi projekti mogli da se realizuju u sledećoj godini. Hvala.