Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Ljubiša Stojmirović i Branko Ružić.
Nastavljamo rad i, saglasno članu 175. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, prelazimo na glasanje o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. GODINU, SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE ZA 2013. GODINU
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. GODINU, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu:
Pre nego što pređemo na odlučivanje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 2. tačka 8. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština usvaja budžet većinom glasova svih narodnih poslanika.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, u načelu.
Molim Narodnu skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – 36, uzdržanih – nema, nije glasalo sedam, od ukupno prisutnih 174 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Pre prelaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da je sastavni deo Predloga zakona postao amandman na član 6. koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 24, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 166 od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 169 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Božanić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 170 od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i prof. dr Ružica Igić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 30, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Donka Banović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – dvoje, nije glasalo 167 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 169 od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 167 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 29, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 172 od ukupno prisutnih 183 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 29, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 155 od ukupno prisutnih 184 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 175 od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Donka Banović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 175 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Nikolić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih –dvoje, nije glasao 181 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Stojčić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i prof. dr Ružica Igić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 175 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Jakšić i Donka Banović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik prof dr Slobodan Samardžić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 175 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Jovanović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 167 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 3. amandman sa ispravkom od 4. jula 2013. godine podneo je narodni poslanik Srđan Šajn.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 182 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3, 11, 12, 13, 14, 24 i 27 amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3. i 15. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3, 23, 27, 32 i 42 amandman sa ispravkom od 2. jula 2013. godine, podneli su zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 176 od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3 i 29 amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 34, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 3 i 31 amandman je podneo narodni poslanik Petar Petković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 174 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 15 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 15, 16 i 25 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 42, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 144 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 15, 19, 20 i 24 amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Miodrag Stojković, mr Božidar Đelić i Jovana Mehandžić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 30, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16 i 23 amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Boško Ristić, Zlatko Dragosavljević i Milovan Marković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 173 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16 i 23 amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Mojović i Biljana Hasanović Korać.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za –31, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16, 23 i 29 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić i Ljuban Panić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 29, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 158 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16 i 25 amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević, Vladimir Gordić i mr Živojin Stanković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnog 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16 i 29 amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnog 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 16 i 34 amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Dejan Mihajlov.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 9, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnog 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 19 i 20 amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnog 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 20 amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 36, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnog 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 20 i 25 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – dvoje , nije glasalo 174 od ukupno prisutnog 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 20 i 25 amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnog 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdeo 23 amandman, sa ispravkom, je podnela narodni poslanik prof. dr Ružica Igić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 179 od ukupno prisutnog 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 23 i 25 amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Bojan Đurić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 36, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 36, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. razdele 19 i 20 amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 176 od ukupno prisutnog 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, su podneli narodni poslanici zajedno Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević, zajedno Branka Karavidić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać i Gorica Mojović, zajedno Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 47, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Podsećam vas da je članom 11. Predloga zakona, predviđeno da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije i članu 160. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Vlada je naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja navela u obrazloženju Predlogu zakona.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – 55, uzdržanih – nema, nije glasalo pet od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika utvrdila da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Poštovani narodni poslanici, konstatujem da je usvojen određen broj amandmana na tekst Predloga zakona, što zahteva tehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Predloga zakona sa usvojenim amandmanima.
Naime, prema odredbi člana 5. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu, budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima. Usvojenim amandmanima izvršene su promene u delu budžeta kojim se uređuju rashodi i prihodi, što nije praćeno i odgovarajućim tehničkim usaglašavanjem odredaba kojima se uređuju prihodi i primanja budžeta.
Imajući to u vidu, predlažem da Služba Narodne skupštine, pre dostavljanje zakona na objavljivanje, u saradnji sa odgovarajućom službom Vlade, izvrši ovo tehničko usaglašavanje teksta zakona sa usvojenim amandmanima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne o njemu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – 31, uzdržanih – nema, nije glasalo 28 od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129 protiv – 55, uzdržanih – nema, nije glasalo tri od ukupno prisutnog 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
Pošto smo usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, prelazimo na odlučivanje o predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2013. godinu, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2013. godinu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – 49, uzdržanih – nema, nije glasalo - sedam od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2013. godinu.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – 53, uzdržanih – nema, nije glasalo - četiri od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – 50, uzdržanih – nema, nije glasalo - šest od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – 51, uzdržanih – nema, nije glasalo - šest od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu.
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 9. i 10. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednika Vlade, mr Verice Kalanović, ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave i mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, prisustvuju i: Aleksandar Ljubić i Ivica Kojić, državni sekretari u Ministarstvu finansija i privrede; Verica Ignjatović, pomoćnik ministra finansija i privrede; Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug i Danijel Nikolić, savetnik ministra finansija i privrede.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona pod tačkama 4, 5, 9. i 10. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, a što ste dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije; Predlogu zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije; Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća".
Da li reč žele predstavnici predlagača?
Reč ima potpredsednik Vlade, gospođa Suzana Grubješić.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću dati informacije o četiri, odnosno o jednoj tački dnevnog reda, predloga zakona o kojima danas treba da raspravljamo. Najpre, o Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: privredna društva koja se bave redovnim održavanjem regionalnih magistralnih puteva, kao i održavanjem elektroinstalacije na putevima u teškoj su materijalnoj situaciju usled dugovanja JP "Putevi Srbije", neophodnost rešavanja problema neregulisanih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima putem preuzimanja ovih obaveza postaju javni dug Republike Srbije. Potrebno je isplatiti zaostale obaveze privrednim društvima, jer bi njihovim odlaganjem privredna društva otišla u stečaj čime bi se dovelo u pitanje redovno održavanje puteva u Republici Srbiji i značajno bi se ugrozila bezbednost saobraćaja na putevima u Republici Srbiji. Ovo su ujedno razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku i za stupanje na snagu pre osmog dana.
Ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 13. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
Što se tiče iznosa obaveza, Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima u ukupnom iznosu od 1.346.775.000 dinara prema stanju dospelih i neplaćenih obaveza na dan 1. april 2013. godine. Sredstava neophodna za izmirivanje unapred navedenih obaveza prema privrednim društvima obezbeđivaće se u budžetu Republike Srbije na aproprijaciji Ministarstva finansija i privrede. Ovim zakonom je predviđeno da se u tri jednake rate, u narednih pet meseci, isplati dug nastao od strane JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima.
Sledeća tačka je Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije stupio je na snagu 25. decembra 2012. godine. Cilj donošenja zakona bio je da se izmire dugovanja zdravstvenih ustanova po osnovu isporučenih lekova, a zaključno sa 30. septembrom 2012. godine, kako se ne bi dovela u pitanje zdravstvena zaštita i snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima.
Zakonom je propisano da Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze u ukupnom nominalnom iznosu od 13 milijardi dinara, kao i da će Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja posebnim aktom utvrditi visinu pojedinačnog potraživanja svake veledrogerije.
Na osnovu člana 5. zakona i zaključka Vlade broj 2543/2013, od 28. marta 2013. godine, utvrđena je visina pojedinačnih potraživanja svake veledrogerije za neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova i iznosi 4.999.657.079 dinara. Preuzimanjem u javni dug po osnovu zakona regulisana su dugovanja 170 zdravstvenih ustanova, odnosno potraživanja prema zdravstvenim ustanovama od strane 227 veledrogerija. Zaključak je radi realizacije dostavljen Ministarstvu finansija i privrede, Upravi za javni dug, gde je proverom podataka konstatovano da usled tehničkih propusta, prilikom prikupljanja podataka, iznos preuzetih obaveza u javni dug treba da iznosi 4.908.021.000 dinara.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja potrebno je promeniti zakon u delu koji se odnosi na iznos koji Republika Srbija preuzima kao javni dug, preciziranjem tačnog iznosa duga.
Ustav nije osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i sistem u oblasti zdravstva. Dakle, Republika Srbija preuzima, kao javni dug Republike Srbije, obaveze zdravstvenih ustanova iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala. Obaveze će se izmiriti u skladu sa dinamikom koja je predviđena u zakonu.
Naredna tačka je Predlog zakona o potvrđivanju aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Tu su i razlozi za donošenje zakona. Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture je zaključen 20. avgusta 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Cilj sporazuma je unapređenje saradnje u oblasti infrastrukture između dve zemlje zasnovane na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti, a uz uzajamno poštovanje suvereniteta.
Na osnovu ovog sporazuma do sada se uspešno sprovede tri kreditna aranžmana posredstvom kineske Eksport-Import banke, kao ovlašćene državne institucije i to projekat izgradnje mosta Zemun-Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina Republike Srbije i prva faza paket projekta termoelektrane Kostolac B.
Aneks broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine potpisan je 8. maja 2012. godine u Beogradu. Tim aneksom predviđene su izmene u članu 3. Sporazuma, tako da su za nadgledanje i sprovođenje Sporazuma, u delu koji se odnosi na izgradnju mosta Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, zaduženi Ministarstvo finansija Republike Srbije kao naručilac, u skladu sa tada važećim Zakonom o ministarstvima i Grad Beograd kao korisnik i investitor.
Još jedna izmena Sporazuma odnosi se na član 6. kojim se obezbeđuje uvođenje carinskih i poreskih olakšica na promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara koji se vrši u okviru sprovođenja projekta izgradnje mosta Zemun-Borča.
Nakon potpisivanja Aneksa 1, zakonska procedura njegovog potvrđivanja od strane Narodne skupštine nije mogla da bude sprovedena, imajući u vidu činjenicu da su se u tom periodu u Republici Srbiji održavali parlamentarni i predsednički izbori. Aneks broj 1. primenjuje se na osnovu klauzule o privremenoj primeni od dana njegovog potpisivanja i potrebno ga je ratifikovati i okončati proceduru za njegovo stupanje na snagu.
Sprovođenje Zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine ne iziskuje nikakva posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Dolazimo do Zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća".
Svrha kredita jeste podrška ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje unapređenja privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, unapređenje osnovnih lokalnih usluga koje pružaju javna komunalna preduzeća, a vrednost kredita je sledeća. Kredit se sprovodi kroz dve kreditne linije ukupne vrednosti od 63,25 miliona evra. Prva kreditna linija u vrednosti od 33,25 miliona evra za unapređenje i razvoj malih i srednjih preduzeća je završena, a druga kreditna linija u vrednosti od 30 miliona evra za kreditiranje takođe malih i srednjih preduzeća, kao i javnih i komunalnih preduzeća, je u toku.
Uslovi kredita su sledeći. Kredit se dodeljuje u evrima. Predviđen je grejs period od najviše dve godine. Period otplate je do osam godina i efektivna kamatna stopa je 4,85% na godišnjem nivou. Minimum 70% sredstava kredita koristiće se za finansiranje nabavke dobara i usluga italijanskog porekla, kao što su oprema, tehnologija, tehnička pomoć, održavanje industrijske licence, a maksimum 30% sredstava kredita koristiće se za pokrivanje troškova u zemlji, kao što su oprema, sirovine, rezervni delovi, usluge, obrtna sredstva neophodna za potrebe investicionih projekata, za ugovore sa domaćih dobavljačima ili srpskim građevinskim firmama.
Postoje i kriterijumi za dobijanje kredita. Mala i srednja preduzeća moraju da budu registrovana u Srbiji najmanje dve godine u sektorima koje podržava kreditna linija. Novoosnovana preduzeća takođe mogu da konkurišu, pod uslovom da su 100% u vlasništvu državljana Republike Srbije, a uskoro će biti dozvoljen pristup i mikro preduzećima, po okončanju odgovarajuće procedure od strane Vlade. Javna komunalna preduzeća takođe mogu da konkurišu, kancelarije italijanske kooperacije pružiće im tehničku pomoć u pripremi dokumentacije.
Troškovi koji nisu prihvatljivi u okviru ovog sporazuma jesu domaći porezi, carinske dažbine i PDV, trgovinska preduzeća, društva za lizing, osiguravajuća društva i finansijska preduzeća, investicije u rekreativne aktivnosti, igre na sreću i stambene objekte, investicije u industriju, oružje i municije, duvan i duvanske proizvode, proizvodnju žestokih alkoholnih pića i obradu proizvoda čiji uvoz ili izvoz u datim zemljama je zabranjen važećim zakonom ili međunarodnim sporazumima i ugovorima.
Kredit je moguće dobiti preko devet izabranih banaka, to su "Banka Inteza", "Kredibanka", "Eurobank EFG", "Jugmes banka", "Komercijalna banka", "Prokredit banka", "Srpska banka", "Uni kredit bank Srbija", "Folks bank", a uskoro će biti potpisani ugovori sa još tri banke.
Izmene koje predviđa zakon, dakle, zakon je sastavljen od Sporazuma o izmenama iz 2012. i Sporazuma o izmenama iz 2013. godine, koji su nastali razmenom diplomatskih nota. Izmene iz 2012. godine predviđaju, kada javno komunalno preduzeće, kao zajmoprimac, ima obavezu dostavljanja izveštaja o sprovedenom postupku javne nabavke nadležnoj državnoj revizorskoj instituciji. Ustanovljeno je da takav državni organ nije moguće odrediti, pa se izveštaji podnose revizorskoj kući koja je izabrana na osnovu potpisanog sporazuma.
U skladu sa Zakonom Republike Italije iz 1987. godine, usvojeni su kriterijumi prihvatljivosti, etičke klauzule, opšti principi ugovora, a sve u skladu sa opštim principima javnih nabavki EU, koji su predviđeni Aneksom 1. ovog zakona.
Izmene iz 2013. godine predviđaju da, pored malih i srednjih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, kao krajnji korisnici kreditne linije uvode se i mikro preduzeća sa manje od deset zaposlenih lica, koja su ustanovljena preporukom EU broj 2003/361. Najmanji i najveći iznosi kredita iz pojedinačnih ugovora za srpska mala i srednja preduzeća su postavljeni na iznos od 5.000 do milion evra, a za javna komunalna preduzeća od 150.000 do dva miliona evra.
Ovo je ukratko bio uvod o onome o čemu ćemo danas razgovarati i raspravljati. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Đorđe Kosanić, izvolite.

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres četiri tačke dnevnog reda, četiri predloga zakona, i to: Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza veledrogerija i dva sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Italije o realizaciji Programa - kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Moje izlaganje danas biće fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Kine.
Dozvolićete da na samom početku kažem osnovne razloge zbog kojih će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona ili pomenuti sporazum koji je definisan još 2009. godine 20. avgusta. Njegovom realizacijom unapređuje se saradnja u oblasti infrastrukture između dve zemlje, naravno Srbije i Kine, zasnovana na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti, uz uzajamno poštovanje suvereniteta.
Na osnovu ovog sporazuma do sada potpisana su tri kreditna aranžmana posredstvom kineske Eksport-Import "Delieksim" banke, o njoj ću malo kasnije nešto više reći, i to Projektom izgradnje mosta Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, zatim, Projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina Republike Srbije i prva faza paket Projekta Termoelektrane "Kostolac B".
Govoreći o samom sporazumu, u okviru njegovog sprovođenja zaključen je najpre Ugovor o građenju, projektovanju i izvođenju radova na izgradnji mosta Zemun-Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, to je bilo 15. aprila 2010. godine, između Republike Srbije, tada je to bilo Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, kao naručilac, i grad Beograd kao korisnik i "China Road and Bridge Corporation", kao izvođač na iznosu od 255 miliona dolara.
Isti godine 14. jula sklopljen je ugovor o zajmu povlašćenog kupca između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-Import banke. Ugovorom o zajmu obezbeđen je kreditni aranžman u iznosu od 217 miliona i 400 hiljada dolara. Predviđeno je da će sredstva zajma 85% biti uvožena u Ugovor o izvođenju radova, a ostalih 15% obezbediće Vlada Republike Srbije.
Ovde treba reći da je, nakon što je ugašeno Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, posao preuzelo Ministarstvo finansija. U tekstu Aneksa ugovora br. 1 predviđeno je, to je u članu 3. Sporazuma, tako da to preuzima Ministarstvo finansija. Isto tako značajno je da je u članu 6. obezbeđeno uvođenje carinskih povlastica na promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u okviru sprovođenja Projekta izgradnje mosta Zemun-Borča. Aneks broj 1. potpisan je 8. maja 2012. godine.
Zakonom o ministarstvima obnovljena su ministarstva i utvrđen je njihov delokrug i sada je shodno tome Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije zaduženo za izmenu i dopunu Aneksa broj 1. Ugovora, zbog potrebe da izmene naziv resora zaduženog za praćenje sprovođenja Sporazuma, odnosno realizaciju Projekta izgradnje mosta Zemun-Borča.
Sada treba reći da li je ovaj kredit koji dobijamo povoljan kredit? Svakako da je povoljan kredit ako kažem da je rok otplate 15 godina, sa početkom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od 3%. Sigurno da nigde u svetu ne možemo dobiti ovako povoljan kreditni aranžman. Sa druge strane, moram reći da se i Kinezima, što je malo možda i čudno, veoma isplati da ulažu u Srbiju iz više razloga. Procene radi, investicije u američke trezorske zapise donose kamatu od 1,6%, dok je ovde kreditni aranžman čak 3%.
Govoreći o našem partneru "Eksim banci" treba reći da je ona jedna od tri institucionalne bankarske organizacije ovlašćene da sprovode državnu politiku u industriji, spoljnoj trgovini, diplomatiji, ekonomiji, finansijama i da pružaju finansijsku podršku i podstiču izvoz proizvoda i usluga. U najvećim zapadnim zemljama se zna da obim njenih zajmova premašuje sve inostrane kredite koje zajedno daju članice Grupe 7. Na osnovu procena londonskog "Financial Times" "Eksim banka" i "Kineska razvojna banka" su 2009. i 2010. godine odobrile najmanje 110 milijardi dolara kredita vladama i kompanijama zemalja u razvoju.
Što se tiče našeg kineskog partnera, treba reći da njihov ubrzani razvoj kreće tamo negde od 2000. godine. Prema izveštaju Kina je krajem juna 2012. godine imala čak 3,24 biliona dolara deviznih rezervi. Još u februaru 2006. godine Kina je nadmašila Japan po visini deviznih rezervi. Njene devizne rezerve su, poređenja radi, 2002. godine bile samo 386,4 milijarde dolara.
Kada je reč o saradnji Srbije i Kine, treba reći da je obim robne razmene još 2001. godine iznosio svega 4,7 milijardi dolara, a u 2011. godini vrednost trgovinske razmene je dostigao čak 52,9 milijardi dolara. To znači da se razmena između dve zemlje povećala za godišnju stopu rasta od 27,6%. Da li postoji potencijal za dalju saradnju? Svakako da postoji u raznoraznim granama, poput hemijske, mašinske, automobilske industrije i u oblasti energetike i telekomunikacija.
Evo još jedna ilustracija. Želim da kažem da je Kina u 2012. godini povećala uvoz žitarica na 1,4 miliona tona, što predstavlja rekordnu kupovinu od 2005. godine. To je sigurno još jedan potencijal za nas.
Vraćajući se na pomenuti Sporazum o izgradnji mosta Zemun-Borča treba reći da je izgradnja mosta Zemun-Borča ili most prijateljstva između Kine i Srbije veliki projekat Kine ili prvi veliki projekat Kine na Balkanu. Most će premostiti reku Dunav i tako doprineti boljem saobraćajnom povezivanju Beograda i Vojvodine. Osim što će doprineti poboljšanju regionalnih veza, istovremeno će omogućiti ukrštanje Koridora 10 sa Koridorom 4, koji zapadnu Evropu preko Rumunije povezuje sa Crnim morem. Most ima veliki značaj i za samu srpsku prestonicu, jer će spojiti dva dela grada, Zemun i Borču, čime se stvaraju uslovi za njihov privredni razvoj i izgradnju poslovnih i stambenih objekata. Kod dela obilaznice oko Beograda na Koridoru 10 omogući će da se ova važna međunarodna saobraćajnica izmesti iz centra grada, kao i transport teretnih vozila sa opasnim materijama, što je u interesu zaštite životne sredine.
U okviru Projekta predviđena je izgradnja pristupnih saobraćajnica u dužini od gotovo 22 kilometra i još osam manjih mostova. U izgradnji mosta domaća preduzeća će učestvovati sa 45%, što ja posebno značajno za građevinsku operativu. Prema nekim procenama treba reći da će građevinske firme zajedno sa proizvođačima materijala ostvariti prihod od 77 miliona evra.
Ovde isto tako treba reći, govoreći o samom mostu, da je most ukupne dužine oko jedan i po kilometar i sa po dve odvojene mostovske konstrukcije širine po 13,95 metara na zajedničkim stubovima. Glavna konstrukcija je kontinuinalni nosač koji premošćuje Dunav u tri raspona po 95 metara uz obale i 172 metra na sredini reke.
Ono što još želim da kažem u vezi ovog sporazuma jeste da će svakako poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Što se tiče drugog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Italije, on se odnosi na Program - kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća. Ovde treba reći samo da su na početku realizacije pomenutog sporazuma uočeni određeni nedostaci u pojedinim članovima, koji su stvorili problem u implementaciji programa. S obzirom na to da su se strane potpisnice usaglasile oko spornih članova, dogovoreno je da isti bude izmenjen i putem amandmana i sporazuma.
Ono što je za JS važno što se tiče ovih sporazuma, treba reći da JS podržava ovakve sporazume. Oni svakako stvaraju mogućnost za saradnju i u raznoraznim drugim oblastima, a ne samo u ovoj u kojoj su potpisani.
Što se tiče italijanskog partnera, moram reći da je JS u prethodnom periodu vodila više delegacija u raznorazne zemlje, na čelu sa predsednikom JS, Draganom Markovićem Palmom.
Dobar primer je Jagodina, tamo je nedavno otvorena italijanska fabrika "Andrea konfekcioni". Zapošljavaće preko 500 radnika, radiće za poznate dobavljače, poput poznatih firmi "Fijat", zatim "Folksvagen", zatim ostale poznate firme i, naravno, komponente će ići u čitavom svetu. Isto tako, sprema se otvaranje još dve fabrike. Jedna je fabrika automobilskih sedišta i druga je fabrika "Viba", koja će uložiti 55 miliona evra i zaposliti preko 200 radnika. Ovde moram reći da, radi se o dobrom primeru, zapošljavanju preko hiljadu radnika i mislim da je ovo vizija razvoja ne samo Jagodine, nego i čitave Srbije, kroz ovo što se sve radi.
Na samom kraju, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici Vlade za evropske integracije, dame i gospodo narodni poslanici, kako ćemo sad ovako u Evropu, gospođo Grubješić? Verujem da ovo što danas morate da podnesete ovde u ime Vlade, da je mnogo teže ili da će biti mnogo teže od najgorih faza briselskih pregovora i onih koji su iza nas, a bogami i onih koji su pred nama.
Poslanička grupa LDP se danas spremila da govori o ovim predlozima, pogotovo o predlogu zakona kojim u javni dug želite da prevedete 1,35 milijardi dinara duga JP "Putevi Srbije". Očekivali smo da dođe ministar Dinkić. Verujući da ima nekakve obaveze, ja sam se nadao da će možda doći ipak i inženjer Milutin Mrkonjić, pa da sa njim najbolje porazgovaramo o tome kako on i njegovi neimari iz "Puteva Srbije" vode i to preduzeće i guraju ovu zemlju u nove dugove.
Za razliku od gospodina iz JS, ne mislim da je ovo pravi put i model po kome treba da se razvija čitava Srbija. Svakakvih predloga zakona, gospođo Grubješić, je bilo u ovoj Skupštini, svesni te i sami toga, dugo ste bili poslanica ovde, ali ovako bezobrazan predlog zakona kakav je Predlog o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" prema privrednim društvima na osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, čitam zato što je i naslov neverovatan, dugo nije bilo. Vi znate da prevodite sve na engleski jezik u procesu evropskih integracija. Ne znam kako ste ili kako ćete prevesti na engleski, pogotovo u kategorijama evropskog zakonodavstva, samo naziv ovog zakona, a odredbe, apsolutno sam siguran da to nije moguće.
Dakle, ovaj zakon ima sedam članova i katastrofalan je čak i ovaj koji kaže kad zakon stupa na snagu. Prvo, ovim predlogom zakona je određen samo ukupan nominalni iznos dugova JP "Putevi Srbije", na dan 1. aprila 2013. godine i ništa više. Dalje se kaže da Republika Srbija preuzima u javni dug ove obaveze. Znate, 1,35 milijardi dinara je više od 11,5 miliona evra, po trenutnom kursu.
Vi dolazite pred ovu Skupštinu, kad kažem vi, mislim Vlada, naravno da ne mislim da ste vi lično odgovorni za ovakav predlog zakona, sa idejom da zatražite da građani Srbije, poreski obveznici, plate 11,5 miliona evra duga koji je napravilo preduzeće "Putevi Srbije", bez bilo kakve informacije, bez bilo kakve liste, kojim se to preduzećima duguje, po kojim osnovama se duguje, zašto JP "Putevi Srbije" nije moglo, kao što se očekuje od svih drugih firmi u ovoj zemlji, da redovno servisira obaveze, zašto "Putevima Srbije" moramo na ovaj način da izlazimo u susret, a ne izlazimo u susret, recimo, privatnom sektoru koji je, između ostalog, i zbog loše ekonomske politike Vlade ili zbog dugova koje prema njima imaju javna preduzeća, možda u još goroj situaciji od JP "Putevi Srbije".
Imam bar desetak pitanja, ne znam da li ćete vi moći da mi odgovorite na njih, a ne znam da li, recimo, gospodin Mrkonjić ima vremena da se time bavi, ja bih voleo da ima. Sva sreća, u ovoj zemlji ipak funkcionišu nekakve pravne procedure, pa postoji nešto što se zove redovni godišnji finansijski izveštaj. Pred sobom imam Finansijski izveštaj JP "Putevi Srbije" za 2012. godinu i napomene uz te finansijske izveštaje i na svakoj strani ima po jedno tri krivična dela za dugogodišnje kazne zatvora.
Da počnemo prvo od toga koliko zapravo novca građana Srbije godišnje ubere, troši ili baci JP "Putevi Srbije"? Da bi biračima, odnosno poreskim obveznicima u Srbiji bilo jasno, u 2012. godini, JP "Putevi Srbije" je od putarine prikupilo preko 14 milijardi dinara ili oko 120 miliona evra, po prihodu koji im pripada kao deo akcize na promet derivata nafte oko 8,7 milijardi dinara, od donacija države još milijardu i 600 miliona dinara. Sve to što se slilo u JP "Putevi Srbije" ne da nije dovoljno da ono ispuni svoje zakonske obaveze, nego za 2013. godinu ste upravo, odnosno poslanici vladajuće koalicije su pre pola sata njima dali još 6,2 milijarde dinara direktne subvencije, a sada tražite još milijardu, odnosno 11,5 miliona evra, praktično, otpisa duga. Tražite ili dovodite ovaj parlament u nemoguću situaciju.
Obrazloženje ovog predloga zakona je toliko srceparajuće da je negde između nivoa, turske serije su ipak preozbiljne za ovo, latinoameričke serije iz najgore produkcije. U ovim preduzećima kojima se duguje radi 10 hiljada ljudi, pa moramo da damo ovo što se sada traži, da oni ne bi ostali bez posla. To je tačno. Imam mnogo razumevanja za te ljude. Ali, šta ste pre toga uradili da se situacija u "Putevima Srbije" popravi i da se oni u budućnosti u poslovanju, recimo, od sutra ponašaju drugačije?
Na prvoj strani "Napomena uz finansijski izveštaj" piše da je Vlada rešenjem imenovala za direktora Zorana Drobnjaka, diplomiranog inženjera. Ta rečenica je već dovoljan osnov da LDP ne može da glasa za ovakav zakon. To je čovek koji je napravio ko zna koliko skandala u poslednjih nekoliko godina. Ne zanima me on lično, to su mu dopuštale prethodna vlada i ova vlada. Svaki put kada se pomene Zoran Drobnjak, pomenuću skandal sa saobraćajnim nesrećama kod Novog Sada, kada je bio toliko bahat da je govorio – pa valjda nisu slepi da ne vide toliki betonski stup. Takav čovek nema nikakvo pravo da traži bilo kakav novac od poreskih obveznika u Srbiji.
Preduzeće za koje tražite da preuzmemo njihov dug od 11,5 miliona evra, samo po ovom osnovu, je prošle godine imalo rashode po osnovu kamate od dve milijarde dinara i minuse na osnovu kursnih razlika od 5,5 milijardi dinara. "Putevi Srbije", gospođo Grubješić, za koje tražite 11,5 miliona evra novog novca godinama ne plaćaju PDV u ovoj zemlji. Od 2007. godine, na apsolutno neverovatan način koji nije dopušten nikom drugom u ovoj zemlji, tom preduzeću se oprašta, odnosno dozvoljava da ne izmiruje svoju elementarnu zakonsku obavezu. Finansijski izveštaj ovog preduzeća utvrđuje i kolika je ta obaveza, odnosno koliki je poreski dug, koji je nastao na osnovu vršenja krivičnih dela, jer kada od 2007. godine ne plaćate PDV, to je sasvim sigurno krivično delo, iznosi sama obaveza za PDV za 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu je 11.294.857.000 dinara. Kamate obračunate do 21. septembra 2012. godine iznose još dodatnih 12.747.650.000 dinara. Dakle, negde do pred kraj 2012. godine, dugovi "Puteva Srbije" za neplaćeni PDV iznosili su 24.000.000.000 dinara, malo više od 200.000.000 evra. Za takvo preduzeće, koje je toliko novca ukralo građanima Srbije, vi tražite još 11,5 miliona evra.
Juče se pojavila vest u medijima da je zasedao Upravni odbor JP "Putevi Srbije". Doneo je nekoliko neverovatnih odluka. Prva je da će poštovani odluke Ministarstva finansija, to je dosta zanimljiva sloboda koju upravni odbor jednog javnog preduzeća uzima za sebe da uopšte odlučuje da li će poštovati zakon ili odluke svog osnivača ili neće. Dakle, posle punih šest godina su odlučili da ipak počnu da plaćaju PDV. Doneli su takođe odluku da će u narednom periodu, pošto je naravno to taj samoupravno-socijalistički rečnih javnih preduzeća, izvršiti sveobuhvatnu analizu i naći modele kako će to raditi. Ne znam da bilo koje drugo preduzeće u ovoj zemlji može da pravi analize i pronalazi modele kako će plaćati PDV pošto je zakonom propisano kako se plaća PDV.
To je zanimljivo, juče je bio 4. jul, a pre toga je u medijima objavljena informacija da "Putevi Srbije" od 1. jula plaćaju PDV. Ali, ono što je nastrašnije u svemu tome gospođo Grubješić, je sama činjenica da je 4. jula 2013. godine zasedalo nešto što se zove Upravni odbor JP "Putevi Srbije". Javna preduzeća po Zakonu o javnim preduzećima već šest meseci ne mogu da imaju upravne odbore, pa kako "Putevi Srbije" imaju Upravni odbor koji zaseda 4. jula i donosi odluke. Da li su to zakonite odluke ili su nezakonite odluke? Mi smo ovde dane proveli sa gospodinom Dinkićem, sve vreme se ubeđujući oko toga da li će se sada okrenuti novi list, nova logika, novi majn cet i kako će od sutra biti sve drugačije, kako će biti zavedena finansijska disciplina.
Prošle nedelje je izašao podatak o tome da u slučajevima kontrole koji su obavljeni kod 42% obveznika nije zapravo na ispravan način plaćalo, odnosno obračunavalo, odnosno registrovalo promet za koje je obavezno plaćanje PDV. Pa kako ćete, ko ima obraz u ovoj zemlji, da tim ljudima traži da to promene, da zavede finansijsku disciplinu ako se "Putevi Srbije", a onda i mnoga druga javna preduzeća koju takođe štiti ova vlast, kao što je štitila i prethodna vlast ili prethodne vlasti, ponaša na ovaj način. Hoćete na kraju da jurite nekog sitnog privatnika a istovremeno vam ovi duguju po stanju iz prošle godine 24 milijarde dinara samo po osnovu PDV. Kakva je to poruka ljudima? Da li stvarno očekujete da ćete ispuniti one ciljeve koje ste postavili rebalansom?
Kažete u obrazloženju zakona da ako prihvatimo ovaj zakon da će JP "Putevi Srbije" biti dovedeno u takvo stanje likvidnosti da će u budućnosti moći da ispunjavaju sve svoje obaveze. Kako će biti dovedeni u to stanje kad već imaju najmanje 240 milijardi dinara duga samo po osnovu neplaćenog poreza na dodatu vrednost?
Više ne mogu da brojim razloge zbog koga smo protiv ovog zakon pa ih neću posebno ni navoditi ali jedan od njih gospođo Grubješić je svakako to što pod stavkom ostali poslovni rashodi u 2012. godini finansijski izveštaj JP "Putevi Srbije" kaže da su troškovi reklame i propagande bili 12 miliona dinara. Da li možete da mi objasnite molim vas zašto se oglašava i reklamira JP "Putevi Srbije"? Koji je njegov konkurent na tržištu pa ono ima potrebu da svoju poslovnu poziciju popravi time što će se oglašavati u javnosti? Ako neko vidi Drobnjakovu reklamu za auto-put, naplatnu kućicu, hoće li onda on da ide kod njega da koristi auto-put, a neće kod nekog drugog ko ne postoji u ovoj zemlji?
Ovo nije samo sprdnja sa ljudima u ovoj zemlji, ovo je i direktno kršenje zakona pošto kao što znate na osnovu amandmana LDP Zakonom o javnim preduzećima je zabranjeno oglašavanje na komercijalnoj osnovi preduzećima koja imaju monopolistički položaj na domaćem tržištu osim ako ne dobiju saglasnost Vlade.
Vi ste potpredsednica Vlade da li je Javnom preduzeću "Putevi Srbije" izdata dozvola da se ipak oglašava? Ako jeste, iz kog razloga? Naravno, odmah pored troškova reklame i propagande su i troškovi reprezentacije. Troškovi reprezentacije su nešto malo manji od reklama, oni su 11.800.000 dinara. To nije ni čudo pošto JP "Putevi Srbije" je firma, kako takođe konstatuje finansijski izveštaj, u kome 2% zaposlenih radi u kabinetu generalnog direktora. Pretpostavljam da biste vi bili veoma srećni da jednog dana 2% recimo, državnih službenika pomaže vama u procesu evropskih integracija. Mislim da bi to bilo sjajno za ovu zemlju. Ne znam da li ćete se za to izboriti vi ili neko ko u budućnosti bude na vašem mestu ali očigledno da je Zoranu Drobnjaku i direktorima drugih javnih preduzeća takav luksuz dozvoljen.
Šta je sa drugim javnim preduzećima pošto ona naravno funkcionišu na isti način kako funkcioniše i ovo preduzeće. I dalje svuda imate i nadzorne i upravne odbore, juče smo pričali o nacionalnim parkovima, o "Đerdapu", o skulpturama morune, isto je tako i u JP "Putevi Srbije". Drobnjak se iznervira, viče, onda počne da plače, žao mu je. Onda priskoči Milutin Mrkonjić i neimari nastavljaju da prave gubitke kao i uvek.
Drugo, kako ste utvrdili da su ti dugovi 1,35 milijardi dinara? Zašto brinem? Zato što paralelno vi danas obrazlažete i drugi zakon i ovo pokrivanje dugova u zdravstvenom sektoru gde se na kraju pokazala potpuno neverovatna situacija, da je razlika u ciframa enormna, da je od ovog parlamenta tražena i dobijena od parlamentarne većine saglasnost da se pokriju dugovi od 13 milijardi dinara, a na kraju su oni za dve trećine manji, gospođo Grubješić. Koliki su zapravo dugovi koje imaju "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima ili izvođačima radova? Zbog toga što u izveštaju za 2012. godinu kaže se da je na dan 31.12. da su te obaveze iznosile tri milijarde 758 miliona dinara. Ministar Dinkić juče odgovarajući na naša pitanja je rekao da su otprilike krajem 2012. godine, odnosno u decembru, one utvrđene na oko pet milijardi i da je to plaćeno, a u međuvremenu se pojavila još ova milijarda i 350 miliona. Kako je to uopšte moguće? Šta rade ti ljudi?
Četrdesetsedmo pitanje, gospođo Grubješić. Juče smo razgovarali sa ministrom o tome a na osnovu kojih ugovora su nastale ove obaveze. Ministar se zainteresovao kako kaže, a ja mu verujem i kaže da su mnogi ugovori iz 1990. godine ili godina oko tog vremena, a da su ove obaveze o kojima danas govorim nastale na osnovu 9, 10 ili 11 ugovora. Od 90-te se ceo svet promenio. Nije postojala EU, pošto vi vodite evropske integracije ali još postoje ti ugovori koji se dopunjuju aneksima i na osnovu kojih tražite još 11,5 miliona za JP "Putevi Srbije".
Kažete u Predlogu zakona da će Vlada na osnovu predloga Ministarstva saobraćaja utvrditi tačan iznos potraživanja koja ima svako od tih preduzeća. Znate šta, ja ne verujem ministru saobraćaja, a onda iz toga ne verujem ni vašoj Vladi da ćete to uspeti da uradite na normalan način. Da li je gospođo Grubješić ovaj zakon u skladu sa nekim drugim zakonima koji postoje u ovoj zemlji? Da li će to preuzimanje, odnosno dugova biti izvodljivo po zakonima koji regulišu obligacione odnose ili trgovinske odnose ili neke slične odnose? Nisam siguran da ovakav leks specijalis takvu posledicu može da proizvede. Verovatno ovde ima mnogo većih stručnjaka koji će uspeti da dokažu da je tako nešto moguće.
Drugo, u kakvoj je finansijskoj situaciji JP "Putevi Srbije"? Da li su oni u blokadi ili nisu u blokadi? Vidim da im se značajno smanjio iznos blokade, recimo, u ponedeljak i u utorak. Mislim za nekih 150 miliona. Da li je toliki bio promet na naplatnim rampama prošlog vikenda? Nisam siguran. Ili se to preduzeće veštački izvlači iz blokade da bi moglo da obavlja ove ili neke druge slične poslove.
Nisam siguran da se na tim osnovama mogu obavljati evropske integracije, gospođo Grubješić. Da se evropske integracije mogu uspešno obavljati kad postoji tolika razlika između, recimo, ulaznih i izlaznih faktura u jednom preduzeću, kao što je slučaj u JP "Putevi Srbije". Na kraju neće biti tema ni Kosovo, ni Ustav, ni bilo šta slično, ovo će biti problem u evropskim integracijama.
Bilo je divno gledati taj trenutak ulaska Hrvatske u EU, ali šta su bili njihovi najteži poslovi na samom kraju integracija? Mnogo veći od tog problema odnosa Hrvatske i Slovenije, bilo je pitanje restrukturiranja škverova, odnosno tako oni kažu za brodogradilište, odnosno tog sistema javnog preduzeća, odnosno sistema subvencija i dotacija. Ako već to imamo kao primer ispred sebe, zašto nešto ne naučimo iz tog primera?
Dakle, da jednom prestanemo da dajemo veštačko disanje ovakvim javnim preduzećima ili da jednom uz vaš zahtev ili nikad više, jer uvek tako kažete, još jedno veštačko disanje, da dobijemo neki plan restrukturiranja javnog preduzeća. Koliko će imati manje zaposlenih, kako će podići efikasnost poslovanja, što je takođe obaveza, podsećam vas po Zakonu o javnim preduzećima. Taj fantomski upravni odbor javnog preduzeća "Putevi Srbije" koji je juče zasedao je istovremeno usvojio plan poslovanja za 2013. godinu i naložio poslovodstvu da izradi plan unutrašnje organizacije kompanije, odnosno promena.
Kako možete prvo da usvojite plan poslovanja, a onda da tek počnete restrukturiranje? Valjda postoji neka elementarna logika. Ako je ne razume Zoran Drobnjak, onda je obezbedite vi, pošto je to vaša obaveza kao Vlade.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedniče, ova rasprava je svakako inspirativna, ali prosto, dakle, vaše prisustvo ovde, potpredsednice Vlade, meni je ulilo nadu da ćemo možda primeniti neka evropska rešenja na situaciju u kojoj se sada nalazimo i da ćete vi nama reći, ovo je problem koji imamo sa "Putevima Srbije", dugom prema zdravstvu i da ćemo rešiti na način kako se to rešava u nekim normalnim državama, da se neće prelivati iz državne kase onima koji su nesavesni i neodgovorni da rade svoj posao, da će nesavesni i neodgovorni biti razrešeni i smenjeni, da će biti raspisani konkursi i da će konačno oni koji će u skladu sa svojim programom koji će predložiti Vladi i ministarstvu, doći da rade svoj posao. Oni koji će predložiti restrukturiranje, racionalizacije, promene i koji će tih 2% zaposlenih iz cele firme, a koji rade u svom kabinetu, angažovati da rade nešto korisno, a da ne budu najveći potrošnici reprezentacije, službenih automobila i svega ostalog što ne spada u njihovu direktnu delatnost, a to je izgradnja putne mreže u Srbiji.
Vi ste olako došli ovde da nas ubedite, nemam utisak da je to vaša namera, da damo 11,5 miliona evra za dugove putarskim firmama ili 1,30 milijardi dinara putarskim firmama.
Ja sam ovim predlogom zakona bio zatečen, pogotovo što sadrži samo sedam članova, gde vi kroz sedam članova govorite da se javni dug pretvori nešto, odnosno da se on pretvori u nešto što nikako ne može da bude javni dug. Navedite mi jednu državu u kojoj se na ovaj način dugovi plaćaju. U tih sedam članova vi nam niste ništa rekli. Niste nam rekli ni koliki su prihodi "Puteva Srbije", da li od registracija motornih vozila gde se plaćaju naknade za drumove, da li od akciza, da li od naplate putarina. Mi to ništa ne znamo.
To moramo da nađemo na sajtu "Puteva Srbije" u tom završnom izveštaju. Niste nam rekli ni kada su zaključeni ugovori po kojima oni održavaju te puteve. To su ugovori iz 1992. godine i po tom ugovoru se ti putevi održavaju. Gospodin Đurić je pomenuo ugovore iz 1990. godine, a mi imamo neke iz 1992. godine. Da li je to normalno da 20 godina, da se svaki ugovor aneksira i da se po formuli koja je važila 1992. godi-ne utvrđuju cene isto kao što se sada utvrđuju? Niste nam rekli da li je bilo nadzora nad izvršnim poslovima, ko vrši taj nadzor, da li je nekome palo na pamet da izmeri debljinu asfalta koji se stavlja na srpske puteve ili podloge koja se stavlja na srpske puteve?
Nikada to nikome nije palo na pamet, a to je možda osnovno pitanje. Da se ne skrivamo iza 10, 15 hiljada zaposlenih u firmama koji rade za minimalac i koji su uvek i jedine žrtve nesavesnog poslovanja u ministarstvu i javnom preduzeću i gde vi pokušavate da sakrijete problem loše organizacije, javašluka i haosa koji vlada u putarskoj industriji, da se sakrije iza onih koji te poslove rade.
Mi imamo puno razumevanja za 10 hiljada, dakle, do 15 hiljada angažovanih u 26 putarskih firmi gde treba da idu ova sredstva, ali nemamo razumevanja za one koji su na čelu tih firmi, koji su vlasnici tih firmi. Da li je to Milo Đurašković iz "Dibens grupe" koji je sada u zatvoru, za nas on nije bitan, bitni su zaposleni u toj firmi. Da li je to direktor Drobnjak ili ministar Mrkonjić?
Oni su za nas neko ko mora da podnese račun. Očekivao sam da će ministar Mrkonjić da dođe ovde da nas ubedi i da nam kaže da li je put do kuće Ane Bekute važniji od Koridora 10, jer smo to iz medija uspeli da saznamo. Za njega možda jeste važniji, ali ne znamo da jeste za građane Srbije, jer je taj put bez ikakve dozvole i svega drugog završen.
To smo saznali od vladike Filareta iz štampe kada je došao da traži pare da se plati zemljište manastiru preko koga je prešao put. Građane Srbije to zanima da čuju.
Da li će se izvršiti kontrola asfalta na putevima Srbije? Mi plaćamo puteve po standardima koji važe u Evropi, po nekim ozbiljnim standardima, a nama putevi propadnu posle dve godine. Očigledno je da nemamo nadzor.
Nadzor nad izvršnim poslovima vrši taj isti direktor Drobnjak kome Državni revizor svake godine utvrdi nepravilnosti. Mi ovde govorimo o 1,3 milijarde, a nepravilnosti samo 2010. godine koju je utvrdio revizor i podneo izveštaj ovoj skupštini i Vladi su bile na 32,5 milijarde na raspolaganje sredstvima "Putevi Srbije". To je utvrdio revizor i to se sve odnosi na javne nabavke. Mi ovde govorimo o čoveku koji se duboko oglušio o zakon, o Vladi koja ne haje za izveštaje svog organa, revizora, koji se stara o zakonitosti utroška sredstava.
Revizor je otišao toliko daleko, podneo je krivičnu prijavu protiv ovlašćenog lica u "Putevima Srbije", u ovom slučaju protiv Drobnjaka. Kada će se postupiti po toj krivičnoj prijavi i kada ćemo saznati da li je nešto i kako je nešto urađeno?
Meni je žao što ministar Mrkonjić nije tu, ali sredinom 2010. godine on je zvanično uputio zahtev kadrovskoj komisiji za smenu Drobnjaka i to je tadašnja Vlada 2010. godine odbila, ne znam zašto, ali je ministar Mrkonjić to tada pravdao kašnjenjem rekonstrukcije mosta kod Beške, što je u međuvremenu završeno, ali o tome ćemo pričati malo kasnije, obilaznica oko Novog Sada, put do Horgoša i sve ostalo, pa i o podizanju cena mimo ugovora, kako za most "Gazela", tako i za most "Beška". To su sve stvari koje je ministar Mrkonjić u zahtevu za razrešenje Drobnjaka 2010. godine stavio.
Drobnjak je, naravno, zaštićen, ne znamo iz kojih razloga, možda vi možete da nam kažete ili svima nama da kažete, da to saznamo, koji su njegovi skriveni kvaliteti zbog kojih on i dalje obitava na tom mestu, s obzirom da ovih javnih kvaliteta nema. Od kada je on došao na mesto "Puteva Srbije", nama su putevi sve gori i gori. Gomilaju se dugovi, nema ikakve kontrole u načinu na koji on troši sredstva i nižu se krivične prijave na njegovo ime, za sada ih ima dve. Jedna je od tužioca, a jedna od Državnog revizora. Čekamo da vidimo šta će biti dalje. Dugovi se nižu. Mi kao Skupština, odnosno građani će plaćati dugove Drobnjaka i to po drugi ili treći put.
Prvi put, za održavanje puteva prilikom registracije se plaća naknada. Drugi put kroz akcizu, kada svako kupi gorivo plaća se naknada za puteve. I ovo je treći put gde će građani da plate iz budžeta troškove koje pravi "Putevi Srbije", tako što će budžet koji opet građani izdvajaju i kroz PDV i kroz porez na dobit, i kroz sve druge poreze, opet da plati dugove tog istoj javnog preduzeća.
Mi dolazimo u situaciju da smo svi mi dužni da plaćamo i odgovaramo za poslovanje "Puteva Srbije", osim njega samog. I on, pored svih primedbi na njegov rad, nije bio u stanju da dođe ovde da nam podnese izveštaj, kao što bi neki drugi direktor uradio, pa čak i ministar Mrkonjić, ne želi da dođe ovde da se suoči sa pitanjima koja imamo za njega.
To je pitanje iz Gornjeg Milanovca, - kaže to je estradna mafija, koncertna mafija, kako su nazvali u jednom dnevnom listu, gde se kaže da se sredstva za puteve lakše dobijaju od onih koji plate koncert jednoj estradnoj pevačici, to je bio slučaj u Milanovcu i Aleksandrovcu. Mi citiramo čoveka predsednika opštine Župa, koji je rekao da je to bio uslov da on dobije sredstva za puteve, a to je da se održi koncert jedne estradne pevačice.
Da li je to način na koji mi trebamo, da funkcionišu putevi u Srbiji? Znači, ko plati više koncert, imaće više puteva. To je situacija u Srbiji i nemojte da bežimo, da pričamo o tome kako neko drugi treba, kako nama treba neko da nam sredi stanje, treba nam EU, trebaju nam ovi, trebaju nam oni i napravimo, najveći problem nam je hrast na putu. Nije hrast problem, problem je organizacija, jer da je neko ukazao da postoji 600 godina stari hrast u Srbiji na nekom putu, pa valjda postoji mogućnost da se to izmesti 20 metara.
Znate, "Zeleni" u Nemačkoj su tražili da se na auto-banu, gde je dozvoljeno da se ide brzinom kojom želite, znači nema ograničenja brzine, tamo gde on prolazi kroz naročito osetljive i važne šume, ograničeni brzina kretanja od 130 kilometara na čas, da bi se smanjio izduv štetnih gasova, kako bi se sačuvale te šume i niko njih ne doživljava kao budale i njihov zahtev kao smešan. Puno razumevanja imaju ljudi za to i prosto treba imati razumevanja za neke stvari koje se kod nas dešavaju i mi kao DSS smatramo da ovo pitanje puteva uopšte nije jednostavno, da se kroz sedam članova bez ikakve informacije u funkcionisanju puteva Srbije, o ugovorima koji su na snazi na osnovu kojih plaćamo tek tako da 1,3 milijarde ili 11,5 miliona evra, jer je to samo deo onoga koliko ova država stvarno daje i koliko se arči.
Godine 2008, formiran je Tadićev Savet za infrastrukturu. Svi smo pomislili za 5-10 godina to će da budu po Srbiji auto-putevi jedan, drugi, treći koridor, aerodrom u svakom većem gradu i sve ostalo. Kako je taj savet formiran, tako su sredstva za infrastrukturu postala sve manja i manja. Ovde imam grafikon gde se kaže – pregled ulaganja u održavanje državnih puteva. Znači, počevši od 2006. godine gde je to bilo preko 250 miliona evra, došavši na 2013. godine, gde je to svega oko 60 miliona sveukupno.
Znači, ovde govorimo o jednoj opštoj nebrizi za puteve u Srbiji i treba razdvojiti način na koji se sredstva izdvajaju i način na koji se ona koriste. Mi ovde govorimo o potrebi da se sistemski uredi finansiranje puteva u Srbiji, sistemski da se uradi, a to je da se tačno odredi koliko će iz akcize na gorivo, fiksno sredstava ići u procentu za puteve i to će se namenski izdvajati, kao što je to u svim dobro organizovanim državama urađeno i od putarine koja se naplaćuje. Pri tom, naša putarina je sigurno jedna od najvećih u regionu. Vi idite, Mađarska, Slovenija, kupite vinjetu za devet evra i vozite se, sedam dana vam važi da se vozite po svim putevima, auto-putevima, što Slovenija, što Mađarska.
Kod nas vožnja od Subotice do Niša je 12 evra u jednom pravcu. Kod njih se za devet evra sedam dana vozite koliko god želite po auto-putevima, Znači, mi imamo najveću putarinu u regionu a putevi su nam u najlošijem stanju, da ne govorim o tome da Koridor 10, ne znam, to je gore od Skadra na Bojani, kako se ministar Mrkonjić uhvatio Koridora 10, on je u sve gorem i gorem stanju i sve se slabije i slabije radi, a sredstva se nikad više ne izdvajaju, naročito imajući u vidu informaciju koju nam je ministar Dinkić dao pre neki dan, gde je 4,5 milijardi evra kreditnih linija odobreno za infrastrukturu, pre svega za puteve u Srbiji, od čega 3,3 milijarde nije realizovano i onda nam ministar Mrkonjić priča kako neko nije uradio projekte, pri tome je on ministar od 2008. godine, a neko nije uradio projekte. Pa ne znam, ko treba da dođe da radi projekte i ko je odgovoran za to što nema projekata? Imaju na raspolaganju CIP, imaju se na raspolaganju sve druge razne gradske direkcije po Srbiji, koje su u stanju da urade projekat. Mi govorimo o tome da i dalje nemamo projekte.
Godine 2008, najveći problem Srbije je bio što nemamo projekte, bar po prići tadašnjeg Saveta za infrastrukturu, sada je opet 2013. godini problem što mi nemamo projekte i što ne možemo da povučemo kredite. Mislim da je to krajnje neozbiljan pristup jednoj, po meni i po nama,najvažnijoj stvari koja treba da bude okosnica razvoja nacionalne ekonomije, a to je pre svega infrastruktura i putna privreda, i da na ovaj način, kako se do sada vodi ministarstvo, putevi Srbije, i uopšte infrastruktura, nije način na koji može Srbiji da obezbedi, ako ne u Evropi, onda u regionu, komunalne, saobraćajne i putne infrastrukture. Mislim da je to nedopustivo imajući u vidu da se značajna sredstva iz godine u godinu ulažu u infrastrukturu.
Posebno pitanje je, zašto poslove dobijaju samo strane firme? Znate, mi imamo da sve krupne poslove u Srbiji dobijaju strane firme, pre svega austrijske, Alpina. Ako pogledate u poslednjih 4-5 godina, Alpina je najviše velikih poslova u Srbiji dobila, od koridora 10 do svih ostalih, od mosta na Beški i sve ostalo. Ko radi to? Da li dolaze radnici iz Austrije da rade? Da li oni izvode radove? Ne. Rade naše firme i naše firme ne mogu da dobiju da rade nego dobije Alpina koja profit i ono malo kajmaka što ostane iznese i odnese, a naše putarske firme se bore sa likvidnošću. Dolazimo u situaciju da je gotovo 26 putarskih firmi u ovom trenutku blokirano i čekaju da dođe ovih 1,3 milijarde, da se neki troškovi pokriju da bi mogli da budu na granici likvidnosti i onda će opet čekati da se podigne cena na putarinu,d a bi se opet došlo do nekih sredstava da se pokriju njihovi troškovi.
Mi ovde govorimo o potrebi da se napravi jedno sistemsko rešenje, direktno iz akciza, naplate putarine, gde bi se slivala sredstva u kasu za održavanje puteva, koja se procenjuje da je oko 40 milijardi godišnje samo za održavanje svih puteva u Srbiji, bez investicija koje će se naravno realizovati na osnovu kredita i mi ovde očekujemo da se konačno utvrdi kvalitet radova na tim putevima. Očekujem da Vlada, pošto očigledno ministar Mrkonjić nema nameru, koja daje sredstva Ministarstvu finansija, odredi jednu nadzornu komisiju, formira nadzorno telo koje će da utvrdi kvalitet izvedenih radova u poslednjih 10 godina. Nem oramo pet, 10 godina, da se vidi koliko ima asfalta, kakva je podloga, to je vrlo lako ustanoviti. Videćete da je to vrlo ozbiljno, sredstva su izložena za kvalitet koji je ravan putevima lokalnog karaktera, na taj način su rađeni nama auto-putevi. I one nove deonice što su urađene, one su loše urađene.
Imamo most na Beškoj koji je 13 miliona evra skuplji od onoga što je ugovoreno, koji nije u funkciji. Jedan deo je u funkciji, a evo već od kad je otvoren, ovaj drugi deo još ne funkcioniše. Kažu neki, postoje neki tehnički problemi, da tu ima nekih vibracija, nešto što možda može ili ne može da se reši, ne znam o čemu se radi, ali prosto očekujem da Vlada proveri.
Mi kao stranka smatramo da ovaj predlog zakona ne rešava problem, da ovaj predlog zakona predstavlja pokušaj da se samo prikrije loše poslovanje ministarstva i preduzeća "Putevi Srbije", da ovaj predlog zakona je samo uvod u nova dugovanja "Puteva Srbije" i celoj putnoj privredi u Srbiji.
Na koji način će Vlada rešiti problem stečaja austrijske "Alpine", koja je dobila da radi najveći deo poslova u Srbiji? Vi ste platili avans "Alpini" da radi poslove. "Alpina" je otišla u stečaj i vi sada terate srpske firme, koje su podizvođači, da idu u Beč da austrijskom sudu prijave u stečajnu masu svoja potreživanja. To je predlog ministra Mrkonjića. Uplatite avans "Alpini", "Alpina" pare izvuče, ode u stečaj i onda srpske firme koje rade treba i kojima je "Alpina" dužna, treba da idu u Beč da prijave svoja dugovanja u stečajnu masu. Naplatiće se, znate, limburga meseca, kada se majmuni budu šišali i tada će opet taj dug da dođe Vladi, odnosno Skupštini, da Skupština plati po drugi put dug koji im je dužna "Alpina" i to će doći za godinu dana.
Nadam se da ćete tada, gospođo Grubješić, ako ništa drugo, bar posegnuti za nekim . Ono što sam ja očekivao od vas da čujem je restrukturiranje "Puteva Srbije". Nama je potreban potpuno drugi pristup putevima u Srbiji i nama je potreban konkurs za izbor novog direktora. Meni nije jasno. Konkurs je raspisan i videćemo kako će funkcionisati i kako će biti izabran direktor. Jedva čekam da vidim plan tog novog direktora.
Prosto, način na koji ste predložili ovaj zakon, na koji će te predlagati sva druga rešenja vezano za putnu privredu, u ovoj konstalaciji snaga u radu, mislim da su mrtvo slovo na papiru i da one nisu deo rešenja, već je ovaj zakon deo problema. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje ovlašćenom predstavniku Vlade, koji danas treba da brani ova četiri zakona. Ja zaista cenim gospođu Grubješić, međutim, ne znam kakve veze ona kao ministar evropskih integracija ima sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova, veledrogerijama, Predlogom zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine? Pa, vi niste ministar za srpsko-kineske odnose, nego za evropske integracije. Kakve veze vaše ministarstvo ima sa kreditom za pomoć malim i srednjim preduzećima ili sa Zakonom o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije"?
Danas ste došli da oćutite. Pretpostavljam da ste vi na neki način žrtva, da ste dobili zadatak da dođete u Skupštinu, da pričate, odnosno oćutite o temi o kojoj nemate baš nikakvih bliskih dodira zato što oni koji su odgovorni za stanje u putnoj privredi i stanje u toj oblasti, za koje je odgovorna Vlada, danas nisu tu. Dakle, tu nema danas ni gospodina Mrkonjića, ni gospodina Ilića. Naravno, ovde ne sedi ni direktor "Puteva Srbije". Vi ste tu zato što ste vi verovatno danas jedini u Beogradu. Gospodina Dačića i da ne pominjemo. Njega nije bilo ni juče, kada je bilo govora o rebalansu budžeta Republike Srbije. Po svemu sudeći je da postoje neki mnogo važniji poslovi u ovoj Srbiji i mnogo važniji putevi od puteva u Republici Srbiji i stanja u Republici Srbiji.
Gospođo Grubješić, imam puno pitanja za vas. Ne očekujem da ću dobiti odgovor od vas. Nadam se da ćete ih preneti nadležnim ministrima. Mislim da vi
makar znate, pošto putujete, pretpostavljam, mimo Evrope i po Srbiji, da znate u kakvom su stanju naši putevi. Putevi su kao u tursko vreme iz one epske pesme "More, Marko, ne ori drumove". Naši putevi su uzorani, zarasli, puni rupa i upravo suprotni licu EU u koju bi vi trebali da nas dovedete.
Javnim preduzećem "Putevi Srbije" upravlja čovek koji nije dorastao za to, koji je sklon aferama, koji nije preduzeo ništa da Javno preduzeće "Putevi Srbije" u prethodnih sedam ili šest godina, koliko vodi to preduzeće, posluje pozitivno, niti da ostvari svoju osnovnu funkciju, da održava puteve u Republici Srbiji, autoputeve, regionalne puteve.
Ispred sebe imam izveštaj Javnog preduzeća "Putevi Srbije" za 2012. godinu, iz koga se vidi da su ostvareni prihodi u iznosu od 51,41% od naplaćenih putarina, 10% prihoda je od akciza na promet derivata nafte, 30,54% je na osnovu naknade za upotrebu vozila inostranih registracija i ostali deo otpada na donacije države. Ukupni prihodi su 14.762.000.000 dinara. To nije mala cifra, niti građani Srbije izdvajaju male iznose za održavanje puteva u Srbiji.
Sticajem okolnosti jutros sam predao zahtev za registraciju vozila i platio taksu za registraciju vozila. Ta taksa iznosi 8.554 dinara za vozilo staro 12 godina i ispod 1700 kubika.
U Republici Srbiji, prema nekim statističkim podacima, ima oko dva miliona vozila. Ima oko 1.640.000 putničkih vozila. Dakle, svaki četvrti građanin Srbije ima putničko vozilo po toj statistici. Istina, neki imaju po dva ili tri, a neki nemaju ni jedno. To je ono kao sa sarmom. Ima oko 200.000 teretnih vozila, 170.000 priključnih vozila i 320.000 traktora. Njihov broj se smanjuje. Ako ostane ovaj ministar poljoprivrede, bojim se da će ovaj broj biti prepolovljen u nekom narednom periodu. U svakom slučaju, prek dva miliona registrovanih vozila. Svaki vlasnik ovog vozila plaća godišnje najmanje iznos koji sam ja jutros platio. Treba imati u vidu da vlasnici teretnih vozila plaćaju gotovo 1000 evra za registraciju vozila i sve to ide u stavku održavanje puteva, odnosno zaštitu životne sredine. Gde te pare završe, to niko ne zna u ovom objedinjenom budžetu koji je napravio Mlađan Dinkić, Aelsandar Vučić i Dačić.
U svakom slučaju, građanima Srbije i danas će Vlada opet gurnuti ruku u džep i uzeti po osnovu javnog duga 1.346.775.310 dinara kao preuzimanje obaveza "Puteva Srbije" i pretvaranje tih obaveza u javni dug. Ovo je najbolji primer kako ova Vlada raspolaže sa sredstvima građana Srbije, kako ova Vlada poštuje činjenicu da je dobila poverenje od građana Srbije da smanjuje troškove, a ona ih povećava i dodatno zadužuje državu.
Kako postojeći direktor, gospodin Drobnjak, vodi ovo javno preduzeće pokazuje činjenica da na godišnjem nivou samo na bazi neplaćenih putarina, izbegavanja plaćanja putarine, javno preduzeće "Putevi Srbije" izgubi 1.746.000 evra. Po pozicijama, to su: divlji izlazi, zamena kartica, bežanje sa naplatne stanice. Kako izgleda, recimo, činjenica zamena kartice? Nju ću opisati. Kaže, vozač iz Beograda krene autoputem ka Nišu, siđe sa autoputa na primer kod Malog Požarevca i tu plati najmanji iznos putarine. Zatim se tu okrene i opet uđe na autoput sa karticom tog mesta. Vozač koji je krenuo iz Niša izađe kod Aleksinačke banje, plati malu putarinu, okrene se i uđe na autoput sa karticom Aleksinačke banje. Ova dva vozača se nađu na pola puta i zamene karticu. Sada vozač koji vozi autoputem od Niša ima karticu Malog Požarevca i plaća putarinu svega 200 do 300 dinara, a isto radi i vozač iz Beograda.
Ovo govori o Srbiji danas. Ovo bi možda bilo smešno, gospođo Grubješić, da na ovaj način "Putevi Srbije" ne izgube godišnje milion i 746 miliona evra i da te pare neće nadoknaditi građani Srbije. Poslanici koji sede ovde i građani koji sede kući i gledaju ovaj TV prenos se verovatno sada krste. Na taj način upravlja "Putevima Srbije" gospodin Drobnjak, isti onaj čovek koji je rekao kada su mladi životi izgubljeni na autoputu kod Novog Sada – i ćorav bi video stubove na putu, isti onaj čovek koji gleda autoput od Novog Sada prema Beogradu zarastao u korov, što nije bilo od kada ja prolazim tim autoputem.
Sve to vi danas treba da opravdate ovde na Skupštini Republike Srbije i da kažete građanima, odnosno poslanicima SNS, SPS, gle, danas nema tu ni budućeg ministra, iako nema ni sadašnjeg ministra u klupama, da ih ubedite da glasaju za ovaj zakon.
Imate još jednu ulogu, a to je da objasnite poslanicima Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih usluga prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranja tih obaveza u javni dug. Međutim, vi ste isti zakon podneli ovoj Skupštini krajem prošle godine i iznos tog javnog duga je tada bio 13 milijardi.
Šta se sada u međuvremenu desilo? Pokazala se sav vaš voluntarizam i neznanje, jer ste vi verovatno verovali nekome na reč, ne mislim lično vi, nego oni koji vode finansije u vašoj Vladi, da je obaveza države prema veledrogerijama 13 milijardi dinara, a ispostavilo se da je ona manje od pet milijardi dinara, odnosno četiri milijarde i 908 miliona dinara.
Šta se desilo u međuvremenu sa tih osam milijardi dinara, ako dobro računam? Kako se taj dug u međuvremenu smanjio? Upravo tako što ta obaveza ni tada nije bila 13 milijardi dinara, već je neko, ne znam iz kog razloga, upisao tu sumu da bi eventualno ostatak sredstava bio prenamenjen za neke druge pozicije. Ali, u stvari, od vas tražim odgovor kakav je razlog da se u međuvremenu ispostavilo da je mnogo manja cifra, jer u ovom obrazloženju to ne piše.
Na kraju, gospođo Grubješić, uvaženi poslanici, smatram da ovi zakoni koji su danas došli u Skupštinu, uzimajući ovaj rebalans budžeta koji ste danas izglasali, kojim ste pokazali da ne znate, odnosno ne uspevate voditi državu i da je sve ono što ste radili kada ste usvajali budžet bilo puko nagađanje ljudi koji ne znaju šta
hoće, osim da vladaju Srbijom, kojima ekonomija uopšte nije na prvom mestu, na prvom mestu su im fotelje, na prvom mestu su im stranačka zapošljavanja, stranačka postavljenja, borba za funkcije, politizacija umesto depolitizacije, politizacija, odnosno uništavanje nezavisnih institucija umesto poštovanja nezavisnih institucija i sve ono što ste obećali građanima Srbije i što ste u pristupnom govoru, da tako kažem, prvog ministra, odnosno predsednika Vlade obećali građanima Srbije kada ste došli na vlast.
Nažalost, od toga nema ništa. Nažalost i građana Srbije, pokazalo se da je ovo trula koalicija, da ona neće izdržati ni 2012. godinu, da ćete vi sada verovatno napraviti još jednu obmanu, neku rekonstrukciju koja će biti plod čistog političkog mešetarenja i da tu neće biti nikakvih kvalitetnih promena i da ćemo mi ući u 2013. godinu sa rupama na putevima, sa rupama u budžetu, sa rupama u džepovima građana. Nažalost, tako nećemo biti dobar partner ni EU, gospođo Grubješić, niti sami sebi. Hvala.