Poštovana narodna poslanice hvala vam na sugestijama. Ono sa čim ću se u dobroj meri složiti sa vama jeste dijagnostika, jer ono o čemu vi pričate jeste naša svakodnevnica i donošenje ovih zakona upravo je odgovor na stanje koje imamo danas.
Vi kažete da imamo finansijske izveštaje koji su vrlo često naručeni i koji ne odgovaraju pravom stanju i tu se sa vama u potpunosti slažem.
Sa druge strane mi u ovom trenutku imamo probleme koji traže odgovor jedne odgovorne vlade i ne mogu da se složim sa onim poslanicima koji konstatuju da je prva stvar zbog kojih donosimo ove zakone usaglašavanje sa EU. Jeste jedan od razloga i usaglašavanje sa EU jasno opredeljivanje naše budućnosti da ćemo se harmonizovati sa propisima EU i da je naš cilj punopravno članstvo u EU. Mi ove propise donosimo zbog nas samih.
Ako se ja slažem sa vašom dijagnostikom, mi u ovom trenutku to ne radimo da bismo postali punopravna članica, nego da bismo uredili stanje u našoj privredi.
Zbog toga se neću sa vama složiti sa kritikama koje su povremene i kontradiktorne, kada se radi o novinama koje mi predlažemo.
Najpre, novina da uvodimo četvrtu grupu preduzeća, tzv. mikro preduzeća, tačno je da njih ima nešto preko 109.000 i tačno je da ona sada podnose finansijske izveštaje koja podrazumevaju čak pet izveštaja. Uvođenjem ove kategorije i primereno njihovoj snazi, a njihova snaga su iako najveći po broju je neuporedivo manja u ukupnom odnosu sa velikim i srednjim i malim preduzećima.
Oni tek zauzimaju nekoliko procenata, ne dosežu ni do desetine u ukupnom prihodu koja imaju sva privredna društva na teritoriji Republike Srbije.
Znači, oni će po novom zakonu podnositi dva izveštaja, bilans stanja i bilans uspeha koji podrazumevaju značajno rasterećenje ovih 109.000 i bez obzira što smatramo da to predstavlja rasterećenje, smatramo i da dovoljan precizan finansijski izveštaj preduzeća primereno ovoj ekonomskoj snazi.
Takođe, vi kažete, potrebno nam je da imamo finansijske izveštaje koji odgovaraju pravom stanju. Potpuno se slažem sa vama. To automatski je kontradiktorno sa onim što kažete, hajde da izbacimo iz obavezne revizije sve one koji počinju od srednjih. Da vas podsetim, tek nekoliko, 1.400 preduzeća a od toga 560 podrazumevaju, to su obveznici veliki u preduzećima.
Da li smatrate da samo oni treba da podnose, da li su samo oni obveznici revizije?
Ne možemo tako, finansijska disciplina podrazumeva 4.300 preduzeća sa obaveznom revizijom. Ako kažete, ispumpavamo iz privrede 5.600, pa puta 8.000 koliko košta jedan revizija, ne, ne ispumpavamo, nego rasterećujemo za onih 1.300 preduzeća koja u narednom periodu nisu obveznici revizije što predstavlja rasterećenje, a ne ispumpavanje. Evo tačnog podatka, primenom kriterijuma iz ovog zakona 552 velika preduzeća su obveznici revizije.
To bi značilo da samo oni treba u narednom periodu da budu u sistemu revizije.
Takođe, sa jedne strane se zalažete za uvođenje nacionalne komisije za računovodstvo, koja ima članove koji nisu samo predstavnici ministarstva.
Da vas podsetim, Nacionalna komisija za računovodstvo čiji članovi čine renomirani predstavnici NBS, Komisije za hartije od vrednosti, Poreska uprava, predstavnici ministarstva nadležnih za poslove finansija, kao i akademskih krugova, obavljaju kontinuirano ove složene poslove koji se odnose na primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.
Znači, ne radi se samo o predstavnicima ministarstava, radi se o predstavnicima NBS, o predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti.
Takođe, vi govorite o uvođenju javnog nadzora i Odbora za javni nadzor nad revizijom gde se takođe nalaze predstavnici i ministarstva i NBS i Komisije za hartije od vrednosti.
Smatramo da je to jedna dobra analogija, jedan pandam, gde sa jedne strane imamo Nacionalnu komisiju koja vrši nadzor nad računovodstvenim poslovima, a sa druge strane, imamo Odbor za javni nadzor za reviziju.
Kod faktoringa, govorimo o tome da neće biti mnogo jeftinije.
Sa druge strane, ja čujem primedbe za one koji su spremni da uđu u faktor, treba povećati prag sa 40 miliona na 100 miliona. Ideja predlagača zakona jeste da se na tržištu pružanja ove vrste finansijskih usluga pojavi veći broj onih koji u ovom trenutku mogu da povećaju likvidnost, posebno onih koji se nalaze u problemima.
Svesni smo da imamo velike kamate, ja sam pažljivo slušala kolegu iz SDPS koji govori o cifri o 16,1% za mala preduzeća. Radi se tamo o onim preduzećima gde je rizik nešto veći, nego kod srednjih i velikih, pa su i kamate tako visoke.
Ideja jeste da se poveća broj onih koji će finansijskim uslugama snižavati kamate.
Ako se pojavi veći broj što odgovara osnivačkom ulogu od 40 miliona, jasno je da će se konkurencijom i kamate oboriti. Hvala.

Reč ima Gorica Gajić, replika.

Da, uvažena gospođo ministarko, mi smo kod mikro pravnih lica stavili primedbu na ovaj podzakonski akt koje bi ministarstvo donelo i njime uredilo standarde po kojima bi oni kasnije predavali i izrađivali svoje finansijske izveštaje.
Znate šta, to jeste 109.000 pravnih lica, to jesu neka nova pravila sada, to je novi podzakonski akt koji ćete doneti i koji će oni primenjivati. Vi me ubedite u suprotno.
Znači, u konstultaciji sa Unijom poslodavaca Srbije, sa udruženjima, oni kažu, ljudi znaju, da će njima sada mnogo veći troškovi biti da se prilagode tom novom pravilniku koji ćete doneti. To je bila naša suštinska promena. Znači, 90% privrednih subjekata vi izuzimate iz primene međunarodnih standarda finansijskog izveštaja i za njih pišete neki novi podzakonski akt, kažete, koji će biti znatno pojednostavljen i moći će da ga primenjuju znatno jednostavnije.
Rekla sam, to je lepeza pravnih lica sa razno-raznom strukturom. Ima i proizvodnja, trgovina akcijama, druga pravna lica, politička organizacija, udruženja i prosto ne možete doneti takav pravilnik koji će biti toliko pojednostavljen, a da svima njima odgovara.
Znači, to je bilo, zašto nova pravila ne prilagodite kontni plan prema međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje, što oni već primenjuju, pa nema novih troškova, ni vama ni privredi.
Dalje, mi kažemo da članovi, ako već treba da postoje oba tela i Nacionalna komisija za računovodstvo i Odbor za javni nadzor, ali članovi tih tela, tačno je da treba da budu iz svih institucija, ali ne moraju da iziskuju nove troškove, iako su državni činovnici, mogu li oni ovako sadržajne, kompleksne poslove da rade, jer nije jednostavno danas vršiti reviziju, odnosno biti krovni organ koji vrši reviziju nad svim revizorskim kućama, nad kvalitetom rada tih revizorskih kuća.
Jednostavno, to telo od sedam članova sastavljeno na ovaj način i izabrano, između ostalog, rekli smo, da bi trebalo Odbor za javni nadzor da bira Skupština na predlog Vlade, ako već treba da postoji i ako smatramo da nije dovoljno da tako kažem, neće biti dovoljno posvećeno da radi ovako složeni posao …

Gospođo Gajić, dva minuta i 24 sekunde, ja vas molim.
Gospodine Grujiću, po kom osnovu?

Samo da se uključim u diskusiju kao ovlašćeni. Koristim vreme koje imam ispred grupe.

To vaše vreme možete iskoristiti tek nakon što završe svi govornici, na kraju.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospođo Kalanović, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja ja ću iskoristiti priliku da gospođi Kalanović čestitam na dobijanju prestižne međunarodne nagrade "Naj-menadžer regiona srednje i jugoistočne Evrope" i siguran sam da ćete te nagrade dobijati ne samo u međunarodnim okvirima, nego i na domaćem terenu. Kod nas to ide malo teže, obično se prvo dokažemo na međunarodnom planu.
Što se tiče današnja tri predloga, činjenica je da smo u ovoj sednici imali rebalans budžeta i da je dominantna tema ove sednice svakako bio rebalans budžeta. Ono što je zajedničko za sve diskusije koje su se obavljale prilikom rebalansa budžeta jeste jedno suštinsko slaganje da je pored jedne ozbiljne štednje, neophodno sprovesti ozbiljne strukturne reforme na svim nivoima.
Međutim, do ozbiljnog oporavka države tek će doći onog trenutka kada oporavimo našu privredu i kada privrednu aktivnost podignemo na mnogo viši nivo. Danas mnogo bogatije zemlje od Srbije, pa i Francuska i Nemačka, tragaju kako da povećaju svoj bruto društveni proizvod, kako da pobegnu od recesije i naravno, ono što ukazuju podaci u prvom kvartalu ove godine, da je BDP u Srbiji povećan za negde oko 1,9%, da je izvoz povećan za skoro četvrtinu, da je uvoz stagnirao, da je spoljno-trgovinski deficit smanjen za petinu, jasno ukazuje određenu tendenciju pozitivnih kretanja.
Svima je jasno da to nije dovoljno da svi naši građani osete ta pozitivna kretanja i da će mnogo toga u narednom periodu biti potrebno da uradimo kako bi svaki naš građanin osetio to poboljšanje.
Ono što se takođe svi političari, analitičari, ali i privrednici slažu, da je ovoj zemlji potrebna reindustrijalizacija, ali svakako da je to jedan ozbiljan, dugoročan proces i da će pozitivne posledice tog procesa biti vidljive na duži rok.
Ono što mi u ovom trenutku možemo da uradimo svi zajedno, jeste da uklonimo sve te prepreke u vođenju biznisa u zemlji Srbiji. Upravo danas mi razgovaramo o tri sistemska zakona koja olakšavaju vođenje biznisa u zemlji Srbiji.
Takođe bih naglasio da je u prethodnom periodu Ministarstvo finansija izlazilo sa ozbiljnim predlozima, koji su, da kažem, usvojeni u ovoj skupštini i primenjeni već na terenu, ukidanjem preko 130 parafiskalnih nameta, a i kod donošenja poreskih zakona, čime su znatne olakšice omogućene našim preduzetnicima.
Preći ću prvo na Zakon o faktoringu. Što se tiče samog zakona o faktoringu, poznato je da se oblast faktoringa u zemlji Srbiji pojavila negde 2005. godine i da je to naravno finansijska usluga i jedan finansijski mehanizam, koji je dobio na aktuelnosti stupanjem na scenu ekonomske i finansijske krize. Nakon stupanja ekonomske i finansijske krize i na našoj teritoriji, u našem podneblju, jasno da su naši preduzetnici došli u ozbiljne probleme sa likvidnošću, sa nedostatkom obrtnih sredstava, ali sa značajnim problemom naplate svojih potraživanja.
Upravo faktoring kao instrument danas daje odgovore na ta rešenja. Dva su razloga zašto do sada faktoring u zemlji Srbiji nije još više iskorišćen da rešava ove probleme. Prvi razlog jeste upravo jedan nedostatak informacija, i rekao bih, značajne predrasude o jednoj komplikovanosti faktoringa kao finansijskog instrumenta. Drugi razlog jeste svakako nedostatak ozbiljnog i potpunog pravnog okvira i mi danas i u Danu za glasanje treba da ispravimo taj nedostatak donošenjem samog zakona o faktoringu.
Šta je u stvari faktoring? Već sam rekao, finansijska usluga, finansijski instrument kojim prodavac, klijent ili kako ga zakon definiše – ustupilac, prodaje ili ustupa svoje nedospelo potraživanje faktoru ili faktoring instituciji, koja sada preuzima obavezu naplate od kupca. Znači, naplate za isporučenu robu i usluge na domaćem ili na inostranom tržištu. Samim tim, faktoring može biti domaći, ino, može biti sa regresom i bez, u zavisnosti od toga ko preuzima reskir naplate. U samoj ovoj transakciji učestvuju, kao što sam rekao, tri člana i to su ustupilac, faktor i dužnik.
Koje su osnovne prednosti faktora, faktoringa? Osnovna prednost faktoringa jeste upravo rasterećenje sopstvenih bilansa, samim postupkom ustupanja potraživanja, zatim eliminisanje rizika od naplate, povećanje likvidnosti i mogućnost bržeg obrta kapitala, poboljšanje kreditne sposobnosti bez opterećenja limita kod banaka. Svi oni preduzetnici koji su čuli za uslugu faktoringa ili koji po prvi put danas čuju da postoji usluga faktoringa, a verujte, postoji veliki broj naših preduzetnika koji ne zna za ovu mogućnost, postavlja pitanje – kakva je razlika i koje su prednosti kratkoročnog kreditiranja, kratkoročnog kredita kod poslovnih banaka, u odnosu na faktoring?
Osnovna prednost jeste kada tražite kredit kod poslovne banke, da poslovne banke uzimaju kao osnovni kriterijum za dodelu kredita bonitete i vrednost, kvalitet kolaterala. U slučaju faktoringa, osnovni kriterijum jeste kvalitet potraživanja. Naravno, ne isključuje se ni bonitet i kupca i klijenta.
Zatim, faktoring donosi veću konkurentnost pri širenju proizvodnje, pri osvajanju novih tržišta, prilikom kupovine sirovina, naravno, ako imate gotov novac, jasno je da ćete pod boljim uslovima dobiti sirovine i izbegavanje onih troškova koje bi sam prodavac imao prilikom naplate svojih potraživanja. Uglavnom, to su veliki troškovi administrativni, troškovi komunikacije i drugi neki troškovi koji opterećuju samog prodavca prilikom celog procesa naplate svojih potraživanja.
Što se tiče samog zakona, već je rečeno, to bih pohvalio, veoma ozbiljna javna rasprava, u kojoj su učestvovali uglavnom svi relevantni činioci, koji čine danas faktoring scenu u Srbiji i koji su okupljeni u sekciji za razvoj faktoringa pri Privrednoj komori, zatim strani činioci u faktoringu i naravno, predstavnici svih onih eminentnih institucija koje imaju šta da kažu u ovoj oblasti.
Takođe bih pohvalio, što je za nas poslanike jako bitno, činjenicu da obrazloženje koje smo dobili uz ovaj zakon, jeste jasan pokazatelj da se izradi ovog zakona pristupilo veoma profesionalno.
Postavlja se pitanje, kakvo je zakonsko okruženje koje deluje na faktoring, osim samog probnog sistemskog zakona za faktoring? Činjenica da poreski tretman prema usluzi faktoringa jeste prijateljski, da Zakon o PDV, kao i Zakon na porez na dobit, ne otežavaju razvoj samo faktoringa kao finansijske usluge, ali postoji određena mogućnost i zakonske intervencije na Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o deviznom poslovanju, ali i o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Ono što nas raduje, jeste najava Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, da će u tom zakonu biti uklonjene neke barijere koje do sada na neki način jesu sprečavale dalji razvoj faktoringa kao usluge.
Što se tiče same usluge faktoringa, jasno je da će najveću korist od njega imati srednja i mala preduzeća. Jasno je da će na jedan mnogo lakši način dolaziti do sredstava. Jasno je da će se povećati pravna sigurnost i da će se otvoriti mogućnost većeg investiranja. Takođe, pruža se mogućnost svim onim našim, rekao bih, malim privrednim činiocima, koji su do sada u nemogućnosti da finansiraju svoje učešće u multinacionalnim lancima, sada dobijaju mogućnost da učestvuju u toj utakmici.
Kakva je procedura samog faktoringa, upravo zbog onih koji imaju nameru to da rade u narednom periodu i da koriste ovu mogućnost? Nakon prodaje robe, kupac ili ustupilac dostavlja fakturu faktoru, uz izjavu o ustupanju. Nakon toga, faktor preuzima obavezu procene koliki iznos može da odobri ili, kako to kažu faktoring institucije, limit za obavljanje tog posla i pristupa naplati tog potraživanja.
Istog momenta, on isplaćuje avans isporučiocu robe ili usluge, otprilike od 80 do 90% umanjeno za usluge provizije.
U slučaju da se radi o eskontu menica, da je kupac pokrio to svoje potraživanje menicama, u tom slučaju avans je 100%. Naravno, onog trenutka kada dođe do plaćanja kompletne fakture, kada dođe na dospeće ta faktura,u tom trenutku faktoring isplaćuje preostali iznos novca ustupiocu,obračunavajući sve troškove, proviziju i kamate.
Neko od kolega je postavio pitanje - da li je ova usluga povoljnija od usluga koje pružaju banke u kratkoročnim kreditima? Svakako da jeste. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza kamata u ovom trenutku na dinarska sredstva jeste 12%, na devizna sredstva jeste 7%, tako da je to svakako povoljniji tretman nego kod poslovnih banaka.
S obzirom da URS u svom programu, i ne samo u svom programu, i u delovanju prepoznaju neophodnost pomoći privredi i svesni da nema ozbiljnog oporavka ove zemlje bez ulaganja u privredu, svako da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Što se tiče druga dva zakona, već je više puta ponovljeno da Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji do sada je funkcionisao i primenjivao se kao jedinstven zakon usvojen 2006. godine. Naravno, već je to više puta pomenuto, zaključkom Osme direktive je predloženo da se ta dva zakona razdvoje i mi danas imamo na dnevnom redu ta dva zakona.
Svakako da Zakon o računovodstvu donosi kvalitetnije finansijske izveštaje, da donosi veću finansijsku disciplinu i odgovornost, da podrobnije reguliše elektronske fakture, skraćuje rokove za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja i, kao što reče kolega, harmonizuje naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom.
Što se tiče unapređenja kvaliteta finansijskih izveštaja, ono se postiže prilagođavanjem računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica.
Ne bih se ponavljao. Više puta je rečeno da je pri klasifikaciji, da kažem, sada predložen u zakonu jedan novi entitet, jedna nova kategorija, mikro pravnih lica i ne treba postavljati pitanje. U razgovoru sa tim malim mikro licima, već smo rekli, koji zapošljavaju do 10 zaposlenih, da će to za njih biti jedno veliko rasterećenje. Naravno, svako od njih zna šta je bilans stanja, bilans uspeha i ne treba se plašti da će to za njih predstavljati neko opterećenje.
Takođe je u javnosti bilo primedbi i bilo je skepticizma po pitanju da li je potrebno, a u ovom zakonu po prvi put se definišu i finansijski izveštaji koji su u skladu za srednja i mala preduzeća, a koji su u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća. Jasno je da je to takođe jedan značajan nivo olakšavanja, jer srednja i mala preduzeća po jednom pojednostavljenom postupku svoje izveštaje dostavljaju, ali imaju mogućnost da rade i tzv. međunarodne standarde finansijskog izveštavanja u punom kapacitetu ako smatraju da treba da učestvuju na tom međunarodnom tržištu i da budu njihovi izveštaji prepoznatljivi i prihvatljivi ili da budu stimulativni za sve vrste kapitala.
Jasno je da, i to je da kažem više puta rečeno, preko 110 hiljada novih pravnih lica će imati jedan olakšan način finansijskog izveštavanja. Svakako to smatramo jednom dobrom tekovinom ovog zakona.
Što se tiče jačanja finansijske discipline i odgovornosti, utvrđuje se kolektivna odgovornost organa upravljanja društvom za sastavljanje i tačnost finansijskih izveštaja.
Ovde se postavilo pitanje – da li pravna lica moraju da angažuju licenciranog, sa posebnom školom, člana posebnog udruženja ili, da kažem, sa nekim drugim atributima određeno stručno ovlašćeno lice za sastavljanje finansijskog izveštaja. Samom činjenicom da postoji kolektivna odgovornost za sastavljanje i tačnost finansijskog izveštaja i finansijskog zastupnika, direktora i članova upravnog nadzornog odbora, ali i samog lica odgovornog za sastavljanje izveštaja, jasno je da vlasnik kompanije pravnog lica će voditi računa koga će uzeti za ovlašćeno lice za sastavljanje finansijskog izveštaja, ali na taj način rasterećujemo preduzetnike da im namećemo zakonski neke obaveze da to mora baš biti određeno lice sa određenim atributima.
Naravno, ne sprečavamo ih da angažuju zakonom i takvo lice, ali s druge strane im dajemo mogućnost i kolektivnu odgovornost.
Što se tiče elektronske fakture, jasno je da je zakon unapredio celu priču, definisao izdavanje i knjiženje elektronske fakture, takođe i čuvanje finansijskih izveštaja u elektronskom obliku, ali i dostavljanje finansijskog izveštaja u elektronskom obliku Agenciji za privredne registre počev od finansijskog izveštaja za 2014. godinu, odnosno za mikro preduzeća za 2015. godinu.
Posledica zakona jeste da ćemo nakon početka njegove primene imati mogućnost da ranije saznamo kako nam je privreda radila u prethodnoj godini sa samom činjenicom da je novi rok za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja 30. jun, a ne kao do sada, 30. septembar.
Takođe bih pomenuo da bilansi stanja, bilansi uspeha i statistički izveštaj se dostavljaju do kraja februara kao i u prethodnoj godini.
Što se tiče Zakona o reviziji, još jednom kažem, usklađujemo se sa zakonodavstvom EU, ali najpre ne zbog EU nego zbog toga što oni imaju uređeni sistem revizije finansijskih izveštaja.
Sam zakon uređuje potpuno materiju revizije finansijskih izveštaja, uređuje uslove za pravna i fizička lica koja mogu da obavljaju ovaj veoma odgovoran posao. Naravno, utvrđuje se odgovornost tih lica, procedure izdavanja i oduzimanja licenci, etički i profesionalni kodeks. Zatim, utvrđuje se osnovna metodološka pravila za obavljanje revizije, utvrđuju se načini kontroli, ali, što je osnovna novina i rekao bih jedna od značajnijih tekovina ovog zakona jeste svakako nezavisni javni nadzor nad obavljanje revizije.
Naglasio bih da je obavezna revizija za redovne godišnje izveštaje za velika i srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, o čemu sam već govori, zatim, javna društva, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, pravna lica koja su imala prihod u prethodnoj poslovnoj godini veći od četiri miliona i 400 evra, bez obzira na veličina i sva ona matična pravna lica koja dostavljaju konsolidovane izveštaje.
Razmatrajući i analizirajući klasifikaciju pravnih lica u pod zakonu o računovodstvu jasno nam je da negde oko 1300 pravnih lica, po ovom predlogu zakona, će manje imati obavezu da vrši reviziju obaveznih finansijskih izveštaja, što jasno ukazuje na značajne uštede.
Ono što donosi zakon jeste veća transparentnost i što je obaveza društava za reviziju da do 31. marta svake godine dostavljaju izveštaj o transparentnosti za prethodnu poslovnu godinu. Sam izveštaj o transparentnosti mora da sadrži opis pravne forme i strukturu vlasništva, spisak onih društava u kojima je društvo za reviziju obavljalo obaveznu reviziju, zatim finansijske informacije i finansijske informacije o tome koliko je novaca prihodovalo društvo za reviziju u prethodnoj godini, ali i drugih finansijskih izveštaja.
Takođe, uvode se veće ingerencije i odgovornosti komore ovlašćenih revizora. Znači, komora sada ima obavezu donošenja i sprovođenja programa ispita za ovlašćene revizore, ali i za njihovu kontinuiranu edukaciju. Komora je odgovorna i za obavljanje kontrole kvaliteta rada revizora i društava za reviziju.
Kao što sam rekao, Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije, koji je sastavljen od predstavnika Vlade, predstavnika Narodne banke i predstavnika Komisije za hartije od vrednosti, sprovodi nadzor nad kontrolom kvaliteta rada revizora i društava za reviziju, sprovodi nadzor nad radom komore i sprovodi nadzor nad licenciranjem revizora izdavanjem dozvola društvima za reviziju.
Sve ovo uzimajući u obzir jasno je da sva tri ova zakonska rešenja donose novine, koje prevashodno pospešuju, uklanjaju određene barijere koje su sputavale na neki način preduzetnike. Jasno je da će URS, kao i uvek kada se donose neki zakonski akti koji su pomagali privredi, u danu za glasanje podržati ova zakonska rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala poštovana potpredsednice.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću se šaliti, nadam se da će kolega dobiti neku funkciju u rekonstruisanju Vlade, pošto se ovako lepo ishvalio, mada se pridružujemo čestitkama.
Danas se pred nama nalaze vrlo važni zakoni čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i društvo uopšte. Ovi zakoni su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja u jednom društvu. Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu i neću se složiti sa pojedinim kolegama, u ovom procesu učestvovala je relevantna stručna javnost i možda je, po meni, najbolje da počnemo od zakona o računovodstvu, pa ću kasnije nastaviti sa ostalim zakonima koji su danas pred nama.
Naravno, računovodstvo je svima nama bitno, nadam se i kolegama sa leve strane, nadam se da ih interesuje računovodstvo, svima nam je bitno da bi znali u svakom trenutku da prevedemo u novčane jedinice gde smo, kuda idemo i da li idemo onamo kuda smo se uputili? Kao i kod svakog merenja, svaka mera nije jednostavno dobra za sve, a ovaj zakon oslobađa mikropreduzeća od potpuno nepotrebne obaveze da vode knjige na način koji u velikoj meri je sličan bio vođenju poslovnih knjiga srednjih i malih i velikih preduzeća.
Kao i kod Zakona o reviziji, mi usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i naravno da treba to da radimo i ne znam zašto nekim kolegama to smeta. Valjda to radimo zbog sebe, vidimo da je to tamo mnogo bolje nego što je kod nas i nema razloga pružati otpore prema takvim predlozima.
Kod računovodstva usklađivanje se vrši sa četvrtom i sedmom direktivom EU. Međutim, usklađivanje nije potpuno, ali o principima usklađivanja i lepoti finog podešavanja brzine usklađivanja sa zakonodavstvom EU ću reći više kada budem pričao o zakonu o reviziji.
Ovaj zakon je relevantan sa stanovišta uvođenja mikropreduzeća kao poslovne kategorije u smislu prava i obaveza preduzeća ove veličine. Osnovni princip je realna snaga preduzeća ili bolje rečeno, veličina preduzeća. Ono će onda imati obaveze da primenjuju tri kriterijuma, a potrebno je da zadovolji dva od postojeća tri kriterijuma. Mikropreduzeća će primenjivati Pravilnik ministarstva, koji treba da im omogući da svoje aktivnosti što više preusmere prema stvaranju novih vrednosti, a ne kao do sada da se bave samo izveštavanjem.
Ovaj zakon uvid nešto zbog čega su se bunile mnoge institucije, a to je liberalizacija. Nema više monopola bilo koje vrste na računovodstvenom tržištu, a na ovlašćenim organima preduzeća je da odaberu ko će im voditi knjige. Ne vidim ni jedan razlog zbog čega se toliko uzburkala polemika među kolegama, jer ja kao vlasnik preduzeća ili onaj ko je direktor će valjda izabrati nekog ko vredi, ko se na tržištu kotira dobro i kao neko ko je profesionalac, a to je poznato. Da li ima pet sertifikata ili jedan ili nema nijedan, naravno ovde se dozvoljava slobodan izbor.
Moram da kažem da zakon uvodi nove mogućnosti u oblasti elektronskog poslovanja, što nas stavlja u isti koš sa razvijenim evropskim zemljama, kako u oblasti plaćanja, tako i u oblasti predaje završnih izveštaja.
Kada je reč o zakonu o reviziji, revizija je ta koja nam govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali i da li su se menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama. Revizija je značajna isto tako kao i institucija
Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno što idemo u korak sa dobrim evropskim praksama i što u ovoj oblasti primenjujemo rešenja koja treba da podignu kvalitet informacija, kao i samu pouzdanost istih. Iznad svega ovog, rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta kako je bilo u prošlosti koji su uvek gledali i videli prilike da kreativno tumače propise, nego da kreativno traže zaradu na tržištu. Nažalost to je bila praksa u prošlosti i sada više neće biti mogućnosti, nego će koristiti ove resurse koje nudi ovaj zakon.
Možemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva, isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi još više obaveza, međutim ovaj Predlog zakona je još jedan razlog kompromisa između toga da poštujemo sve evropske direktive, a naročito osmu, zbog koje je zakon delimično i donesen i mogućnost da do zaključenja pregovora sa EU zadržimo i one neke specifičnosti koje nam mogu biti od koristi da ohrabre naša preduzeća.
Nekome se Osma direktiva možda neće dopasti, ali ulazak u EU ima mnogo dobrih strana. Ponešto od toga nam se sigurno neće dopasti, a na nama je da idemo u pravcu evropskih integracija i da uvodimo ono što će biti deo našeg pravnog sistema i za šest, sedam godina, da u tom procesu gledamo kako će nam društvo biti najudobnije.
Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju. Dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebne, skupe ili birokratske, i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislim da je tako. Zašto? Zato što za razvoj institucija predviđenih ovim zakonom treba vremena. One ne nastaju u punoj snazi kada mi ovde stisnemo dugme i kada predsednik potpiše zakon. Zašto kažem da za ovo treba vremena? Zato što je to dugačak proces. Ako želimo da troškovi koje ćemo sigurno imati na dugi rok, budu višestruko nadmašeni koristima, onda je bolje početi da ranije to primenjujemo. Ne treba čekati zadnji čas, kao što smo imali u praksi do sada.
Ista stvar je i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj su vlasništvo i upravljanje često isto čak i u srednjim i u velikim preduzećima, interna revizija svima izgleda kao jedan veliki namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da to rade i bez spoljašnjeg pritiska.
Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja od vlasništva su se duboko kajale, što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole. Ovaj zakon postavlja osnovu za instituciju interne revizije, a interna revizija je prava adresa eksterne revizije i sve treba posmatrati u tom svetlu. Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja.
Revizija nije trošak koji mora da se plati. Ona je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta ali donosi i koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije ti izveštaji revizije se uzimaju zdravo za gotovo. Ovaj zakon nam daje rešenje u još jednoj oblasti koja je smatrana problematičnom, bar se tako čuje od pojedinih poslaničkih grupa, koje su toliko često nagonile privrednike i poslovni svet uopšte, da se pri pomenu revizije svi sete, uzeo sam primer Enrona i Artur Andersena. To je kolegama ekonomistima opšte poznato. Ovaj zakon mnogo bolje definiše ko kontroliše finalne kontrolore, kada pričamo o tom nadzoru, odnosno kako da oni učine vidljivim svoje aktivnosti.
Mi želimo da Srbija bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedno od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije gubi kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi. Svako od nas bi voleo da poverenje, poštenje, etika i čast od svih učesnika prihvate kao principe i da nema potrebe za troškove i kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole. Ako je danas dan za povlačenje paralela, napraviću jednu. Revizija je isto kao trošak za odbranu zemlje.
Nama vojska u miru ne donosi očigledne koristi, nego samo troškove, čak i velike. Da li to znači da treba da raspustimo vojsku i da naša sloboda zavisi od dobre volje drugih? Naravno da ne. Slično je i na mirnodopskom poslovnom bojištu. Ljudska priroda je takva kakva jeste. Ali, da budemo potpuno iskreni, ovim predlogom zakona se u praksi smanjuje broj obaveznika revizija.
Ne želim da ulazim u detalje ovog zakona, pošto je predlagač zakona to vrlo detaljno obrazložio. Ovde je reč o smislu samog zakona i o tome u kom kontekstu on postoji.
Preći ću na zakon o faktoringu, koji je po meni možda i najvažniji u ovom setu zakona, iako faktoring sam po sebi nije što je i računovodstvo i revizija, ali ovo je prvi zakon koji ovu oblast uređuje na način sličan onome, pa se opet vraćamo, u razvijenim zemljama. Zakon o faktoringu po prvi put kroz jedinstven set propisa uređuje pojam i predmet faktoringa, ko su učesnici u faktoringu, uslovi i način obavljanja faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze učesnika faktoringa, ugovor o faktoringu i nadzor nad obavljanjem faktoringa. Iako je kupoprodaja potraživanja načelno regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, zakon o faktoringu je neophodan, bar mi to smatramo. Mislim da sa tim svi treba da se slože. On je neophodan jer su razvoj ekonomije i finansijskih tržišta u poslednjim godinama doneli nove forme poslovnih odnosa, u kojima stupaju privredni subjekti, tako da se Zakon o obligacionim odnosima pokazao kao nedovoljno adekvatan i izazivao je u praksi izvesni stepen pravne nesigurnosti i time manje efikasnosti.
Faktoring je u Srbiji prisutan od 2005. godine, a u poslednje tri godine evidentirana je pojačana tražnja za faktoringom, pa je ukupan promet faktoring tržišta tokom 2012. godine iznosio 900 miliona evra, što predstavlja šestostruki iznos u odnosu na 2006. godinu kada smo počeli, kada je iznosio 150 miliona evra. Otud i potreba da se ova oblast reguliše zakonom, iako u razgovoru sa mnogim bankarima koji su bili protiv toga, da nema potrebe, mislim da ćemo videti koristi od ovog zakona.
Postojanje zakona o faktoringu predstavlja veći stepen i autoritet od ugovora o faktoringu, na kome počiva trenutno poslovanje svih privrednih subjekata i omogućiće veći stepen sigurnosti svih učesnika.
Faktoring je luka spasa za mala i srednja preduzeća koja imaju otežan pristup eksternom finansiranju usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita. Ključna prednost prodaje potraživanje je što preduzeće ima mogućnost da brže dođe do obrtnih sredstava i da ista dalje plasira, jer usluge faktora koštaju mnogo manje nego finansiranje kupaca od strane banke.
Ovde je bitno napomenuti da preduzeće oslobađa resurse koji se koriste za naplate potraživanja i da nema potrebe za upošljavanje resursa na vučenju kredita za finansiranje kupaca, za razliku od kredita gde se odluka o kreditiranju zasniva na bonitetu i kolateralu koje firma poseduje i koje može da obezbedi, što je otežavajuća okolnost danas. Kod faktoringa kvalitet potraživanja je ispred kvaliteta kolaterala. Bonitet nije nevažan, ali ima sekundarni značaj kod faktoringa.
U svetu strateškog opredeljenja Srbije za smanjenje spoljno-trgovinskog deficita, faktoring bilo jednofaktorski ili dvofaktorski, bitan je za izvoznike i da im omogući da preuzme te rizike naplate, čime se povećava konkurentnost i izvozni potencijal na međunarodnom tržištu, a da u tu svrhu prestanu da se angažuju budžeta Republike Srbije. Izvoznik može da izvrši naplatu izvoza u kraćem vremenskom periodu, pa naša preduzeća koja se šire na ino tržišta bez stavljanja pod znak pitanja svoje likvidnosti.
Ne treba biti mnogo mudar pa shvatiti da je ovo sistemski bitno, ne samo da izvoznici dobijaju sredstva, nego i njihovi dobavljači u zemlji. Zakon predviđa da faktoring može da bude sa i pravo regresa. U faktoringu sa pravom regresa faktor je ovlašćen da ukoliko ne naplati u potpunosti preuzeto potraživanje, obrati ustupiocu za nenaplaćeni iznos. Faktoring sa pravom regresa ostavlja mogućnost lakšeg ustupanja relativno problematičnih potraživanja i podelu rizika na način kako se oni učesnici dogovore.
Zakon takođe predviđa i obrnuti faktoring, čime se otvara mogućnost da faktori u posao uđu sa dužnicima, čime se zaokružuje kompletno faktoring tržište. Najjednostavnije rečeno, za privredu koja se najčešće opisuje rečju nelikvidnost, a vrlo često da postoje oni koji neće da plate jer im se tako može, a i moglo im se pre, faktoring kao realna mogućnost je spas. Da je došao mnogo pre, ne bi imali mnogo uništenih malih i srednjih preduzeća kojima neki veliki nisu plaćali i kreditirali se sa kamatom nula.
Mali koji ne mogu da se bore sa velikima imaju mogućnost da koriste faktor i da analiziraju svoja potraživanja kada ocene da im to odgovara. Kao što sam rekao, ne moraju da koriste one skupe mehanizme i vremenske zahtevne. Faktori su ti koji će omogućiti malima da imaju realnu moć da dođu do svojih potraživanja, a specijalizacija i znanje faktora je to koje će vremenom dovesti do toga da troškove naplate padno, odnosno da se i sama mogućnost predaje potraživanja faktora tretira kao kredibilna pretnja onima koji bi bez dozvole svojih poverilaca finansirali tuđim kapitalom na neodređeni rok i sa kamatom nula. Toga je bilo mnogo. Ovim zakonom će se prestati sa tom praksom. Faktoring je odličan tržišni mehanizam koji će rešiti mnogo problema na način koji je elegantan, troškovno efikasan i jednostavan.
Kada su u pitanju želje naše poslaničke grupe, mogu slobodno da kažem da je želja naše poslaničke grupe da u praksi imamo što više ovakvih rešenja koja su zdravorazumska, samoodržavajuća i duboko pravedna. Stoga naša poslanička grupa daje jasnu podršku ovim zakonima koji Srbiju približavaju standardima kakvi postoje u EU u razvijenom svetu, koji od Srbije prave uređeno društvo u kome se jasno definišu prava i obaveze svih i gde su zdrav razum i efikasnost osnovni principi na kojima se zasniva privreda.
Ovaj set zakona implicitno pomaže i planiranju javnih finansija, jer ćemo imati bolji okvir za budžetske projekcije i uvođenje više odgovornosti u javnom sektoru. Mi smo oduvek polazili od želje da imamo odgovorno društvo oko konsenzusa, bilo u opoziciji, bilo da smo pozicija i nismo bežali od rešenja koja nam se defakto bavljenja javnim poslovima čine kompleksnijim, a koristi koje mnogi bez ikakvih dokaza pripisuju našoj poslaničkoj grupi i ljudima koje smo mi imenovali bezizglednim ili teško mogućim.
Mi smo oduvek bili mišljenja da je javna pozicija vrhunac nečije karijere, ne zbog novca, nego zbog uloge i ugleda, a ovi zakoni čine mnogo težim da bilo ko naruši ugled neke javne funkcije koju obavlja i to smatramo istinskom odgovornošću, a ne pribegavanju patetici i paušalnosti bilo kog tipa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.