Hvala.
Poštovane potpredsednice, gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću izneti mišljenje poslaničke grupe SVM o ovim zakonima što su pred nama. Pošto su već neke kritike izrečene, nažalost, pa su dobijeni i odgovori na neka pitanja, biću u nekom smislu reči kraći nego što sam mislio.
Svakako, neki poslanici su rekli da su pre 15-ak godina finansijski izveštaji bili sastavljeni sa visokim kvalitetom i u to vreme Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji su bili posebna dva zakona, kao što i sada hoćemo da razdvojimo ovaj postojeći zakon na dva dela.
Razlika između tadašnjeg vremena i sadašnjeg vremena je veoma bitna. U svojoj sam praksi to doživeo, da je u to vreme rigoroznu kontrolu vodila jedna ustanova, koja je bila jako dobro organizovana na teritoriji cele naše zemlje, a ona se zvala SDK. Pored toga, finansijski izveštaji su bili sastavljeni od strane profesionalnih računovođa.
Ovi zakoni su, 2001. i 2002. godine, bili spojeni i donet je novi zakon i sa tim zakonom smo pokušali da harmonizujemo ovaj finansijski izveštaj sa evropskim standardima, uz implementaciju međunarodnih računovodstvenih standarda. Zbog nekakvih okolnosti u to vreme, tih godinu dana, nažalost ovi finansijski izveštaji su bili sastavljani ad hok - kako se ko snalazi na takav način.
Od 2002. do 2006. godine smo imali zakone koji su poboljšavali ovu teoriju, ili teritoriju finansijskog izveštavanja, i došli smo do toga da smo razdvojili struku na profesionalnog ili ovlašćenog računovođu i na ovlašćenog revizora. Nakon 2006. godine do današnjeg dana su naši finansijski stručnjaci imali vremena sedam godina da izuče ovaj zanat, kako treba da naprave finansijske izveštaje, da to bude u kontekstu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Nažalost, došli smo do toga da ćemo ponovo spojiti ova dva zakona. Možda je to neka vrsta nostalgije za starim dobrim vremenima. Mislim da ako ćemo dostići takav nivo kontrole, kao što je to bilo pre, u vreme kada je SDK radila, onda ćemo imati stvarno dobre efekte.
U Nacrtu zakona o računovodstvu vidimo da su podeljeni privredni subjekti na više kategorija. Sa postojećim zakonom, međunarodni računovodstveni standardi su primenjeni na svim nivoima naših privrednih subjekata. Ali su ovim zakonom samo veliki privredni subjekti primorani da rade ove izveštaje. Mala i srednja preduzeća, tako piše po zakonu, mogu ali ne moraju da rade ove izveštaje. Mikro i mala preduzeća uopšte ne treba da primenjuju ove standarde.
Nažalost, ispada ako gledamo privredne subjekte, 90% naših privrednih subjekata neće koristiti međunarodne računovodstvene standarde nego će koristiti neka naša nova pravila koja će se doneti.
Mislimo da se u potpunosti isključuje profesionalni računovođa kao nosilac, osnovni nosilac kvaliteta finansijskog izveštaja. Mislimo da će na ovaj način ova struka pasti na nivo evidentičara i smatramo da to nije baš najbolje, jer će stručni ljudi otići u sivu ekonomiju da rade, kao što je i do sada bilo, i njihova znanja će se koristiti u sivoj ekonomiji.
Nažalost, za Nacrt zakona o reviziji mislimo da, možda i nije istina ali tako mislimo, nameće nove namete našim novim privrednim subjektima, pošto oko 400 ili 500 srednjih pravnih lica će morati da izdrži ovih 50, ako ima 50, revizorskih kuća. Vi ste dali odgovor da to baš i nije tako, ali mi imamo takav stav.
Rekli smo, a i svaki poslanik je za to da se privreda ili privredni ambijent privrednog subjekta poboljša. Mislim da naši privrednici imaju dovoljno tereta i ne bi trebalo da im stavimo još i ovaj teret troškova izrade revizijskih izveštaja. Ovaj izveštaj ili ovi izveštaji će koštati, neka bude 1.000 evra, ali mislim da je to premala cena i biće oko 5.000 do 10.000 evra, što im je veliki trošak.
Ovde mislim na ona preduzeća koja imaju promet od 4,4 miliona evra i u našoj praksi je tako da menadžment ovih preduzeća jesu vlasnici tih preduzeća, koji kontrolišu finansijske izveštaje ili finansijski tok, ceo finansijski tok tih preduzeća. Ovi izveštaji i revizije se rade zbog toga da bi izveštavali direktore ili menadžment o finansijama tih preduzeća. Mislimo da je to takav namet koji privrednici ne bi trebalo da snose.
Kao što su već neki rekli, treba da donesemo neki novi kodni okvir, a trebalo bi onda da obučimo kadrove i privrednih subjekata i kadrove u poreskim upravama i svakako bi trebalo neke nove softvere da primenimo. To su neki dodatni troškovi za koje mislimo da ne bi trebalo da budu.
Svakako, imaćemo nova radna mesta u poreskim upravama. To su neki novi troškovi zbog kojih mislimo da ovaj zakon, odnosno ovi zakoni, pošto razdvajamo jedan zakon koji je zajednički zakon o reviziji i računovodstvu na dva zakona, nažalost neće u suštini doneti momentalno bolju situaciju nego što imamo. Zato naša poslanička grupa SVM neće glasati za ovaj predlog. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da imamo jedan set zakona na ovoj sednici koji dotiče ekonomsku problematiku i činjenica je da stanje u srpskoj ekonomiji i srpskoj privredi nije zavidno. Činjenica da smo imali rebalans budžeta ukazuje na to da je neophodno krenuti sa sistemskim zakonima.
Jako je dobro što posle par dana posle rebalansa budžeta idemo sa ova tri sistemska zakona koji, u suštini, s jedne strane treba da omoguće povećanu disciplinu kada je u pitanju revizija i kada je u pitanju računovodstvo, jer je to ono što nam je preko potrebno pošto imamo jako puno problema u prihodnoj strani, a na neki način se ovim zakonima umanjuje nelojalna konkurencija. S druge strane imamo, uz pomoć zakona o faktoringu, priliku da preduzećima omogućimo još jedan izvor finansiranja koji, naročito za one ozbiljne privredne subjekte koji imaju ozbiljan izvoz, može da bude i te kako značajan.
S obzirom da je na zakon o računovodstvu SNS podnela 10 amandmana u želji da popravi ili da omogući da se stvori jedna baza podataka koja bi bila u interesu svih privrednika, o tom zakonu govorio malo kasnije i pre svega bih hteo da kažem par reči o zakonu o faktoringu.
Dakle, s obzirom na činjenicu da sve veći broj kredita koji se pojavljuju bivaju problematični, da banke na to naravno reaguju pooštrenim uslovima akreditiranja, ili većim kamatama, mislim da je ovaj zakon jako važan i da ovaj zakon treba da dobije podršku svih poslanika u Narodnoj skupštini i da možda u ovom trenutku nismo u potpunosti ni svesni svih potencijala koje ovaj zakon pruža, ali da ćemo u najskorije vreme prepoznati sve kvalitete ovog zakona i da će privrednici u narednom periodu u potpunosti iskoristiti potencijale ovog zakona.
Ono što je u suštini cilj ovog zakona je u svakom slučaju ubrzanje finansijskog poslovanja, jer se pojavljuje još jedan finansijski instrument koji na tržištu omogućava da se lakše dođe do finansijskih sredstava, potpomaže konkurentnosti na finansijskom tržištu, indirektno će smanjiti troškove kreditiranja, troškove kamata kod banaka samom konkurentnošću, a i u svakom slučaju omogućiće brži obrt kapitala kod preduzeća, tako da to je ono što je pozitivno, kada je u pitanju ubrzanje finansijskih tokova.
U svakom slučaju, povećanje likvidnosti je od izuzetnog značaja danas, s obzirom na stanje u privredi, na veliku nelikvidnost, na pad privredne aktivnosti, ali i na činjenicu da imamo i pozitivne trendove, kada je u pitanju industrijska proizvodnja, da imamo pozitivne trendove kada je u pitanju izvoz, i na ovaj način, verujem da ćemo moći da te pozitivne trendove nadopunimo i da omogućimo da i u narednom periodu se ti pozitivni trendovi nastave.
Ono što bih kao neke institute u zakonu pobrojao kao dobre institute, to je zabrana više ugovora za jedan ugovor, za jedno potraživanje. Činjenica je da ćemo imati registar faktoringa, što je jako dobro, u smislu da se tačno zna ko je u situaciji da se bavi ovim poslom, da je urađen, rekao bih jako dobar nadzor koji kreće od Ministarstva finansija, preko deviznog inspektorata, Uprave za sprečavanje pravljena novca, a ja lično i ne prepoznajem problem u ovom osnivačkom kapitalu koji se u zakonu daje od nekih 350.000 evra, na koji je jedan broj mojih kolega stavio primedbu. Smatram da je ipak faktoring tržište dosta skromno i da su ipak ovo skromni koraci, a s obzirom da se ovde radi o kupoprodaji, a ne zajmu, mislim da su rizici znatno manji i da nema ni potrebe ići u neke velike osnivačke uloge. Znači, generalno za privrednike je od izuzetnog značaja što ubuduće neće morati da stavljaju hipoteku prilikom dobijanja ovih sredstava i što se ovaj ugovor koji se između preduzeća i faktora sklapa ne uvodi u kreditni biro čime se njihova kreditna sposobnost ne umanjuje.
Dakle, faktoring kao instrument je izuzetno važan i izuzetno bitan. To su na kraju krajeva prepoznali i privredni dosad, jer mi već par godina imamo, bez obzira što nemamo jasnu zakonsku regulativu na njegovu primenu u praksu, čini mi se još od 2005. godine, tako da je možda i bilo krajnje vreme da ovaj zakon bude usvojen u Skupštini.
Što se tiče zakona o reviziji, tu bi se potpuno složio sa svim mojim kolegama koji su dosta diskutovali. Mi kada je u pitanju revizija imamo jako puno problema, jako puno problema kada je u pitanju interna revizija. Što se DRI tiče, mislim da smo sa te strane svi zadovoljni, jer ta institucija sve bolje radi svoj posao i iz godine u godinu imamo sve kvalitetnije izveštaje. Ali, kada je u pitanju interna revizija imali smo jako puno problema, pre svega, neke fiktivne revizije bez adekvatne kontrole i bez odgovornosti za one koji su sačinjavali te revizije. Jednim dobrim delom svi ti problemi akumulirani su i kroz proces privatizacije, i jednim dobrim delom i sam proces privatizacije bio je neuspešan i zbog dosadašnje Zakona, koji nije na pravi način tretirao probleme revizije.
Rekao bih da u zakonu imamo jasne institute i to ko ima obavezu, nad kojim se izvršava revizija, kako se vrši revizija, sadržaj revizije, javnost objavljivanja. Mislim da je to jako bitno. Što se tiče troškova, sam podatak da je obaveza za nekih 1.300 preduzeća po računici Ministarstva umanjena, odnosno da ovim zakonom nemaju obavezu, mislim da na neki način umanjuje troškove u odnosu na ono što smo imali do sada. Slažem se i sa onim kolegama koji su govorili da postoje neki troškovi koji moraju da se plate, ako želimo jedan jasan, transparentan ekonomski sistem, pouzdan, u koji i privrednici i strani i domaći investitori imaju poverenja, sasvim sigurno, javnost, transparentnost, finansijski izveštaji moraju da budu besprekorni i bez obzira na finansijske troškove, naravno, vodeći računa i o tome, ako je moguće da budu što manji, ali nikako na uštrb kvaliteta ne možemo da idemo na smanjenje kvaliteta revizije računovodstva u nekom narednom periodu. Posebno ako se približavamo Evropskoj uniji, posebno ako idemo ka poštovanju svih onih direktiva, a to je nešto što nas od jesenas očekuje, i ja ispred Srpske napredne stranke, naravno, zalažem se i zalagaćemo se kao stranka da u tom smislu sve te procedure i sva ta pravila maksimalno poštujemo.
Na kraju, rekao bih kada je zakon o računovodstvu u pitanju, da i u tom zakonu za razliku od nekih kolega iz opozicije prepoznajem manju obavezu za veliki broj preduzeća, jer kada su u pitanju međunarodni računovodstveni standard koji je stvarno dosta obiman, zahteva i ozbiljna finansijska sredstva.
Mi imamo znatno manji broj preduzeća koja podležu ovoj obavezi na osnovu ovog novog zakona, znači, za nekih 110.000 malih preduzeća imamo samo bilans stanja i bilans uspeha kao obavezu što, priznaćete, bitno umanjuje troškove i bitno potpomaže kvalitetnijem poslovnom ambijentu, ako ćete generalno, kada je u pitanju privreda Srbije.
Dakle, primenu međunarodnih računovodstvenih standarda imamo za samo nekih 1.400 preduzeća, što je isto tako jedan kvalitet i ja verujem da je Vlada odmerila na pravi način, i da je ovo jedan broj preduzeća maksimalan, koji je morao da poštuje ovu proceduru, jer je to bitno i zbog kredibiliteta privrednog i finansijskog zemlje, i zbog mogućnosti da strani investitori sagledaju stvarne te informacije naših preduzeća i eventualno se opredele za neko ozbiljnije ulaganje kod nas.
Znači, pojednostavljenje je očigledno, jer ako imate činjenicu da sa nekih 2.300 strana za pojedina preduzeća, da je ta obaveza pala samo na nekih 250 strana izveštaja, sasvim je jasno da ovaj zakon ide ka efikasnijem i kvalitetnijem računovodstvu i ja mislim da sa te strane nema nikakve dileme i da će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Ono na čemu je Srpska napredna stranka insistirala amandmanima koje sam pomenuo na početku svog izlaganja, odnosi se na dostavljanje finansijskih izveštaja. Čini nam se da je neophodno da se u Srbiji formira jedna baza podataka koja bi bila sveobuhvatna i čini nam se da Vlada možda nije na pravi način sagledala potrebu da ipak ta krovna institucija bude Narodna banka Srbije, i umesto Agencije za privredne registre, koja pre svega evidentira neke statusne, ugovorne obaveze, registruje privredne subjekte, registruje finansijske izveštaje, da je Narodna banka u situaciji da može da i kontroliše te izveštaje i da osim tog kvaliteta u odnosu na Agenciju za privredne registre, imamo i smanjenje rizika na finansijskom tržištu i tržištu kapitala, jer je ipak Narodna banka institucija koja je nezavisna, koja ima maksimalni kredibilitet i koji bi na ovaj način bilo omogućeno da objedini i stvori jednu bazu podataka koja bi bila, onako respektabilna za sve privrednike i za sve investitore, bili oni domaći ili strani.
Mislim da bi centralizacija potpomogla Narodnoj banci i kod razvoja nekih poslova koji dotiču rejting. Kod procena rizika poslovanja, mislim da bismo mogli da imamo znatno unapređeniji rad Narodne banke Srbije samom činjenicom da bi imala relevantne podatke. Potrudili smo se da sa ovih desetak amandmana, koje smo podneli, dopunimo ovaj zakon i tražićemo razumevanje i kod kolega iz poslaničkih grupa iz vlasti i iz opozicije. Nadamo se da će i oni prepoznati jedan kvalitet u ovim amandmanima, jednu dobru nameru da modernizujemo našu ekonomiju, da se približimo nekim standardima koji već postoje u evropskim zemljama i da ćemo dobiti razumevanje koalicionih partnera, pre svega, kolega iz opozicije za ove amandmane i da ćete u Danu za glasanje podržati ove amandmane SNS za dobrobit jednog kvalitetnijeg računovodstva i dobijanja jedne sveobuhvatne baze podataka pod jednom institucijom, koja je bez sumnje kredibilna, pouzdana i nezavisna, a što je jako bitno kada su finansijski izveštaji u pitanju i što nismo u punoj meri imali u godinama, rekao bih i u decenijama, koje su iza nas. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Poštovana ministarko Kalanović, poštovana potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, htela bih na početku da se izvinim zato što sam zbog svojih radnih obaveza došla kasnije na ovo zasedanje i nisam bila u mogućnosti da čujem uvodno obrazloženje , koje je dala gospođa ministar. Jedino sam uspela da pročitam stenografske beleške, ali nisam uspela da pročitam, s obzirom na kratkoću vremena, sve diskusije mojih uvaženih kolega koji su bili ovlašćeni predstavnici. Izvinjavam se, ako ću postaviti neko pitanje na koje je već dat odgovor ili ako se ponovim u nekom delu.
Ova tri predloga zakona koja se danas nalaze ispred poslanika, Zakon o računovodstvu, reviziji, faktoringu, su tri veoma bitna zakona za stvaranje privrednog ambijenta u Srbiji. Oni sami po sebi jesu bolji način regulisanja oblasti, nego što je to do sada bilo.
U dolasku, s obzirom da su i druge kolege spominjale, nekada davno, kakav sistem smo imali kontrole finansijskog izveštavanja, za Novi Sad jedan bivši novosadski finansijski direktor, sada u penziji, kada je pitao o čemu raspravljamo, rekao je – šteta je ukinuti SDK, a u međuvremenu ništa nije učinjeno u toj kontroli finansijskog poslovanja, što bi na adekvatan način to zamenilo, iako su u nekim zemljama u okruženju, odnosno bivšim republikama, taj deo službe na neki način sačuvali neke funkcije koje su bile bitne kako bi finansijsko poslovanje bilo na pravi način iskazano i na pravi način kontrolisano.
Kada govorimo o zakonu o računovodstvu, samo njegovo odvajanje od materije revizije, moram reći, pojednostavljuje njegovo praćenje, odnosno mnogo je lakše pratiti oblast računovodstva od oblasti revizije. Ukazala bih samo na nekoliko stvari za koje se čini da su dobre i na neke opaske i upozorenja, više za podzakonske akte, u kom pravcu smatram da bi trebalo sačiniti podzakonske akte da ne bi, ono što smo hteli da bude dobro, učinili medveđu uslugu određenim privrednim subjektima.
U ovom zakonu privredna društva se dele ili se izdvajaju privredna društva na mikro od grupacije malih preduzeća. Da sada ne govorimo o količini i broju stranica, svakako smatram da ni 2500, pa ni 250 stranica za jedno mikropreduzeće, preduzeće koje zapošljava 10 radnika sa malim prometom, a posebno kada znamo da su ta mikropreduzeća često porodična i najčešće zapošljavaju dva-tri radnika, onda ima potrebe da se uprosti ili da se zadrži, jer mala preduzeća su do sada imala bilans uspeha, bilans stanja i aneks uz poslovanje. Ostaje sada otvoreno pitanje – kako će Ministarstvo finansija svojim pravilnikom, na koji način i kako će izgledati u odnosu na ove izveštaje o bilansu uspeha, bilansu stanja i taj aneks, kakav će biti taj sadržaj?
Zašto ja ovo ističem, bez obzira što smatram da je veoma bitno pojednostaviti poslovanje i iskazivanje finansijskog rezultata mikropreduzeća? Iz prostog razloga, kada se ne primenjuju međunarodni finansijski izveštaji za mala i srednja pravna lica i u situaciji kada na drugačiji način iskazujemo od ostatka Evrope, da li će to umanjiti njihovu mogućnost za stvaranje partnerstva, da nađu ino-partnera u nekim poslovima i koliko će takvo izveštavanje njima olakšati prilaz kreditima, nekim finansijskim sredstvima na tržištu?. Kako posle ne bi bilo neminovno, da ovo što smo im na ovaj način pojednostavili, da ih dovedemo u teži problem u datoj situaciji, odnosno da čine dodatne izveštaje kako bi neke svoje pozicije obrazlagali. Smatram da tim pravilnikom treba da se vodi računa, da oni po ovom finansijskom izveštavanju budu konkurentni.
Sa druge strane, smatram da u ovom zakonu ima nekih nepreciznosti koje bih volela, ako bi mogla, danas da dobijem. Ako ne, to će biti jedno od prvih pitanja gde ćemo tražiti tumačenje. To je u definiciji neprofitnih ili društva koja su osnovana ne radi ostvarivanja profita. Te nedobitne organizacije, vidimo da im se vraća kontni plan. One su tu definisana kao udruženja, kao zadužbine, fondacije itd. Znači, one koje su osnovane tako što delom dobiju sredstva iz budžeta, a delom se finansiraju od članarine.
Iz ovog dela, s obzirom da se dele i po kontnom okviru, ostaje pitanje, ostaje jedna kategorija koja ovde nije obuhvaćena i koja je na ivici između ovog neprofitnog dela i ovog dela koji reguliše Narodna banka Srbije, gde kontrolu i kontni okvir vrši Narodna banka Srbije u krajnjem ishodu, a radi se o drugim finansijskim institucijama. Radi se o fondovima koji su osnovani na nivou pokrajine i lokalne samouprave, a koji nisu budžetski fondovi. To su pravna lica.
Znamo da Republički fond za razvoj, Fond za razvoj Republike Srbije, s obzirom na svoju veličinu, svrstava se u drugu finansijsku praktičnu instituciju i primenjuje kontni okvir za banke, ali ostali fondovi do sada su primenjivali kontni okvir za pravna lica koja su bila kao i za privredu. Sada je tu nejasno da li će oni, s obzirom da se ne osnivaju radi ostvarivanja dobiti, da li će oni potpadati pod ovu kategoriju neprofitnih, sa drugim kontnim okvirom. To je veoma važno, jer nije samo kontni plan i kontni okvir. To je veoma važno zato što sve finansijske institucije koje imaju kontrolu NBS, imaju i kontni okvir za banke i finansijske institucije, imaju kontrolu NBS, čak mesečno izveštavanje, što praktično iz nedovoljno jasnog preciziranja ove kategorije, praktično veoma brzo, primenom ovog zakona, ove institucije mogu doći i u finansijski prekršaj.
Ono što smatram da bi trebalo i dalje regulisati u ovom, odnosno što je praktično ostalo, ako je negde napisano možda nisam primetila, ali sa velikom pažnjom sam analizirala zakon, ostalo je pitanje koje je dosta stvaralo probleme, a to je – ko daje obavezujuća tumačenja u primeni međunarodnih i finansijskih standarda, odnosno međunarodnih i finansijskih standarda u Srbiji. Znači, autentično tumačenje, s obzirom da smo imali u praksi različita tumačenja stručne javnosti i jedno od velikih pitanja bilo je kursiranje primljenih i datih deviznih avansa, kao primer, da ne opterećujem drugim primerima, da znamo tačno gde da se obratimo za autentična tumačenja, a to je nešto što bi trebalo definisati, jer mi se čini da nije definisano.
Zatim, velika grupa sada pravnih lica praktično je izuzeta od revizije, jer je drugačija podela pravnih lica. Manja grupa ili manji broj pravnih lica imaju reviziju. To je jedna priča. Sa druge strane, ovaj zakon je sasvim napustio licenciranje u oblasti vođenja knjigovodstva. To je jedno stvarno pitanje. Čitala sam pažljivo obrazloženje i mogla bih da se složim i da potpišem to obrazloženje, da je bilo potrebe da se to pojednostavi, da što više ljudi radi taj posao i sa tim bih mogla da se složim, ali se ne bih mogla složiti da ćemo time postići u kvalitetu finansijskog izveštavanja. Odgovornost je bila i ostala na odgovornim licima, na rukovodstvu. Veoma je bitno bilo da kvalitet kuće koju izaberemo ili lica koje izaberemo, s obzirom da su računovođe pojedinačno licencirali, jeste bilo da znamo da oni raspolažu odgovarajućim sertifikatom, jer je to podrazumevalo da su u udruženju i da imaju stalnu edukaciju. Ovako postoji jedna mogućnost i znam da je to bila primedba iz javne rasprave, postoji mogućnost da u ovom delu, potenciranjem odgovornosti rukovodećeg kadra, sa jedne strane nelicenciranjem, neselektiranjem u ovoj oblasti, postoji mogućnost da u ovom poslu, veoma odgovornom, dobijemo manje odgovornosti od onoga što bi želeli.
Još bih ukazala u ovom delu oko zakona da je čuvanje elektronskih isprava, to što je regulisano u članu 24, u pravilniku bi trebalo i čuvanje elektronskih isprava da se definiše, s obzirom da mi jako dugo čekamo zakon o arhiviranju. Mi taj novi zakon o arhiviranju čekamo jako dugo. Nemam informacije, možda u Vladi postoji informacija, kada će on biti. U tom zakonu zapravo očekujemo arhiviranje u skladu sa novim tehničkim mogućnostima, koristimo svi internet itd, a zapravo nemamo odgovarajući propis koji prati arhiviranje. U ovoj oblasti je veoma bitno arhiviranje, veoma bitno je čuvanje dokumentacije. Posebno je važno arhiviranje i čuvanje knjiga i strašno je bitno da se to pitanje reši.
Predlažem da imate razumevanja prema tome i da u tom pravilniku, u kojem vidim rok koji je dat, ako će se taj rok ispoštovati, a zapravo kažem, sam novi zakon o arhiviranju još uvek mi se čini suviše daleko, a nama stvara veliki problem u praksi.
Kada govorimo o Zakonu o reviziji, svakako bih istakla da je veoma dobro što su revizorske kuće dobile kontrolu, to smatram izuzetno važnim. Smatram da svaki posao koji se radi, posebno kada se radi o ovako velikim ciframa, treba da ima odgovarajuću kontrolu. Iskustva imamo razna, bez da pominjem i jednu kuću ili da nekom nešto posebno zameram, ali imali smo iskustva u praksi da nisu izveštaji bili uvek najkorektniji, da imamo dva izveštaja, dve revizorske kuće u istoj godini i to revizorske kuće sa najvećim ocenama i kvalifikacijama, da su sasvim različiti i to toliko različiti da drastično prikazuju finansijske situacije. To je nešto što bi trebalo svakako da se spreči.
Videla sam amandman odbora i to jeste dobar amandman, jer u tom delu nije ispoštovana direktiva, odnosno bitno je ko vrši upravljanje revizorskim kućama, neko ko je osnivač. Mislim da je to korektnije primenjeno, a sada je druga stvar da li smo mi hteli drugačije da i vlasništvo, kao kod nekih drugih delatnosti, povežemo za ovlašćene i licencirane revizore.
U ovom delu, s obzirom da javna preduzeća obavezno podležu eksternoj, komercijalnoj, nezavisnoj reviziji, istovremeno podležu državnoj reviziji. U razgovoru sa državnim revizorima pokazalo se da bi možda bilo dobro da se na neki način, bez obzira što su to dve odvojene vrste revizije, da bi trebalo i da bi bilo dobro da na neki način se sačini ta veza između toga da javna preduzeća imaju i nezavisnu i državnu reviziju, da li bi to bilo dostavljanjem revizorskih izveštaja državnom revizoru, da li bi državni revizor mogao, kada oceni da je revizorski izveštaj nekorektan.
Posebno, pošto smo do sada imali pet godina da jedna revizorska kuća je mogla da nam vrši reviziju, mi sada dobijamo do sedam godina i dobro je što nije napravljen spoj na 12 godina. Sedam godina može da nam ostane isti ovlašćeni revizor koji nam vodi tim. Praktično, gubi se ta distanca, nekada distanca objektivnosti, nekada ne samo iz zle namere i prikrivanja, nego prosto gubite distancu koja vam je nužna kada sa nekim dugo radite. Možda državnom revizoru dati neke mogućnosti ukazivanja na nekorektnost tih izveštaja, koji bi opet u oceni rada revizorskih kuća imao uticaja. To govorim isključivo kada se radi o javnim preduzećima, odnosno o onima koje kontroliše državni revizor.
Što se tiče Zakona o faktoringu, mislim da je dobro što je rešen. Iz čitanja, mislim da tu ima dovoljno koraka da se on može primeniti. On je institut kojega veoma dugo poznajemo i primenjuje se u Srbiji, ali, svakako u nedovoljnom broju slučajeva, iz prostog razloga što nije do kraja bio regulisan, a istovremeno zato što je na tom tržištu bilo veoma nekorektnih poteza u kome korisnici faktoringa nisu bili dobro zaštićeni.
Dobro je što se i u ovoj oblasti čini transparentnijim i evidentirani su ugovori, kao i u mnogim drugim oblastima, kada govorim i time ću završiti, kada govorimo i o transparentnosti i o doprinosu Agencije za registar upravo u tom delu transparentnosti i evidencija, onda pitam – da li se ne smatra da bi bilo poželjno da se u punoj transparentnosti za sve nas koji koristimo finansijske izveštaje pravnih lica, ne bi li bilo bolje i transparentnije i jednostavnije da se na sajtu agencije, koji mi se čini da je uvek ažuriran, dobro organizovan i mislim da ima potencijala, da se objave u celosti finansijski izveštaji a ne samo izvodi? Jer, u celosti se obavljaju samo za one kojima se radi revizija. Znači, sada za veliki broj mi ćemo dobiti izvode iz izveštaja, a to nam ne daje o klijentima potpunu informaciju. S druge strane, teramo one s kojima radimo da stalno svoje izveštaje umnožavaju i nepotrebno ih opterećujemo u poslovnim odnosima kada konkurišu za bilo kakva sredstva.

Hvala.
Ministarka Kalanović. Izvolite.

Poštovana narodna poslanice, zahvaljujem vam se na vrlo konstruktivnoj diskusiji. Uz dosta pohvala ovim zakonima, imamo niz postavljenih pitanja koja su vezana delom za tumačenje, delom za preporuke o implementaciji.
Ministarstvo finansija i privrede bi bilo zahvalno da u pismenom obliku vaše predloge dostavite, zato što bi deo vaših pitanja objavilo na svom sajtu kao putokaz onima koji će implementirati zakone u narednom periodu, jer su te stvari već i predviđene i definisane u dobroj meri zakonom i podzakonskim aktima.
Kad govorimo o ovlašćenim računovođama, čini mi se da je dosta nedoumica bilo oko toga da li mi danas nećemo ni po koju cenu imati revizore koji su licencirani, koji imaju preporuku Saveza računovođa? Ne, oni su potpuno ravnopravni sa svim ostalima, ali, ako ste pročitali kaznene odredbe i kolektivnu odgovornost, potpuno vam je jasno da će računovođe i te kako u narednom periodu povesti računa i o svojoj odgovornosti i o svojoj edukaciji. Jer, oni su odgovorna lica, isto kao i direktori i nadzorni odbori.
Postoji određeni broj pitanja vezan za izveštaje koji će biti u narednom periodu u celosti objavljivani na sajtu Agencije za privredne registre i jedan broj tumačenja oko toga gde danas spadaju fondovi, pokrajinski, lokalni? Stručne službe mi upravo signaliziraju da su oni svrstani u pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona.
Verovatno će biti još mnogo nedoumica kod privrednika, radi se o novim zakonima, o sistemskim zakonima, koji će se obraćati vama kao svojim legitimnim predstavnicima u parlamentu i bili bismo vam jako zahvalni da ta pitanja dostavljate, kako bismo tumačenja zakona mogli da objavljujemo na sajtu, što bi pomoglo u daljem njihovom poslovanju i eventualnom izboru revizorskih kuća ili samostalnih revizora, kad je revizija u pitanju.
Zahvaljujem vam se na današnjoj diskusiji koja je pokazala da zajedno možemo da radimo i kao vladajuća većina i kao opozicija na unapređenju onih zakona koji su istinski važni za našu privredu, jer smo svi veoma svesni da privredi danas treba i podrška i pomoć. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Teodora Vlahović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se, samo bih htela da preciziram. Nesporno je da ti fondovi potpadaju pod ovaj zakon. Od ovog zakona se izuzima crkva, kada ne privređuje, i ništa drugo, paušalci i oni koji ne vode dvojno knjigovodstvo. Ali, ovo nije taj slučaj. To je jasno. Nije jasno u koju kategoriju, da li će to biti kao nedobitna, u ostala pravna lica, ili će biti, s obzirom da neki od njih daju kredite, neki daju garancije, itd, će biti u delu onog gde su finansijske organizacije? Tu je ta nejasnoća. Znači, između dve kategorije, zato što je to zapravo suštinsko pitanje u vođenju poslovanja. Ne radi se tu samo o kontnom planu.
Slažem se, ako je to tako usko specijalizovano pitanje, ja ću to pitanje, čim se zakon usvoji, proslediti Ministarstvu finansija i tražiti odgovarajuće tumačenje. Zahvaljujem se.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, do završetka zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tač. 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.15 časova. Hvala.
(Posle pauze)