Zahvaljujem, potpredsednice.
Mi još uvek ovde vodimo raspravu na amandman na član 1. koji je podnela LDP. Sve amandmane koje smo podneli na ovaj zakon, podneli smo iz razloga da narodnim poslanicima, građanima Srbije objasnimo zbog čega je LDP protiv da se na teret svih građana Srbije prenese dug Javnog preduzeća u iznosu od 11,5 miliona evra. Očigledno je da u ovoj sali niti potpredsednica Vlade, niti bilo ko može da odgovori odakle potiče dug od milijardu i 300 miliona Javnog preduzeća "Puteva Srbije".
Iz tog razloga, mi smatramo, pošto pretpostavljam da ćete, predsedavajuća, odrediti pauzu sada od sat vremena ili malo kasnije, po Poslovniku, smatramo da je trebalo da dođe ministar Milutin Mrkonjić ovde i odgovori – odakle je dug od 11,5 miliona evra? Obzirom da je ministar Dinkić rekao da je decembra prošle godine usaglašen dug sa Javnim preduzećem "Putevi Srbije" po svim bilansima, u iznosu od pet milijardi ili 45 miliona evra, da je to sve plaćeno, opet na teret građana Srbije, odakle su onda nastali ovi aneksi?
Umesto što ministar Mrkonjić gradi, ne znam da li gradi ili danas ugovara neke koncerte, mislim da mu je mesto da dođe ovde pred narodne poslanike i razjasni, da se mi ovde ne bi nagađali da li je dug iz 1991, da li je dug iz 1992, da li je dug iz 2000, 2008. ili 2010. godine, da dođe i kaže odakle 11,5 miliona evra duga.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Gospodin Rističević, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 127. i 128.
Član 127. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale."
Član 128. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom prilikom izlaska iz sale Narodne skupštine".
Ja tražim da se tačno u ovom trenutku utvrdi da li je u sistemu narodni poslanik Srđan Milivojević? Obzirom da se radi o jednoj moralnoj gromadi koju, kad naiđete, na takav način, pokušavate da ispravite i da vratite sekretaru njegovu karticu, on to smatra krađom. Dakle, molim vas, sad vi recite ko je dužan da utvrdi da li je ta moralna veličina trenutno u sali? Opa, evo ga. Sada više nije.
Dakle, ja tražim da se utvrdi da li je u tom vremenu o kome sam ja govorio on bio u sistemu, da li je lažno prikazivao svoje prisustvo na sednici Narodne skupštine, da li je možda šetao po kuhinji, da li je možda šetao po restoranu, da li je možda prošetao po gradu Beogradu, možda otišao malo dalje, do grada Bodruma, do Soluna, imajući u vidu da on ovih dana uporno preko nekih svojih novina, pod znacima navoda jer novine ne mogu da budu ničije, pokušavaju da plasira informaciju o nestanku njegove kartice. Malo pre je jedan kolega uradio nešto slično kao neki drugi poslanici i pokušao da ispravi tu nepravdu, odnosno tu nepravilnost koju je priredio Srđan Milivojević. Znači, tražim da se utvrdi da li je on bio u sistemu onog trenutka kada sam ja reklamirao Poslovnik, da li je sebe prikazao kao da je u sali a nije bio, a svi ste svedoci da ga nema više od sat vremena i da, u skladu sa Poslovnikom, preduzmete neke mere.
Verujte, ja ovo ne bih reklamirao, dešava se da ljudi zaborave, ali on ovo redovno radi i s obzirom da je na početku sednice svima održao predavanje, vreme je da i on bude predmet neke reklamacije. Hvala.

Hvala.
Gospodine Rističeviću, podsećam vas da povredu Poslovnika može da učini samo predsedavajući. Molim stručne službe da, ukoliko postoje kartice koje se nalaze u sistemima, da ih pokupe.
Nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Milica Radović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Da li ste vi hteli povodom ovog ili povodom vašeg amandmana? Morate brže da reagujete.
Znači, vraćamo se na prethodni amandman. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nam nije jasno zašto se još uvek niste odlučili da ovaj zakon povučete iz procedure?
Mi satima raspravljamo o prvom članu zakona i jasno je koliko je ceo ovaj zakon poguban. Dakle, zaista bi bilo potrebno da se napravi neki red u Srbiji, da se zna ko uzima kredite, zašto troši te kredite, u koje svrhe troši i na koji način će opravdati trošenje zajedničkih sredstava građana Srbije. Jer, građani Srbije su ti koji plaćaju poreze.
Prema tome, kada govorimo o članu 2, bilo bi dobro, kada se predlaže ovakav jedan zakon koji je sam po sebi jedan skandal, da se ujedno i uz zakon dostavi i materijal. Dakle, na šta se odnosi milijardu i 346 miliona dinara? Na koje obaveze? Kako su te obaveze nastale? Kome su te obaveze u stvari obećane kao novčana isplata? Mi ovde nemamo relevantne dokumente na osnovu kojih mi kao parlamentarci možemo da procenimo da li su te fakture na osnovu kojih je dug nastao prave fakture ili su naduvane fakture ili postoje neke kamate koje su obračunavate po nekim zelenaškim stopama?
Jako je bitno da, ukoliko se odlučite na to da svalite svu neodgovornost, nesposobnost, očigledno veliku pohlepu na građane Srbije, ujedno kažete kako ste došli do jedne cifre koja i nije tako mala? Mi smo decembra meseca razgovarali u ovom parlamentu o nekim garancijama javnim preduzećima "Srbijagas", "JAT", "Železnica Srbije". Dakle, ista meta, isto odstojanje. Skoro svaki mesec mi imamo ili neku garanciju kao država ili imamo pretvaranje nekog duga javnog preduzeća u javni dug. Radi se o tome da ne postoji sistemsko rešenje u vezi funkcionisanja i rada javnih preduzeća koja očigledno rade kako im se ćefne, gomilaju dugove, a na kraju mi u parlamentu raspravljamo satima o tome o kakvom dugu se radi.
Prema tome, i u obrazloženju ste naveli ovde da se radi na određenim sistemskim rešenjima i da su predložene neke promene u smislu sistemskih zakona koji će sprečiti ovakve i slične situacije jer je za očekivati da ćemo sutra imati identičnu situaciju u ovoj, i u vezi "Srbijagasa", i u vezi "JAT-a" i vezi "Železnica Srbije", a to je samo jedan deo svih onih velikih gubitaša javnih preduzeća.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Da li neko želi reč povodom amandmana na član 2. koji su podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Milica Radović?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo Grubješić, zaista ne mogu da iskažem koliko mi je žao što na vašem mestu danas nije gospodin Mrkonjić da sa njim razgovaramo o svim ovim problemima.
(Dejan Radenković, s mesta: Meni nije žao.)
Molim kolegu iz poslaničkog kluba SPS da ne dobacuje. Ovo je stvar kulture, vaspitanja i svakako odnosa prema poslu koji obavlja svako od nas ovde. Mislim da bi bilo dobro kada već zavlačite ruku u džep građana Srbije, uzimate im milijardu i 350 miliona dinara da resorni ministar obrazloži zašto to čini u ovom parlamentu.
Vodimo jedinstvenu raspravu, znači, vezano i za preuzimanje obaveza JP "Putevi Srbije" i RFZO i ova dva zakona su potpuno identična. Znači, isti broj članova, isti tekst, samo umesto fonda zdravstva stoje "Putevi Srbije". Mi smo bili šokirani prošli put kada je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru odmah nakon predloga budžeta za 2013. godinu. Tom prilikom nismo dobili od ministra finansija, gospodina Dinkića, odgovor zašto je od narodnih poslanika i od građana Srbije sakriveno tih 13 milijardi jer nije bilo prikazano u deficitu.
Zašto je to išlo u taj skriveni deo? Nismo dobili odgovor, mada smo ga tražili i pre nekoliko dana kada smo raspravljali ovde o rebalansu budžeta, ali smo bili svesni da će morati ministar Dinkić, kao i sada što je trebalo da bude gospodin Mrkonjić ovde, da nam obrazloži koji su razlozi za tako nešto. Jer, kada napravite grešku od 13 milijardi pa je svedete na pet, onda ispada da ste vi uštedeli tih osam milijardi.
Mi smo analogno čitavoj priči koji smo vodili vezano za fond zdravstva govorili i ovaj put kada smo pričali o "Putevima Srbije". To samo govori da se ponavljaju isti problemi, da se greške ne otklanjaju na pravi način i blagovremeno, već opet raspravljamo o nečemu, a ne znamo o čemu pričamo. Mi opet nismo sigurni o kojim iznosima govorimo, o kojim preduzećima govorimo, koliko to država Srbija treba da vrati novca i kome. Znači, nešto slično će se dogoditi i sa ovim zakonom.
Opet nam nije poznato kako se došlo do ovog iznosa? Ko je odredio da je to milijardu i 350 miliona dinara? Kao što je i fond zdravstva sistematski pljačkan i opljačkan, tako su i "Putevi Srbije" u prethodnim godinama ojađeni.
Da li ovaj zakon predviđa bolju kontrolu priliva sredstava u "Puteve Srbije" i rashoda koje imaju? Sigurno da ne. Da li se iz Predloga zakona vidi kada je ovaj dug nastao, što smo mi tražili amandmanom koji smo podneli na ovaj zakon? Zašto su probijani planovi JP "Putevi Srbije"? Da li usvajanje ovog zakona znači da "Putevi Srbije" neće imati gubitke u 2013. godini? Da ih restartujemo, vraćamo na nulu i sada će to biti jedno perspektivno i uspešno javno preduzeće.
Da li građani Srbije znaju nešto o tome? Ne. Njihova obaveza je da plate registraciju vozila, da plate gorivo, da voze po rupama, bilo na auto-putevima, koridorima, motor-veju ili ne znam kakvim saobraćajnicama, da se ili zakucaju u betonski stud ili da promene dioptriju da im se to ne bi desilo.
Jedino što znamo da se u Srbiji svake godine milijarde dinara troše na održavanje puteva, da je to održavanje puteva sigurno najskuplje bar da kažemo na zapadnom Balkanu kako je to danas moderno. Znamo da se ne raspisuju tenderi, znamo da se često krši Zakon o javnim nabavkama, znamo da naše firme dobijaju poslove kao podizvođači, znamo da su u obavezi da plate PDV za razliku od stranih firme koje su dobile posao osnovnim ugovorom, znamo da se aneksiraju ugovori, da tu nestaju milijarde građana Srbije. Kakav nam je kvalitet puteva? O tome mislim da je bespredmetno da sada govorimo. Koliko ljudi je nastradalo u prethodnom periodu?
Pokušavajući da uhvatim nit, ideju da se ovih 1.350.000.000 miliona isplati "Putevima Srbije" odnosno pretvori u javni dug, došao sam do zaključka da je to dug koji je nastao od januara meseca, i koliki je ukupan dug to se još uvek ne zna. Danas smo čuli da je pet milijardi, da je 7,8 milijardi, da je 8,7 milijardi, kako mi možemo raspravljati o nekom zakonu i pretvarati obaveze jednog javnog preduzeća u javni dug, ukoliko ne znamo koliki je njegov ukupan dug?
Šta znači peglanje duga od 1.350.000.000 miliona za prethodnih nekoliko meseci, odnosno od januara pa do 1. aprila ove godine? Kome ide ovaj novac? Koliko će dobiti određena preduzeća koja se bave putnom privredom? Da li će novac dobiti i likvidna preduzeća, ili ona koja su u blokadi? Dal i će novac dobiti MB "Miljković"? Da li će dobiti "Srbija autoput"? Da li će dobiti magistrala, ili neka druga firma koja se odjednom pojavila u ugovoru iz 1992. godine.
Nema tih firmi na spisku onih preduzeća koja treba da održavaju puteve? Neke su se pojavile volšebno od 2008. godine, i sad su uspešne i sad se njima duguje.
Demokratska stranka Srbije, svojim amandmanom traži vrlo jednostavnu stvar – da se napravi spisak poverilaca, znači svih onih firmi kojima se duguje, da se zna koji je to iznos, ugovor taj i taj, sklopljen tada i tada, u vrednosti toj i toj, za posao taj i taj i da li je taj posao završen ili nije završen. Onda da vidimo da li neko mulja sa parama, pa onda dođe ovde u parlament i traži da se iz budžeta Republike Srbije pokriju nečiji privatni projekti i neke lične kombinacije.
Iz ovog zakona se ništa ne vidi od toga. Nažalost Vlada nije prihvatila amandman DSS, mi smo čak ostavili i rok od 15 dana, da se ovaj spisak nama dostavi, jer navodno, taj spisak postoji.
Ja ne mogu da verujem da je Vlada odlučila da pošalje ovo u skupštinu a da o tome prethodno nije razmatrala i razgovarala o tome ili se niste izjašnjavali.
Zašto se skriva kome se duguje novac? Ko je najveći poverilac voleli bi da znamo? Ko je odgovoran za to? Da li je neko smenjen zbog ovoga? Da li je neko pritvoren u skladu sa nultom stopom tolerancije na kriminal i korupciju?
Ne. Gospodin Dinkić je u Predlogu ovog zakona zaista briljirao još jednom, jer u obrazloženju stoji da je privredna društva su u teškoj materijalnoj situaciji. Stvarno to nismo znali dok ovo nije došlo u skupštinsku proceduru, da javno preduzeća "Putevi Srbije" nema dovoljno sredstava da dospele obaveze izmiri, to je nešto o čemu raspravljamo poslednjih pet godina u ovom parlamentu, da Republika Srbija planira da preuzme neizmirene obaveze.
Šta znači planira? Jel preuzima obaveze od 1.350.000.000 miliona ili planira da preuzme i onih šest, sedam ili osam milijardi imaginarnih, pošto ne znamo tačan iznos tih dugovanja.
Analiza efekata ovog zakona sastoji se u tome, da će primena ovog zakona a "Putevi Srbije" postati likvidno preduzeće i moći će u dužem vremenskom periodu da izvršava preuzete obaveze prema putarskim preduzećima.
Ja bih zaista voleo da je tako, ali ja sam siguran nećete vi doći sledeći put, siguran sam da nam pričate o tome, kao što sam siguran da neće doći ni gospodin Mrkonjić da priča o putevima i koridorima, pa i dugovima javnih preduzeća.
Nije mi jasno da se najavljuje neki set sistemskih zakona koji treba ovo da promene u obzraloženju ovog zakona kao evo sad, vi izglasajte tih 1.350.000.000 milona pa ćemo mi onda zakonima to rešiti, o onda ćemo od jednog neuspešnog preduzeća stvoriti likvidnu firmu.
U obrazloženju Vlade amandman se ne prihvata jer Predlogom zakona se uređuje način i postupak i dinamika izmirivanja obaveza. Ništa sem datuma, sem rokova u kojim mesecima će biti to isplaćeno i koji su iznosi od tih 1.350.000.000 miliona. Ne znamo ništa više o svim ostalim sredstvima.
Dalje, u obrazloženju zašto se odbija amandman DSS, stoji da podatke o dugovanjima prikuplja Ministarstvo saobraćaja i dostavlja Vladi na razmatranje i usvajanje.
Ukupan dug je poznat, nesporan i predstavlja ukupan dug JP "Putevi Srbije", prema putarskim i drugim društvima.
Da li ste vi glasali za ovo gospođo Grubješić? Vi ste član Vlade. Nesporan je, poznat i predstavlja ukupan dug. Znači, ovo je bilo na Vladi, recite nam jednu cifru, dug iznosi iks milijardi.
Verujem da je vama neprijatno i nalazite se u nezgodnoj situaciji, nije upućeno vama i nemojte nam zameriti, ali to su odgovori koje tražimo, ne kao narodni poslanici, nego kao građani Srbije koji nisu spremni da trpe harač u nedogled. Ovo zaista postaje već ozbiljan problem i bezobrazluk.
Problem je što ovih 1.350.000.000 miliona dinara ne plaća Vlada Republike Srbije, plaćaju građani Srbije.
Problem je što, u suštini ovaj zakon nije ništa drugo do bezuspešnog spašavanja jednog neuspešnog javnog preduzeća, spašavanja stranačkih kadrova koji mogu da odigraju određebni posao i budu dobri u kampanji, kako bi bili nagrađeni nakon narednih izbora i nastavili da rade taj posao, nažalost, koristeći sredstva iz budžeta Republike Srbije i na štetu svih građana Srbije.
Ovo je organizovana pljčaka, finansirana od strane države i tome jednom mora da se stane na put i hajde da otvoreno govorimo o tome i kada već niste odlučili da povučete ovaj zakon iz procedure, siguran sam da ćemo ponovo o ovome raspravljati, ne samo o "Putevima Srbije", već o mnogim drugim javnim preduzećima, onda bar prihvatite DSS.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, bilo bi mi jako drago da pored vas sedi ministar Mrkonjić, da nam objasni sve ono što smo pitali u načelnoj raspravi i da nam otkloni sve one nedoumice koje smo iznosili tada, a danas iznosimo u još jednoj zanimljivijoj raspravi, nego što je to bilo u načelu.
Kao što ste imali priliku da čujete, mi smo podneli jedan sasvim razuman amandman, koji bi bar donekle otklonio sumnje koje se postavljaju u ovom parlamentu od jutros.
To je amandman koji kaže da sastavni deo ovog zakona treba da budu spisak svih poverilaca s kompletno i tačno utvrđenom visinom svakog potraživanja ponaosob.
Da bi naravno mi, kada dobijemo tu informaciju znali kome se duguje, koja su to putarska preduzeća i koliki je iznos pojedinačnih potraživanja svakog od njih prema JP "Putevi Srbije".
Mi ovako, s obzirom da nemamo te informacije, mi zaista ne znamo ništa usvajajući ovaj zakon, sem iznosa koji treba da se pretvori u javni dug. Zaista mislim da je to više nego neozbiljno.
Mislim da je bilo neophodno pristupiti sa mnogo većom dozom ozbiljnositi kada je izrada ovog zakona bila u planu, posebno zbog toga što mi povećavamo javni dug u situaciji kada po zvaničnoj statistici on danas iznosi 59% BDP u trenutku kada će prihodi biti manji bar za 10% u odnosu na predviđene u trenuktu kada se budžetski deficit povećava za 56 milijardi dinara.
To je zaista neozbiljno za ovakav način da mi danas raspravljamo o dodatnom povećanju javnog duga.
Znači, ništa normalnije nije bilo nego prihvatit amandman DSS, koji ponavljam, je više nego razložan i koji bar delimično otklanja sve one nedoumice koje narodni poslanici imaju u trenutku kada treba da glasaju za ovaj zakon.
I naravno činimo to, tačnije povećavamo javni dug a da ne znamo uopšte na osnvu koje računice, na osnovu kojih dokumenata, na osnovu kojih ugovora, na osnovu bilo koga parametra mi dolazimo do ovog iznosa o kom danas raspravljamo.
Da stvar bude još gora, kada smo raspravljali u raspravi o pojedinostima na rebalans budžeta, mi smo tada čuli od predsednika Vlade, od gospodina Dinkić, da je on mislio, jer je bio obavljen razgovor u decembru prošle godine sa putarskim preduzećima, da je kompletan dug putarskim preduzećima izmiren, jer je tada, koliko shvatila bilo izdvojeno negde oko pet milijardi dinara, ali da je on takođe iznenađen otkud sada ovaj dodatni iznos od jedne milijardi i 350 miliona dinara.
Kada je on kao ministar finansija iznenađen kako onda da ne budemo mi, narodni poslanici, iznenađeni, kako onda od nas da očekujete da ćutimo i da ova rasprava prođe potpuno bez ikakve naše reakcije? To je nemoguće. Ako ministar finansija ne zna odakle ovaj dug, kako ja da znam, kako građani Srbije da znaju, a ja ću snositi odgovornost, odnosno poslanici u Narodnoj skupštini, jer će glasati za to ili protiv. Potpuno je svejedno, daće legitimitet takvom jednom predlogu zakona koji je zaista, zaista nakaradan.
Naravno, ne bih nikako volela da se mi nalazimo ponovo u ovom sazivu, možda sa nekim drugim ministrom gde bi ispravljali iznos koji je danas opredeljen u ovom predlogu zakona. Zašto mi insistiramo na ovom zakonu? Zato što smatramo da u svakoj normalnoj državi to bi bio najprirodniji zahtev, da narodni poslanici znaju ko je, kako, u kolikoj visini napravio dug o kojem mi danas raspravljamo i koji pri tom pretvaramo u javni dug.
Sa druge strane, mi iza sebe imamo jedno vrlo neprijatno iskustvo. Tačnije, u decembru prošle godine mi smo raspravljali, doduše sa drugim ministrom, gospođom Đukić Dejanović, ministarkom zdravlja, o predlogu jednog drugog zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i takođe, u tom zakonu jedan jedini parametar odnosno, da kažem činjenica koju smo imali je visina javnog duga koji smo u tom trenutku usvajali. Radilo se o iznosu od 13 milijardi dinara.
Takođe smo insistirali, i kada smo podneli amandman o kojem se najviše diskutovalo u Skupštini tada, da smo tražili spisak svih poverilaca sa tačno utvrđenom visinom potraživanja, naravno ta rasprava je prošla kao da nije ništa bilo. Usvojili smo taj zakon i šta se danas dešava? Danas ga ponovo imamo u proceduri. Danas, posle šest meseci mi opet raspravljamo o istom zakonu ali ovog puta o potpuno drugačijem iznosu. Ko je onda bio u pravu?
Znači, slušajte nas malo, pa ne govorimo mi ovde gluposti. Slušajte nas malo jednom kada razložno govorimo o stvarima koje su na dnevnom redu. Mi ovde ne branimo boje političke stranke kojoj pripadamo, nego govorimo o stvarima koje su više nego od interesa javnosti.
Meni stvarno nije jasno. Mi znači iza sebe imamo jednu grešku koju smo napravili u decembru prošle godine. Danas se u Skupštini pojavljuje isti taj zakon sa potpuno drugačijim iznosom i ko snosi odgovornost za to? Da li ćemo nekada da povučemo crtu ko je jednom u državi odgovoran za nešto što se radi? Ne. Toga očigledno nema. Onda nemojmo da se čudimo u kakvoj nam je stanju država. Taj predlog zakona koji smo usvojili u decembru prošle godine je imao jedan član zakona, čini mi se da se radi o članu 5. koji je maltene istovetan, ako ne isti u ovom istom zakonu člana 5. gde se kaže da će Vlada nakon što Skupština usvoji taj predlog zakona, kojim se prebacuje određeni iznos u javni dug, naknadno posebnim aktom, utvrditi visinu svakog pojedinačnog potraživanja na predlog, tada ministra zdravlja, sada Ministarstva saobraćaja. To je neverovatno. Valjda danas, u trenutku kada mi usvajamo taj zakon, to bi trebalo da bude sastavni deo ovog teksta zakona, da mogli da znamo o tome šta radimo, šta to usvajamo danas.
Meni je neverovatno da nismo dobili odgovor ni na jedno jedini pitanje. Iskreno da vam kažem, saučestvujem se sa tim što ste vi ovde danas prisutni i što morate da slušate sve ovo, ali isto tako, zaista nemam nikakvog razumevanja zašto oni koji su najodgovorniji za stanje u putarskim preduzećima, ili bar da kažem indirektno nadležni za sve to, danas nisu ovde sa nama u Skupštini.
Činjenica je da smo napravili očiglednu grešku i da ta greška kako stvari stoje se pravi i dalje i zaista ne bih volela da se viđamo ponovo istim povodom sa nekim možda promenjenim iznosom u Predlogu zakona koji će Vlada da nam uputi kroz narednih šest meseci i zato vas zaista pozivam da još jedanput razmislite o argumentovanosti samog amandmana koji smo predložili. Stvarno smatramo da bez njega sama ova svrha zakona neće biti zadovoljena. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći se za reč prijavo mr Siniša Lazić. Izvolite.
(Dejan Radenković, s mesta: Nema me u sistemu, prijavio sam se za repliku.)
Vi, gospodine Radenkoviću, niste ovlašćeni za ovu tačku tako da nemate pravo na repliku u ime poslaničke grupe.