Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ovaj član 5. Predloga zakona potvrđuje da smo mi u DSS bili potpuno u pravu kada smo zahtevali da se utvrdi lista poverilaca, da se utvrdi koliki su iznosi koji se duguju da bi znali koliko se kreće taj dug. U okviru ove 1.350.000.000 dinara ne znamo ko će koliko dobiti, da li su to likvidna preduzeća, da li su to preduzeća u blokadi. Ovde lepo kaže – Vlada će na predlog Ministarstva saobraćaja utvrditi visinu pojedinačnog potraživanja svakog putarskog i drugog društva. Taj akt mora da se donese. Vlada mora to da utvrdi.
Nije nam jasno zašto to nije unapred već pripremljeno, ako se okvirna cifra od 1.350.000.000 pojavljuje u Predlogu ovog zakona. U obrazloženju, u kome se objašnjava zbog čega se odbija naš amandman, jasno stoji da je dug poznat, sporan i nesporan i predstavlja ukupan dug javnog preduzeća. Tu se kaže da se zna ukupan dug koji se duguje putarskim preduzećima. Ne znamo iznose.
Zbog toga smo predložili da se ovaj član briše u skladu sa ovim što smo predloži, na član 2. Ostavili smo Vladi dovoljan rok, naravno i ministarstvu, da pripremi pojedinačna potraživanja i da to dostavi Narodnoj skupštini. Mislim da je potpuno normalno da narodni poslanici i javnost budu upoznati sa visinom tih iznosa, sa firmama kojima se duguje. Nikome od nas nije stalo da putarska preduzeća prestanu da rade i da ljudi odu na ulice i izgube posao, ali hoćemo da vidimo da li se domaćinski raspolaže sa tim sredstvima.
Da je ovo problem samo kod "Puteva Srbije" možda bi se to i rešilo. Taj problem već traje već poslednjih pet godina i verovatno će se rešavati narednih godina. Imali smo situaciju da se raspravlja o EPS koja je tražila garancije od 30 milijardi od Narodne skupštine, a onda smo saznali da je direktor EPS isplatio zaposlenima 13 platu. Na svu sreću to nije došlo na dnevni red i Skupština nije dala odobrenje za novo pokrivanje dugova EPS.
Znamo kakva je situacija u "Srbijagasu" i pokušavamo da na jedan ozbiljan, sistemski način to rešimo. Vlada nije imala sluha kada smo predlagali da to regulišemo, a vezano za dugove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na istovetan način. Došli ste ovde u parlament sa istim tim zakonom nakon šest meseci i tu se negde u tih šest meseci izgubilo osam milijardi dinara koje su bile predviđene krajem prethodne godine, a danas ih ovde nema. Nažalost, ta sredstva u budžetu su usmerena na neke druge stvari, a pare su već potrošene, a nisu izmirene sve obaveze prema zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Taj spisak je utvrđen u martu, ako se ne varam, ove godine. To je tri meseca nakon usvajanja zakona. Da li to znači da će najmanje tri meseca proći od danas dok Vlada ne napravi taj spisak? Ili, već postoji taj spisak i vi ste verovatno o tome već i odlučivali.
Gospođo Grubješić, znam da vam nije jednostavno, mislim da ovaj član zakona treba brisati kako bi se na jedan ozbiljan, sistemski način rešilo ovo pitanje i kako više nikada ne bi raspravljali o dugovima javnih preduzeća, kako nikada više iz budžeta ne bi izdvajali sredstva za pokrivanje nekih gubitaka koji se naknadno pojavljuju i kako bi ustrojili... Ako je država osnivač neke firme, ako odgovara za njeno poslovanje, hajde da tražimo od tih preduzeća da posluju u skladu sa zakonom, odgovorno i pošteno, kako bi mogli od građana Srbije da tražimo da ispunjavaju svoje poreske i sve druge obaveze prema državi Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Gospođo Grubješić, pitao bih vas, kao i sve druge u ovoj sali, da li bi se na ovaj način ponašali i na ovaj način izmirivali dugove da se radi o vašim parama? Da li biste na ovaj način donosili odluke da treba iz svog džepa ovo da platite?
Naravno da ne bi. Tražili biste da pred vas donesu spisak da vidite da li su ti dugovi realni, opravdani, da li je posao urađen, kakav je kvalitet, i onda biste posegli u svoj džep i platili za obavljen posao. To je domaćinski i tako bi svaki domaćin u Srbiji uradio.
Na ovaj način, kako ste vi kod nas došli danas, to nije domaćinski. Mi ovde ne vidimo ni kome plaćamo, ni zašto plaćamo, ni da li će to ići za zarade zaposlenima, da li će to ići za dugove NIS-u za asfalt, za ovo, da li će to ići za neke druge troškove, i na koji način će se to obračunavati firmama.
Govorimo o sumi od milijardu i trista i nešto miliona, to je ozbiljna suma za naš budžet, imajući u vidu koliko dugujemo i zato, ako već u obrazloženju kojim odbijate amandman DSS, da se traži da sastavni deo ovoga zakona budu dugovanja, kažete da Vlada zna i da su nesporna dugovanja tim firmama i vi u samom obrazloženju amandmana kažete da su poznata i nesporna dugovanja prema firmama, a onda nećete Skupštini da otkrijete koja su to poznata i nesporna dugovanja i za šta se to duguje, već dolazite ovde, kada vas mi pitamo, vi dolazite sa praznom hartijom, samo ste napisali cifru. To je kao u nekim, znate u kojim filmovima se dešava da se samo napiše cifra i pokaže. Nadam se da mi u tom filmu nismo. Nadam se da smo mi u filmu gde funkcioniše država, gde funkcionišu procedure i gde ćemo na osnovu zakona, budžetskog sistema i ostalih propisa, vršiti plaćanje.
Zato očekujem da do kraja ove rasprave, ako možete nek vam neko iz Vlade donese odluku koju ste imali na Vladi kada ste uputili ovaj predlog zakona, gde stoje poznata i nesporna potraživanja ka putarskim firmama.
Ja ne znam u čemu je problem, da li neko krije imena tih firmi, da ne vidimo da su to možda neke firme koje su povezane sa nekim ljudima o kojima je bilo reči u ovoj sali danas. Ne znam u čemu je problem, jer ono dobro što smo mi tražili u ovom zakonu, a to je da vidimo da li će te pare završiti kod 10 hiljada zaposlenih u putarskim firmama u 26 preduzeća. To je ono dobro što smo mi neprestano pokušavali da nađemo u ovom zakonu i što nismo uspeli, niti ste nam vi dali odgovor na to. Mi ćemo uvek insistirati na ovoj informaciji, zato što očekujemo da na taj način ispoštujete i ovaj dom i građane kojima gurate ruku u džep za 1,3 milijarde.
Nadam se da ćete vi uspeti do kraja rasprave da nam odgovorite. Sama ta činjenica što je vas Vlada ovde poslala, poslala vas je da s nama i komunicirate. Prosto mi očekujemo, ne svađu i raspravu sa vama, nego jednu razmenu informacija, jer smo svi mi krajnje dobronamerno tražili samo da vidimo kome će biti plaćeno i zašto je toliko plaćeno i kakav je kvalitet radova.
Kada je prošli put bila rasprava koju je pominjala gospođa Radović, moja koleginica, o dugovanju trgovcima lekovima, veledrogerijama, gospođa Dejanović, ministarka zdravlja je tad bila u sali i ona je taj zakon branila, iako može da se kaže da je to zakon iz domena finansija.
Mi danas nikog iz Ministarstva gospodina Mrkonjića nemamo, a sećamo se kada on dolazi na rasprave u ovu salu, dođe sa celom svitom, od šefa protokola, dva pomoćnika i on. Danas kada treba o ovoj važnoj stvari da se razgovara, sedite vi sami, na braniku Vlade. Mislim da to nije dobar način da se raspravlja u ovoj Skupštini i očekujemo da konačno vi, ako ništa drugo, do kraja ove rasprave nam kažete bar jednu firmu kojoj će biti plaćeno, za koje namene i za koji posao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.
Izvinite, molim vas, ima po Poslovniku.
Izvolite, Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, vi, odnosno predsednik Narodne Skupštine je napravio povredu člana 217, odnosno 218. Poslovnika Narodne Skupštine. Naime, prema članu 217. šezdeset narodnih poslanika može da pokrene zahtev za smenu, odnosno nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu. Predsednik Narodne skupštine je, prema članu 218, taj zahtev narodnih poslanika dužan da stavi na dnevni red Skupštine  na prvom narednom zasedanju.

Sada smo dobili saziv za prvo naredno zasedanje u utorak, gde nema zahteva 60 narodnih poslanika za smenu gospodina Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke.

Molim da prenesete predsedniku Narodne skupštine, moguće da je do greške došlo nenamerno, ali da se ta greška ispravi.

Hvala gospodine Veselinoviću.
Podsetiću vas na odredbe člana 103. stav 1. da predsedavajući može da povredi poslovnik samo na sednici Narodne skupštine koja je u toku. Svakako će predsednik primiti k znanju to o čemu ste vi govorili.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Vrlo kratko, predsedavajuća, još jednom ponavljam, danas razgovaramo o milijardu i 350 miliona dinara koji se pretvaraju u javni dug na osnovu dugova koje je stvorilo JP Putevi Srbije. Želim još jednom da podsetim vas i građane Srbije da je vaša Vlada, gospođo Grubješić, oprostila dug ovom javnom preduzeću u iznosu od 200 miliona evra. Dvadeset pet milijardi dinara na ime plaćanja PDV koji svi plaćamo u ovoj zemlji, kao pojedinci, odgovorne firme to rade, poreska uprava treba da se bavi svojim poslom i kažnjava one koji to ne rade, a govorim o trideset i nešto milijardi koje je ova vlada uštedela rebalansom budžeta. Vi ste glasali, pretpostavljam, i da se otpiše, odnosno oprosti dug od 25 milijardi dinara.
Ukoliko se ne varam, ako se dobro sećam, vaša Vlada, samo prethodna Vlada, je omogućila JP Putevi Srbije svojevremeno, kada je 2008. godine doneta odluka da su oni u obavezi da plaćaju PDV, da povećaju cene putarina za 18%, koliko je iznosio PDV. JP Putevi Srbije je ubralo i taj prihod, tih dodatnih 18%, da bi iz tih sredstava plaćao svoju obavezu vezano za PDV i nisu plaćali. Za to je glasala i prethodna Vlada. To se ponavlja sada i u ovoj Vladi. Na svu sreću, neće doći do tog povećanja od 20%, kako je to najavljivao gospodin Mrkonjić, ali to samo pokazuje da ne postoji ozbiljna želja, ne postoji politička volja da se ovaj problem konačno reši i da imamo preduzeća kojima gazduje država Srbija preko, još uvek, upravnih odbora, koji takođe, na osnovu zakona koji je usvojen u ovoj Skupštini, ne bi trebalo da postoje. Sad smo čuli, pre neki dan, da je Upravni odbor JP Putevi Srbije odlučio da će pronaći nekakvo rešenje. Ako ste Vlada, ako ste odgovorni ljudi, onda vladajte, onda donesite jedinstvena pravila za sva javna preduzeća, bez obzira ko je na čelu njih, da li je to Srbijagas, da li je to EPS, da li su to Putevi Srbije, jer svi građani Srbije direktno zavise od tih preduzeća, a oni se ponašaju kao monopolisti, koji čak sopstvenoj državi, svom osnivaču i ljudima koji upravljaju tim preduzećem ne žele da plate PDV, ono što plaćaju svi građani Srbije.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Petkoviću.)
Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Hajde da ponovimo još jednom pitanje. Dakle, ovaj Predlog zakona kaže da su utvrđene obaveze u nominalnom iznosu od jednu milijardu 346 miliona i nešto dinara na dan 1. aprila i da će prva rata, prva trećina ovog duga biti isplaćena tokom jula meseca. Sada je jul mesec. Da li je moguće da u ovom trenutku ne postoji precizna lista preduzeća kojima se duguje i koliko se duguje?
Drugo, upozoravam na jednu vrlo opasnu formulaciju u ovom članu koja kaže – putarskim i drugim društvima, zbog čega mi sumnjamo da će na ovaj način biti pokrivani neki dugovi Puteva Srbije, koji su nastali po čudnim osnovama, a ne po onim osnovama koje podrazumevaju osnovnu delatnost te firme.
Zbog toga sam ja, gospođo Grubješić, pitao u četvrtak, nisam dobio odgovor, pitam vas danas ponovo – zašto je JP Putevi Srbije u 2012. godini potrošilo više od 12 miliona dinara na troškove oglašavanja i propagande?
Zašto se oglašava monopolista? Koji je poslovni interes da se monopolista oglašava? Da li je oglašavanje monopolista dozvoljeno po Zakonu o javnim preduzećima, koji ste ovde usvojili? Jeste, ukoliko to posebnim aktom dozvoli Vlada. Da li je Vlada Srbije dozvolila posebnim aktom oglašavanje Javnog preduzeća "Putevi Srbije"? Utvrdili smo da su se "Putevi Srbije" oglašavali u 2012. godini. Danas vas pitam – da li se od 1. januara 2013. godine takođe oglašavaju "Putevi Srbije"?
Konačno poslednje pitanje kod ovog amandmana. Vidim da direktori nekih drugih javnih preduzeća kažu da će deo njihovih obaveza biti prenet u javni dug. Prema informacijama koje su objavljene u medijima, to je danas rekao direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije", čini mi se za iznos koji je veći od 50 miliona evra. Dakle, da li ova Skupština može da očekuje novi predlog Vlade kojim ćemo po istoj ovoj metodologiji i "Srbijagasu" dopustiti da u javni dug prenese 50 i nešto miliona evra duga?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.