Zahvaljujem se.
Da podsetim samo, raspravljamo ovde danas o Zakonu o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" od strane države i to u iznosu od milijardu i 400 miliona. U ovome što je gospođa ministarka rekla, ja bih ipak želeo da se na neke stvari osvrnem, a to je da ćete se svi složiti ovde u ovoj sali da najveći generator nelikvidnosti javnog sektora i uopšte privrede Srbije, jeste ustvari sama država, jer država ne izmiruje svoje obaveze blagovremeno i dovela je ova sva preduzeća u jedan sistem u kome se oni danas nalaze.
Kritika javnog sektora ili rukovodioca bilo kog u javnom sektoru, nezavisno iz koje on političke stranke dolazi, ja principijelno mislim da nije dobronamerna i da svako ko upućuje tu kritiku, personalizuje odgovornost, pre svega Vlade i ove države.
Ako Vlada donosi memorandum i propisuje cene, pošto će biti gas ili pošto će biti kilometar putarine ili pošto će se raditi bilo koja usluga iz javnog sektora, a pri tome znamo da se na međunarodnom tržištu neke stvari kupuju mnogo skuplje, onda je logično da će menadžment preduzeća biti neuspešan, ali to nije neuspeh tog menadžmenta, to je odgovornost svih nas koji sedimo ovde.
Znači, mi u jednom trenutku moramo sebe da pogledamo u oči i da kažemo – draga gospodo, naša cena održavanja puteva po ovim ugovorima koji su iz 1992. godine, da li je namera svih političkih struktura koje su učestvovale u procesu privatizacije bile da se proda pravo na održavanje puteva i nije bila namera da mi dobijemo efikasno upravljanje održavanjem puteva.
Ako danas od 1992. godine, od kad ste rekli, nema tendera za održavanje puteva, pitanje je na koji način se formiraju cene održavanja? Kolika je cena asfaltiranja?
Kolika je cena košenja trave, kolika je cena saniranja udarnih rupa, ko je taj ko računa i ko pravi tehno-ekonomsku analizu cena i na osnovu kojih se kasnije planira održavanje puteva, ako pri tome energenti odlaze u nebo.
Mi možemo Zorana Drobnjaka, direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" da prozivamo ovde za hiljadu stvari, ali ne možemo da ga prozivamo ni za jednu cenu koja je tamo doneta, to je odgovornost Vlade Republike Srbije. Glavni generator i krivac nelikvidnosti u ovoj zemlji, jeste Vlada Republike Srbije. Ako Vlada Republike Srbije i država Srbija izmiri svoje obaveze, to je pretpostavka da će mnogi privredni sistemi u ovom društvu da žive. Slažem se sa vama da mi treba da učinimo transparentnim, da menjamo direktore, da se direktori biraju na javnim konkursima. Javna preduzeća su alat Vlade Republike Srbije.
Koliko znam, Elektroprivreda, na primer Češke, koja je visoko pozicionirana državno preduzeće. Tamo država upravlja, ali upravlja odgovorno. To su neke stvari o kojima mi moramo da negde pogledamo jedni drugima u oči i da kažemo – odgovornost za "Puteve Srbije" i za ovaj dug, nije odgovornost direktora "Puteva Srbije", nego je odgovornost Vlade Republike Srbije, odgovornost je Vlade koja je predložila takav budžet koji je neostvariv.
Da li je Vlada definisala u tom budžetu prioritete, da li su sva sredstva otišla na ono što su zakonom definisani putevi, da ih Vlada održava? To su, gospođo Grubješić, pitanja, a ne o tome da li ćemo mi unaprediti konkurentnost zbog EU? Mi konkretnost unapređujemo zbog samih nas, a ne zbog EU. Da li kroz ta poglavlja o kojima mi pričamo, te standarde uvodimo zbog EU ili uvodimo zbog ove ekonomije koja ovde egzistira?
To su neke stvari o kojima ne treba da mi negde optužujemo i prebacujemo personalizujemo tu odgovornost na nešto što kreira država. Ako donesete uredbu o ceni grejanja i znate da cena grejanja u lokalnim samoupravama može da se kreće u jednom rasponu, kako onda očekujete da neka energana, koja distribuira toplotnu energiju na nekom lokalnom nivou posluje pozitivno? Kako da "Srbijagas" bude pozitivan, ako prodaje gas jeftinije nego što ga nabavlja? Kako da putarina bude jeftina i dostupna, ako je cena održavanja puteva mnogo skuplja nego što to mi definišem našim zakonima?
Ne možemo da vodimo i socijalnu politiku i da raspravljamo o tome kako je kriv pojedinac. Nije kriv pojedinac, kriv je sistem koji ne donosi odluke koje su životne i koje su održive.
Znači, donosimo nova zakonska rešenja kojima prethodna zakonska rešenja stavljamo van snage.
Vi ste iskusan političar, dugo ste u politici i ove stvari znate bolje nego ja. Siguran sam da ste svesni ovoga o čemu pričamo ovde.
Ne možete reći da se ne razumem u puteve. Ne razumete se u puteve, ali se razumete i učestvujete kao član Vlade i kao potpredsednik Vlade u donošenje budžeta. Znate da je ovo posledica nelikvidnosti u ovoj zemlji. Najveći dužnik je država.
Pre nekoliko meseci smo doneli zakon o izmirenju obaveza. Taj zakon je usvojen ovde. Da li ga država poštuje? Kako država poštuje taj zakon ovde ako u tri rate ovo pretvara u javni dug, da ga isplati do kraja godine? Koji je rok u kome moraju partneri da ispoštuju svoje odluke plaćanja? Znači, doneli smo jedan zakon potpuno svesni da ga donosilac zakona i predlagač neće moći poštovati. Hvala.