Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu i sa radom nastavljamo u 15,30 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
U nastavku ovog popodnevnog zasedanja i nakon diskusija prethodnih govornika, kolega poslanika, imali smo prilike da čujemo mišljenja koja se u pojedinim oblastima vrlo razlikuju i koja su vrlo kontradiktorna.
No, ne bih o onome što smo čuli, želeo bih da kažem nešto više javnosti Srbije najpre, u ime poslaničke grupe NS, oko čega se zapravo danas vodi celokupna polemika i šta mi zapravo danas razmatramo, o kojim zakonskim predlozima i rešenjima govorimo.
Dakle, Republički geodetski zavod je jedna od najznačajnijih državnih institucija koje država ima. Ona to jeste po samoj prirodi i suštini svog posla kojim se bavi, jer baviti se pitanjem teritorije i uređenja prostora i evidentiranjem svih stvari koje se na nekom prostoru nalaze, zapravo predstavlja bavljenje pitanjima koja su vezana za samu državnost neke države. Jedan od osnovnih atributa svake države jeste i njena teritorija. Država bez teritorije ne postoji. Da bismo znali gde nam je teritorija, kakva je, šta sve sadrži, koliko je uređena, to neko mora da radi. U ovom slučaju, država Srbija je svoj posao upravljanja ovim podacima, obradom ovih podataka, poverila upravo Republičkom geodetskom zavodu.
Poslovi koje radi Republički geodetski zavod, dakle, radi poslove iz domena organa državne uprave koji se odnosi na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, kako podzemnih, tako i nadzemnih, i ostalim geodetskim radovima, kao što su na primer: katastarske podloge, adresni registar, vođenje adresnog registra, radi na katastarsko-topografskom planu, prati celokupnu infrastrukturu koja se na jednom prostoru i nekom lokalitetu nalazi i pruža sve ostale usluge ostalim relevantnim firmama, institucijama koje se bave inženjersko-tehničkim poslovima u cilju obavljanja te svoje primarne delatnosti. Ako je u pitanju urbanizam, pruža potrebne podatke urbanističkim planerima, prostornim planerima, ako je u pitanju energetika, onda energetskim preduzećima koja se bave energetskom infrastrukturom i razvojem. U tom smislu je potrebno da na pravilan način shvatimo mesto i ulogu ove, da ne kažem, jedne od najvažnijih institucija koje Republika Srbija ima.
Ako bih začas, a reći ću vam na kraju i zašto ću sada to uraditi, pobrojao i pročitao delokrug radova i poslova kojim se Republički geodetski zavod bavi, objasniću kasnije zašto to činim. Dakle, Geodetski zavod izvodi osnovne geodetske radove, zatim katastarski i komasacioni premer zemljišta, osniva i održava katastar nepokretnosti jedne od najvažnijih oblasti koja je potrebna ovoj državi i uopšte jednom pravno uređenom društvu. Već sam rekao: premer vodova, osniva i održava taj isti katastar vodova, vrši stručni nadzor nad izvedenim geodetskim radovima koje geodetske kuće rade.
Jedna od oblasti rada i delovanja Zavoda je izdavanje licenci za rad geodetskim organizacijama, ali istovremeno i utvrđivanje uslova i okolnosti u kojima se te licence mogu i opozvati, odnosno oduzeti, izdaje i oduzima ovlašćenje za snimanje iz vazdušnog prostora, dakle, aerofotogrametrijsko snimanje teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera, vodi adresni registar, održava registar prostornih jedinica, vrši premer državne granice i vodi registar državne granice, vrši katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta, utvrđivanje kvaliteta i njihovo evidentiranje, vrši obračun katastarskih prihoda, vrši procenu i vodi vrednost nekih nepokretnosti, vrši topografski premer, kartografsku delatnost obavlja takođe, vodi evidenciju o geografskim imenima, osniva, održava i raspolaže geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, što je jedna od najvažnijih oblasti uopšte za razvoj, pravilno planiranje i razvoj jedne države i jednog društva.
Republički geodetski zavod uzima učešće u osnivanju i održavanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, vrši inspekcijski nadzor nad radom geodetskih organizacija, vrši overu geodetskih podloga za potrebe inženjersko-tehničkih oblasti prilikom izrade projekata, pruža i druge usluge iz delokruga Zavoda koje se tiču međunarodne saradnje naše države, a koje se oslanjaju na jednu od ovih oblasti i resora koje pokriva Republički geodetski zavod.
Pre izvesnog vremena, najnovijim propisima, Republičkom geodetskom zavodu pridodate su i nove nadležnosti i novi poslovi koje bi on trebalo i mora ispuniti, po zakonima koji su usvojeni u ovom parlamentu. Od skora, Republički geodetski zavod se bavi pitanjima restitucije, jednom veoma širokom i osetljivom oblašću koja je jako bitna i značajna za funkcionisanje ove države i za demokratizaciju našeg društva i jedan od takođe ključnih parametara u postupku i procesu pristupanja države Srbije EU, jer bez rešenih pitanja zaostalih restitucije, nama nema napretka.
Zatim, ovo što smo pre nekoliko meseci usvojili, Zakon o upisu prava nad objektima izgrađenim bez izdate građevinske dozvole, samo da podsetim da je u Srbiji, iz ovih ili onih razloga, bez građevinske dozvole izdato oko 1.300.000 takvih objekata. To je jedan ogroman posao koji je, sa postojećim kapacitetima i postojećim brojem uposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, vrlo teško ostvariti bez onoga što sledi, a što je zapravo bilo pitanje ovih prethodnih diskusija - zašto se povećava, odnosno ne bi se moglo reći čak ni povećava, novčana masa za isplatu zarada zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, već se povećava psihološka jedna stimulacija koja se javlja u redovima zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, dakle, geodeta i geometara, kako bi se činjenična situacija da se od 2009. godine na ovamo ti ljudi bukvalno snalaze kako da održe nivo isplaćenih izdataka i finansijskih prinadležnosti svojim zaposlenima kroz forme, kako smo malopre čuli, pisanja i obračuna prekovremenog rada, stimulisanja na osnovu nekakvih ostvarenih ušteda itd, a sve to zapravo u cilju dostizanja nekog već ostvarenog i postignutog nivoa njihovih zarada koje se ovog trenutka, kao i tada iz 2009. godine, nalaze na redu veličine od tridesetak i par hiljada dinara, ne više.
Zašto se sada ovo radi? To faktično stanje koje od 2009. godine postoji, u smislu ostvarivanja zarada ljudi geodetske struke zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, je definisano Zakonom o državnim službenicima i činovnicima koji, kao što smo imali prilike da čujemo, a ja to dobro znam, kao čovek koji je i prethodnih godina u okviru svog posla bio često uslovljen da kontaktira i radi sa radnicima katastara širom Srbije, oni su imali osnovni nivo zarade 23.000-24.000 dinara.
Upravo kroz ovaj iskazani procenat uvećanja njihovih zarada do 50%, kako je rečeno od 3% do 50%, mi fakat ništa ne uvećavam, nadalje, u budućnosti, njihov nivo zarada i dalje će biti na istom nivou kao i do sada 34.000, 35.000 ili 36.000. Samo pokušavamo da kroz jedan sistemski i zakonit okvir izbegnemo onu prethodnu gimnastiku, da je tako nazovem, koja se javljala u prethodnom periodu od 2009. godine do danas, a koja, naravno, nije primerena ni jednom zaposlenom čoveku, čoveku koji pruža svoj rad u bilo kojoj firmi, pa i u Republičkom geodetskom zavodu i koji zato očekuje da ima odgovarajuću finansijsku naknadu, koja se zove njegova zarada.
Zašto bismo se više kroz razno razne gimnastičke instrumente služili metodama uvećavanja, odnosno omogućavanja načina da se kroz pisanje fiktivnih prekovremenih radnih sati, kroz pisanje fiktivnih i nepostojećih stimulacija ostvarenih na osnovu kojekakvih ušteda u svom radu, ne, zato mislim da je mnogo poštenije da ti ljudi znaju tačno šta im je startna zarada, kolika im je mesečna zarada, ostvarena u okviru njihove školske spreme i poslova i zadataka koje obavljaju angažujući se na svom radnom mestu i zadatku u katastrima širom Srbije. Da se od danas ti ljudi svakog narednog jutra bude, ne pitajući se da li će se možda idućeg meseca desiti nešto, pa neće iz kojekakvog razloga imati te prekovremene radne sate, ili ostvariti kojekakvu fiktivnu uštedu i na taj način izgubiti stimulaciju, na osnovu koje su do sada, eto da kažem, krpili tih 35.000, 36.000 hiljada ukupne zarade, odnosno tih 12-ak, 13 hiljada, koje su ostvarivali na taj način dobijajući kroz stimulaciju, ili prekovremene radne sate.
Republički geodetski zavod ima veoma veliko angažovanje na važnim državnim projektima u ovom trenutku, koji se realizuju u Republici Srbiji. Oni imaju vrlo aktivno učešće u realizaciji projekta izgradnje jedne od najvećih kapitalnih investicija koja je već kroz njihovu delatnost i krenula, a to je izgradnja Južnog toka, koja fizički, kako smo čuli počeće negde s kraja ove godine. Ali, ne zaboravite da svako izvođenje građevinaca na teren podrazumeva najpre pravno-imovinsku pripremu i rešavanje pitanja nad zemljištem na kome se objekat gradi, tako da su tu već poslovi, možemo slobodno reći, u pogledu realizacije projekta Južni tok krenuli na taj način što su radnici, ili ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda već uzeli taj projekat u svoj rad i već je određivanjem trase, široke trase i uže trase koridora tog toga, on već u vazi rada.
Zatim, geometri su vrlo angažovani na izgradnji autoputeva, odnosno koridora 10 i 11, koji se rade u Republici Srbiji. Na kraju krajeva, ne bi bilo moguća ni realizacija, koja je još uvek u toku, izgradnje velikog broja stanova na području Kasarne "Stepa Stepanović" na Voždovcu, bez jednog aktivnijeg pristupa koji su ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda i Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije ostvarili na taj način što su, koristeći savremene softverske programe, uspeli da ubrzaju kroz informacioni sistem upis svih stanova, stambenih jedinica, kojih ima oko 5.000 u objektima izgrađenim na prostoru Kasarne. Na taj način izvrše upis svih 5.000 stambenih jedinica kroz etažnu deobu i etažno izdvajanje, kroz jedan softver koji su napravili, tako da su na taj način u toku samo jednog dana bili u stanju da donesu i do nekoliko stotina rešenja o izdvajanju i upisu stanova u evidenciju katastra nepokretnosti.
Katastar nepokretnosti, koji je jedna od najznačajnijih stvari kojima se uopšte Republički geodetski zavod bavi, znači, formirana baza nepokretnosti kojom RGZ operiše i koju vodi, održava i nadograđuje, vezana je za pitanje zaštite imovine koja je jedno od osnovnih ljudskih prava. Pitanje imovine, vlasništva je pitanje još od rimskog perioda pa naovamo, koje je prisutno kao jedno od najznačajnijih pitanja i njegova zaštita, svakako, je jedna od najznačajnijih stvari kojima se katastar nepokretnosti bavi.
Za razliku od nekih vremena posle Drugog svetskog rata, kada je pitanje imovine tretirano na jedan drugačiji način u okviru tadašnjeg društveno-političkog sistema, pitanje imovine danas, od vremena uvođenja višeparlamentarizma i početka demokratskih tranzicija u ovom društvu dobija svoj puni značaj i puni kapacitet i pitanje imovine kroz rad ljudi u RGZ ovog trenutka dobija svoju pravu formu koja je kompatibilna sa rešenjima i formom koja postoji u razvijenim demokratskim društvima na zapadu.
Šta je još bitno reći vezano za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o premeru i katastru? Kroz ovaj zakon, moraću da požurim još dva tri minuta imamo, kroz ovaj zakon je omogućen aktivniji pristup jednom širem broju geodetskih inženjera koji su sada u okviru reforme sistema visokoškolstva stekli svoja znanja i diplome, ne samo na osnovnim, odnosno master akademskim studijama, već i kroz školovanje, odnosno studije na specijalističkim strukovnim studijama.
Dakle, oni imaju isti rang stepena obrazovanja i dosadašnja rešenje koje je tretiralo pitanje rada i uloge tih inženjera, odnosno tada svršenih studenata iz 2009. godine koje je stupilo na snagu čini mi se u jesen 2010. godine je diskriminisalo ogroman broj geodetskih inženjera koji su bili na studijama, na specijalističkim studijama i stekli znanje geodetskih inženjera specijalista strukovnih studija.
Na ovaj način sada i oni, dakle, inženjeri specijalisti strukovnih studija, mogu potpuno ravnopravno sa svojim kolegama master akademskih studija da steknu licencu prvog reda koja je potrebna za pružanje usluga u izradi projektno tehničkih dokumenata, odnosno dokumentacije za koje je predviđeno posedovanje licence prvog reda.
Na taj način je ispravljena jedna nepravda sigurno prema velikom broju geodeta i geodetskih inženjera i geometara uopšte, koji su prethodnih tri godine bili u jednom vrlo diskriminisanom i inferiornom položaju, a što se naročito ogledalo u manjim sredinama. Za razliku, možda od Beograda, čiju situaciju ne poznajem dovoljno, u manjim gradovima, a ti manji gradovi mogu biti gradovi reda i veličine i do par desetina hiljada stanovnika, vrlo teško je bilo pronaći geodetskog inženjera, a kamoli još možda i dva koji rade u istoj firmi i koji su mogli da rade geodetsku projektno tehničku dokumentaciju i isto overavaju ako je bila sastavni deo nekih elaborata za oblasti urbanizma ili neke druge projektno tehničke dokumentacije.
Na ovaj način je ispravljena velika nepravda i stekla se mogućnost da se kroz pojačani nivo konkurencije i konkurentnosti tih geodetskih organizacija dođe do, sa jedne strane, povećanja kvaliteta pružanih usluga, a sa druge strane, do snižavanja cena pruženih usluga, što će opet generalno uticati na razvoj privredno ekonomskih odnosa i relacija u ekonomiji naše države.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik doktor Vladimir Marinković.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, analizirajući ovo zakonsko rešenje, kao predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije, moram da obratim posebnu pažnju na nešto što u zakonu definiše i bavi se pravima zaposlenih i sve ono što će podstaći i poboljšati bolju motivaciju i efikasnost i efektivnost njihovog rada.
U jednoj ovako važnoj instituciji koju predstavlja Geodetski zavod, upravo ću komentarisati onaj deo koji se tiče usaglašavanja sa Zakonom o državnim službenicima i delom koji se tiče aktivnosti samog menadžmenta Geodetskog zavoda u tom procesu motivisanja kroz proces nagrađivanja.
Koliko je institucija Geodetskog zavoda važna neću puno da govorim, govorile su to kolege koje su jako stručne pre mene, govori jedna informacija da recimo Geodetski zavod Republike Srpske je institucija koju je tadašnji premijer, praktično preselio u zgradu Vlade Republike Srpske i koja recimo, predstavlja jednu od najvažnijih institucija od nacionalnog interesa u toj zemlji, a tako je i u razvijenim zemljama u Evropi i regionu.
Ono što može da predstavlja moj kritički osvrt kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje može da predstavlja taj deo same organizacionog aspekta Geodetskog zavoda, jer ako govorimo o potrebi da se radnici, da se zaposleni koji su geodetske struke motivišu, nagrađuju i da bolje i kvalitetnije rade, pošto rade posao od nacionalnog interesa, a sve je nacionalni interes što će pomoći našoj zemlji da privuče što više stranih direktnih investicija i da realizuje što brže i što kvalitetnije kapitalne projekte, kao što je Koridor 10, kao što je Koridor 11, u kojima Geodetski zavod aktivno učestvuje, kao što je obilaznica Ostružnički most, onda pomoćne saobraćajnice oko mosta na Adi i drugi kapitalni projekti.
Ono što bi bio moj predlog samom Ministarstvu i odnosi se na zakonsko rešenje, to je da mi nismo primetili da u samoj organizacionoj šemi Geodetskog zavoda, postoji nešto što predstavlja sine kva kon, upravljačkog procesa u javnom i privatnom sektoru, a to je sektor za upravljanje i razvoj ljudskim resursima. Postoji više sektora, između ostalog pravni sektor, sektor za informacioni sistem, međutim ne znam kako će se to odraziti i kakvi će rezultati biti kada je u pitanju razvoj ljudskih resursa i njihova motivacija u instituciji koja nema sektor, direkciju ili službu koja se isključivo bavi onim aktivnostima koje definišu razvoj i motivaciju ljudskih resursa.
Ne zaboravite da u ceo taj korpus koji predstavlja i aspekt motivisanja zaposlenih da bolje i efikasnije rade, podrazumeva planiranje ljudskih resursa, analizu radnih mesta, dizajniranje poslova u instituciji, kvalitetno regrutovanje i selekciju onoga što ovaj zakon najviše tretira u ovom članu 10b u stavu 2. a to je ocena uspešnosti, odnosno ocena performansi zaposlenih i kriterijumi za njihovo nagrađivanje.
Nisam siguran da bez jednog kvalitetnog sektora koji se bavi upravo procesima i aktivnostima savremenog upravljačkog procesa ljudskim resursima i organizaciji, jedan čovek, pa makar to bio i direktor institucije, može da na kvalitetan način odredi kako će zaposleni u toj instituciji biti nagrađeni.
Zato apelujem da se na osnovu toga uradi još nešto što je moguće više, da se definišu jasni standardi za motivisanje zaposlenih u toj organizaciji.
U ime poslaničke grupe SDPS, apelujem da se u Geodetskom zavodu osnuje poseban sektor ili direkcija koja će se isključivo baviti ljudskim resursima i koja će doneti jednu višegodišnju, dugoročnu strategiju razvoja ljudskih resursa u toj instituciji koja je veoma važna, ne samo u tom nekom aspektu građevine, izdavanja katastra, nego je jako važna u procesu ekonomskog razvoja i privlačenju stranih direktnih investicija.
Svi smo svesni toga, ministar je o tome govorio, da je prosto sistem važan, da i Kancelarija za brze odgovore, a nadam se da će početi da radi što pre, ne može da radi u punom kapacitetu i da da kvalitetne rezultate, ako nemamo efikasan Geodetski zavod i motivisanje ljudi koji će u skladu sa njihovim znanjem i sposobnostima najbolje moguće raditi svoj posao.
Ono što ipak predstavlja vrednost ovog zakona, to je konačno usklađivanje i bavljenje jednog ministarstva, sa Zakonom o visokom obrazovanju, usklađivanjem sa Zakonom o državnim službenicima, jer svi smo mi svesni da većina državnih institucija i javnih preduzeća nisu uskladili sistematizaciju svojih radnih mesta i svoje organizacione šeme sa ta dva zakona.
Ovo predstavlja jedan korak napred i jednu modernizaciju i Geodetskog zavoda, ali i jedan impuls dodatnim drugim institucijama u javnom sektoru da se posle osam godina konačno usklade sa onim što smo kao država prihvatili, a to je Bolonjska deklaracija i to je slobodan akademski prostor koji podrazumeva sve zemlje Evrope koje smo mi prihvatili i koje treba da poštujemo.
U mnogim državnim institucijama, u javnom sektoru, još uvek u sistematizacijama radnih mesta, imate ono što se zove šesti stepen, sedmi jedan, sedmi dva, osmi stepen. To ne postoji, 2005. godine kada smo doneli Zakon o visokom obrazovanju, a 2010. godine su rađene izmene i dopune tog zakona, ti stepeni ne postoje.
Postoje tri stepena kad je u pitanju visoko obrazovanje. Dakle, prvi stepen, drugi stepen i treći stepen. Postoji strukovno visoko obrazovanje, postoji akademsko visoko obrazovanje i ne možemo usaglašavati i ne možemo ljude koji su završili specijalističke strukovne studije, ili su završili osnovne strukovne studije i imaju 180 bodova ili kredita, kako hoćete, da ih raspoređujemo u okviru starih sistematizacija radnih mesta na pozicije koje zahtevaju srednje škole ili na pozicije gde primaju platu kao da imaju neku višu školu koja od 2005. godine, kao pojam, kao termin, ne postoji.
Stav je SDPS da je ovo upravo vrednost ovog zakona, koja će pomoći u definisanju jasnih standarda, napredovanja procene jasne obrazovanja i njegovog kvaliteta, ljudi koji su zaposleni u državnim institucijama, pomoći će i u onome što se zove horizontalna i vertikalna prohodnost u samom obrazovanju, ali u firmama i institucijama i organizacijama u kojima ljudi rade.
Isto tako, veoma je važno povezati ovaj zakon sa poštovanjem Zakona o visokom obrazovanju, zato što će konačno ljudi koji se bave razvojem ljudskih resursa u institucijama moći da cene u skladu sa standardima i zakonom nivo njihovog obrazovanja.
Ono što nam je Bolonja donela, to je ne samo diploma, nego i dodatak diplomi koji svaki zaposleni mora da priloži Sektoru za ljudske resurse, gde se jasno vidi koje su to kompetentnosti, onaj koji treba da napreduje ili koji treba da se zaposli kao pripravnik ima i u skladu sa tim, ljudi koji se bave upravljanjem ljudskim resursima, mogu da donose odluke kako bi najbolje ljude mogli da postavljaju na najodgovornija mesta.
Dakle, Geodetski zavod, usklađivajući se sa Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o državnim službenicima, ide ka tome da postane jedna stvarno moderna institucija, koja može da radi i da ima rezultate, u svakom slučaju koji su primereni jednoj takvoj instituciji, uz jednu opasku da mora da poradi na tome da se sam proces upravljanja kadrovima i proces obrazovanja kadrovske ekipiranosti, u toj instituciji mora bolje osmišljavati, definisati jednu direkciju ili sektor koji će se isključivo time baviti.
Podsetiću vas da je i teorija i praksa pokazala da jedan, do dva, dva i po posto zaposlenih u bilo kojoj organizaciji, da li je javni ili privatni sektor, mora da se bavi isključivo razvojem ljudskih resursa u toj organizaciji. Mislim da procenu rada zaposlenih, procenu njihovih rezultata, modele i standarde prema kojima ćete nagrađivati zaposlene u jednoj organizaciji ne može da se prepusti jednom čoveku, već to treba da se radi kao što se radi u savremenim kompanijama, koje rade na tržišnom principu.
Znači, imate bazu podataka, imate informacioni sistem, nadležna služba to prati na njen predlog, glavni menadžer, u ovom slučaju direktor Geodetskog zavoda, može da donosi odluke koje će naravno ići u prilog tome da zaposleni budu motivisani. Ovde dolazimo u jednu veliku opasnost, dame i gospodo, a to je da prosto, kada jedan čovek odlučuje može tu doći do određenih subjektivnih mera, do subjektivnih modela, kada je u pitanju motivisanost koji se ne oslanjaju na ono što se zove rezultat i efikasnost u tom preduzeću.
Ne zaboravite samo ako imate standarde koji se poštuju, u svakom segmentu poslovanja, da li je to industrija, da li su to usluge, da li je to javni sektor, samo tada ako poštujete te standarde onda možete i da imate ono što se zove ravnopravna utakmica ljudskih znanja i sposobnosti. Samo tada ćete imati kvalitet, onaj najbolji, izvorni, gde će se ljudi utrkivati ko će bolje, više da radi, da znaju da će biti motivisani na svaki način, ako su bolji, ako ostvaruju bolje rezultate. Samo na taj način ni nikako drugačije.
Tako da to je jedan predlog i na kraju krajeva govorili smo o tome u usklađivanju ovoga zakona sa Zakonom o visokom obrazovanju. Pa, zar to što smo prihvatili Bolonju nije ustvari uvođenje standarda u naše visoko obrazovanje? Upravo je to bio cilj prihvatanja Bolonje od strane našeg obrazovnog sistema i od naše države. Da nema diskrecionog prava profesora, nastavnika da ocenjuje studenta onako kako on želi, nego prosto imate ono što se zove predispitne obaveze, imate usmeni ispit. To su standardi, ako ih neko ispuni – ispuni, i prosto imate najkvalitetniji mogući način ocenjivanja i rezultata onih koji se bore za određenu ocenu i za određeni uspeh.
To su primedbe i jedan, slobodno mogu da kažem kritički osvrt SDP na ovaj zakon. Mi ćemo podneti i jedan amandman na ovaj zakon, o tome ćemo naravno diskutovati i na samom Odboru za infrastrukturu, prostorno planiranje, telekomunikacije i saobraćaj. Mogu da naglasim da će poslanička glupa SDP u Danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i ministar Ilić je u uvodnom izlaganju govorio o tome šta su razlozi za donošenje ovih izmena zakona, kratko ću ih pobrojati.
Jedan od razloga je adekvatno regulisanje statusa zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, koji su geodetske struke, a drugi razlog je motivacija tih zaposlenih, obzirom da se radi o ljudima, kako reče ministar, sa nižim platama, kako bi se prevazišli problemi velikog zagušenja u samom Republičkom geodetskom zavodu, sporo rešavanje problema, dugih procedura, itd.
Takođe, jedan od razloga je bio i usklađivanje sa evropskim zakonima i sa evropskim standardima. To je dakle ministar Ilić naveo kao razlog zbog čega se vrše ove izmene i dopune zakona. Hajde da krenemo od početka, od tih razloga zbog čega menjamo zakon, da i prokomentarišemo.
Kao jedan od razloga je bilo motivisanje radnika geodetske struke, jer ljudi primaju niske plate, a rade odgovorne poslove i imamo česte štrajkove tih zaposlenih u Geodetskom zavodu. Ni jedan od ministara u prethodnom sazivu to nije mogao da reši, pa se nameće kao obaveza, obzirom da su svi prihodi koji su do sada bili delimično i sopstveni u Republičkom geodetskom zavodu, a čini mi se da toga nije bilo, sada prešli i na budžet, da se na neki način nađe zakonsko rešenje kako bi ti ljudi bili nagrađeni i predloženo je da se državnim službenicima geodetske struke u Zavodu osnovna plata množi sa koeficijentom koji se kreće u rasponu od tri do 50% od koeficijenta utvrđenog zakonom.
Postavlja se jedno logično pitanje, obzirom da smo čuli od kolege Đurića da te plate nisu baš toliko niske koliko se predstavljaju, da jeste osnovna plata 23-24.000, ali da one sa raznim nekim drugim uvećanjima dolaze i do cifre od 40-45.000 dinara za srednju školu. Da li su te plate toliko niske i da li je to jedini ili osnovni razlog zbog čega je veliko zagušenje u katastru i zbog čega se toliko čeka na rešavanje određenih problema u katastru, ne možete da dobijete upis ili bilo koji drugi posao da hoćete da završite, to traje mesecima?
Ako to jeste motiv, onda se postavlja logično pitanje, zašta su samo radnici geodetske struke izdvojeni iz svih drugih? U Republičkom geodetskom zavodu rade i druge struke, rade i pravnici, rade ljudi sa višim i srednjim školama, a Geodetski zavod se bavi upravo pravno-imovinskim odnosima i tu ima puno pravnika. Zašto bi radnici pravne struke ili neke druge, bili manje vredni od radnika geodetske struke i na ovaj način bili izdvojeni i nagrađeni samo radnici geodetske struke? Mislim da to baš i nije u skladu sa onim što je bila osnovna motivacija za izmenu zakona.
S druge strane pak, napominjanje da oni ljudi koji su zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu sa višom ili sa visokom stručnom spremom, koji su na odgovornim mestima, koje takođe kači ovaj zakon, a imaju plate i po 70 i po 100.000 dinara, nismo napravili nijansiranje između onih sa srednjom stručnom spremom kojima treba povećati platu da bi bili ažurniji, zašto nismo napravili onda drugačije raspone za one sa srednjom školom, a drugačije raspone za one koji imaju više i visoke škole.
Dakle, po nama je potrebno nijansirati i preciznije odrediti kome će se koliko povećati plata kroz taj dodatni koeficijent, jer se kaže u članu 10b, zadnji stav, da dodatni koeficijent svakom državnom službeniku utvrđuje rešenjem direktora Zavoda. Bilo je reči da treba da se izbegne politizacija ili nepotizam, na ovaj način smo utvrdili da će to biti u rasponu od tri do 50%, ali opet će jedan čovek, odnosno direktor Zavoda rešenjem utvrđivati koliki će biti taj koeficijent.
Dakle, opet je slobodna volja nekog ko je tamo postavljen, naravno politički. Opet će ceniti ne na osnovu određenih preciznih kriterijuma da li je neko radio ažurno ili nije, da li je na osnovu neke norme postigao dobar rezultat, pa će mu na osnovu toga biti veći koeficijent već verovatno na osnovu subjektivnih kriterijuma će se određivati čija će plata biti povećana i za koliko.
Druga važna izmena u ovom zakonu, odnosno najvažnija izmena u ovom zakonu jeste preciziranje ko može raditi određene geodetske poslove, ko može i na osnovu koje škole da dobije određenu licencu, sa koliko godina staža, itd.
Jedan od razloga koji je pominjan ovde je usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i sa normama koje važe u ovoj oblasti, odnosno usklađivanje za zakonodavstvom ili sa normama koje važe u zemljama u okruženju.
Tu izražavam veliku rezervu, jer sam se malo raspitivao i čitao i ne postoji nijedna zemlja u okruženju, a naročito ne postoji nijedna zemlja u EU u kojoj je moguće da bilo koji inženjer bilo koje struke, pa naravno i geodetske, može da dobije licencu prvog reda, a da prethodno nije završio akademske studije.
Ovde se u vašem predlogu izmena zakona kaže da licencu prvog reda može da dobije i lice koje završilo specijalističke strukovne studije u trajanju najmanje četiri godine.
Specijalističke strukovne studije za one koji se malo manje interesuju za obrazovni sistem su nekadašnje više škole i ne postoji zemlja, barem u ovom delu sveta, gde može da se dobije licenca prvog reda a da niste završili akademske studije, odnosno da ste završili više škole, odnosno u ovom slučaju specijalističke strukovne studije.
Neke kolege pre mene su ovde govorile da se ovom izmenom zakona ispravlja nepravda koja je učinjena prema tim ljudima, pa ako tako pojednostavljujemo stvari, onda ćemo doći do rešenja koje možemo da primenimo i u drugim strukama.
Na primer, neko ko ne može da završi Pravni fakultet nego završi prvi stepen, radi pet godina u nekoj advokatskoj kancelariji, stiče pravo analogijom sa ovim zakonom da polaže pravosudni ispit i da bude advokat. Da li je to moguće? Naravno da nije moguće.
Ne postoji nijedna inženjerska struka gde može lice koje je završilo Višu građevinsku ili Višu mašinsku ili Višu elektrotehničku školu da dobije licencu za projektovanje. To ne postoji. Može da dobije licencu za izvođenje određenih radova, ali ne i da bude odgovorno lice za složenije poslove koji se tiču inženjerstva. Ako hoćemo sve da relativizujemo, onda šaljemo jednu jako ružnu poruku. Svima onima koji studiraju šaljemo poruku – nemate potrebe da gulite klupe pet godina na akademskim studijama, da polažete po 45 ispita, idite, završavajte specijalističke strukovne studije i ista ćete prava imati posle određenog broja godina provedenih u struci u nekoj firmi, dobićete licencu za projekte, da izvodite radove, da osnujete firme, da čak budete i na položaju.
Mislim da ovakva uravnilovka jeste jedna degradacija obrazovanja u geodetskoj struci i mislim da ovo ni u kom slučaju nije u skladu sa evropskim standardima, niti je u skladu sa normama koje važe čak ni u zemljama u okruženju.
Zamislite kada bi medicinske sestre ili više medicinske sestre prepisivale terapiju? Gde bismo onda stigli? Dakle, tačno mora da se zna i zato valjda postoje gradacije u obrazovanju ko šta može da radi. Zato se valjda i ide na akademske studije, da se određena materija savlada prema nastavnom planu i programu onako kako je to predviđeno i standardizovano u svim zemljama u okruženju.
Čak se i u članu 7. kaže da za licencu za izvođenje radova o održavanju katastra nepokretnosti, katastra vodova itd. može da konkuriše geodetska organizacija koja ima dva zaposlena lica geodetske struke sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom. Razumem s jedne strane motiv da postoji ne mali broj malih opština, sredina gde ne možete uvek da nađete dipl. inženjera geodezije ili inženjera geodezije sa višom školom, ali najveći broj geodetskih organizacija je zakonom iz 2009. godine prilagodio svoj rad novijim zakonskim propisima, da ne može svako da radi sve.
Tim zakonom je data mogućnost u nekom prelaznom periodu da čak i neke licencne poslove i složenije poslove geodetske struke rade firme koje imaju zaposlene sa višom školom. Dalja degradacija struke, gde se ovi poslovi poveravaju čak i onim organizacijama koje nemaju zaposlena odgovorna lica, inženjere, već zapošljavaju samo lica sa srednjom geodetskom školom, bi zaista bila nedopustiva i na uštrb onoga što je čak glavni motiv izmena ovog zakona, da se kroz smanjivanje tih kriterijuma dâ mogućnost da veći broj ljudi radi u tim organizacijama i da se obim posla i to čekanje u katastrima smanji. Mi ćemo značajno izgubiti na kvalitetu. Ne može na isti način da složene poslove u oblasti geodetskih premera rade ljudi koji imaju završene srednje škole i oni koji završe fakultete. Opet se na isti način vrši uravnilovka.
Mislim da članovi od 6. do 10. zaista na jedan neprimeren način prave ravnotežu i uravnilovku između različitih nivoa obrazovanja. Da je to tako moguće, verovatno ne bi postojale različite škole, nego bi svi išli u jedne te iste škole i mogli da rade sve poslove. Nećemo ništa dobiti time što ćemo dati mogućnost da ljudima koji nemaju dovoljno škole mogu da rade poslove ili da imaju čak licence za izvođenje i projektovanje geodetskih radova u odnosu na one koji to nemaju.
U članu 8. je predviđeno da se provera kvaliteta određenih poslova vrši nakon inspekcijskog nadzora, a dodato je - i stručnog nadzora. Ne znam da postoji ijedna inženjerska struka gde je inspektor nadležan za tu struku postavljen od strane određenog ministarstva da vrši inspekcijski nadzor a da prethodno nije stručno lice. Dakle, potpuni pleonazam.
Ako je inspektor, onda je već prethodno stručno lice i inspekcijski nadzor apsolutno ne znači da nije i stručan, odnosno mora da bude stručan da bi bio inspekcijski. Potpuno nepotrebno preciziranje da je to sada i inspekcijski i stručni nadzor. Naravno da je stručni nadzor. Ne možete da budete inspektor ako niste stručno lice.
Demokratska stranka Srbije je podnela dvadesetak amandmana koji se tiču ovih primedbi o kojima sam govorio i u pogledu detaljnijeg preciziranja ko može da dobije licence za odgovarajuće geodetske poslove, kako mogu da se firme registruju za geodetske poslove, sa koliko zaposlenih odgovarajuće struke, sa kojim vrstama licence, za koje vrste poslova. Verujem da ćemo u jednoj argumentovanoj stručnoj raspravi na Odboru doći do kvalitetnog rešenja koje će se razlikovati od ovog koje je predloženo u zakonu.
Mislim da je zaista nedopustiva dalja degradacija i pravljenje jedne uravnilovke između različitih nivoa obrazovanja. Ne znam čime je to motivisano, ali prosto je nedopustivo da šaljemo takvu poruku da ljudi koji su završili visoke škole, koji imaju odgovarajuće obrazovanje, koji su mnogo više uložili u svoj napredak i svoje obrazovanje da dođu u istu ravan sa onima koji su išli linijom manjeg otpora i sa raznim vezama i vezicama se zaposlili u odgovarajuće republičke institucije, stiču ista prava i ista zvanja kao što su oni koji su morali da idu na akademske studije i da redovnim putem dolaze do svog obrazovanja i usavršavanja.
Što se DSS tiče, naše izjašnjavanje po ovom zakonu će zavisiti od toga kako ćete se odrediti prema našim amandmanima. Dve glavne zamerke se odnose upravo na to, da ne možemo da prihvatimo da se za poslove projektovanja licence izdaju onima koji su završili specijalističke i strukovne studije, jer takve stvari ne postoje i takva rešenja ne postoje nigde u svetu, niti u jednoj struci. Zato postoje inženjerske komore. Inženjerske komore daju određene licence po tačno određenoj proceduri. Ne vidim zašto bi za geodetsku trebalo da važe drugačija pravila od pravila u oblasti građevine, u oblasti mašinstva, elektro struke itd. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić.

Čuli smo mnogo primedbi, opravdanih i neopravdanih, ali bih hteo nešto da kažem radi javnosti. Mi kao da živimo u nekoj zemlji i ne poznajemo svoju sopstvenu zemlju, kao da nikada nismo bili na nekim funkcijama i da ne poznajemo Srbiju. Znate li vi da u državnoj administraciji, a i u geodetskoj struci, ne možemo da zadržimo kadrove sa primanjima od 40, 50 hiljada dinara, a sa startnim platama od 30 – ni slučajno.
Da li vi verujete da ljudi koji pišu ove zakone o kojima mi pričamo imaju platu između 28 i 50 hiljada dinara? Mi smo rasadnik kadrova. Mi ih fabrikujemo, spremamo, onda dođe neki privatnik ili stranac pa kad ih mi osposobimo, on ih pokupi. Mi primimo nove, naučimo ih, obučimo, sve uradimo i oni odu. Da li vi verujete da mi za republičkog inspektora u jednom velikom gradu kao što je Kraljevo godinama imamo penzionera, jer neće nijedan diplomirani inženjer sa stručnim ispitom da radi za tako male pare. U Topoli nijedan diplomirani pravnik neće da radi u katastru, nego uzimamo iz Kragujevca i dolazi jedan dan sedmično. Tako je u mnogim opštinama.
Mi kažemo – ima predmeta. Dođe čovek na jedan dan, od ujutru i što reši do kraja radnog vremena, rešio je i ode. On reši dva, tri predmeta i ode. Neće ljudi da rade. Nije to samo u ministarstvu koje ja vodim. Tako je u mnogim ministarstvima. Da li vi verujete da jedan grad poput Čačka nema više urologa? Neće niko da dođe. Sedeće ovde, volontiraće u Beogradu, čekaće na Kliničkom centru ali neće da ide u unutrašnjost. Neće. Mala mu plata. To je problem ove države. Ljudi se snalaze na neki način. Naći geometra u unutrašnjosti – to je premija. A naći dva geometra – čudo.
Gospodine poslaniče, to su široke teme o kojima ova država treba da razgovara, ne samo Vlada, svi treba da pričamo o tome. Da li vi verujete da trenutno na auto-putu nama treba 70 nadzornih organa, diplomiranih inženjera građevinske struke. Šta mislite, koliko se javilo? Javio se jedan. Gde su kadrovi? Ja ne znam, ja ne školujem ljude. Svi su neki menadžeri. Koga kod sretnete i pitate šta je završio – menadžment, saradnju sa medijima, PR, itd. Niko neće da kaže da je geometar i da hoće da se zaposli. Sada smo primili 20 pravnika u Ministarstvu, zato što ih je 20 otišlo. I čim ovih 20 osposobimo, samo čujemo da su pojedine domaće i strane firme njih prisvojili. Jer, oni kažu – privatnici daju tri puta veću platu, žao mi je, mala su deca, imamo zahteve i prohteve i odu. Mi opet primimo novog, osposobimo, naučimo, edukujemo, vodimo, pokazujemo, govorimo i čim ga naučimo – on ode.
Ja sam vam nabrojao da 20 opština u Srbiji nema geometra. Neće niko da dođe. Nema diplomiranih geometara, nema pravnika. Topola je nadomak Beograda, zašto neće niko? Zato pričamo o tome.
Svi kažete – hoćemo brze dozvole, brzu papirologiju, itd. Vi ne možete da date pripravniku da vam radi na projektu od 300 miliona evra. Konkretno, radi se Koridoru 1, gde je investicija milijardu i 200, 300 miliona, za sada, i kome to da date? Ko će da reši imovinsko-pravne odnose? Pripravnik? Onda mi kažete – imamo problem sa ovim drvetom, sa onim, sa ovom ustanovom, sa onom, itd. Naravno, to treba da urade ljudi, a njih nema. To je problem.
Sada počinje veliki projekt – Južni tok. Gde je struka? Znate li koliko treba inženjera, pravnika, nadzornih organa? Mi ih nemamo. Na primer, Kraljevo. Ja tu držim godinama čoveka u penziji da bude republički inspektor. Nijedan se nije javio poslednjih pet godina. Da ne pričam o Kragujevcu i drugim gradovima. Svi kažu da im je mala plata i da ne mogu da rade za tako male pare.
Odoše nam svi. A vi ćete da kažete – imate 200 hiljada predmeta. Mi kažemo da imamo, ali imamo samo troje ljudi koji mogu da rade na tim predmetima. Zamislite sada tri diplomirana pravnika i da im date 200 hiljada predmeta. Ili, evo, 720 hiljada predmeta je došlo za upis u katastar nepokretnosti. A znate koliko imamo diplomiranih pravnika koji mogu samostalno da rade na tim projektima? Imamo četiri-pet. Za koliko godina to može da se završi? Vi sad možete da ih tražite, ali oni neće da dođu. Jer, neko ih tamo primi, da im dobru platu i oni odu. I odmah nam vrbuju najboljeg pravnika, najboljeg geometra, najboljeg inženjera, najboljeg građevinca. Dođe strana kompanija i pokupi nam sve kadrove. Odjednom odu 20 ljudi. Ostaju samo ministar, državni sekretari i pomoćnici. I oni, ako nađu nešto bolje, polako odlaze. Jer, i ministarska plata je 103 hiljada dinara. Vi sad zadržite državnog sekretara, ekstra-stručnog. Mi ne možemo da nađemo sekretara ministarstva, treba osam godina radnog staža, pravni fakultet, stručni ispit. On bude jedno vreme i ode.
Prema tome, ja vas molim da shvatite jednu tešku situaciju u državi. Znači, mi ne uvećavamo masu para. Mi hoćemo da legalizujemo platu kroz zakon. Da nemamo situaciju da neko nekome ko mu je po volji upiše prekovremene sate i da mu, a neko ko mu se nije nasmešio, nije mu simpatičan, neće da mu upiše i on radi za 23 hiljade. Taj samo čeka priliku da negde ode. To je veliki problem.
Znači, nećemo svakog prvog da idemo u Ministarstvo finansija i da molimo, a sindikati uoči svake plate dođu i najave štrajk. Onda svi sednemo i kažemo – kako da ih pokrijemo, stvarno su male, hajde da im nekako to damo. Sada nećemo da im damo, nego da uđu u budžet, da znamo da je masa plata tolika i tolika, a ne da imamo neku cifru. Mi hoćemo da legalizujemo ovih 40 hiljada o čemu smo govorili, da piše u zakonu da on ima platu 40 hiljada. Šta ćemo, ne možemo više? Ali, ne smemo da dozvolimo da mu piše 23, jer on neće nikada da donese koja su primanja kad dođe kod mene, nego mi donese rešenje sa startnom platom. Čim mu vi kažete da ništa ne radi, da mora da ubrza, on kaže – ministre, ja imam 23 hiljade, izvolite, ja ne mogu da preživim, pao sam u depresiju, ne mogu da radim. Šta ja da mu kažem na to? Ja sad moram da zovem njegove šefove i da kažem zašto je to tako, kako je to tako, a oni mi kažu da su mu malo dali ovde, malo onde, nešto su krpili, itd.
U masi ostaje isto u dinar. Ministarstvo finansija nije htelo da da saglasnost na jedan dinar povećanja plata ukupne mase, samo da ih preraspodelimo regularno. Tako je prethodna Vlada davala, ali davala ispod žita. To su svi radili i to se radilo godinama. Mi sada kažemo – što se mi stidimo da kažemo, ako im dajemo toliko, nek stoji zakon i svima dajemo toliko. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.