Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 14. predviđeno je da, na zahtev zavoda, organ nadležan za overu ugovora dostavlja zavodu kopije overenih kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu, a sve za potrebe procene vrednosti nepokretnosti. Naravno da se ovde odnosi samo na onu imovinu koja je upisana u katastar nepokretnosti.
No, zaista i kada je zakon prvi put donet, ovaj zakon čije izmene i dopune sada donosimo, i tada je ovo tumačenje bilo prilično problematično i jako mnogo komentara je tada bilo. Mislim da ovaj član koji je ostao ničim ne doprinosi kvalitetu ovog zakona. Postoje drugi organi koji se bave procenom vrednosti imovine, to ne treba da radi zavod i zbog toga smatramo da je jednostavno ovaj član najbolje i najpametnije izbrisati. Hvala.

Gospođo Batić, hteli ste reč povodom ovog amandmana? Izvolite.

Naravno, složiću se i u danu za glasanje ću podržati amandman koji su zajedno podneli poslanici: Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković. Pošto je gospođa Vojić Marković već obrazlagala ovaj amandman, pa smo onda mogli da vidimo da se amandman ne prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod brojem 33, taj amandman pod brojem 33 jeste moj amandman, koji nije prihvaćen. Za gospođu Vojić Marković, pročitaću – ne prihvata se iz razloga zato što, shodno članu 149. Zakona o državnom premeru i katastru, Republički geodetski zavod vrši procenu vrednosti samo onih nepokretnosti koje su upisane u katastar, a za one nepokretnosti, pazite, koje nisu upisane u katastar, a za koje eventualno u arhivi zavoda nedostaje ugovor o kupoprodaji ili zakupu, zavod će od organa nadležnog za overu ugovora zatražiti da dostavi jedan primerak overene kopije ugovora. Ne znam kako će zatražiti, to mi baš nije jasno i ne znam kako će ako su se kopije ugovora izgubile ili ukoliko je arhiva uništena, ali na to pitanje može samo predlagač da nam da odgovor. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Nadovezala bih se na ovu prethodnu priču mojih koleginica. Dakle, zaista smatram da nije svrsishodno da menjamo ovaj član 152. postojećeg zakona, gde se kaže da organ nadležan za overu ugovora svakako treba po službenoj dužnosti da šalje ove kupoprodajne ugovore, upravo iz razloga koje je navela koleginica Batić, ali svakako ne razume zašto bi sada zavod zahtevao u pojedinim slučajevima, a u pojedinim ne. I pored malog broja službenika po lokalnim službama za katastar nepokretnosti, o čemu smo već govorili, sada ti službenici treba još da razmatraju da li bi negde trebalo da traže ugovor, a da li negde ne bi trebalo da traže i po kom principu će gledati i ko će tražiti da li oni taj ugovor imaju ili nemaju.
Tako da, mislim da iz više razloga, sa različitih strana gledajući, treba svakako da prihvatite ovaj naš amandman. Smatramo zaista da je svrsishodniji na osnovu svih ovih parametara. Prosto, treba da znate, kao što su kolege rekle, da mi narodni poslanici, isto tako kao i pretpostavljam Ministarstvo i ministar i direktor Republičkog geodetskog zavoda, želimo da poboljšamo postojeća zakonska rešenja i da unapredimo čitavu ovu oblast, tako da smo mi ovde na istom zadatku, u istom pravcu i tako treba i da se posmatramo. Svakako bi trebali da razmotrite da neki od naših amandmana koji idu u dobrom pravcu treba da budu prihvaćeni.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Amandman na član 15. sam podnela i predložila da se njime menja član 158, odnosno da se tačka 6) ovog člana briše. U obrazloženju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Videli smo kakve su to izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, a ako će one i dalje ići i takvom pravcu i na taj način se menjati, evo, onda imam odmah jedan predlog, budući da sve vreme govorimo o rekonstrukciji Vlade, a to je da kolega gospodina Ilića, Mlađan Dinkić, pod hitno podnese ostavku. Onda možemo govoriti o usvajanju nekih amandmana, s napomenom da se, kao što je gospodin Ilić u raspravi rekao, amandmanima unazađuju zakoni i da se kritikama unakarađuju zakoni. Mislim da ni jedno ni drugo ne stoji i ne priliči tako nešto bilo kom ovlašćenom predlagaču da ovde nama tako nešto, narodnim poslanicima u Skupštini, iznosi. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Član 19. Predloga zakona glasi: "Za usluge koje pruža Zavod plaća se taksa" i u stavu 3. "Visine takse utvrđuje Zavod podzakonskim aktom".
U načelnoj raspravi sam naveo primer kako se prema ovom problemu odnosila prethodna Vlada, koja je donela uredbu na osnovu koje svi oni koji su hteli urgentno da reše svoj problem, da preko reda dobiju uslugu koju treba da pruži Republički geodetski zavod, moraju da plate naknadu 100% veću. Verovatno je ideja bila da se na taj način zakrpi budžetska rupa, a u praksi se pokazalo da su se verovatno napunili džepovi nekih pojedinaca na osnovu te odredbe.
Ponavljam još jednom, Agencija za borbu protiv korupcije je reagovala na to i Ustavni sud, koji inače ne radi ono što bi trebalo da radi i ne rešava suštinska pitanja za teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje, ali se ipak bavio ovom uredbom i proglasio da je ona protivustavna. Sada nailazimo ponovo na slično rešenje, s tim što je ovog puta zavod za to ovlašćen i mi smo predlogom svog amandmana predvideli rok u kome Republički geodetski zavod treba da donese ova podzakonska akta.
Obrazloženje koje smo dobili od Vlade jeste da se amandman ne prihvata jer je rok za podnošenje podzakonskog akta određen izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. U tome i jeste problem, što je Zakon o budžetskom sistemu verovatno zakon koji je najviše puta prekršen od strane i prethodne, a bogami i ove vlade. Mi smo nedavno vršili izmene i dopune ovog zakona i podsećam vas, gospodine ministre, u tom zakonu piše da je visina javnog duga maksimum 45% od bruto društvenog proizvoda. Neka mi neko kaže u ovoj sali ili bilo gde, bez obzira da li se bavi finansijama, privredom ili ekonomijom, kolika je visina javnog duga, da li je manja od 45%, kako stoji u zakonu? Svi smo svesni da je ona prešla procenat od 60%.
Prema tome, ako se već vrše neke, da kažemo, kozmetičke izmene ovog zakona, ako menjamo red reči u rečenici, ako menjamo članove u kojima brišemo da se navodi ime i prezime, nego da će stajati podaci podnosioca, ukoliko izjednačavate visoku stručnu spremu, višu i srednju u pojedinim sektorima, dajte da preciziramo nešto. Dajte neka zakon odredi ono što se očigledno ne poštuje prema drugim zakonima. Najlakše je reći – to je već regulisano propisima, ali to se ne primenjuje i godinama traje takvo stanje.
Zbog toga predlažem da se ovaj amandman prihvati, kako bi se stalo na put takvom ponašanju i kako bismo obavezali RGZ da u određenom roku donese podzakonska akta, a nadam se da neće biti onakvi kako je to rešila i prethodna vlada, pa da se Ustavni sud opet za dve, tri ili četiri godine izjašnjava i o ovom pitanju.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.