Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dolazimo do jednog amandmana za koji mislim da je izuzetno značajan, za koji ne mogu da verujem da ministarstvo i Vlada nisu imali razumevanje, jer ovaj amandman direktno pomaže i radi u korist Vlade. Da ga je prihvatila i u korist Ministarstva pravde i ako bi bio usvojen uštedeo bi ozbiljan novac Ministarstva pravde, a znamo da je teška ekonomska situacija.
Ovo govorim jer želim da pokažem da postoji dobra volja. Mogu da se podnesu konstruktivni amandmani koji su u opštem interesu svih.
O čemu se konkretno radi? radi se o nesrećnim situacijama, o čemu smo dosta pričali, kada je već izrečena kazna, kada građani ne mogu da plate novčanu kaznu i jedna od posledica jeste zamena novčane kazne zatvorom. Ono što je predloženo ovim predlogom zakona to je situacija koja je bila i ranije, jeste da se može izvršiti zamena novčane kazne u određenom iznosu za dan zatvora. Pre sadašnjem predlogu taj iznos je hiljadu dinara. Konkretno da kada bi se to prevelo, da bi bilo i građanima jasno, npr. ako se neko kazni pominjanom kaznom od 100 hiljada dinara i to neko ne može da plati on bi išao stotinu dana u zatvor. To su neka tri meseca.
Nije ni 60 dana malo da se ide u zatvor u zamenu za novčanu kaznu.
Suština amandmana koji smo podneli jeste da se podigne iznos novca koji se menja za dan zatvora tako da umesto hiljadu dinara taj iznos bude 3 hiljade dinara, da skratim vremenske periode za 10 hiljada dinara ne bi išli 10 dana u zatvor nego tri dana. To je izuzetno značajno iz perspektive građana jer znamo da su zatvorske kazne štetne, ne mogu nikako povoljno da utiču na učinioce krivičnog dela. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da kada država propiše kaznu, o čemu smo danas pričali, želi da kazni učinioca. Znači, sa tih hiljadu dinara neko je već kažnjen. Država ih neće naplatiti jer menja za kaznu zatvora.
Šta se dešava dalje? Kada nekoga uputite u zatvor to košta budžet, poreske obveznike, košta državu. U konkretnom slučaju novac koji ide sa razdela Ministarstva pravde Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija koja je sastavni deo Ministarstva pravde. Zato sam i rekao da mislim da je veći interes da se ovaj amandman usvoji ima Ministarstvo pravde. Konkretno, ako dan zatvora košta 2 hiljade dinara. Na hiljadu dinara nenaplaćene kazne ulazite u trošak od 3 hiljade dinara kao država. Zar nije celishodne smanjiti broj zatvorskih dana i samim tim i smanjiti štetu po državu?
U tom smislu mislim da je višestruki interes i građana i ministarstva i Vlade da se ovaj amandman usvoji i zaista mi nije jasno zašto tu nije bilo razumevanja jer ako neki amandman bio dobronameran da pomogne Vladi i ministarstvu to je bio ovaj. Želeo bih da čujem i argumente malo bliže zašto to nije prihvaćeno jer ono što je navedeno u obrazloženju zakona zaista nije adekvatan odgovor. Odgovor Vlade jeste da je tako nešto već usaglašeno sa odgovarajućom odredbom Krivičnog zakonika. Slažem se, ali Krivični zakonik može da se menja. Nije to nešto što je zacementirano. Ako bi ovo izmenili u Zakonu o prekršajima, zašto ne bi ministarstvo uputilo izmene i dopune Krivičnog zakonika pa makar i sa jednim članom.
Mislim da su ogromna sredstva koja bi uštedela država, a opet da bi lako dobili podršku građana, teška ekonomska situacija. Nije ideja da veliki broj građana koji ne može da plati ide u zatvor, jer ako uđemo u takvu situaciju onda, bojim se, nama jednostavno neće biti koristi, niti budućnosti, niti će, ono što je najvažnije, ovaj zakon ostvariti svoju svrhu i suštinu, a to je većinskim delom naplata novčanih kazni.
Prema tome, molim vas još jednom da razmislite o mom amandmanu i da, ako ministar nema razumevanja, u danu za glasanje usvojimo i ovaj amandman. Hvala.