Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, današnji predlog izmene i dopuna Zakona u kome se praktično deo finansija i deo privrede razdvaja u posebna ministarstva treba da naiđe na opštu podršku svih poslanika iz prostog razloga što mi već funkcionišemo u dva skupštinska odbora koja su razdvojena. Jedan je Odbor za budžet i javnu potrošnju, a drugi je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Ono što su svi članovi odbora kojim ja predsedavam, odnosi se na privredu, imali prilike da vide, to su izveštaj Agencije za privatizaciju, to su oblasti kojima praktično ovo ministarstvo se samo bavilo, jer nije imalo vremena da se u jednom razvojnom pravcu bavi i razvojem turizma, rešavanjem pitanja društvenih preduzeća, koja još uvek nisu privatizovana, pitanje privatizacije koje mora da se završi do kraja 2013. godine, kojim smo se obavezali, razvojnim projektima koji će biti finansirani od strane EU, a sada praktično kroz ovu izmenu i dopunu zakona, kroz formiranje Ministarstva za privredu imaćemo prilike da se ozbiljno pozabavimo svim ovim problemima.
Jedan od najvećih problema praktično u društvu su preduzeća u restrukturiranju, kod kojih na neki način suštinski država ima određenu obavezu. Ali, s druge strane mi imamo veliki problem, iz prostog razloga što ta preduzeća tavore, žive na osnovu onoga što im država daje, a ništa nismo učinili da ih osamostalimo u finansijskom smislu, i pustimo na tržište gde bi oni mogli da funkcionišu sami.
To je jedan veliki posao, jer tih 170 preduzeća u restrukturiranju vuku jedan veliki broj zaposlenih ljudi, koji praktično žive na ivici egzistencije, u jednoj neizvesnosti, da li će biti prodati ili će na kraju postati vlasništvo države.
Ono što je važno još reći, da su sednice dva odbora držane zajednički, upravo iz razloga što su postojale različite inicijative i sindikata i Asocijacije malih i srednjih preduzeća, i Unije poslodavaca, da se mnogi gorući problemi u društvu, a to su reforme u samoj privredi, reforme u javnom sektoru, na neki način konstruktivno pokušaju da se reše do kraja ove godine, stavljajući jednu platformu u program koji ćemo moći zajednički kroz jedan politički konsenzus, što je bilo prvi i osnovni uslov da bi do ovoga rešenja došli.
Ono što je na kraju važno reći da se ovde od strane nekih opozicionih stranaka čulo da ovim izmenama i dopunama nije se obraćala pažnja za industrijski razvoj i da nigde nije ni pomenut taj industrijski razvoj, treba samo reći da upravo preduzeća koja su u fazi restrukturiranja i mi smo u Skupštini Srbije imali javno slušanje na temu rešavanje problema u metalskoj industriji, suštinski pokazuju da današnja ekonomija se preko 60% zasniva na sektoru usluga, a da onih ostalih 40% ide sektoru proizvodnje roba.
To je taj problem u kome u jednom diskontinuitetu se Srbija našla po pitanju industrijske proizvodnje u kojem jednostavno u toj privatizaciji, koja na neki način nije odrađena na adekvatan način, u poslednjih 10, 12 godina, i sa svim onim ekonomskim problemima koje je Srbija imala, pokazalo se da je potrebno da Ministarstvo privrede se odvoji suštinski i pozabaviti svim ovim problemima. Treba pozdraviti i taj deo da ministarstvo pravde će uzeti ovaj deo kojima se Ministarstvo finansija i privrede bavilo u smislu imovine koja će se sigurno definisati na kraju ove godine.
Ono što treba istaći, a to je da reforma javnog sektora je jedan od najtežih zadataka koji nas očekuje a da prema statistici Republike Srbije otprilike oko 600 hiljada ljudi radi u javnom sektoru, koji podrazumevaju državnu upravu i javna preduzeća, 300 hiljada ima preduzetnika, 300 hiljada radi kao poljoprivredni proizvođači. Treba reći da 900 hiljada ljudi praktično rade u privredi.
Ono što je interesantno, a to je siva zona. Računa se da oko 500 hiljada ljudi funkcioniše na sivom tržištu, odnosno radi, stiče određena primanja na mesečnom nivou, koja su zaista visokog ranga, i ne plaćaju državi nikakve dažbine i nisu nigde prijavljeni.
To je problem koji nije samo problem Srbije, nego i zemalja u regionu, ali je problem sa kojim Srbija takođe mora da se suoči.
Kada bi hteli da radimo reformu privrede i reformu Penzionog fonda, sve to odjednom, i reformu preduzeća u restrukturiranju, došli bi do toga da bi u nepripremljenom investicionom ambijentu mnogo ljudi ostalo praktično bez i jednog primanja, to jednostavno država ne sme da dozvoli. Zbog toga je, na kraju krajeva i podrška ovoj izmeni i dopuni zakona razdvajanje jednog ministarstva u dva i razdvajanje nadležnosti i to treba pozdraviti, podržati i sve ove ljude mlade koji će doći i praktično voditi ova ministarstva, rasterećeni od onih problema sa kojima mi imamo u smislu partijske podeljenosti u smislu određenih predrasuda, koje na kraju krajeva i kod samog poslovanja imamo.
Ono što bih na kraju htela da vam kao neko svoje viđenje dam, a to je dosta smo slušali o izmenama i dopunama zakona i potrebi da se jedno novo ministarstvo oformi po pitanju ekologije, ja bih ga malo stručnije nazvala, po pitanju zaštite životne sredine, jer je to širi pojam od ekologije, ali ono što nas očekuje, to je otvaranje poglavlja 27. za tek tri godine. U te tri godine mi treba da pripremimo određena zakonska rešenja da bi smo otvorili to poglavlje.
Ovaj parlament će igrati veliku ulogu o tome. Za sada je oko 230 zakonskih predloga prošlo ovaj skupštinski saziv, a da bi smo dostigli otvaranje poglavlja 27, biće potrebe da promenimo oko 30% ukupne zakonske regulative sa još 500 zakonskih i podzakonskih akata da bi smo pričali o poglavlju 27.
Ono što je važno reći, da sada nije trenutak za izdvajanje posebnog ministarstva za te potrebe, iz prostog razloga što mi ne samo što imamo u tri ministarstva, nego u pet, u sedam dotičemo ovo poglavlje po različitim temama. Zbog toga u nekim državama EU ne postoji Ministarstvo zaštite životne sredine, u našem komšiluku je to bilo vezano za zaštitu životne sredine kao jedno siroče, niko ga neće. Zašto? Zato što mnogo košta i to je ono što je jako važno reći, da je to ekonomska kategorija društva, to je pod jedan.
Pod dva, što se tiče zaštite životne sredine, ona sad već prelazi u viši stepen u zemljama razvijenim EU, u tzv. „zelenu ekonomiju“. Prema tome, ako bi zemlje EU otvarale takvo ministarstvo, ono bi se zvalo ministarstvo za zelenu ekonomiju.
Ono što je nama raditi, a to je pripremiti ekspertske timove, ekspertske grupe, zajedno sa svim predstavnicima državnih institucija, ako želite ozbiljno da se bavite bilo kojim segmentom društva, pa i ako je to zaštita životne sredine, onda je to jedini put. Iako sad to još uvek nije trenutak, treba to pripremiti na adekvatan način i onda staviti na jedno mesto sve ono što je potrebno da bi ste jedno poglavlje otvorili.
Na kraju krajeva, moje kolege koje su dale određene predloge za svoja mišljenja, tako i ja sam eto izdvojila svoje mišljenje po pitanju zaštite životne sredine i smatram da u ovom trenutku izmene i dopune Zakona o ministarstvima sasvim prihvatljivo za ovaj trenutak koji politički, u kome mi moramo jako puno toga da uradimo i po pitanju implementacije Briselskog sporazuma, i po pitanju restrukturiranja javnog sektora, znači preduzeća u restrukturiranju i po pitanju određenih reformi, pa čak i penzionog fonda, odnosno stvoriti jedan ambijent u kome će penzioni fondovi moći da funkcionišu kao nekog poluoblika investicionih fondova, kao što je to odlika zemalja EU.
Na kraju, smatram da bi svi poslanici trebali da podrže sve izmene i dopune. Logično je da opozicija nema interesa da podržava poziciju ovakvim zakonskim rešenjima, ali zarad postizanja konsenzusa po određenim pitanjima, ja sam sad samo navela pitanje zaštite životne sredine, ali mislim da i pitanje privrede traži jedan opšti konsenzus za donošenje određenih mera, mi smo to čuli od drugih poslaničkih grupa, smatram da bi bilo jako korisno i jako pametno da podrže ovakve predloge jer je ovo prvi korak ka, praktično, postizanju nekih uspeha u smislu razvoja, odnosno zaustavljanja propadanja srpske privrede, koliko toliko i dovođenje investitora za razvoj, za podizanje ekonomskog razvoja, pa makar sledeće godine. Hvala.