Moram zloupotrebiti vašu pažnju samo par minuta. Dakle, teško je tumačiti umetničko delo, znate. Moj citat je više nego precizan, više nego tačan.
Pozvao sam se na čoveka koji je Jevrejin. U humoresci „Promena posteljine“ se očituje, uvaženi gospodine Šajn, znam da ste Rom i znam da je i vaša populacija, vaš narod, preciznije ću se izraziti, takođe snažno stradala. Dakle, govori se o bespogovornom cinizmu jedne sile koja je u stanju da se sa samrtnicima ruga i igra na tako beskrupulozan način.
Za to ne treba previše inteligencije da se to shvati, znate, a ova moja metafora je iskorišćena u kontekstu nečega što je podrazumevalo uzaludnost posla ovog kojim se bavi Vlada. Dakle, jedna potpuno nepotrebna promena prljave posteljine, u kojoj će se sistem vrednosti vrlo brzo vratiti na staro, uvažavajući čak i činjenicu da su angažovani neki novi ljudi.
Mladi Lazar Kostić, kome želim svaku sreću i svaki uspeh, želim da bude uspešan koliko i njegov imenjak Lazo Paču, dolazi iz jednog uređenog društveno-političkog i finansijskog sistema u jedan karakazan, u jedan potpuni haos. Hoće li on imati snage da se tome odupre? Hoće li imati snage da kaže gospodinu Pavloviću - ne dam?
Onda se tu postavlja još jedno retorsko pitanje, dragi prijatelji - sistem vrednosti u prosveti ove zemlje. Vi imate šest oficijelnih državnih ekonomskih fakulteta od Subotice do Niša, sa jednom respektabilnom i dugom tradicijom. Verujem da su mnogi od vas možda završili te fakultete ili možda predaju na njima. Nekoliko stotina univerzitetskih nastavnika od docenata do emeritusa predaje na tim fakultetima. Šta im poručujete tom činjenicom? Šta poručujete onim ambicioznim studentima čiji su proseci 10, ili koji se vrte oko 10, tako što ćete dovesti čoveka sa druge strane sveta koji nije bio devet godina ovde? Moja koleginica je maločas rekla, ne bude mesec dana kod kuće njena se avlija promeni.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Kovačeviću.)
Hvala lepo gospođo. Računam na vašu dobru volju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.
Izvinite gospodine Mihajloviću, gospodine Šajn hteli ste repliku, vidim da ste se prijavili? Izvolite.

Poštovani gospodine Kovačeviću, razumem vas da svako može da tumači umetničko delo na ovakav ili onakav način. Međutim, nadam se da i vi mene razumete, da to nisam rekao zato što ne mogu da razumem neko umetničko delo, možda ne tako dobro kao vi, možda zaista ne tako dobro kao neki drugi ljudi, ali govorim vam kao građanin Srbije. Ne ni kao Rom, nego ko dolazi iz države u kojoj je stradao veliki broj građana te države zato što su pripadali ili Srbima ili Jevrejima ili Romima.
Samo zbog toga sam vas zamolio da ono što može da se tumači na različite načine u Skupštini na vrlo jasan način preciziramo i šaljemo jasne poruke. Ukoliko sam vas dobro razumeo, pokušali ste, možda ne dovoljno vešto, da govorite o tome da je promenjena samo forma, da iza toga ne suštine, ali srpski jezik je dovoljno bogat i srpska literatura je dovoljno bogata da svojim primerima to na jasan način definiše, a da ne moramo da ulazimo u takve metafore koje zaista mogu da dovedu do problematičnosti.
Verujte mi da sam prvi koji ne bi podržao jednu nacističku priču u Srbiji, koji ne bi podrđao priču koja je vezana za Holokaust i to je moje duboko uverenje, a verujem da i vi to isto mislite. Hvala.

Hvala.
Gospodine Kovačeviću, pošto je vaša diskusija izazvala repliku, zamolila bih vas da se na ovome zadržimo jer smo se udaljili od teme.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a zapravo je tema rekonstrukcija Vlade Republike Srbije i ovim zakonom treba da se uredi ono što tek sledi za nekoliko dana.
Kada je reč o zakonu, želim da kažem da ovim izmenama i dopunama je učinjen izvestan boljitak u smislu bolje sistematizacije poslova državne uprave, u smislu onoga što će biti bolja efikasnost rada ministarstava, ali svakako da postoje problemi koji ovim izmenama i dopunama nisu rešeni i o kojima je ovde bilo reči.
Jasno je uvek kada se pravi nova vlada ili kada je prilika da se ona rekonstruiše je to momenat da se na bazi onoga što su prošla iskustva učini neki boljitak i ovde je to učinjeno, ali možda ne dovoljno. Uostalom i u prošloj vladi mi smo imali ta mega ministarstva, ili džinovska ministarstva koja su obuhvatala nadležnosti maltene pola Vlade što nije imalo ni smisla niti potrebe, ali to je stvar dogovora i cene onoga što je moglo u tom trenutku u koaliciji tada da se dogovori.
Ovde je reč o rekonstrukciji koja ima za cilj da udahne svež vazduh, da se skupi nova snaga u šta sam uveren da će se to i učiniti i sasvim je sigurno da ako je to tako, ova rekonstrukcija je opravdana. Ona je u funkciji većeg rada, veće efikasnosti, bržih reformi i boljih rezultata koji se očekuju od naše Vlade iako ti rezultati dosadašnji su svakako evidentni.
Ova rekonstrukcija jeste i strukturalna, odnosno organizaciona, ona jeste i programska i personalna, uz činjenicu da se ovom rekonstrukcijom zamenjuju i oni ministri koji su imali i te kako dobre rezultate, kao što je na primer ministar Knežević u Ministarstvu poljoprivrede, koji je morao da plati politički ceh zbog onoga što se dogodilo sa mlekom u vezi sa aflatoksinom. Čitava afera je kreirana u određenim centrima moći, zarad nekih tuđih interesa, ko zna kakvih, a u svakom slučaju, na štetu Srbije i na štetu seljaka i proizvođača. Ili, recimo Žarko Obradović zbog krađe testova male mature za koju on i njegovi saradnici nisu direktno krivi, jer su za krađu objektivno bili krivi „Službeni glasnik“ i „Prosvetni glasnik“.
Ne bih o tome sada govorio, ali svakako moram da kažem da je na drugoj strani pomenuti ministar Obradović imao jako dobre rezultate u oblasti obrazovanja, bar u odnosu na ono što su poslednjih dvadesetak godina u Srbiji. Ili rezultati ministra Mrkonjića, koji je mnogo uradio, ali nedovoljno zbog nedostatka para itd.
Mi govorimo ovde o nekom neuređenom sistemu u Srbiji, ali svakako da je na dnevnom redu i pokušaj da se mnoge stvari urede i organizuju na jedan bolji način u odnosu na juče, ali se to svakako i stalno osporava. Rekonstrukcija je rezultat, pre svega, analize, ali i odluke vladajuće većine da poboljša situaciju. To nije rezultat pritiska opozicije ili nezadovoljstva na opštem planu u Srbiji. To zapravo govori o odgovornosti ove Vlade, ove vladajuće koalicije i aktuelne Vlade.
Rezultati ove Vlade su evidentni. Ona je pokrenula u ovakvom sastavu kakva je ona bila do sada niz promena. Zna kuda ide, ima viziju. Ona će približiti Srbiju cilju do koga treba da stigne i do koga je možda mogla da stigne i mnogo ranije. Konačno, ova Vlada za godinu dana je uradila više nego sve prethodne od 2000. godine, ako ćemo vreme meriti po onome što je dolazak demokratske opozicije Srbije na vlast.
Konačno, pitamo se ko je doveo Srbiju do početka pregovora sa EU? Svakako ova Vlada. Za takav rezultat na političkom planu, ali i na ekonomskom planu, gde se stvari pomeraju na bolje, svakako je zaslužna ova Vlada i ministri u njoj, ali najviše premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, i to zajedno. Ovo apostrofiram zajedno, zato što se svakako uočava u javnosti da su pomenuta dvojica lidera zapravo jedan uigran tandem, koji se međusobno savršeno dopunjuje. Smatram da njih dvojica zajedno, a i ostali ministri stari i oni novi koji će tek doći, treba da postignu ono što je dobro za Srbiju u budućem periodu.
Dovoljno sam autonoman i samostalan da iznesem i svoje lično mišljenje da u dobrom delu javnosti imamo to da smeta prenaglašena glorifikacija ili veličanje, da upotrebim izraz na srpskom, veličanje jednog ili drugog lidera ili pojedinačnih stranaka iz sastava Vlade, pa tako nešto svakako ne doprinosi afirmaciji suštine rekonstrukcije koje imamo na dnevnom redu, niti doprinosi boljitku u budućem radu.
Apelovao bih na to da moramo sa više političke mudrosti i međusobnog poverenja da nastavimo dalje. To će biti dobro za Srbiju i za građane, a to će svakako biti i ono što će doprineti ostvarivanju ciljeva pred kojima smo i za koje verujem da svi stremimo u tom pravcu, kako pozicija, tako i opozicija.
Ovo je politička arena u kojoj se vodi bespoštedna borba, ali često samo zarad političkih poena, a nemamo dovoljno političke iskrenosti da razgovaramo suštinski i onako kako treba. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, drage kolege, možda ovo o čemu ću govoriti nekome bude izgledalo kao ponavljanje nekih opštih mesta iz političke filozofije, ali budući da nas ovde ministri često čašćavaju svojim predavanjima o mnogim stvarima, hteo bih da kažem onda nešto što bi možda objasnilo kako je izgledala naša današnja sednica i sve ono što se s tim dešavalo do sadašnjeg trenutka.
Način na koji je sazvana sednica je uvredljiv. Način na koji su se obraćali ministri takođe je uvredljiv. Onda ostaje jedan zaključak koji je poznat, da u reformama svih zemalja koje su prošle kroz dugogodišnju praksu jednopartijskog sistema, glavni problem ostaje pitanje podele vlasti i razumevanja te podele vlasti. Naviknuti da je Vlada sve, odnosno partija kroz Vladu, a da su parlament i neke druge institucije samo dekor, njima se samo podele određeni zadaci, ta navika da se moć nalazi isključivo u Vladi jeste nešto što dominira već 20 godina sa različitim uspehom i u našem parlamentu.
Nezamislivo je da ministri ne znaju ili da ne žele da znaju da su oni izabrani voljom parlamenta, voljom poslanika i to zbog toga što poslanici kao predstavnici naroda i nosioci suvereniteta daju ovlašćenja određenim osobama koje su u toj službi da vrše određene poslove, da ih oni onda mogu kontrolisati i moraju ih kontrolisati, da ih mogu kritikovati i treba da ih kritikuju, da ih mogu smeniti kad god parlament to želi, uvek. Obrnuto nije slučaj. Iako postoji podela vlasti, zna se hijerarhija.
Nezamislivo je da ministri prete poslanicima koji kritikuju. To je groteskno sa stanovišta razumevanja demokratije, kao da se ministri obraćaju poslaniku rečnikom uličnim – sram te bilo. To je nedolično, to je nerazumevanje, gde ministar misli da je sva moć. Problem je u tome što iako postoje Ustav i podele vlasti i jasna razgraničenja, i dalje se pokušava preko izvršne vlasti izvršiti distribucija ili redistribucija političke moći u kojoj je sva moć u Vladi i utoliko u tome tolika jagma za ministarskim mestima.
Kad se vratimo na naše probleme u Srbiji, kako to ovde izgleda? U Srbiji, nažalost, još uvek mnoga društvena pitanja se redukuju na politička pitanja, pa nešto što treba da rešavamo kao društvo, radi svog napretka ili opstanka, prepuštamo političkim partijama i onda ostaje to isključivo kao pitanje političko i ono društveno i taj društveni interes se ne vidi, a onda ono što je političko pitanje, vrlo brzo se redukuje na personalno pitanje.
Ovo što smo mi imali tzv. rekonstrukcija Vlade, naime, najavljeno je kao velika, nekad tako reći društvena rekonstrukcija što će omogućiti suštinske promene u društvu reformi itd. Na kraju se svelo na jedno političko pogađanje unutar koalicije, a ono što je još gore, mi smo videli i ne možemo to sakriti, da problemi nisu samo konflikti unutar koalicije, nego i konflikti unutar stranaka, jer na kraju se sve to svede negde na neko personalno pitanje.
Ono do čega ćemo doći u razgovoru narednih dana biće pitanje - šta je ova rekonstrukcija drugo nego izbacivanje URS iz Vlade, iz koalicione Vlade, to je jedina novost koja se dogodila. A onda će se postaviti pitanje - zašto je smenjen, izbačen iz Vlade Dinkić? Neko će reći - loše je radio, loše je govorio, itd, nije im uspeo plan, program. Dobro, ali ako je on neuspešan, kako se onda preko noći pretvorio u jednog od glavnih aktera zamenika jednog komiteta od koga strašno mnogo očekujemo, a to su Arapski Emirati, odakle će stići ogromne investicije itd?
Dakle, mi vidimo o čemu se upravo radi, ali stvaramo jednu maglu i jednu sapunicu vučemo kao na televiziji šest meseci, kako će se to pitanje razrešiti, ko će biti ministar, tu je drama bila ogromna i užasna. To je gubljenje vremena i što je najgore otvara se osnovno pitanje - može li se društvo demokratizovati ili ne? Pazite, ne govorim ovo napamet i ne želim da to posebno istaknem, ali moram da kažem - nije takva stvar bila oduvek. Sada se želi govoriti da je svo zlo i sve nakarade društva došle negde posle 5. oktobra.
Gospodine predsedavajući, sedeo sam tu u dve Skupštine kao predsednik, dešavalo se, onda su mogli ministri da budu istovremeno i poslanici. Dva puta sam ministra unutrašnjih poslova oterao sa govornice kada je napravio neke nepristojne aluzije na neke članove opozicije, a kada je jedan ministar odbrane na savezu Vlade nasrnuo na Vojislava Šešelja, ja sam ga izbacio iz Skupštine sa sednici i tražio sutradan da bude opozvan kao ministar, što je i učinjeno. Izvinite, to su bili neki koraci demokratije.
Mi se vraćamo u mnogim elementima, restauriramo jedno vreme za koje ne želimo da kažemo da je prošlo i da je bilo na jednom nivou koji bi morao biti prevaziđen, ako želimo da se udružimo sa ostalim svetom i da prihvatimo određene standarde.
Mi smo ovde već imali slučaj sa pomenutim ministrom, kada smo prekidali Vladu, na način ophođenja ministar prema poslanicima. Može ministar da kritikuje poslanike, ali ne može da preti da će ga poslati u zatvor krivičnom prijavom. Onda taj ministar ne razume zakone ili ih nije čitao, zakone o Skupštini, Zakon o Narodnoj skupštini, član 38. kaže da poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost zbog bilo čega što je izjavio pismeno ili usmeno u Skupštini. Držimo se zakona koje je ova Skupština izglasala, to je naš temelj, to su ozbiljna pitanja. Imali smo ministra koji je slikao parlament da ga prikaže na Tviteru kao nekakvu bandu ljudi koji tu pripadaju ili nisu tu itd. Jednom se uljudimo, bar u tom elementarnom smislu. Neko misli da nekoga treba da zaplaši ovde, pa da ne smeju poslanici za zucnu zbog ministara. Nije valjda. Ko su ti ministri? Koga oni ovde misle da uplaše nekim velikim autoritetom, vizijama, čudima itd. Ako hoćete da ovaj parlament radi, onda se moramo pridržavati Poslovnika i ne smeju se sazivati sednice kao ova, jer to je skandal, a isto tako moramo se držati elementarnog reda pristojnosti i da znamo čija je šta funkcija ili nadležnost. U suprotnom, ne vidim smisao da parlament postoji, ako ne može na taj način da radi.
Ovo su neke moje primedbe na naš dosadašnji rad. O Vladi ću govoriti, nadam se i ostale kolege kada o tome bude reč, a to će biti za, nadam se, dva, tri dana.

Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uz izuzetak kada sam zaista morao da izađem na kratko, vrlo pomno sam pratio izlaganje profesora Mićunovića i osvrnuo bih se na jednu stvar koja je danas bila predmet polemike, kada sam i sam nešto rekao.
Naravno, pristalica sam toga da članovi Vlade treba sa uvažavanjem, zbog institucije u kojoj se nalazimo, a institucija je Narodna skupština, kao najvažniji organ vlasti u Republici Srbiji, da se obraća sa uvažavanjem. Mislim da sam u prethodnih nešto više od godinu dana upravo svojim ponašanjem i bio svedok takvog ophođenja. Svako ophođenje i pristojnost ima neku svoju granicu. Uz najviše uvažavanje Narodne skupštine, ja reagujem i kada se ovde izrekne neistina ili kada se izrekne žestoka optužba koja bi u svakom normalnom sistemu za sobom povlačila krivičnu odgovornost.
Ako kažete da je neko krao, a da iza toga ne stoji apsolutno ni jedna jedina pravnosnažna sudska presuda, onda ste izrekli neistinu i onda ste zloupotrebili položaj narodnog poslanika koji ima pravo takve stvari da izgovori, ali na takva način urušava instituciju koju predstavlja i u kojoj sedi.
Upravo sam iz tog razloga reagovao kako sam reagovao i uveren sam da će svaki pobornik i ljubitelj demokratije i onaj koji iskreno dela na njenom jačanju, tako i reagovati. Ali, ako nekoga još i optužite da je krao izbore i da je prekrajao narodnu volju bez ikakvih dokaza, bez ijedne jedine presude, i ako koristite poslaničku govornicu kao priliku da tu neistinu nekoliko puta i u nekoliko navrata ponavljate, onda je to klasična zloupotreba, pogotovo kada prozivate nekoga sa kim predstavnik Vlade sarađuje ili ga je predložio na određenu funkciju ili je iz njegovog resora. Moja reakcija je zbog toga bila takva, jer to nije prvi put da se takve stvari ponavljaju. I u tom smislu je izrečeno, ako je neko učinio krivično delo, a vi otiđite kod tužioca i podignite, tražite, zahtevajte podizanje krivične prijave, podnesite je sami, a nemojte doći ovde pred kamere, reći pred građanima, dati jednu paušalu ocenu, ne učiniti ništa da dođe do toga, do dobijanja sudskog epiloga, odnosno do iniciranja takvog nečega i sa te strane iskreno podržavam sve što ste rekli. Ako sam ja negde svojim rečima išao prema tome da unizim ugled Narodne skupštine, to mi nikako nije bila namera.
Vi ste doajen parlamentarizma u Srbiji. Dajte mi jednog predstavnika ministarstva koji je sa tolikim uvažavanjem gledao na rad konstruktivnog dela opozicije, prihvatajući uvek dobre amandmane, dobra rešenja. Naravno, podnosilac će uvek reći da su sva njegova rešenja i svi njegovi amandmani dobri.
Pre više od dva meseca imali smo zakon koji je odličan primer. Od 112 podnetih amandmana 24 su prihvaćena. Neki su prihvaćeni u toku sednice, neki na odborima.
Imali smo zakone koji su prolazili odbore jednoglasno. Mislim da je i to za pohvalu. I to govori o uvažavanju parlamenta i o nivou ozbiljnosti rada sa kojim pristupamo radu u parlamentu, ali imam mišljenje, uveren sam, blisko vašem mišljenju, da svako od nas, bilo da smo mi kao članovi Vlade, ili vi kao narodni poslanici, gradimo zajedno autoritet jedne institucije kao što je Narodna skupština i imamo zadatak da podižemo njen ugled u očima građana. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, Bojan Đurić.