Iskorišćena su dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe, a reč ima narodna poslanica Donka Banović, a posle nje narodni poslanik Branislav Blažić.

Hvala gospođo Čomić. Dakle, ja bih rekla u ime DSS da mi podržavamo ovaj amandman koji predlaže drugačiju strukturu Vlade, odnosno da se neka ministarstva promene. Konkretno bih govorila o ovom delu, gde je predlog da se, kako je u narodu nazvano „mamutsko ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, razdvoji u dva ministarstva, odnosno da nauka opet posle nekoliko godina ima svoje ministarstvo i da se nauci vrati status kakav zaslužuje.
Meni je žao što i ova Vlada nije prepoznala da svi ovi problemi koji tište nauku, naučne radnike, da su između ostalog nastali i zbog ukidanja ministarstva nauke i to je bilo 2009. godine, dakle, za vreme ove prethodne Vlade.
Danas smo čuli, jer je u ovom delu govorio i sada poslanik, gospodin Đelić, koji je, ako se ja dobro sećam upravo bio ministar nauke, a kao potpredsednik je bio zadužen za evropske integracije.
Ovde smo čuli danas drugačije mišljenje o tome i meni je žao što ni tada kao opozicioni poslanici nismo znali kakve njega muke muče, da ne može da odbrani svoje ministarstvo, jer je i to bila koaliciona Vlada, ali da smo znali mi bi kao opozicija pokrenuli još neke veće akcije i pridružili se svim onim naučnim radnicima koji su tada sa pravom negodovali, potpisivali peticije itd.
No, žao mi je što ova Vlada nije shvatila sve te probleme. Mi smo čak pre par meseci, ja mislim da je to prvi put u istoriji da su se naučni radnici okupili na uličnom protestu, kako bi ukazali na loš položaj nauke i naučnih radnika.
Žao mi je što se i ova Vlada na isti način odnosi prema nauci. Samo vas podsećam da je pre ukidanja, to ministarstvo već postojalo 50 godina, dakle do 2009. godine, do kada je to ministarstvo, kao ministarstvo, ukinuto.
Takođe bih ukazala na neke posledice ovog vašeg konstruisanja i rekonstruisanja koje traje šest, neki čak kažu i devet godina i zašto je taj proces trebalo uraditi mnogo brže i to ću da govorim kao neko ko jeste prosvetni radnik. Vi znate da, mislim da u ponedeljak, počinje nova školska godina. U svim srednjim školama u Srbiji uglavnom vlada haos koji je, takođe, posledica zbog neuspešnog održavanja male mature pre par meseci, odnosno ozbiljni ljudi su mogli i znali su već kakve će sve posledice to imati na početak školske godine.
Mi sad imamo početak školske godine, a ministar za prosvetu nije izabran. Ja znam da je ministar Obradović sada, kako se to kaže, ministar u ostavci, ali on je zaista u ostavci, dakle on više ne obavlja svoje poslove. Vi znate, gospodine ministre, da ima mnogo, mnogo odluka i rešenja koje, ali bukvalno, može samo da potpiše ministar prosvete.
Imamo veliki broj učenika koji treba da krenu u prvi razred neke srednje stručne škole, koji uopšte ne znaju da li će moći da budu u toj školi, zato što imamo mali broj učenika. Recimo, imate odeljenje gde se prijavilo ili upisalo samo pet učenika i to će zanimanje biti ukinuto. Neke beogradske srednje stručne škole, danas ima jedan vrlo iscrpan tekst o tome, će morati da ukinu čak pet zanimanja. Prosvetni radnici ne znaju da li su na listi tehnoloških viškova, jer su ostali bez norme. Tu je sijaset problema koji muče srednje stručne škole.
S druge strane, ove škole, koje takođe zovemo popularnije ili koje su atraktivnije, gimnazije, ekonomske, medicinske škole, imaju drugi problem. Morali su da upišu veći broj odeljenja, nemaju dovoljno nastavnog kadra, nemaju dovoljno prostora. Dakle, i tu se ne zna kako će se sve to organizovati. Naravno, dugoročna posledica, da ćemo mi za neku godinu morati da uvozimo zanatlije i tehničare zato što će proći čitava jedna generacija gde nećemo imati zastupljena neka zanimanja.
Zato je trebalo da vi malo požurite sa ovom rekonstrukcijom i da se početak školske godine ne mora zbog sporosti u rekonstrukciji Vlade, verovatno za jedno dva meseca bukvalno morati odložiti, zato što ako ne možete da organizujete, onda ta školska godina nije ni početa.

Iskorišćeno je pet minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Posle njega narodni poslanik Miroslav Markićević.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, dame i gospodo, slušajući ove diskusije shvatio sam da politički život u Srbiji dostiže neke neverovatne visine. U ovoj zemlji sve može da se ispolitizuje, pa čak i hrast, može da se ispolitizuje životna sredina i njena zaštita.
Međutim, ja ne želim tako da razmišljam i da mislim da su predlagači ovog amandmana koji su želeli da se ministarstvo za zaštitu životne sredine ponovo formira, imali takve namere. U svakom slučaju, to je moguće i takav amandman bi mogao biti prihvaćen, ali to je samo jedan od puteva kako da se dođe do konačnog i onog zajedničkog cilja koji mi svi kao ljudi želimo, a to je da naša životna sredina bude unapređena, sačuvana i obezbeđeno pravo na život budućim generacijama.
Iskustvo nam govori da raznih oblika i vidova organizovanja ima, a rezultati su uvek različiti. I kada je bilo ministarstvo, bilo je boljih ili lošijih rezultata, kada je bila uprava ili direkcija, svejedno, jer upravo ti rezultati ne zavise samo od toga da li će biti ministarstvo ili neće, nego zavisi pre svega od toga koji ljudi to vode, koliko je njihovo znanje, sposobnost, organizovanost, koliko imaju volje, posvećenosti i svega onoga što je potrebno, na kraju krajeva i ljubavi prema toj životnoj sredini, da bi i rezultati bili kvalitetni.
Zbog toga mislim da mi, pre svega, treba da se ugledamo upravo na evropske tokove i te civilizacijske, da imamo i da vidimo kako se tamo poštuje život, a kod nas upravo toga nema i kod nas se više poštuje nešto što ugrožava sopstveni život, ili što ugrožava tuđi život, a to je po onoj narodnoj „čega se pametan stidi, budala se time ponosi“.
Zato su za nas, bez obzira da li ćemo se organizovati ovako ili onako, u životnoj sredini i u ekologiji za ovo društvo najvažnije dve stvari. Jedna je kako ćemo dočekati i koliko ćemo se organizovati da dočekamo taj datum venčanja, kada treba da pripremljenim projektima odgovorimo i uspemo da povučemo i dobijemo podršku od Evrope, adekvatnu upravo našoj nesrećnoj poziciji u kojoj se nalazimo, kada je u pitanju naša ekologija. Oni upravo u tome mogu najviše da nam pomognu i hoće da nam pomognu, samo zavisi od nas da li mi sami sebi želimo da pomognemo i koliko ćemo biti spremni, sposobni, organizovani da pripremimo projekte i dočekamo to sudbonosno – da, od strane EU.
Druga stvar na koju sam ja očekivao da će opozicija malo ukazivati, a samo želim to da kažem da i na to mislimo i radimo, a to je da zbog nesrećnog tumačenja određenih termina, došlo do određene blokade u samom funkcionisanju našeg Ministarstva za životnu sredinu, u stvari za energetiku, zato što su prirodni resursi pogrešno tumačeni i ispalo je da zaštićena prirodna dobra spadaju u prirodne resurse.
Tu je došlo do blokade zato što se izgubila ta celovitost zakonodavnog sistema u zaštiti životne sredine, jer zaštićena prirodna dobra nisu prirodni resursi niti će ikada biti. Prirodni resursi su ekonomska kategorija a zaštićeno prirodno dobro upravo je i napravljeno zaštićeno da bi se sačuvala ta njena božanstvena vrednost i ono prirodno što je nama i od Boga ostalo.
Na tome ćemo dosta raditi i to moramo napraviti kako bi obezbedili funkcionisanje zaštite prirode jer ovog momenta to nam je u stvari najveći problem, ne gledajući na sve ono drugo što se ovde onako demagoški i pomalo populistički ukazivalo.
Zato, evo na kraju, želim samo na kraju da će SNS kada je u pitanju životna sredina i njen odnos prema njoj učiniti sve da do datuma i organizovan je svaki način državnički odgovorno da se pripremimo i da ispunimo sve ono što se od nas očekuje, a to ima dosta problema, ali sam ubeđen da ćemo mi to uspeti da rešimo. Hvala.

Četiri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, posle njega narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba NS izjašnjavajući se o amandmanu koji je podneo kolega Karić i grupa poslanika, mogao bih sledeće da kažem i da možda neke kolege ovde iznenadim.
Da je došao predlog da se zaštita životne sredine tretira kao posebno ministarstvo, ne bi smo imali ništa protiv. Dakle, ostavljamo na volju kreatorima Vlade, o njihovom konceptu kako oni misle da Vladu i ovom materijom se baviti, da to podržimo.
Čini mi se da je mnogo važnije da li će se zaštita životne sredine ostvarivati u ovoj zemlji, od toga da li postoji Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo da su u prethodnom periodu i postojali ministri za zaštitu životne sredine, a čini mi se da ta borba za zaštitu životne sredine se više vodila na bilbordima i u propagandnim filmovima. Mi građani, pogotovo koji dolazimo iz unutrašnjosti Srbije, nismo ništa videli od te borbe za zaštitu životne sredine.
Dakle, zagađenje sredine u kojoj živi naš narod, naša deca je, to se svi slažemo vrlo opasna i nema stranke koja nema Odbor za ekologiju ili kako već to zove.
Upravo zbog toga mislim da stranke zelenih, pokreti, bez obzira na čijoj listi bili, treba da budu u svom obraćanju javnosti vrlo pažljivi, vrlo tolerantni, jer to se tiče svih nas, a ne da slušamo ovde tirade, grube reči i uvrede.
Sva ova diskusija o hrastu pretvorila se o priči o keruši Mili. Da li se sećamo keruše Mile i ko je brinuo o njenom zdravlju i kako i šta? Bojim se da je i ovoga puta priča slična, da hrast želi da se iskoristi u političke i marketinške svrhe.
Možda bi još jedni izvinjenjem gospodin Karić mogao da me razuveri ili da razuveri svoj opštinski odbor, ako je on svestan da postoji opštinski odbor Zelenih u Gornjem Milanovcu, koji se izričito zahvalio ministru Velimiru Iliću na njegovim pokušajima da se sačuva hrast.
Ne razumem koja je priča danas ovde da Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, da je nula? Ako bismo tako gledali eksplicitno, pa rušenje životne sredine, iskonske praistorijske izgradnje bilo kog trotoara u ovoj zemlji, bilo koje kuće, da li to znači da mi zaštitimo životnu sredinu i treba da ne radimo ništa u ovoj zemlji ili da kritikujemo one koji rade?
Šta je suština u priči o hrastu, poštovani građani Srbije? Jeste Koridor 11 na kome se u ovom trenutku sada sve do 23.00 sati sve pod reflektorima radi. Stotine i desetine hiljada radnika radi, pogotovo na deonici od Ljiga do Preljina, a reći ću i do sela Rakova.
Građani koji tamo žive, dakle, cilj je da se pokaže da ova vlada, odnosno Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, kako kolega Veselinović juče ili prekjuče reče, nula, a čini mi se da su me Novosađani juče obavestili da je on bio direktor jednog vrlo važnog preduzeća, odnosno ustanove u Novom Sadu. Pa ja nikad ne bih rekao da gospodin Veselinović nije radio ništa. Možda je mogao bolje, možda neki misle da je trebao drugačije, ali ja nikad ne bih rekao, kao i što vama kažem, gospodine Kariću, da takvo ocenjivanje ljudi koji se bore i rade nije u duhu Zelenih, pogotovo ako se lokalni Zeleni izjasne drugačije nego vi.
Ono što ja mogu da kažem kao narodni poslanik i možda nedovoljno obavešten čovek, čini mi se da postoji nekoliko projekata da se taj hrast zaštiti. Voleo bih da se vi kao stručnjak raspitate da li hrast može da živi 600 godina. To mi bilo malo čudno. Da li znate u kom je stanju hrast o kome pričamo, da li je zdraviji ili bolesniji od platana za koje ste se, kako vi kažete, verujem vam to, nisam primetio, ali vam verujem zašto da ne, borili?
Dakle, radi se o otvorenoj politizaciji, a cilj je da se sakrije da postoje ministri koji rade dan i noć, koji su i danas u Kini sa predsednikom Republike, da sklope povoljne ugovore investicije u Srbiji.
Razumem vas, do juče sam bio opozicija i razumem kakav je zadatak opozicije, ali čini mi se, ako se radi, a radi se ovde, tako je tok diskusije išao, o takozvanim, hajde da malo kolokvijalno kažem, zelenim temama i tu ne bi trebalo da se delimo. Svakome je u interesu da bude zdrava životna sredina onoliko koliko je moguće i koliko tehnološki razvoj jedne zemlje i društva dozvoljava.
Čini mi se da se ovde previše politizira. Naravno, pitaće neko zašto nema u medijima te stotine i desetine hiljada radnika. Pa, nema iz marketinških i političkih razloga, jer bi se onda pokazalo da neko zaista radi nešto u ovoj državi.
Mislim da ogroman broj ministara, čak i ovih nekih koji su otišli i koji su podneli ili će podneti ostavke, mnogi od njih su i dobro radili.
Moj je savet bio, i bar sam se trudio kada sam bio u opoziciji, čini mi se da kada Vlada ili neki ministar radi nešto što bih i ja podržao da sam vladajuća stranka onda ćutim, kao da nema razloga da se kritikuje i ova vlada, kao i ova što će biti izabrana za dan, dva, kao da nema pravih povoda i argumenata. Zašto da onda izmišljamo i zagađujemo ne životnu sredinu, što je vrlo opasno, nego jednu komunikaciju, javnost i javnu reč sa ovakvim stvarima.
Ponavljam, meni ovo zaista liči na priču o keruši Mili. Da li se neko seća kako je ona operisana. Dakle, hrast i keruša Mila, to treba da bude tema Srbije i Narodne skupštine ovde, a mislim da ima mnogo važnijih tema u ovoj zemlji, pre svega zaposlenje. Ako u narednim mesecima, da ne kažem godinama se ne smanji taj procenat nezaposlenih u Srbiji, džaba će nam biti sva priča i o hrastovima i o kerušama Milama.
To ne znači da ne podržavam i one koji se bore za zaštitu životinja. Sam imam petog člana domaćinstva. Zove se Oskar i sa ponosom to kažem. Volim i šume, volim i hrastove, gospodo, ali da se urazumimo, i ova vlada i ovi ministri podložni su kritici i ima dosta argumenata.
Možda bih i ja imao i možda ću i kritikovati u narednim vremenima, ali nemojmo da se bavimo trivijalnim stvarima ovde, da bi neko u Evropi čuo kako smo mi zeleni i kako se mi borimo za hrast, a neko je protiv hrasta, a istovremeno lokalni odbor te partije podržava ministra koji se na neki način sučelio i sa vođom naše koalicije, gospodinom Vučićem, koji drugačije misli. Pa, ne treba da se delimo oko toga, treba da gradimo Srbiju. Ima još hrastova u Srbiji. I ovaj će da živi dokle će da doživi.
Gospodine Kariću, umesto da ste rekli, da ste se setili ko je zaustavio izgradnju auto-puta od Beograda za zapadnu Srbiju – fantomski nacionalni savet za infrastrukturu, kojim je predsedavao bivši predsednik Republike, fantomski, protivustavni, iz političkih razloga, da bi neki poslanici iz Vojvodine ovde podržali prethodnu Vladu. Kažnjena je zapadna Srbija. Od 1945. godine nas kažnjavate, a ovoga puta nećete. Auto-put će stići u Požegu i na Boljare. Stići će iz Čačka, iz Beograda ići će se četiri sata do Budve. To je žila kucavica Srbije, to je krvotok za Srbiju i to neće niko sprečiti. Mi pričamo o hrastu i pričamo o kerušama Milama. Prošle godine, 15. maja u selu Gorobilje, to je više Požege, trebao je da bude otvoren auto-put, a tamo gde dolazi auto-put dolaze i investicije, dolaze i radna mesta. O tome mi treba da pričamo. Hvala lepo.

Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Nemate pravo na repliku, imaćete vreme poslaničke grupe, pa ćete razmeniti argumente.
Predsedavajući odlučuje o replikama. Na ovakav način diskusija replika je neproduktivna. Dobićete reč u okviru vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, a zatim narodna poslanica Maja Gojković. Izvolite.
Molim vas bez dobacivanja, pošto je dobacivanje razlog za izricanje opomene onog trenutka kada predsedavajući uoči da narodni poslanik neprimerenim dobacivanjem ometa govornika.

Hvala.
Predsedavajuća, molim vas da mi ovih 20 sekundi…
Predsedavajuća, da li bih mogao da nastavim i da li ćete mojih 30 sekundi oduzeti od vremena?

Naravno, možete da nastavite i biće izračunato vreme koje koristite. Mogu da pratim i vaše izlaganje i informacija koja je potrebna gospodinu Toškoviću. Izvolite.

Hvala.
Prvo jedan mali komentar vezano za izgradnju auto-puta. Uzgred rečeno, sredstva za izgradnju auto-puta obezbedila prethodna Vlada Mirka Cvetkovića uz pomoć predsednika Republike, gospodina Tadića. To je takozvani azerbejdžanski projekat.
S druge strane, nisam siguran da li je gospodin Markićević dobro izbrojao te radnike. Rekao je desetine hiljada radnika da radi na tom parčetu auto-puta. To bi više ličilo na izgradnju piramide u Egiptu, gde je zbog donošenja peska desetine hiljada ljudi radilo na izgradnji tih piramida. Bojim se da je opet korišćena hiperbola, da bi se uvećali rezultati koji nisu vaši rezultati.
Kada je u pitanju saobraćaj, neko je neko veče pokušao da koristeći neistinu demantuje moje izlaganje kada sam samo citirao ono što je u ozbiljnim dnevnim novinama bilo kao vest da je prvi potpredsednik Vlade zadužio Republiku Srbiju za milijardu evra za kupovinu šest vojnih aviona. Zašto ovo pominjem kod Ministarstva saobraćaja? Zato što je neko branio tu tezu potrebom da ti avioni vrše kontrolu leta, jer ćemo zaboga izgubiti pravo da vršimo kontrolu leta na našem prostoru i nekim susednim zemljama.
Dakle, milijardu evra u listu „Danas“ informacija, list kome verujem, nadam se da nisu neproverene informacije. Vaš zamenik šefa poslaničkog kluba je rekao da je to osam puta manje, pa onda demantujte gospodo ono što je napisao list „Danas“ objavljeno je i možete sada da vidite na , čak je naslov „Milijardu evra za avione“.
S druge strane, naš predlog je da Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj bude podeljeno na dva ministarstva. Zašto? Zašto smatramo da bi jedno posebno ministarstvo trebalo da bude Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku? Zato što to u toj oblasti vlada voluntarizam i da smo uređena država kao što nismo znalo bi se da nauci pripada, recimo, dva ili pet posto kao što je to u Švedskoj ili nekoj drugoj razvijenoj zemlji mi smo daleko od toga, a ne da naučnici na ulicama traže svoje plate. Zbog toga smatramo da bi trebalo da postoji posebno ministarstvo za tu oblast i da bi država od toga imala veće koristi nego od ova dva Veljina i Mrkonjićeva ministarstva za jednu te istu oblast.
Predložili smo i da Ministarstvo obrazovanja dobije još jednu dodatnu obavezu ili nadležnost, a to je sport i omladina. Smatram i postoje u uporednom pravu takva iskustva da jedan ministar vodi ova tri resora koja su prilično srodna. Na kraju da odbranim slikama teze o kojima govorim pre svega koje se tiču ekologije kako ona danas izgleda i na koji način se vodi politika u oblasti ekologije.
Sva sredstva koja se ubiraju kao namet mogli bismo reći od građana ne idu u ekološke svrhe, već idu u budžet Republike Srbije gde im se gubi svaki trag. Dakle, novac ubran kao ekološka taksa ide u budžet i posle mu nestaje trag otkad je ova Vlada formirana.
Druga slika ekološka jeste činjenica da se kod nas recimo, reciklaža sprovodi na sledeći način. Bulevar Evrope jedan, od mogli bismo reći najelitnijih bulevara sada u Novom Sadu ima nekoliko hektara zelene površine. Na toj zelenoj površini je sada nazovimo ga tako reciklažni centar. Reciklažni centar u kome u zaprežnim kolima neka lica dovoze plastiku, tamo je pod navodnicima selektiraju i preprodaju dalje. Da li je to reciklažna politika i ekološka politika koja bi trebala da zaposli desetine hiljada ljudi? Ekologija nije samo briga o životnoj sredini sa čime se slažem sa gospodinom Karićem, nego je ona mogućnost da se u Srbiji otvore nova radna mesta. Zbog toga nam je bitna odgovorna politika u ovoj oblasti kojom se nažalost ministarka Mihajlović uopšte nije bavila.
Treća slika koja je stvarnost današnje Srbije jeste Pančevo, Obrenovac, Bor, Zaječa, jeste činjenica da ne rade centri za monitoring vazduha. Zašto? Zato što nema para. Zašto? Zato što su umerena u neke druge namene. Zbog toga smatramo da bi vladajuća koalicija trebala imati više hrabrosti u ovoj rekonstrukciji.
Još jednom ponavljam ovakav Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima jeste prazan skup. Jedno ministarstvo se deli na dva, dobijamo još jednog ministra i šta? Još uvek ne znamo ko će biti ti ministri, pričaćemo o tome u petak. U svakom slučaju, loša situacija, šest meseci rekonstrukcije Vlade koja traje 13 meseci, bez ideja. Zakon o ministarstvima, slažem se sa ministrom da je rekonstrukcija mogla da se obavi bez zakona, ali ovakav zakon kakav je stigao u proceduru gotovo da nije bio potreban.
Na kraju, naravno, DS neće podržati ovaj zakon i borićemo se i pokušavati da vas uverimo da podržite amandmane koje smo podneli.