Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba NS izjašnjavajući se o amandmanu koji je podneo kolega Karić i grupa poslanika, mogao bih sledeće da kažem i da možda neke kolege ovde iznenadim.
Da je došao predlog da se zaštita životne sredine tretira kao posebno ministarstvo, ne bi smo imali ništa protiv. Dakle, ostavljamo na volju kreatorima Vlade, o njihovom konceptu kako oni misle da Vladu i ovom materijom se baviti, da to podržimo.
Čini mi se da je mnogo važnije da li će se zaštita životne sredine ostvarivati u ovoj zemlji, od toga da li postoji Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo da su u prethodnom periodu i postojali ministri za zaštitu životne sredine, a čini mi se da ta borba za zaštitu životne sredine se više vodila na bilbordima i u propagandnim filmovima. Mi građani, pogotovo koji dolazimo iz unutrašnjosti Srbije, nismo ništa videli od te borbe za zaštitu životne sredine.
Dakle, zagađenje sredine u kojoj živi naš narod, naša deca je, to se svi slažemo vrlo opasna i nema stranke koja nema Odbor za ekologiju ili kako već to zove.
Upravo zbog toga mislim da stranke zelenih, pokreti, bez obzira na čijoj listi bili, treba da budu u svom obraćanju javnosti vrlo pažljivi, vrlo tolerantni, jer to se tiče svih nas, a ne da slušamo ovde tirade, grube reči i uvrede.
Sva ova diskusija o hrastu pretvorila se o priči o keruši Mili. Da li se sećamo keruše Mile i ko je brinuo o njenom zdravlju i kako i šta? Bojim se da je i ovoga puta priča slična, da hrast želi da se iskoristi u političke i marketinške svrhe.
Možda bi još jedni izvinjenjem gospodin Karić mogao da me razuveri ili da razuveri svoj opštinski odbor, ako je on svestan da postoji opštinski odbor Zelenih u Gornjem Milanovcu, koji se izričito zahvalio ministru Velimiru Iliću na njegovim pokušajima da se sačuva hrast.
Ne razumem koja je priča danas ovde da Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, da je nula? Ako bismo tako gledali eksplicitno, pa rušenje životne sredine, iskonske praistorijske izgradnje bilo kog trotoara u ovoj zemlji, bilo koje kuće, da li to znači da mi zaštitimo životnu sredinu i treba da ne radimo ništa u ovoj zemlji ili da kritikujemo one koji rade?
Šta je suština u priči o hrastu, poštovani građani Srbije? Jeste Koridor 11 na kome se u ovom trenutku sada sve do 23.00 sati sve pod reflektorima radi. Stotine i desetine hiljada radnika radi, pogotovo na deonici od Ljiga do Preljina, a reći ću i do sela Rakova.
Građani koji tamo žive, dakle, cilj je da se pokaže da ova vlada, odnosno Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, kako kolega Veselinović juče ili prekjuče reče, nula, a čini mi se da su me Novosađani juče obavestili da je on bio direktor jednog vrlo važnog preduzeća, odnosno ustanove u Novom Sadu. Pa ja nikad ne bih rekao da gospodin Veselinović nije radio ništa. Možda je mogao bolje, možda neki misle da je trebao drugačije, ali ja nikad ne bih rekao, kao i što vama kažem, gospodine Kariću, da takvo ocenjivanje ljudi koji se bore i rade nije u duhu Zelenih, pogotovo ako se lokalni Zeleni izjasne drugačije nego vi.
Ono što ja mogu da kažem kao narodni poslanik i možda nedovoljno obavešten čovek, čini mi se da postoji nekoliko projekata da se taj hrast zaštiti. Voleo bih da se vi kao stručnjak raspitate da li hrast može da živi 600 godina. To mi bilo malo čudno. Da li znate u kom je stanju hrast o kome pričamo, da li je zdraviji ili bolesniji od platana za koje ste se, kako vi kažete, verujem vam to, nisam primetio, ali vam verujem zašto da ne, borili?
Dakle, radi se o otvorenoj politizaciji, a cilj je da se sakrije da postoje ministri koji rade dan i noć, koji su i danas u Kini sa predsednikom Republike, da sklope povoljne ugovore investicije u Srbiji.
Razumem vas, do juče sam bio opozicija i razumem kakav je zadatak opozicije, ali čini mi se, ako se radi, a radi se ovde, tako je tok diskusije išao, o takozvanim, hajde da malo kolokvijalno kažem, zelenim temama i tu ne bi trebalo da se delimo. Svakome je u interesu da bude zdrava životna sredina onoliko koliko je moguće i koliko tehnološki razvoj jedne zemlje i društva dozvoljava.
Čini mi se da se ovde previše politizira. Naravno, pitaće neko zašto nema u medijima te stotine i desetine hiljada radnika. Pa, nema iz marketinških i političkih razloga, jer bi se onda pokazalo da neko zaista radi nešto u ovoj državi.
Mislim da ogroman broj ministara, čak i ovih nekih koji su otišli i koji su podneli ili će podneti ostavke, mnogi od njih su i dobro radili.
Moj je savet bio, i bar sam se trudio kada sam bio u opoziciji, čini mi se da kada Vlada ili neki ministar radi nešto što bih i ja podržao da sam vladajuća stranka onda ćutim, kao da nema razloga da se kritikuje i ova vlada, kao i ova što će biti izabrana za dan, dva, kao da nema pravih povoda i argumenata. Zašto da onda izmišljamo i zagađujemo ne životnu sredinu, što je vrlo opasno, nego jednu komunikaciju, javnost i javnu reč sa ovakvim stvarima.
Ponavljam, meni ovo zaista liči na priču o keruši Mili. Da li se neko seća kako je ona operisana. Dakle, hrast i keruša Mila, to treba da bude tema Srbije i Narodne skupštine ovde, a mislim da ima mnogo važnijih tema u ovoj zemlji, pre svega zaposlenje. Ako u narednim mesecima, da ne kažem godinama se ne smanji taj procenat nezaposlenih u Srbiji, džaba će nam biti sva priča i o hrastovima i o kerušama Milama.
To ne znači da ne podržavam i one koji se bore za zaštitu životinja. Sam imam petog člana domaćinstva. Zove se Oskar i sa ponosom to kažem. Volim i šume, volim i hrastove, gospodo, ali da se urazumimo, i ova vlada i ovi ministri podložni su kritici i ima dosta argumenata.
Možda bih i ja imao i možda ću i kritikovati u narednim vremenima, ali nemojmo da se bavimo trivijalnim stvarima ovde, da bi neko u Evropi čuo kako smo mi zeleni i kako se mi borimo za hrast, a neko je protiv hrasta, a istovremeno lokalni odbor te partije podržava ministra koji se na neki način sučelio i sa vođom naše koalicije, gospodinom Vučićem, koji drugačije misli. Pa, ne treba da se delimo oko toga, treba da gradimo Srbiju. Ima još hrastova u Srbiji. I ovaj će da živi dokle će da doživi.
Gospodine Kariću, umesto da ste rekli, da ste se setili ko je zaustavio izgradnju auto-puta od Beograda za zapadnu Srbiju – fantomski nacionalni savet za infrastrukturu, kojim je predsedavao bivši predsednik Republike, fantomski, protivustavni, iz političkih razloga, da bi neki poslanici iz Vojvodine ovde podržali prethodnu Vladu. Kažnjena je zapadna Srbija. Od 1945. godine nas kažnjavate, a ovoga puta nećete. Auto-put će stići u Požegu i na Boljare. Stići će iz Čačka, iz Beograda ići će se četiri sata do Budve. To je žila kucavica Srbije, to je krvotok za Srbiju i to neće niko sprečiti. Mi pričamo o hrastu i pričamo o kerušama Milama. Prošle godine, 15. maja u selu Gorobilje, to je više Požege, trebao je da bude otvoren auto-put, a tamo gde dolazi auto-put dolaze i investicije, dolaze i radna mesta. O tome mi treba da pričamo. Hvala lepo.