Uz moje izvinjenje vama i gospodinu Šormazu, mislim da je povređen član 27, član 106. i član 107, isti osnov, pošto sam i ja pomenut po imenu, pa mi niste dali repliku, ali razumem vaše objašnjenje i prihvatam ga, s tim što moram da ukažem zbog povrede druga dva člana da je nejasno zbog čega se izaziva ovakav gnev i ovakva reakcija kada neko od poslanika iznese podatak koji je dostupan bio više dana u štampi. Možete da kažete da je netačan. Šta više, možete da dokažete da je netačan i ja to prihvatam, ali ne razumem ovakvu uzrujanost i ovako snažne reakcije sa vaše strane.
Uostalom, zar niste navikli, vi upravo, da preko vaših novina se hapse ljudi? Onda vam to ne smeta. A kada neko napiše u listu „Danas“ da to košta toliko, možda greši list „Danas“.
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, držite se povrede Poslovnika, molim vas.)
U tome i jeste povreda Poslovnika. Ta stvar je izazvala, gospođo predsedavajuća, najveću polemiku, potpuno nepotrebno. Neko je izneo podatak koji je svima dostupan i onda to smeta. Zašto vam ne smeta kad hapse tolike ljude preko novina? Što vam to ne smeta? Onda kažete – to piše u novinama. Dakle, ogradite se i od toga.
Ne tvrdimo mi da je ovo 100% istina i vi ste nam rekli da nije istina. Zašto onda uopšte polemišemo dalje? Vi kažete da nije, mi kažemo – evo, ljudi, ovo smo pročitali. Mislim da treba da se nastavi rasprava. Hvala.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto po Poslovniku ja ne mogu direktno da se obratim kolegi Đuriću, ja ću da zamolim predsedavajućeg da on u moje ime prenese moje izvinjenje što sam se pogrešno izrazio, nije mi to bila želja, niti da svojatam državne organe. Prikladnija rečenica bi bila da mi pokušavamo da stvorimo ambijent, da pravosudni, tužilački i drugi državni organi rade svoj posao, da nećemo da vršimo pritisak, kako od strane zakonodavne, tako ni od strane izvršne vlasti prema tim organima i da zaustavljamo predmete koji se procesuiraju u skladu sa zakonom i Ustavom. Ja se stvarno kolegi Đuriću izvinjavam zbog tog lapsusa koji sam imao.

Hvala.
Dr Marko Atlagić prijavio se da govori o amandmanu. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Mislim da ovaj amandman kolege Karića je vrlo interesantan. Žao mi je što ga ne mogu podržati, ali gospodin Karić je u nekoliko navrata u ovoj skupštini, ispred Zelenih, zaista govorio o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline vrlo afirmativno i bolje bi bilo da smo o takvim stvarima danas govorili čitavo vreme, a ne o drugim stvarima koje se uopšte ne tiču Zakona o ministarstvima.
Vodio sam evidenciju, bio sam čitavo vreme, kako ste videli, na Skupštini. Samo da kažem, van ovog zakona je spomenut predsednik države 42 puta, 44 puta prvi potpredsednik Vlade bez ikakvog konteksta vezano za Zakon o ministarstvima. Znate šta, neću da govorim o tome. Oni sami sebe najbolje brane i njihova dela, ali mi se iz SNS ponosimo našim predsednikom SNS.
Dozvolite sad o ovom amandmanu. Zaista podržavam gospodina Karića, kada je govorio da budućnost neće nama biti baš tako laka, odnosno biće nam turobna ukoliko ne vodimo računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. To znamo svi, to zna čitav svet. Zato je zaštita i unapređivanje čovekove okoline stvar ne samo jednog ministarstva, nego mnogih ministarstava. Mnogo su važniji sadržaji koje mi trebamo realizovati. Pored ostalog, nije pitanje samo jednog ministarstva. Spomenuću jedno ministarstvo koje je vrlo blisko, uzmimo da smo osnovali ministarstvo za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline, a to je Ministarstvo prosvete i nauke. Danas je neko stidljivo to samo napomenuo. Zamislite, samo u jedan nastavni predmet, 70 časova godišnje, da samo dva časa posvetimo sadržajima čovekove okoline, u smislu vaspitanja naših budućih generacija, jer onda ne bi imali bilborde – Očistimo Srbiju, nego bi možda bilo bolje da smo imali – ne prljajmo Srbiju, ne zagađujmo Srbiju. Mi se zaista bavimo uvek posledicama, a ne uzrocima.
Mnogi poslanici iz opozicije su danas govorili o sredstvima. Zaista mislim da nije korektno trošiti sredstva koja su namenjena zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Znate da ja nisam čovek koji napamet priča.
Dozvolite za kraj, vezano za ovu zaštitu, da citiram dva citata. Prvi je gospodina Dinkića 21. i 22. septembra 2012. godine u ovoj Skupštini: „Dulić je Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS za subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirao.“
Drugi citat državnog revizora. Nemam običaj štampu da citiram, nego državna institucija, jer ne verujem ni štampi, ni sam sebi ne verujem. Verujem državnim institucijama, nemamo kom drugom.
Citiram državnog revizora, koji je rekao u izveštaju za 2002. godinu za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline „da su plakati i bilbordi sa porukama „Očistimo Srbiju“, koštali više od pola miliona eura, koliko je plaćeno i za oglašavanje u jednom dnevnom listu“, završen citat. Verovatno znate u kom listu. Naknadno je utvrđeno da je fond, odnosno to ministarstvo, plaćalo čak izdržavanje lavova na Paliću, o čemu je bilo ovde reči.
Evo, dame i gospodo, gde su pare otišle. Da smo upotrebili u ovo, što je neko rekao, u ve ce poljske, pa da izgradimo po školama, da smo u lekove upotrebili, da smo u afirmaciju vaspitnog dela po školama upotrebili u zaštitu i u unapređivanje čovekove okoline, ne bi imali ovako prljave ulice u gradu Beogradu. Znate, dosta su prljave. To mi koji peške idemo svaki dan, mi to dobro vidimo, itd.
Dakle, zalažemo se u buduće, u bliskoj budućnosti, da eventualno razmišljamo i o posebnom ministarstvu ali ona neće samo rešiti. Mene čudi da Ministarstvo prosvete nije provodilo akciju kroz sve nastavne predmete. Dovoljno je dva časa od 70, ako je dva časa sedmično, 70 u godini, da dva časa svaki nastavni predmet posveti zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, u smislu vaspitanja naših budućih generacija. Tako ćemo dobiti čistije gradove.
Još jedanput kažem, kolega Karić zaista u ovoj Skupštini to afirmiše. To zaista podržavam. Žao mi je što ne mogu podržati posebno ministarstvo, jer ono neće rešiti to, nego sadržaj, a sadržaji se prepliću kroz mnoga ministarstva i kroz mnoge subjekte, počevši od nas samih.
Na kraju, danas smo ovde čuli, moram završiti sa ovom rečenicom, mnoge stvari, mnoge neistine. Ko je koliko kriv? Zna se tačno ko je koliko, bivša Vlada koliko i ova Vlada. Imaćete priliku to reći kod rekonstrukcije Vlade. Ali, gospodo, dozvolite da vam kažem, malo je što ste uništili našu sadašnjost i što ste mnogim generacijama oteli budućnost, a hteli ste, da ste ostali na vlasti, uništiti i srpsko nasleđe. Vidite, to vam građani Srbije nisu dozvolili, na našu sreću. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moj amandman je bio drugi po redu, nakon osam i po sati sam konačno stigao na red. Teško je doći do reči, a kamoli nešto uraditi za moje glasače.
Amandmanom sam predložio vraćanje ministarstva za ljudska i manjinska prava. Odbijeno je, sa obrazloženjem i tim kriterijumom racionalnosti poput ovoga što je bilo i sa ministarstvom za ekologiju. Čudi me, ministar par puta govori o dosta ministarstava, a ovde su samo dva predložena amandmanima, ništa više. Čak je ministarstvo ekologije predloženo samo da se odvoji od postojećeg, a novo je samo ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koja je u Vladi 2008. godine ovde funkcionisala.
Moje iskustvo ukazuje da je i pored primedbi u to vreme, da je ministarstvo daleko bilo uspešnije od kancelarije koja je i ranije postojala i koja je sada ponovo vraćena.
Po meni, osnovno je pitanje, ne ulazim u logiku koju sada parlamentarna većina sada koristi i šta je za parlamentarnu većinu prioritet i kako će ovim zakonom ministarstvo regulisati njeno upravljanje. Međutim, po meni je suštinsko da li ima ozbiljnog pristupa za rešavanje problematike koje je bilo i ranije i koje je trebalo na osnovu mog predloga da se obuhvati ministarstvom za ljudska i manjinska prava?
Ovih dana imam ovde izjavu direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Šta ona kaže? Ocene međunarodne zajednice, kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, su pozitivne, a da će obaveza naše zemlje u pregovaračkom procesu sa EU biti da pruži garancije da je obezbeđena puna primena zakonskih rešenja. Ovde je suštinsko pitanje. Ima dosta tih dobrih zakonskih rešenja. Napravljen je i Nacionalni savet. Koliko se on u praksi primenjuje? Ministarstvo prosvete direktno opstrujiše, ne samo Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nego i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kada su u pitanju kompetencije Nacionalnog saveta u pogledu upravljanja školama. O tome sam govorio prekjuče kada je u načelu bila diskusija.
Idemo dalje, postavljam sad pitanje ministru pravde – Zašto u Preševu, Bujanovcu, Preševskoj dolini nivo učešća Albanaca u pravosudnim institucijama je bila daleko niža nego 70-ih, 80-ih godina prošlog veka? Tada je u Preševu skoro bila rešena proporcionalno učešće Albanaca, bar u tom prvostepenom sudu, opštinskom i bivšem organu za prekršaje. Trenutno opštinski sudovi koji su sada sudske jedinice u okviru Osnovnog suda u Vranju svedeni su samo na tri sudije Albanaca od preko 50 koliko ima ovaj sud. Da ne govorimo o Višem sudu u Vranju, da ne govorimo o Apelacionom sudu gde nema ne sudija, nego i prevodioca. Sad postavljam pitanje – Zakonom je predviđeno, a zašto se ne ostvaruje? Četiri godine govorim sa predstavnicima ministarstva, jedan pravnik da se primi, ali ne može da se primi iako su konkurisali. Ovako ne može, kako može da se popravi etnička struktura i da ne govorimo jer to je samo san da bude proporcionalna u pravosudnim organima i niz drugih državnih organa. Ako i dalje se nastavi ovakav pristup i Vlade i drugih državnih organa.
Dalje, zakonom je lepo i Ustavom regulisano pravo na upotrebu jezika manjina. Od kada znam za izbore uvek su u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, bili i na albanskom birački spiskovi. Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku predviđeno je to pravo ali na poslednjim izborima smo imali glasače samo na ćiriličnom pismu. Zbog čega su drastično oštećeni ti izbori? Vi možete da se varate sa tim što je OEBS dao. To sam prenosio. Nisu bili normalni ti izbori u Preševu i Bujanovcu i u Medveđi. Jer, u toku jednog sata od tih 12 koliko se glasalo bilo je po desetak njih koji su se vraćali i nisu mogli da nađu sebe u tim biračkim spiskovima jer su im bila deformisana imena. Zbog niza oznaka koji ni oni koji znaju ćirilicu nisu mogli da dešifruju, dva iks, tri iks ili nešto slično. Kažem da su totalno nezakonito učinjeni nenormalni izbori poslednji u Preševu, a da ne govorim o tome da u toku izborne ćutnje bilo intervencija žandarmerije i da su hapšeni odbornički kandidati. Da je bio pretres u četiri sata u kući naše kandidatkinje za odbornika u Opštini Bujanovac.
To je po meni suština. Da li će biti ministarstva ili ne, to je vaša procena, ali kako ćete rešiti ovu ozbiljnu materiju, ozbiljnu problematiku, o tome treba da se stara ova Vlada. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Senić podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 1a.
Na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio je ovaj amandman.
Odbačeni amandmani prema članu 163. stav 4. Poslovnika ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 2. koji je u skladu sa amandmanom na član 1. koji sam podneo, a tiče se izmena predloga postojećeg, koji je došao od Vlade o Zakonu o ministarstvima.
Smatram da ovaj amandman pokušava da ispravi političku nedoslednost, kada se radi o Ministarstvu finansija i privrede. U prepodnevnoj raspravi postavio sam više pitanja i analizirao sam na koji način Vlada misli da sprovodi tu najavljenu novu ekonomsku politiku, političke reforme u tom smislu i čini mi se da tu nema puno izgleda da će u tome uspeti i nema puno izgleda će šta i pokušati u tom smislu. Zašto ovo kažem? Zato što pominjao sam to već ste 2011. godine govorili i skupljali potpise građana, govorili ste o tome kako ćete svesti broj ministarstava na 12, onda ste u 2012. godini u Zakonu o ministarstvima objedinili Ministarstvo ekonomije, odnosno privrede i finansija, govoreći da se na taj način vrše uštede. Ministarstava je bilo 17 u tom predlogu i četiri kancelarije. Danas imamo povećanje broja ministarstava.
Danas govorite kako to neće dodatno koštati građane Srbije i kako će to doprineti kvalitetnijem radu Vlade u smislu poboljšanja ekonomske situacije u Srbiji. Mislim da je poruka koju time šaljete, poruka da je u političke svrhe sve dozvoljeno, da možete izbaciti Mlađana Dinkića, smeniti ga, razdvojiti ove dve funkcije jednog ministarstva na dva dela, kako bi dva funkcionera Srpske napredne stranke zauzeli mesta u toj rekonstruisanoj Vladi.
Potpuno je jasno da je ta rekonstrukcija Vlade jedna obična farsa. Da je farsa govori i stanje u ekonomiji, način na koji se ta Vlada, jer nije samo Mlađan Dinkić donosio odluke bitne za ekonomski život u Srbiji, niti odluke o budžetu i rebalansu, niti o setu poreskih zakona. Govori, recimo nivo investicija koji je najmanji u Evropi, manje imamo investicija stranih nego Albanija, manje nego Crna Gora, Bosna i Hercegovina. To je poražavajuće. Ovakvim predlogom mi ne mislimo da ćete vi doneti poboljšanje.
Gospodine ministre, pomenuli ste malopre ministarstvo o populacionoj politici. Govorili ste kako je to vrlo jedan dobar predlog, da treba da postoji da se brine o populacionoj politici, da je to moguće. Ekonomske mere koje ste vi sprovodili u prethodnih godinu dana rade potpuno suprotno od toga da podrže pozitivnu populacionu politiku. Znate li vi koliko je poskupela hrana u Srbiji za godinu dana? Trinaest posto. Realne zarade su pale.
Da li znate gospodine ministre da po sedam meseci deca ne primaju vakcine? To je nešto što zahteva ozbiljna populaciona politika, a ne pristup da treba osnovati još jedno ministarstvo. Tome da se građani Srbije, a i mi iz Demokratske stranke plašimo vaše nestručnosti i kako ćete vi kada budete imali dva ministarstva od ovog jednog velikog, kako ćete donositi ekonomske mere?
Ta naša strahovanja najbolje potvrđuje današnja objava savetnika predsednika Republike, koji se hvali time da će izvoz „Fijata“ od milijardu i po u zadnjoj godini doprineti da Srbija ima prihode od PDV od 13 miliona dinara. To je zaista nečuvena izjava, za nekog ko se ne bavi ekonomijom i privredom, zaista, mislim da savetnik predsednika ne sme da izgovori takvu, ne mogu ni da kvalifikuje, takvu izjavu.
Još jednom pozivam vas da budete politički dosledni i da prihvatite ove amandmane koji se tiču Ministarstva privrede i finansija, jer to što ćete razdvojiti Ministarstvo Mlađana Dinkića i njega izbaciti iz Vlade, postaviti ga za savetnika za Ujedinjene Arapske Emirate nije dovoljno da se situacija ekonomska u Srbiji popravi. Hvala.

Hvala.
Ministar Selaković.