Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u ekspozeu Ivice Dačića, podnetog 27. jula, od svega što piše u ovoj knjižici jedino je tačno da je Srbija i dalje zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika. Sve ostalo ovde je samo spisak lepih želja i ništa od toga nije ostvareno.
Što se tiče samog ovog amandmana, u članu 4. se kaže da Ministarstvo finansija, između ostalog, bavi se sprovođenjem programa finansiranih iz sredstava EU. Mi smo sredinom baš ovog meseca ostali baš bez deset miliona evra za poljoprivredu iz fondova EU koji bi trebalo da se iskoriste za povećanje konkurentnosti poljoprivrede i za ruralni razvoj zato što mi, kako se ovde kaže, nemamo sistem za upravljanje evropskim novcem.
Kažu ljudi da nismo iskoristili ta sredstva upravo iz razloga što nismo mogli da zaposlimo ljude u Agenciji za plaćanje u Šapcu. S druge strane, krajem jula meseca Ministarstvo finansija i privrede zapošljava 19 ljudi koji su trebali da se bave upravo ovim stvarima kojima se bavilo Ministarstvo finansija i privrede iz oblasti privlačenja sredstava iz EU, odnosno to su ljudi koji su trebali da rade jako stručne poslove, da poznaju propise koje regulišu upravljanje IPA fondovima, da poznaju propise vezane za javne nabavke po procedurama EU i da znaju engleski jezik. Molim vas, mi ovakve projekte sprovodimo, na primer, u Opštini Čajetina. Pripravnici to rade, tako da ne znam koliko sada tih 19 ljudi nismo mogli da opredelimo za nešto drugo ili bar da uzmemo ovih 10 miliona dinara.
Takođe, nalazim se u nedoumici, ako je ovo rekonstrukcija, dakle, nije potreban ekspoze i nećemo morati da slušamo jer se sve nastavlja kako je i bilo po programima dosadašnjih ministara i ministarstava, a ako se menja, onda ne znam zbog čega nismo vezali promenu tih ministara i promenu samih ministarstava, razdvajanje ili spajanje, itd. sa odlukom o budžetu?
Odluka o budžetu je najvažnija odluka u jednoj državi prema kojoj treba da se upravlja i pravi plan npr. za 2014. godinu, tako da mi zaista ni to nije jasno zbog čega to nije povezano. Imamo sad neki vakum između odluke o budžetu ili nekog eventualnog budućeg rebalansa i uopšte planova. Ako smo menjali ministre, a oni neće do tada ništa novo raditi i neće imati neke nove planove i strategije, onda ne razumem zbog smo sve to radili.
Takođe, ono što smo mi čuli u ekspozeu kada je ovde bio mandatar Ivica Dačić 27. jula prošle godine da su strateški prioriteti poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika, infrastruktura. Da ćemo da pokrenemo velike investicione projekte u poljoprivredi, energetici, infrastrukturi. Da radimo na reindustralizaciji, da ćemo da povećamo investicionu potrošnju, a smanjimo neracionalnu potrošnju. Da ćemo da utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidiva na dugi rok, ako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju i povećaju svoju proizvodnju. I kaže, što je najzanimljivije, da brzo na najbolji način iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra i visoku produkciju hrane i energije, da Srbija postane bašta Evrope. Hoćemo li to da radimo tako što ćemo da hrlimo i za četiri godine da prodajemo zemlju po istim uslovima kao što prodajemo zemlju strancima po istim uslovima kao što se to prodaje sad trenutno ljudima u Srbiji, odnosno našim stanovnicima. Mislim da je to jako loše.
Imamo sa druge strane oko 100.000 ljudi koji ne primaju posao a rade. Imamo prema poslednjoj anketi o radnoj snazi 2,2 miliona zaposlenih, a 3,2 miliona radno neaktivnih od kojih 2,1 milion koji ne žele da rade iz različitih razloga. Imamo takođe da razni propisi i administrativne procedure pojedinu godišnje 107 miliona evra i to u oblasti trgovine i na taj način 19.000 potencijalnih radnih meta u trgovini.
U ovom trenutku, u ovih godinu dana što je ova Vlada uradila, da na putu od proizvođača do kupca proizvod poskupi bar šest puta, što je loše i za proizvođača i za onog ko kupuje.
Još jednu stvar, kome mi sve to radimo? Kome, kad je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, a poslednja po stopi nataliteta i već godinama se suočava sa negativnim prirodnim priraštajem. Da li znate na svaki brak u Srbiji dolazi porazno 0,88% dece, tako piše, a mi se hvalimo sa podsticajima, a podsticaj kaže da majka za prva četiri deteta ostvaruje određeni podsticaj. Mi imamo problem i sa jednim detetom, o dva i da ne govorim, a četiri da ne pominjem. Koliko ima porodica koje imaju četvoro dece. Hvalimo se nekim stvarima sa kojima ne bi trebalo da se hvalimo. Samo ona država koja ulaže u obrazovanje, koja ulaže u rad i radna mesta može biti uspešna i tamo mogu živeti uspešni ljudi, a oni koji ulažu u neke modne trendove, koji ulažu u automobile, u skupe cigare, kafiće, itd, tamo potomstva nema i džabe sve ovo radimo. Ovo je samo presipanje iz šupljeg u prazno.
