Gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti ja sam član Zakonodavnog odbora koji je, između ostalog, glasao i protiv ovog amandman, odnosno da na Odboru za pravosuđe, gde sam predsednik, ne prihvati ga, a da smo na Zakonodavnom odboru glasali, kada je u pitanju konkretan amandman, da je u skladu sa zakonom, a za neke druge amandmane smo rekli da nisu u skladu.
Dugo sam poslanik u ovoj Skupštini i prvi put sam došao u situaciju da moram, ili bi trebao da objašnjavam pred ovim domom svoje mišljenje ili način glasanja na nekom odboru. Ne znam odakle se vadi taj zaključak, ili to traženje.
Pravo je svakog poslanika da u Skupštini i na odboru iznese neki svoj stav i da glasa onako kako on misli, kao što je i pravo svakog poslanika da uzme učešće u radu nekog odbora, ili ne uzme učešće u radu nekog odbora, bez obzira da li je član pozicije ili opozicije.
Meni nikada nije palo na pamet, niti će pasti, da prozivam neke članove, a dešava se da na odboru na kome ja predsedavam ne dolaze često ni članovi i njihovi zamenici iz pozicije, pa kvorum čine članovi iz opozicije.
Prema tome, nemojmo da tražimo ovde da povodom bilo kog amandmana neko od poslanika koji su članovi nekih nadležnih odbora koji su razmatrali te amandmane, objašnjavaju zašto su zauzeli ovakav ili onakav stav. Čemu bi nas to vodilo?
Samo da napravim jedan izlet.
Pre izvesnog vremena ja sam kao član odbora, kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, bio preglasan od strane članova Odbora i nije mi padalo na pamet da budem protiv te odluke, ili da tražim objašnjenje od članova Odbora koji su glasali suprotno od mog glasa. Ni tada, ni ubuduće.
Prema tome, hajde da se vratimo amandmanima i da poštujemo demokratsko pravo svakog poslanika u ovoj Skupštini i svakog člana odbora da glasa onako kako on misli da treba, a građani će na izborima, kada ih bude bilo, proceniti da li su oni dosledno zastupali njihove interese i da li su opravdali glasove dobijene na izborima. Hvala.