Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 128 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji su prisutni u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 113 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak, na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Rečima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na nezavisnost javnih servisa, odnosno nezavisnost RTS i RTV, koja je u ozbiljnoj meri ugrožena, a na taj način i demokratija u Srbiji, jer nema prave demokratije, makar u modernom smislu, bez nezavisnih medija.
Jasno je da vladajuće stranke, pre svega SNS, pokušava da sve medije stavi pod svoju kontrolu, pa time i najvažniji javni servis, RTS i RTV. To je učinila na način da je predsednik SNS, odnosno prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić, posredno pozvao građane Srbije da više ne plaćaju pretplatu i time je doveo RTS i RTV u veoma nezavidan finansijski položaj. RTS je u ozbiljnim finansijskim problemima, dok je RTV pred gašenjem i praktično program održava jedino na bazi entuzijazma zaposlenih i na bazi, rekao bih, nekog voluntarizma, jer ne primaju platu i po tri meseca, primaju sa zakašnjenjem. Dok, kada je u pitanju oprema i ostala tehnika, nema potrebe posebno o tome da pričamo, jer praktično u RTV nemate dve iste stolice i, praktično, kada dolazite u studijo, treba da ponesete od kuće stolicu.
Nažalost, to je slika i prilika javnog servisa koji program emituje na deset jezika, pored srpskog na deset jezika nacionalnih manjina i gašenjem RTV doći će do ugrožavanja ostvarivanja osnovnih elementarnih manjinskih prava ovih nacionalnih manjina čija su prava garantovana zakonom i Ustavom. Ne samo da RTV emituje program na manjinskim jezicima, već posebne specijalne programe, pa čak ima i emisiju za izbegla i prognana lica i pokriva i tu populaciju koje u Vojvodini ima puno, odnosno 50% svih izbeglih i prognanih lica živi u Vojvodini.
Pitam Vladu Republike Srbije, pre svega predsednika Vlade Republike Srbije, prvog potpredsednika i budućeg ministra koji će se baviti kulturom i informisanjem, pošto će to ministarstvo biti, po svemu sudeći, pod takvim nazivom u narednom periodu - šta će učiniti da se ne ugasi javni servis RTS i javni servis Vojvodine, šta će učiniti da se ne ugrozi do kraja njihova nezavisnost, odnosno šta će učiniti da tu ugroženu nezavisnost dovedu na onaj nivo, kako to u modernim evropskim zemljama postoji, a to znači da imaju nezavisno finansiranje, odnosno nezavisno od volje političara?
To što je ukinuta pretplata, odnosno faktički je ukinuta, a još uvek formalno postoji, ne znači da građani na drugi način neće platiti iz svog džepa obaveze ta dva javna servisa, odnosno, ako bude predviđeno po planu Vlade finansiranje iz budžeta, to će takođe ići iz džepa građana Srbije. Ne verujem da će građani EU ili neke druge zemlje plaćati ta dva javna servisa. Ovde se samo radi o želji da se kontrolišu ta dva javna servisa. Kako sada stvari stoje, na dobrom je putu ova vlada da ugasi, odnosno da ućutka slobodnu reč koja se još uvek može izgovoriti na ova dva javna servisa. Hvala.

Narodni poslanik Olena Papuga ima reč.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, pitala bih Vladu i ministra saobraćaja – šta se dešava sa tunelom ispod Fruške Gore, kada će početi njegova izgradnja i kada će država da sagleda sve posledice saobraćaja koje se dešavaju u delu Fruške Gore, posebno u gradu Irigu, gde kamioni uleću ljudima u dvorište i čine velike štete i ljudi na tom području ne mogu normalno da žive.
Drugo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, prvom potpredsedniku Vlade, takođe i premijeru, a tiče se protesta paora kojima je zabranjen ulazak u Beograd. Paori znamo da su u jako teškoj situaciji, znamo da je već druga godina bila suša, da nisu dobili na vreme subvencije, da ih je snašla još jedna elementarna nepogoda jer je led potukao njihove useve i pretpostavljam da će nadalje i ovih dana da protestuju, a da neće moći da uđu u Beograd.
Takođe hoću da konstatujem ili da pitam – da li paori treba da se preruše u navijačke grupe, da se preobuku u navijače i tako da uđu u grad, jer jednostavno znamo da svima navijačima je omogućeno da haraju po gradu, da ruše grad, a paorima, tražiće svoja prava, nije omogućeno da dođu ispred Vlade i da traže svoja prava.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedniče, poštovani narodni poslanici.
Pre ravno tri meseca u gradu Zaječaru održani su vanredni lokalni izbori u atmosferi koja je ličila na Bejrut, u atmosferi punoj straha gde su pojedini aktivisti dobijali batine. Nakon toga na vlast u gradu Zaječaru došla je SNS u koaliciji sa SPS. Kada SNS govori kako se zalaže za borbu protiv korupcije, borbu protiv kriminala onda to treba da pokaže i u praksi.
Zar nam gospodo iz SNS nije bilo dovoljno 22 odbornika koliko ste osvojili pod takvim uslovima u gradu Zaječaru, nego ste se okomili i na one odbornike koji tada nisu bili vaši, nudeći im radna mesta i neke druge privilegije. U koju vrstu krivičnih dela spada to kada odborniku ponudite dva radna mesta. Da li je to mito? Da li je to korupcija? Koje je to krivično delo? Hoće li SNS na primeru grada Zaječara pokazati da borba protiv korupcije nije selektivna.
Predsednik Skupštine grada Zaječara je funkcioner SNS, gospodin Saša Mirković i aktuelni i trenutni pomoćnik ministra saobraćaja koji je u januaru, tako smo čuli na odboru, koristio godišnji odmor, pa je u junu i maju u predizbornoj kampanji takođe koristio godišnji odmor, a i danas je u Zaječaru. U situaciji kada svakodnevno imamo situaciju da neko pogine na našim putevima, a on je pomoćnik ministra za bezbednost saobraćaja.
Tražim od ministra saobraćaja da nam odgovori – da li gospodin Mirković, njegov pomoćnik ima 365 dana godišnjeg odmora, i na osnovu čega prima platu u Vladi Republike Srbije, kada je non stop u Zaječaru? Bahatost gospodina Mirkovića ogleda se u tome i u načinu sazivanja sednica grada, gde se sednice sazivaju dva sata pred početak i na takav način se omogućava da građani Zaječara i dalje trpe teror SNS. Koje to kadrove vi imate, vi iz SNS? Gradonačelnik ima jedva i završenu srednju školu.
Prva stvar koju aktuelni gradonačelnik Zaječara potpisao je ta da je svojoj televiziji iz gradskog budžeta dodelio 18 miliona dinara. Da li je to korupcija? Jesu to nezavisni mediji za SNS, a drugoj televiziji u tom istom gradu, gde je otac vlasnika televizije član gradskog veća šest i po miliona. Da li Zaječar, da li bilo koji grad u Srbiji ima 25 miliona za finansiranje medija? Da li je to kadar SNS? Takav gradonačelnik, da prva stvar bude da svojoj televiziji da 18 miliona, a drugoj šest i po gde je član u gradskom veću. Da li je to vaša borba protiv korupcije?
S druge strane, postoji presuda Apelacionog suda da ta televizija vrati gradskom budžetu 13 miliona i zamislite šta se dešava u Zaječaru? Kada je ta presuda stigla naprasno je nakon sat vremena zakazana sednica Skupštine i smenjen gradski pravobranilac da ne pusti izvršenje. Pitam ministra Selakovića – da li presuda Apelacionog suda treba da se izvršavaju? Zbog čega takva presuda u Zaječaru nije izvršena, i na koji način su dodeljena sredstva televiziji „Best“ i „EF kanalu“?
U subotu su održane dve sednice Skupštine jedna po hitnom postupku, a druga nakon pola sata, da li na takav način vi mislite da vladate iz SNS.
Znači, tražim od gospodina Selakovića da mi odgovori – koja krivična dela spada nuđenje dva radna mesta odborniku, na koji način je izvršena isplata iz gradskog budžeta prema televiziji „Best“ i zbog čega se ne primenjuje izvršna presuda i od ministra saobraćaja da kaže zbog čega Saša Mirković ne dolazi na posao ako se zna već da je u sukobu interesa i da li njegov godišnji odmor traje 365 dana?

Narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Dok se srpska Vlad i njeni ministri šest meseci bave sami sobom i tim da li su na nekoj listi za odstrel, kako da zadrže fotelju, to je tzv. Rekonstrukcija koja se u Danskoj sprovede za jedan dan, kod nas šest meseci i još uvek ne možemo da završimo tu priču, dotle građani Srbije ne mogu u administraciji u ministarstvima da dobiju odgovor ni na jedno pitanje koje ih muči, niti da razreše jedan jedini problem.
Hajde da počnemo, recimo, od poljoprivrednika. Poljoprivredni proizvođači i stočari i voćari i vinogradari i oni koji proizvode žito i pčelari, svi imaju narasle probleme. Zaboravili smo prošle godine je bila strašna suša, ove godine država nije nabavila protivgradne rakete pa su imali problem te vrste. Dakle, oni ne mogu da dobiju odgovor od srpske administracije ni na jedno njihovo pitanje. Zbog toga su, recimo juče, poljoprivredni proizvođači iz Banata, iz Srema traktorima pokušali da dođu pred Vladu da tako nateraju Vladu da govori i da radi svoj posao, ali im je bilo onemogućeno da uđu u grad.
Naravno, njihovo nezadovoljstvo je izazvano time što razni karteli, razni tajkuni, razni monopolisti, formiraju cene i obezvređuju njihov rad i njihove proizvode do te mere da oni danas vrede mnogo manje, dva ili tri puta manje nego što su vredeli prošle godine.
Moje prvo pitanje je za ministra poljoprivrede i premijere – kako država misli da reši problem monopola? Da li je to njegovo posao? Kada misli da se pozabavi tim problemom?
Drugo pitanje se odnosi na probleme koji imaju ljudi poljoprivredni proizvođači iz Kolubarskog okruga iz Mioničkog kraja i zamolili su me da ja posredujem, jer očigledno ne mogu sami da dobiju odgovor na to pitanje – kada će dobiti subvencije za koji je prvi potpredsednik Vučić rekao da su isplaćene. Na njihovim računima oni nisu zabeležena. Znači, nisu ih dobili, nisu stigle pare, pa pitaju kada će dobiti oni te subvencije.
Drugo pitanje je problem sa tim što ne mogu da prodaju stoku nigde jer država nije nabavila dovoljan broj dokumenata o zdravstvenom stanju tih životinja pa tako ljudi po šest meseci ne mogu da prodaju tele, a žive od toga.
Treće pitanje, ponovo za ministra poljoprivrede i ponovo za premijera, jeste pitanje koje se odnosi na pčelare koji sve više problema imaju, a gospodo pčelarstvo je jedno od oblasti poljoprivrede koja ima najveću perspektivu jer med je deficitaran u Evropi i sve što Srbija proizvede može da proda, iako Srbija koristi samo 0,5% svoje paše.
U Pravilniku o podsticaju u stočarstvu, samo se pčelarima traži obavezno posedovanje uverenja o zdravstvenom stanju pčela. To kod drugih grana u stočarstvu nigde ne postoji. Volela bih da dobijem informaciju zbog čega je to tako i da li je ovo neka vrsta diskriminacije.
Drugo, Uprava za veterinu tera pčelare da obavezne mere zdravstvene zaštite pčela vrše samo u jednoj jedinoj zdravstvenoj veterinarskoj stanici. Pitam vas da li je to monopol? Ko je ovlasti državu da u njeno ime monopoliše određene veterinarske stanice koje na taj način mogu da formiraju cene kako im padne na pamet, a proizvođači, pčelari nemaju pravo da biraju onog ko će im pružiti usluge?
Treće su propisi u oblasti pčelarstva koji su potpuno anahroni, koji su potpuno zastareli, koji kad uporedite sa propisima u nekim drugim zemljama EU morate da se nasmejete, oni su na nivou otprilike Turske Srbije. Kada će ti propisi biti potpuno promenjeni? Šta se dešava sa tim propisima?
Zbog čega su oni takvi kakvi jesu tumače na način potpuno različit, recimo, u gornjem delu Srbije u Subotici nego što je recimo u Kolubarskom okrugu. Zbog čega se različito tumače i kada će biti promenjeni. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice. Pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, pošto zaista ne znam koju u potpunosti nadležan za oblast za koju sam zainteresovana.
S druge strane, dok mi ovde razgovaramo o rekonstrukciji Vlade tamo negde ide život i ljudi imaju životne probleme, i ono zašta jesu svakako zainteresovani naši građani i svi mi jeste bezbednost dece. Posle par slučajeva, poslednji u Požarevcu kada smo imali jedan neugodan slučaj oko zabavnog parka.
Moje pitanje se upravo odnosi na izdavanje atesta onima koji imaju zabavne parkove. Ko vrši kontrolu zabavnih parkova, odnosno ispravnosti opreme u njima? Na koji period se izdaje atest ili dozvola za korišćenje te opreme? Da li postoje redovne kontrole i na osnovu čega se vrše vanredne kontrole te opreme.
Možda ovo nekome deluje beznačajno, ali po meni kada imate dve ekskurzije koje su organizovane u skladu sa zakonom a dođe do takvih nesreća, onda je to svakako neprijatna situacija i za vlasnike te opreme, i za roditelje, i za nastavnike koji vode tu decu na ekskurzije. Tako da ne bismo više dolazili u situacije da nesreće budu te koje nas teraju da rešavamo problem.
Želela bih iz ove skupštinske klupe da apelujem da nekada predupredimo stvari. Da vidimo da li je zaista neka oblast sistemski uređena i da li postoje rešenja koja neće dovoditi do toga da nam deca sutra budu povređena. I svi smo mi rasli u tim zabavnim parkovima i svi smo mi voleli da konzumiramo te usluge, ali niko nije ranije razmišljao o tome koliko je to bezbedno dok nisu ovakve stvari počele da se dešavaju u Požarevcu, u Sokobanji. Tako da ja još jednom pitam – da li postoji koordinacija između ministarstava? Koje su preporuka Ministarstva obrazovanja kada su ovakva pitanja na dnevnom redu, odnosno kada nastavnici vode decu na ekskurziju? Isto tako, koliko roditelji mogu da se osećaju sigurno ili bezbedno kada svojoj deci žele u ovim teškim vremenima da priušte malo razonode i zabave.
Znači, ponoviću još jednom, ko proverava ispravnost opreme u zabavnim parkovima? Da li postoje atesti? Na koliko se izdaju? Koliko mi takvih kuća imamo u Srbiji i da li ova oblast jeste ili nije sistemski uređena, jer ako nije to je svakako zadatak svih nas da uredimo kako bi bezbednost dece bila ispunjena do kraja, a mislim da je to najvažnije pitanje za sve nas. Zahvaljujem.