Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, kao ovlašćeni predstavnik.

Ozbiljan sam čovek, ne mislite valjda da bih učestvovao u onome što može da zvuči neozbiljno.
Konačno, poštujem građane, poštujem temu dnevnog reda, poštujem činjenicu što ste vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, danas u nekoliko navrata objasnili šta su tačne nadležnosti predsedavajućeg po Poslovniku kako bi građani shvatili, jer pretpostavljam da oni, kao i građani koji su kandidati za članove Vlade i koji su ovde, šta stvarno jeste rasprava o dnevnom redu, a šta su razne političke poruke ili želje: pozdravite moga tatu, moja stranka će da ispuni obećanje samo, juče nije mogla, a sada čim bude u prilici ona će to da uradi, da ljudi ne pomisle da su baš svi neozbiljni. Nešto mora da se radi onako kako je uređeno po Poslovniku.
Sa druge strane, Poslovnik samo uređuje kako bi mogla da se vodi Skupština. Poslovnik ne uređuje život. Poštujem činjenicu da ljudi ovde sede, po Poslovniku nemaju pravo na reč. Isto tako, poštujem građane koji sigurno ne žele da slušaju, jer znaju da u njihovim porodicama od toga nema vajde, kada se takmičite šta je bilo juče, ko je kriv prekjuče, ko je kriv pre 10 dana, ko pre 10 godina. Primeri na koje ću se pozivati će biti samo primeri iz ovih nedelju dana, iz onoga što vidite ovde u Skupštini, ali ako dajem neke zvanične podatke, daću podatke koji su zvanični državni podaci iz jula.
Ako mašem nekim papirom, to neće biti papir za televizijsku emisiju za koji ne znate da li je tačan i koji građani ne mogu da provere, nego onaj papir koji su građani dobili, ako su penzioneri, ono što su dobili lično na kućnu adresu, ako su oni koji plaćaju struju, ono što im piše, pa mogu da provere sami šta im tačno piše, jer je važno šta ćemo stvarno da radimo.
U tom smislu, i tek sada počinjemo ono što je tema dnevnog reda. Tema je izbor novih članova Vlade i važno je, kada govorite u Skupštini, da sve možete da pokažete na ličnom primeru, ne šta su lepe reči, nego ako ste u stanju da obećavate, pokažite da možete da ispunite obećanje. Moje obećanje je bilo da ću svakom, dao sam ga pre tri dana, svakom od vas, poštovani kandidati za članove Vlade, da ću da poželim dobrodošlicu u Dom Narodne skupštine, ja imam i dodatnu obavezu, ja sam ovoj zgradi dao ime, i da ću da vam poželim dobrodošlicu na način koji vas obavezuje da nešto radite u interesu građana sa praktičnim primerima.
Nije tema dnevnog reda premijer i nije lako, to i vi kandidati dobro znate, svih ovih sati sedeti u Skupštini. Ja ne sedim sve vreme u klupi. Izađem, pratim preko televizora, vratim se. Zbog toga ja nemam ništa da kažem gospodinu Dačiću. Šta da vam kažem gospodine Dačiću?
Pošto ste rekli – tek kad završe šefovi poslaničkih grupa ili ovlašćeni, kao što sam ja, naravno, ovlašćen uvek ispred URS, da ćete tek onda uzeti reč, nema ni jednog razloga da ja vas prozivam. Slobodno prošetajte, odmorite, obavite neke poslove, sve je korektno. Posebno jer ste upravo vi juče, isto ste potvrdili kao i danas gestom, podsetili da postoje ljudi koji jedno pričaju kada su na vlasti, a drugo kada su u opoziciji i da postoje oni koji sve to znaju i može da im se kaže – znamo se, pa ste potvrdili da sam ja bio i predsednik Skupštine i ministar, da niste imali primedbi ni na jedno ni na drugo, a da nisam menjao svoje stavove ni tada, pa neću ni sada.
Prvo, gospodine Raduloviću, gospodine Krstiću, Glamočiću, Rodiću, Udovičiću, Miroviću, gospodine Tasovac, gospodine Jovanoviću, nadam se već danas da ćete položiti zakletvu i onda ne samo da ste dobrodošli ovde u Dom Narodne skupštine, nego ste dobrodošli u Vladu Srbije. Naravno i vi, gospodine Vulin, nisam vas video, oprostite, pošto ste već u Vladi. Gospodine Antiću, vi ste sve vreme u Skupštini, pa ljude koji su poslanici bili u prethodnom periodu, ali i vama više nego dobrodošlicu.
Uzgred budi rečeno, ovde se mnogo pričalo o rekonstrukciji, naravno, jer je najavljena na jedan način, završena na drugi, pa je to zbunjivalo građane Srbije, ali pustite, to je bilo juče. Danas imamo posledicu svega toga. Posledica jeste posao koji vas čeka kada krenete kao ovlašćena lica da ulazite u zgradu Vlade Srbije i da obavljate svoj posao. Moja molba je da tom prilikom vodite računa o dve stvari. Prva je – kakve ljude imate na raspolaganju, koliko novca imate na raspolaganju i šta možete da uradite svakog dana. Pustite šta su vam obećavali oni koji su vas zvali. Pitanje je šta će da ispune. Nagledao sam se ja obećanja.
Drugo, koliko god da će biti teško, a ovo je Srbija i videćete šta sve utiče, da ne poverujete, utiče i to kakva je „Farma“, neki rijaliti program, počeće sutra, utiče i to da li se vodi rat na zemaljskoj kugli, da li je neko napao Siriju, možda će i to početi sutra, utiče i to šta će se događati sa Kosovom, Metohijom, državom Srbijom, to ne počinje sutra, to se nastavlja. Ali, šta god bilo, vaš posao je, i ja vam u tome želim uspeha, da se ne opterećujete time da li će vam Vlada, to ne zavisi od vas. Kao što znate ili barem ozbiljni ljudi pretpostavljaju, ja ću se potruditi, a to zavisi i od mene i od ostalih građana Srbije, ali nemojte se opterećivati da li će to biti tri meseca, šest meseci, godinu dana, tri godine, uradite svakog dana ono za šta imate stvarno na raspolaganju i novac i ljude i zakonsku osnovu. Za nešto nećete imati zakonsku osnovu. Donošeni su različiti zakoni, pa ih mi ispravljamo. Međusobno su nesaglasni.
Ako vam zatreba pomoć, čuli ste i sami, videli ste i sami, u mnogim resorima, sve jedno da li su sad u njima ministri ili nisu, sve jedno da li govorimo o finansijama, privredi, prosveti, regionalnom razvoju, odbrani, sve gde su ministri dali ostavke, svuda ćete, poznajem sve te ljude, sve jedno iz koje su stranke, svuda ćete imati pomoć da vam daju tačne podatke, ako radite posao u korist države.
Ali, imate ljude koji mogu da vam pomognu, tako i među građanima. Imate građane koji mogu da zanemare šta se sve dešavalo i da kažu – hajde da uradimo nešto za svoju zemlju, to će biti i za mene dobro. Imate građane koji to ne mogu. Toliko su izgubili svaku nadu, toliko ne znaju šta će sa svojom porodicom i sa sobom, da nema načina da vam oni pomognu. Njima morate vi da pomognete. Kad god donosite neku meru, šta god morali da pričate na televiziji, povedite računa o tim ljudima. Njima nije lako. Oni to nisu zaslužili. To se ne vodi računa time što ćete govoriti na mitinzima ili u Skupštini.
Znate, ako šaljete poruke penzionerima, moji su, na žalost, svi pomrli, ali ja sam radničko dete i meni ne treba politika i lupanje u grudi da zastupam radnike. Znam šta se dešava sa onim porodicama koje su nekad bile radničke. Borite se vi kada je u pitanju MMF i Svetska banka i unutar Vlade, ali pazite da slučajno penzioneri ne dobiju na svoje kućne adrese da treba da vrate novac jer je ovo malo što su primili, i tu je neko napravio grešku. Nikoga tu politički ne optužujem. Ne optužujem ljude ni iz jedne političke stranke, nego optužujem što su više pričali na televiziji i u Skupštini, a nisu ušli u svoj resor, pa imaju šljampavost.
Videli ste juče da sam u dva navrata podsetio, ono što građani vide, da naprosto raspored sedenja sadašnjih članova Vlade koji su prisutni i onih koji treba da postanu nije dobar, nije pristojan. Zna se gde ko sedi. U svakoj kući se zna gde ko sedi. Negde vlada deda, negde dete, ali se zna gde sedi.
Zašto sam to govorio? Ne da bih vas terao da razmenjujete mesta, ne da vas podsetim da je najgore ako tvrdite da niste rođeni u fotelji, a teško je i da zamenite mesta u parlamentu. Ne, ne zbog toga. Zbog nečeg sasvim drugog. Zato što je vaš izbor i ja se nadam da ćete biti izabrani, nikad se ne zna da se neko od vas ne predomisli zbog ovoga što su pričali ovih dana svi ovi ljudi, ili iz nekih drugih razloga, ili da neko iz poslaničke većine odustane od glasanja iz nekog razloga, ali ja se nadam da ćete biti izabrani i to je kraj procesa koji je počeo izmenama i dopunama zakona, pa smo mi ovde gospodinu Selakoviću, jedan sjajan mladi ministar, sjajan je jer je redovno dolazio na Skupštinu i pokazivao šta radi, šta ne može da radi. U predlogu izmena i dopuna neko je šljampavo, to nije greška ni tog ministra, ni predsednika Vlade, ni potpredsednika, nego nekog ko je trebalo da uradi posao, on je samo u obrazloženju kopirao, kopi-pejst, kopirao je ono što je pisalo u obrazloženju prethodne Vlade.
Kada se prošlog puta, pre godinu dana birala vlada, pisalo je: „ovo se radi zbog racionalizacije, da se smanji broj“ i u odnosu na Vladu gospodina Cvetkovića bio je prisutan manji broj ministara. I ovde je pisalo, pa su poslanici ustajali i rekli – pobogu, piše vam „racionalizacija“, a biće vas više. Ja sam se malo šalio juče, jer da ste se rasporedili i da su se odazvali svi postojeći ministri i kandidati, videlo bi se da nemate gde ni da sednete. To je šala u odnosu na ono šta je neko, još jednom kažem da to nije ministar, uradio. Ja sam u toj diskusiji, takođe, i to je sad ono što vas ja molim, obavestio formalno i ministarku energetike. Ona za to sigurno nije odgovorna. Ona vodi računa o političkim ciljevima. Ja sam za njih glasao, ali građani su, i tu nema veze koja je stranka, svi su dobili u svojim domovima ova dva rešenja. Da li treba da vam čitam šta piše u njima? Jedno od onog EPS kome smo plaćali struju, a šta god se okolo dešavalo, i kada su bombe padale, i kad su se menjale vlade, i kad smo imali posao, i kada nismo imali posao, mi koji smo odgovorni građani, dokle god smo imali nešto u džepu, mi prvo platimo struju. Ti ljudi su nam adekvatno odgovorili.
Kada već pominjem bombardovanje, setite se šta su ljudi iz EPS, šta su ljudi iz Vodovoda činili, gde su trčali i šta su radili. Meni se ne sviđa ko je sve i kakve plate primao. Meni se ne sviđa kako izgledaju te poslovne zgrade i ko u njima sedi, ali to je jedna stvar. Ali, nemojte se igrati pa da šaljete ljudima – imaćete popust. Kažete – imaćete popust ako platite do prekjuče. To se igrate sa ovim ljudima koji su sve vreme odgovorno plaćali. O tome vodite računa, a o ovome drugom vodiće računa politika. Naravno, to sam izgovorio zbog građana i na sednici, a i danas. Inače, to će biti ispravljeno, jer sam ja, naravno, odmah zvao. Nisam zvao ministarku, ona uživa sve moje simpatije, ali nema potrebe, zvao sam ko god može o tome da odluči da se to reši. Ne samo zato što je 2.000, toliko sam ja u pretplati, važno, meni jeste, ja nemam hiljade eura, nego zbog toga što je to pitanje osnovnog poštovanja.
Ono što golim okom građani mogu da vide, šta god im neko priča, oni će vam reći da li Vlada, kada je pogledamo, liči na Srbiju, da li liči na Evropu. Jer, uvek se u ekspozeima poslednjih godina kaže – mi smo za Srbiju i mi smo za Evropu. Ne liči. Hvala Bogu, ja poznajem svaki deo Srbije. Nisam ja slučajno napisao Program URS i nije slučajno da on nije stranački, nego državni i znam da su u toj Srbiji 53% žene. Žene su bolji deo društva. To se samo zaboravi kada treba odgovorno pokazati da to stvarno mislite.
Poštovani građani, pozivaće vas ove stranke na izbore, možda za tri meseca, možda za tri godine, i govoriće – mi hoćemo da brinemo o vama ženama, o vama građankama. Gde ste bili kada ih je trebalo predlagati? Da li je to teško? Nije teško. Da li treba da budete pozicija ili opozicija? Nebitno je. Kod Ujedinjenih regiona Srbije uvek je dama ili šef ili zamenik šefa poslaničke grupe. Kada su ministri u pitanju, od naša tri ministra bile su dve dame i jedan ministar. To se tu pokazuje. Da vam kažem nešto, u Evropi to rešavaju zakonom. Nama zakon ne treba, mi smo to radili i pre tri godine i pre pet godina, kada nije bio zakon, a i sada ćemo da uradimo. Odlučili smo da tri poslanika, po raznim osnovama, različito, odu iz Skupštine, a i opet će biti, ne 30%, sada je preko 40%, biće 50% žena. To nije teško. Ja sam to radio i u svojoj firmi i nisam se pokajao. Molim vas, ako ćete da ličite na Evropu i na Srbiju, uradite to i pojedinačno.
Pretpostavljam da mi predsednik, koliko god bio danas tolerantan, neće dozvoliti ona dva minuta kojima sam objašnjavao vezano za Poslovnik, da govorim duže, dozvolite mi samo, na ličnom primeru takođe, da vam kažem dve stvari. Za jednu, evo ga gospodin Tasovac pa će vam reći – nije sve u parama. On je bio u ustanovi kulture kada sam došao na mesto ministra. Pozvao sam vas, direktore, i rekao sam – samo ovoliko para ima, nemojte da počinjete prazno, da vidimo šta može da se završi, sami se dogovorite, ja ću da izađem. Je li tako bilo? Dogovorili ste se vi ljudi iz kulture i za prva tri meseca je bila gotova i Kinoteka i Lepenski Vir i Narodna biblioteka. Dajte da završavamo poslove. Pošto ja završavam i pošto sam obećao svojim ličnim primerom, ja ne volim da radim zaludne poslove. Meni ovo što se dešava poslednjih nedelju dana ovde u Skupštini ne uliva mnogo poverenja. Voleo bih da vi uradite tako dobar posao da kada ja odlučim da ponovo ili biram ili postavljam ministre da mogu nekog od vas. Zbog toga, da bih taj posao obavio, odlučio sam da vam za ovu vrstu diskusije pošaljem za poslanika bivšeg ministra Mlađana Dinkića, a ja ću od ponedeljka da pripremim sve. Ništa ne brinite, vi radite svoj posao, posle izbora biće sve u redu. Hvala vam.

Sada ću da vam malo pomognem. Daću reč gospođi Mihajlović da vam dogovori, pa ćete vi imati opet dva minuta i taman smo došli na to.
Izvolite, gospođo Mihajlović.

Poštovani gospodine Markoviću, vi oduvek imate moje simpatije, ali nekoliko stvari bih da vam prosto objasnim, zbog vas i zbog građana Srbije.
Prvo, ministar energetike ne brine o političkim ciljevima, kako ste vi rekli, citiram vas, nego o tome da se ostvari energetska politika. Potpuno ste u pravu kada govorite o računima EPS. Upravo na insistiranje Ministarstva energetike, na osnovu one analize koju smo mi sproveli tako što sam razgovarala sa građanima svake druge subote, ispostavilo se da je EPS dosta nespremno ušao u ono što se zove reformisanje, odnosno formiranje novog preduzeća i rešavanje pitanja dugova, odnosno novih računa za električnu energiju. Na naše insistiranje tražili smo da se radi subotom, da se sporazumi sklapaju subotom, da se popust koji smo mi uočili vrati, ali ne samo popust od 5%, koji postoji ukoliko redovno plaćate račun, nego da se ozbiljno razmisli o tome kako će EPS da se ponaša prema onima koji su redovne platiše.
Potpuno je druga priča sa onim koji su iz raznoraznih razloga bili u nemogućnosti da prethodnih godina plaćaju svoje račune, pa je došlo do velikih dugova, itd. U tom smislu, smo mi omogućili određene reprograme i verujem da ćemo ove godine konačno da stavimo crtu, tačku, praktično na ono što se zovu dugovi građana i privrede prema EPS.
Naravno, ne samo popusti, pretplate i ozbiljni problemi i ozbiljni redovi koji danas postoje u distribucijama. Ne mislim da je to pitanje samo distributivnih preduzeća, distribucije koje se nisu spremile, nego prosto možda želje EPS da se to uradi prebrzo, a da tehnički nije bio spreman. Apsolutno ih ne opravdavam, dobili su rok do kada to treba da završe, ukoliko red ne bude uspostavljen u privrednim društvima koji se bave distribucijom, verujem da će sam EPS morati da podnese određenu odgovornost.
Ono što jeste problem, problem je što potrošači danas u Srbiji praktično kroz ogromne redove pokušavaju da izmire svoje račune, koji su nekada dva dinara, 0,2 pare, umesto da se to prebacuje automatski ukoliko se pretplati na račun koji imaju kod EPS snabdevanja. Ovo je još jedan znak, koliko je neophodno, da se što pre ili bar brže završi reformisanje javnih preduzeća. Ovo je primer EPS, mogli smo mi da pričamo i o drugim javnim preduzećima i to je ono što jeste bilo sporo u prethodnih godinu dana.
Mislim, da u tom smislu, zajednički mora da postoji bolja koordinacija Vlade i javnih preduzeća u reformisanju. Iskreno se nadam, jer to je jedan od prioriteta, a to je da ćemo reformisanje javnih preduzeća i EPS i „Srbijagasa“, ubrzati u godini koja je ispred nas.

Replika.
Gospodin Marković.

Kao što smo javno obećali i vi i ja, a i kao što sam ja omogućio gospođi Mihajlović da ovo izgovori, jer nije korektno da neko pomisli, mada sam jasno i naznačio prethodnih dana, a kao što sam i vas i sve ostale obavestio, ne brinite već sam se ja pobrinuo, ali je lepo da vi to obavestite, jer znate vođenje energetske politike je politički cilj. Ne mislite valjda da se ja pogrešno izražavam, nego izražavam se malo sa zadrškom, pa neko će da shvati odmah, neko sutra, neko prekosutra.
No, vaš odgovor je primer i zato mi je gospodin Stefanović omogućio ovu repliku, da definišem koja je razlika između toga što imate resor i velika ovlašćenja. To građani misle, za svaku stvar pojedinačno i toga šta stvarno možete. Ovo je lepa prilika.
Vi ćete gospodine Raduloviću imati priliku da proverite, da li je ono što ste pišući blog verovali da može da se uradi za mesec dana, imaćete priliku da proverite da li može za mesec dana. Što ste mislili za godinu, da li može? Pazite, odgovorni ljudi znaju, Mislim da ste svi vi odgovorni, želim da ste svi odgovorni. Neke stvari ne mogu za mesec dana, neke ne mogu ni za deset godina. Suviše je složena država i treba ogromno iskustvo koje se stiče ili se ministrima stavlja na raspolaganje. To je iskustvo administracije i tačnih podataka. Imaćete ga, ali nešto možete, nešto ne možete da uradite. Vi ćete, naravno se suočiti i sa nekim nerešivim problemima.
Unapred mi je žao, nadam se da se nećete pokajati, ali vas još jednom molim, ako vam treba pomoć zovite, gospodine Tasovac ako vam treba savet zovite, ali samo do ponedeljka je besplatan, pošto sam odlučio čuli ste, da posle toga budem nezaposlen. Šalim se, još jednom dobro došli i kako narod kaže – pamet u glavu i vodite računa da ne nasednete na ove političke priče, ua lopovi, dajte da dođu da dođu naše budale…

Gospodine Markoviću, moram da vam uzmem reč.
Gospodin Popović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, poštovani gospodo ministri, polemike o rekonstrukciji Vlade traju bezmalo šest meseci. Da smo imali izbore pre šest meseci, da su proglašeni, dva meseca bi otišlo na kampanju, mesec na formiranje Vlade i danas bi već razgovarali o prvih 100 dana rada nove Vlade.
Mala je promena o rekonstrukciji strukturna, odvojilo se Ministarstvo privrede od Ministarstva finansija, velika je promena kadrovska. Kao što znate naš odnos prema ovoj Vladi je uvek bio dobronameran. Smatrali smo da zaslužujete šansu i razumevanje zbog teške situacije u kojoj ste se našli, bila je ekonomska kriza, bili su ogromni dugovi, javne finansije su bile u teškoj situaciji i vi ste imali priliku da politiku promenite, znači, hoću da kažem nasledili ste jedno teško stanje.
Nažalost, prvu priliku da promenite politiku niste iskoristili i to je najveći problem ove vlade, jer ne može se stara politika voditi sa novim ljudima. Zato kao uvod želim da kažem da bi ova rekonstrukcija bila uspešna potrebna je promena politike. Politika koja je bila od 2008. do 2012. godine, suština te politike, da EU nema alternativu, je izgubila na prethodnim izborima. Ta politika je izgubila. Vi ste dobili većinu, ne zato što ste govorili da EU nema alternativu nego što ste imali jasne i nacionalne, državne programe.
Zato smatram da ova Vlada nema političko i moralno pravo da nastavi sa tom politikom koja se ogleda u dva ključna stava. Prvi je, nastavljanje pogrešne politike po pitanju Kosova i Metohije i drugi stav je bezuslovni nastavak evropskih integracija koje nam danas govoreći isključivo o ekonomiji danas nanose ekonomsku štetu.
Paradigma da ulazak u EU donosi obavezno boljitak je važila dugi niz godina, ako ne i decenija sve do 2008. godine kada je došlo do velike ekonomske krize. Kriza je udarila i EU i čak su i zemlje EU, o tome smo slušali i danas ovde u Skupštini i juče, su menjale svoje koncepte ekonomske, menjale su načine kako da pomognu svojim privredama. Dok je bio rast, svuda, bio je i u EU, bio je i kod nas u jednom periodu od 2004. godine do 2008. godine ali to se promenilo. Sada mislim da moramo da budemo vrlo pragmatični i da prihvatimo i nove tokove koji se dešavaju ne samo u EU već svuda u okruženju oko nas, i u zemljama koje su blizini, a nisu članovi EU. Ova Vlada ako želi da uspe mora da promeni politiku.
Što se tiče EU, želim da kažem da izuzetno poštuje sve zemlje EU. Najviše cenim verovatno u ekonomskom smislu pojedinačno i to je naš najznačajniji spoljno trgovinski partner koji čini 58% ukupne spoljno trgovinske razmene Srbije.
Takođe, mi u DSS smo se uvek zalagali za donošenje svih zakona, bilo da su iz EU, bilo da su iz nekih drugih zemalja sveta koji mogu da doprinesu da naše društvo bude politički, pravno i ekonomski uređenije. Ali, mnoštvo drugih argumenata, pre svega ekonomskih, govori da je za Srbiju i očuvanje njenih nacionalnih, ekonomskih i političkih interesa najbolje da proglasi političku neutralnost. Srbija sa EU treba da razvija najbolje moguće odnose i ekonomske i političke, kulturne, ali ne treba da bude njen član. Ti odnosi treba da budu zasnovani na čistom računu i obostranoj koristi. Moram da kažem da smo mi u DSS ponosni na naš politički stav i viziju o političkoj neutralnosti Srbije.
Što se tiče Briselskog sporazuma nažalost, kažem ova Vlada je nastavila pogrešnu politiku po pitanju Kosova. Postignut je Briselski sporazum kojim se zaokružuje i legalizuje secesija Kosova i Metohije. Demokratska stranka Srbije je kategorički protiv Briselskog sporazuma, jer smatramo da je on neustavan i protivan našim nacionalnim interesima.
Demokratska stranka Srbije je takođe protiv izbora na Kosovu, jer se oni sprovode prema zakonima lažne države Kosovo. Zato je DSS i pozvao građane da ne izađu na izbore na Kosovu i istovremeno osuđujemo pritiske pojedinaca koji traži da srpski narod učestvuje na ovim izborima.
Samo izbori koje raspisuje Skupština Srbije imaju pravnu snagu i potrebni legitimitet i samo na tim izborima građani treba da učestvuju.
Takođe, dodao bih što se tiče pitanja Kosova i Metohije da se Ustavni sud Srbije još uvek nije izjasnio o inicijativi 25 narodnih poslanika ove Skupštine za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma. Mi ne možemo da pričamo o potpunoj vladavini prava tamo gde se Ustavni sud godinu dana ne izjašnjava o ključnom pitanju teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta zato i sa ove govornice insistiramo da Ustavni sud što pre donese ovu odluku, jer posledice mogu da budu katastrofalne.
Što se tiče pojedinih resora u ovoj Vladi hteo bih da pomenem da će najveći izazov biti zapošljavanje. Pre samo godinu dana prilikom izbora ove Vlade u ekspozeu je navedeno da neće biti pozivanja na stezanje kaiša i štednju.
Koliko vidim, u ovoj situaciji je to nemoguće i već su najavljeni određeni potezi u tom pravcu. Ne znam kako će se ovo stezanje kaiša odraziti na ukupne odnose u Vladi, jer su neke partije već zapretile da će nova Vlada ukoliko se dirnu postojeće plate i penzije biti kratkog veka. U javnim finansijama je stanje zaista alarmantno i sasvim je izvesno da ni rebalans budžeta koji je usvojen u julu, nije realan i da će se ako ne bude dodatnog smanjenja nekih rashoda deficit zaustaviti daleko iznad planiranih 178 milijardi dinara. U budžet se do kraja jula slilo 463 milijarde dinara, i sada ima jedan problem.
Da bi se do kraja godine naplatilo onoliko koliko je rebalansom planirano svakog meseca potrebno je da se svaki mesec u budžet sliva u proseku 82 milijarde dinara svaki mesec. Nažalost, to nije realno u ovoj godini, jer podsetiću vas prosek svih meseci je bio 66 milijardi. Znači, moramo da imamo 82 za svaki mesec do kraja godine, a prosek je 66. Bio je jedan izvanredan mesec, to je bio jul, ali ni on nije došao do proseka. Prihod je bio 80,4 milijarde dinara, i voleo bih da se prognoza ostvari i da se ovo desi, ali ipak izražavam dozu skepse.
Što se tiče kapitalnih investicija samo da dodam, vi ćete imati težak zadatak da uskoro pripremite negde po mojim nekim procenama u novembru rebalans, sledeći rebalans, jer kažem još jednom skeptičan sam da će ova prognoza biti ostvarena.
Što se tiče kapitalnih investicija hteo bih da citiram jedan dokumenta, a to je Fiskalna strategija gde se kaže citiram – „ekonomskom oporavku i restrukturiranju srpske privrede značajno će doprineti smanjenje neracionalne javne potrošnje i povećanje investicione potrošnje, čime bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje“.
Ovoj odredbi nema šta da se prigovori, ali za prvih sedam meseci ove godine od planiranih 42 milijarde dinara koje su planirane za kapitalne investicije potrošeno je tačno 25%, 10,7 milijardi dinara za sedam meseci 25%. Mislim da je vrlo važno da na ovome istrajete.
Ovo ako se ne ispuni to će biti jedna od velikih grešaka Vlade. Već je greška. Prošlo je sedam dobrih meseci. Prošlo je mnogo lepih meseci i sada ostaje praktično četiri meseca da se potroši 75% ovih para, jer ove pare za kapitalne investicije su one koje generišu privredni razvoj i rad domaćih preduzeća.
Što se tiče zaduživanja, hteo bih da kažem, iako je bilo najava, to nije urađeno i to je moja kritika, nije napravljena strategija upravljanja javnim dugom.
Preporučujem da odmah u ovih nekoliko meseci učinite sve da napravite novu strategiju, jer sam siguran da to možete, jer za godinu dana, Vlada se zadužila za 3,6 milijardi evra. Krajem jula 2012. godine javni dug je bio 15,5 milijardi evra, a danas je 19,1. Naravno, to nije samo vaša krivica, vi ste nasledili, vi morate da plaćate iz prethodnog perioda obaveze, ali će biti vaša krivica, ukoliko ne napravite novu strategiju upravljanja javnim dugom i to hitno.
Takođe, ponoviću ono što govorimo ovde već pet godina. Zaduživanje ima smisla, mora i za servisiranje svih obaveza, dugova itd, ali i zaduživanje isključivo zbog javne potrošnje je pogrešno, mora da se napravi balans, gde uvek mora da bude uključen u realne sektore ekonomije.
Što se tiče domaće ekonomije, glavni izazov, ponoviću, biće zapošljavanje.
Govorili smo o novoj industrijalizaciji nekoliko puta i naravno da su nam strani investitori izuzetno važni i to treba da bude strategija, ali mora sve da se učini, da od ovih 216 hiljada preduzetnika i 100 hiljada preduzeća, to je 300 hiljada preduzeća, potencijal, i ukoliko bi rešili glavni problem koji je zaista ogroman, a to je likvidnost, a sa druge strane rast sive ekonomije, glavni izazov će biti kako pomoći likvidnost preduzeća, jer ovih 300 hiljada preduzeća, ako bi svaki treći zaposlio po jednog čoveka, to je 100 hiljada zaposlenih godišnje, za četiri godine je 400 hiljada i to je neki izazov koji bi mogao da se desi. Nažalost, tome se nije obraćala velika pažnja u ovih godinu dana.
Kada rade domaća preduzeća, ona imaju tu mrežu dobavljača, podizvođača koja je veliki investitor i obično donose iz inostranstva. Kada imamo velike investitore iz inostranstva, vrlo često je slučaj da i dobavljači, neki kontra agenti dolaze iz inostranstva. Polako kreću da razvijaju mrežu domaćih dobavljača, ali domaći već posluju sa domaćim i mislim da je tu ogroman potencijal.
Rekli biste isto takođe, odakle sredstva? Prvo pitanje, odakle sredstva, a ja ću ponoviti ono što govorimo već neko vreme. Siguran sam da sa ovim odnosima koje Republika Srbija ima sa Ruskom federacijom, u ove tri godine, u nekoliko tranši može da se dođe do sedam ili osam milijardi evra kredita, koje bi bile deo uložene po povoljnim uslovima, nego što su danas na tržištu i to je vrlo važna stvar, politička strategija i od tih sedam, osam milijardi, sigurno da bi najveći deo mogao da bude uložen u infrastrukturu i u domaću privredu.
Što se tiče poljoprivrede, u poljoprivredi radi 500 hiljada ljudi direktno, a po procenama milion indirektno i pored svog razvojnog, poljoprivreda ima i socijalni karakter.
Ključna stvar je ono o čemu se mi protivimo u poljoprivredi, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer od 2008. godine do 2013. svake godine imamo ravno tri stotine miliona evra manje poreskih dohodaka u budžet zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Za ovih pet godina, 1,5 milijardu evra, imamo manje zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Budući gospodine ministre, vaš prethodnik, gospodin Knežević i premijer Dačić su nekoliko puta rekli da će da urade ono na čemu smo mi insistirali nekoliko puta, a to je da se pokrene zaštitna klauzula br 41. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja nam omogućava da odložimo primenu potpune liberalizacije uvoza poljoprivrednih proizvoda od 1. januara 2014. godine.
Mi smo jedina zemlja, od svih zemalja koje su ušle u EU, koja ima najduži period potpune liberalizacije. Mi nećemo ući, da se sve ispuni ovo što ova Vlada obećava, pre 2020. ili 2025. godine. Imaćemo najduži period kada je naša, i onako slaba izložena bukvalno teškoj konkurenciji svih ostalih. Povucite zaštitnu klauzulu, podržaćemo vas u tome. Siguran sam ako pokrenete taj mehanizam da možete imati uspeha. Imaćemo vremena još da govorimo. Preporučujem vam da pokrenete namensku industriju, takođe u saradnji sa našim prijateljima iz Rusije, Kine i UAE.
Što se tiče Telekoma, pošto nemam mnogo vremena, samo bih dodao da su telekomunikacije i informacije tehnologije generator i zapošljavanja i privrede. Mi danas imamo potencijal od 200 hiljada u sledećih pet do 10 godina mladih IT stručnjaka, koji mogu da rade na izvozu. Taj potencijal su u „Majkrosoftu“ izračunali da je to blizu dve stotine hiljada ljudi u Srbiji i blizu sedam milijarde evra godišnjeg izvoza u roku od pet do 10 godina. Taj potencijal je takođe izuzetno važan.
Mi se, pošto se čuju neki razgovori o prodaji Telekoma, mi smo tvrdo protiv prodaje Telekoma zato što je danas cena vrlo niska, to je broj jedan. Broj dva, mislim da možete strane stručnjake privući baš u Telekom, dovedite ih restruktuišite Telekom, to je koka koja stalno donosi jaja. Da je prodate, dobićete neke cifre, sami ste govorili, čak se i ne zna gde bi se uložilo, zato insistirajte ne na prodaji Telekoma, privucite strane stručnjake koji mogu da restruktuišu taj biznis, siguran sam koliko budemo imali dobar menadžment da generalno možemo da imamo velike rezultate.
Na kraju, spomenuo bih jednu stvar, ne mogu da je ne spomenem iako sam u opoziciji, moram da pohvalim, to je ovo strateško partnerstvo JAT i Etihada. To je način kako se radi, to je način i evo ovim vam pokazujemo, kritikujemo vas najviše, ali kada god je interes Srbije u pitanju, kada radite pravilno, sve pohvale za ovaj sporazum.
Što se tiče spoljno trgovinske diversifikacije, mi kao država moramo to da obezbedimo, jer oslanjanje samo na jednog partnera, gde izvozimo skoro 60% svih roba je opasno. Daću vam samo primer Poljske. Poljska je za ove četiri godine smanjila dva puta izvoz u EU, unutrašnji izvoz, a skoro dva puta povećala izvoz u Rusiju, Poljska. Mislim da je to strategija koju biste morali da koristite.
Na kraju, pošto je ostalo malo vremena hteo bih da kažem, imamo agencije za EU, za evropske integracije ili kancelariju, ima nekoliko agencija koje se bave EU. Predlažem vam, otvorite tri nove kancelarije. Ove kancelarije imaju skoro sve velike zemlje EU. Otvorite kancelariju za saradnju sa Rusijom, kancelariju za saradnju sa Kinom, kancelariju za saradnju sa UAE. Po 10 zaposlenih, smanjiti, i onako ima desetine agencija za koje ne znamo šta rade, a ove tri su generator novog izvoza i potencijalno novih radnih mesta.
Na kraju, da zaključim, ne postoji čarobni štapić. Nemojte mnogo da obećavate jer u prvoj godini, ako se samo zaustavi pad, stabilizuje situacija, to je već uspeh. Druga, treća godina mogu da donesu blagi rast, nema velikih skokova. Poštujem trud i rad mnogih ministara u ovoj Vladi, mislim da neki zaista dobro rade, ali kao tim, mislim da Vlada nema taj kvalitet, ali šta je najveći problem? Još jednom ću ponoviti, nije problem u ljudima, ovde ima dobrih ljudi, jako dobrih, odličnih čak, ali moram da kažem…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ne može da se sprovodi stara politika prema Kosovu i EU, i da očekujemo da će nešto biti bolje. Jedini način je ili da promenite politiku ili da idemo na nove izbore. Hvala.

Hvala.
Određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić želi da govori o povredi Poslovnika.