Gospodine predsedavajući, meni i poslaničkoj grupi SPS više nije jasno zbog čega je narodni poslanik Bojan Đurić danas aboliran? Aboliran je da ne primenite prema njemu sankcije predviđene Poslovnikom. Ili je ovo po ko zna koji put, a otkako ja slušam već drugi put, da reaguje na taj način što se najpre poziva na povredu Poslovnika i to, navodno, pozivajući se izlaganje ministra Selakovića, a onda koristi priliku da se opet obrati premijeru.
Razumem želju poslanika iz opozicije da se obraćaju danas premijeru i potpuno mi je jasna. Još sam sigurniji da premijer jedva čeka da odgovori na njihova pitanja i ja to svakako neću učiniti umesto njega. Ali mi ne možemo biti ni u kom slučaju diskriminisani u odnosu na one koje ste vi privilegovali. U konkretnom slučaju na kolegu Đurića i na ostale kolege iz opozicije, koji upravo danas i juče zloupotrebljavaju Poslovnik na eklatantan način. Pozivaju se na Poslovnik da bi vodili polemiku. Mislim da tome više nema mesta i da konačno vi predsedavajući treba da reagujete prema svima onima koji to ubuduće budu radili. Hvala vam.

Hvala i vama.
Mislim da imam jednake aršine prema svima. Smatram da nije povređen Poslovnik.
Reč ima Srđan Milivojević, povreda Poslovnika. Posle njega je Aligrudić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, molim vas da iskoriste poslovničko pravo iz člana 112. i da odradite pauzu u radu dok se ne uspostavi red u sali i dok se ne vratimo dnevnom redu, da vodite računa o članu 108. Poslovnika, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik ili predsedavajući.  Naročito molim sve u sali, a pogotovo ministra pravde da poštuje član 4. Ustava Republike Srbije. Oprostite što moje skromno pravničko znanje nije takvo, ali moram da vas podsetim da član 4. Ustava kaže da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zamolio bih nas koji smo zakonodavna vlast i koji biramo ministre, da mi opominjemo predsednika i predsedavajućeg šta mu je činiti po Poslovniku.
Goste u parlamentu da zamolimo za strpljenje dok ih ne izaberemo za ministre najbolje Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan, jer ako niste najgori, onda ste verovatno najbolji.

Gospodine Milivojeviću, budite uvereni da imam argumente da privedem ovu sednicu kraju. Prema tome, nisam za to da prekidamo. Samo pokušavam da vas razumem i da vam dopustim da iskažete svoje mišljenje. Međutim, instrumenti postoje da se ova sednica privede kraju, a ja ne želim da ih primenim. Smatram da povrede nije bilo.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Imam generalnu primedbu na član 27. Vi vrlo dobro znate da se mi ovih dva, tri dana nismo javljali po Poslovniku, niti smo koristili pravo na repliku. Bilo je jedno javljanje juče oko tehničke stvari i to je sve.
To ima direktnu vezu sa mojom primedbom koju sada imam da iznesem. Ovo naše ponašanje je krajnje suzdržano do sada. Pokušaću da ga objasnim u pet sekundi i da obrazložim povredu Poslovnika na koju ukazujem.
Naime, način vođenja sednice, ne odnosi se na vas lično, gospodine potpredsedniče, vi prosto tu zamenjujete predsednika u ovoj situaciji, i ta vrsta povrede još traje, jer nešto što uzrokuje neprekidno repliciranje i neprekidno podizanje Poslovnika u ruku i odvlači Skupštinu od suštine i rasprave o suštini. Tome doprinose svi. Predsedavajući ima obavezu da povede računa o načinu rasprave, tempu i mora da razgovara o tome sa prisutnim ministrima.
U pravu je gospođa Čomić kada tvrdi da postoji povreda Poslovnika kada je reč o načinu javljanja ministara, ali mi iz DSS nismo insistirali na tome, jer smatramo da je to formalizam koji nije ključna stvar ovde u čitavoj raspravi. To može da se prevaziđe tako što će Dačić stalno tražiti reč, pa onda zamoliti da reč uzme neki od prisutnih ministara. To se može jednostavno prevazići. Jeste, to je formalna prepreka, ali nije suštinska.
Suština je u tome da predsedavajući treba da ima obavezu da u razgovoru koji se obavlja, ne samo u sali, nego i van sale, što da ne, to je prosto normalno u političkom životu, utiče na način komunikacije kako bi se što manje ovakvih situacija izazivalo. Mi dva dana čekamo priliku da naši ljudi dođu i da govore da bi govorili o suštinskoj razlici koja postoji između nas i Vlade, po tome da Vlada ide u pogrešnom smeru, a ne u dobrom, kao što oni pričaju. Mi ne možemo da otvorimo tu priču …

Vreme.
Po kom osnovu se javljate gospodine Đuriću?
(Bojan Đurić, sa mesta: Po Poslovniku ili po replici.)
Možete, ali ne vidim po čemu je sada povreda Poslovnika.

Član 27. Rekli ste da je bolje kada se glasnije govori – član 27. i član 107.

Molim vas, ovo je već treći put da je član 27. i neću vam dozvoliti. Nemate pravo.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u proteklom periodu i ova dva dana koja su vezana za rekonstrukciju sam se svega i svačega naslušao. Ne mogu da kažem da su neke primedbe, koje su bile tu izrečene, bile neosnovane, ali moram da primetim da je mnogo toga bilo neosnovano, bezrazložno, iako to neki žele da predstave da misle najbolje Srbiji. Oni su često u svojim izjavama iznosili paniku i nemir među građane.
Da bismo uopšte mogli da merimo rezultate ove Vlade, da bismo mogli da odredimo pravce u kojima će da se okreće i u kojima će da se kreće nova rekonstruisana Vlada, hajde prvo da pogledamo kakvu je to Srbiju zatekla SNS i tadašnji mandatar za sastav Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić. Da pogledamo kakvu smo to državu nasledili, šta je urađeno za ovih godinu dana, da li je to mnogo, da li je to malo, da li je to dovoljno.
Situacija u Srbiji je bila sledeća. U pravosuđu smo imali jednu neuspelu reformu, pa još jednu neuspelu reformu neuspele reforme. Ta oblast uopšte nije bila uređena. Imali smo strahoviti pritisak i od međunarodnih organizacija koje bave tim pitanjem, a i od EU, da se oblast pravosuđa konačno uredi. Reforme, jedne, pa druge, takođe neuspele bilo je izloženo i tužilaštvo. To je što se tiče jedne grane vlasti i nosilaca pravosudnih funkcija.
Valjda zbog izuzetno dobre i uspešne reforme korupcija je bila svuda prisutna. Da stvar bude još gora, na snazi je bio Zakon o javnim nabavkama koji je bio prepun rupa koje su dozvoljavale koruptivne elemente. Imali smo slučaj da se 60% javnih nabavki vodi po skraćenom postupku i u pregovaračkom postupku. Oni koji danas brane ovaj zakon treba da ih bude sramota.
Poreski sistem je bio u potpunom kolapsu. Siva ekonomija je zauzela preko 30% tržišta, a i ono što je funkcionisalo u poreskom sistemu nije izvršavalo svoje poreske obaveze. Potpuni prekid bilo kakve saradnje sa međunarodnim finansijskim organizacijama zarad dnevne politike, neuspelih projekcija budžeta i nemogućnosti da se nađu rešenja za probleme koji su tada tištili Srbiju.
U bankarskom sektoru, odsustvo kontrole banaka i finansijskog tržišta. Samo bih hteo da vas podsetim na čuvene afere koje su vezane za „Agrobanku“ i za „Razvojnu banku Vojvodine“, gde je Centralna banka, Narodna banka Srbije potpuno zakazala, a da je vice guverner nagrađen, koji je bio zadužen za kontrolu poslovnih banaka, tako što mu nije falila ni dlaka sa glave. Da stvar bude još gora, jedini posao Centralne banke tada je bio da pokuša da zaustavi pad dinara prema evru, a jedini način na koji je to radila je bio prodaja deviznih rezervi i to u iznosu od milijardu i 350 miliona evra. Pored toga, kurs je nastavio da divlja.
Svakako jednoj takvoj situaciji možemo da zahvalimo ekstra dobrom zakonu koji je prethodna Vlada donela, a to je Zakon o deviznom poslovanju koji je u suštini dozvoljavao nekontrolisan odliv deviza, evra i bilo koje druge valute van platnog sistema Republike Srbije i da novac završava u poreskim rajevima.
Naravno, onaj najveći problem koji je Republika Srbija tada imala jeste politička situacija vezana za probleme sa Kosovom i Metohijom, koja je takođe blokirala priključenje Srbije EU. Naravno, jedan potpuni gubitak poverenja građana Srbije nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, koji su raznim obećanjima i pravljenjem barikada na koje ih je terala izvršna vlast u Beogradu, izgubili potpuno poverenje u institucije koje se nalaze u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predsedniče Vlade, kandidati za ministre, takvu smo Srbiju zatekli pre 13 meseci.
Sada se postavlja jedno normalno pitanje - ako ne valja Zakon o NBS, ako ne valja Zakon o javnim nabavkama, ako ne valja Zakon o deviznom poslovanju, ako imamo neuspele reforme pravosuđa, kakav je cilj bio napraviti Srbiju?
Zakoni se donose da se određene oblasti urede, a cilj uređivanja tih oblasti je da se pruži pravna sigurnost svim građanima pred državnim organima. Zato što imamo te loše zakone, kao što je stari Zakon o javnim nabavkama, Zakon o deviznom poslovanju koji je promenjen i koji još treba da se promeni, daju za pravo da ovaj visoki dom je često donosio zakone koji su, izgleda, bili u interesu finansijskog lobija i često spominjanih tajkuna. To je odsustvo svake odgovornosti prema građanima, ako smo mi koji smo birani od građana Republike Srbije živeli u jednoj takvoj državi.
Sada pitam sve kolege poslanike - da li žele da žive u takvoj državi, kakvu smo nasledili 2012. godine, ali ne sa pozicije narodnog poslanika, sa pozicije političara, nego sa pozicije običnog građanina, koji je jedini put ima priliku da vodi politiku kada izađe na glasanje? Ako bi uspeli u svojim glavama da se postavimo na to mesto, potpuno sam sigurna da ne bi želeli da u takvoj državi mi da živimo.
Kao rezultat takve jedne politike imamo jedan strahovit odliv građana Srbije koji beže iz Srbije u inostranstvo. Ne mislim tu na ove koji su završili prestižne fakultete, ima i njih, mislim na one obične. Samo iz Braničevskog okruga, koji ima 200 hiljada stanovnika, 60 hiljada ljudi je u dijaspori, i to u poslednjih nekoliko godina taj broj se drastično povećao i koliku je neko dolinu suza ovde u Srbiji napravio, ne samo da odlaze tamo na privremeni rad, nego se odriču svoje države i uzimaju državljanstvo tih zemalja u koje su otišli. Dotle smo doveli Srbiju poslednjih 12 ili 13 godina.
Slušam ovde tirade o tome kako građani Srbije gube posao, a niko ne želi da prihvati odgovornost da je 2008. godine 1.999.476 ljudi bilo u radnom odnosu, da je gubitak radnih mesta u 2009. godini bio 110 hiljada i da se broj smanjio na 1.889.085 zaposlenih. Godine 2010. broj zaposlenih se smanjio na 1.795.775, odnosno za 96 hiljada, 2011. godine broj zaposlenih se smanjuje na 1.746.138 zaposlenih, manje za još 50 hiljada. U 2012. godini na 1.727.000, za 19 hiljada. Za vreme prethodne Vlade 295 hiljada građana Srbije izgubilo je posao, nezaposlenost je bila na nivou 25,9%. Takva je bila situacija.
Mnogo se stvari promenilo od tada. Promenjen je Zakon o javnim nabavkama za koji su sve ozbiljne međunarodne institucije rekle da je dobar. Pošto vidim da moj kolega iz DS, šef poslaničke grupe nije tu, očigledno da o jednoj stvari, kada su javne nabavke u pitanju, govorimo, a ne razumemo se. Svrha jednog Zakona o javnim nabavkama jesu uštede, ali na taj način da ono što se plati iz budžeta u skladu sa zakonom stvarno toliko i košta, a ne da bude zidanje kroz razne ugovore i anekse ugovora, pa čak i da se ne sprovede Zakon o javnim nabavkama. Da li je problem što je to postalo krivično delo – zloupotreba u postupku javnih nabavki? Meni nije. Izgleda da nekima jeste.
Kada je u pitanju bankarski sektor, Narodna banka sada vrši kontrolu poslovanja i banaka, nadam se da će Ministarstvo finansija sada sa novim ministrom daleko ozbiljnije da kontroliše devizno poslovanje svih privrednih subjekata, ali mogu da vam kažem da je danas kurs 114,34, a da je, kada je sadašnji guverner preuzimao dužnost, bio 119,06, da je sada razlika, dan za dan u godini, negde oko četiri dinara i da se to u Srbiji do sada nije desilo. Da vas podsetim, 2001. godine jedna marka je koštala 30 dinara, 60 je bio evro. Sada razmislite dokle smo dogurali za godinu dana.
Kada je u pitanju zapošljavanje, počeli su da se dešavaju manji pomaci, tako da je nezaposlenost danas smanjena na 24,3%. Reforma pravosuđa je sprovedena onako kako je jedino mogla da se sprovede, a to je izvršenjem odluka Ustavnog suda. Politički problemi koji su vezani za KiM se rešavaju i konačno je Srbija nastavila postupak priključenja EU. Ono najveće zlo za koje se mi često napadamo, to je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, mogu da vas obavestim, gospodo poslanici, vas i sve građane Srbije, da je tek počela.
Kao što se vi mi zalažemo da se zakoni koje mi donosimo poštuju, mislim da je vreme da državni organi to prihvate, a znam da mnogi već jesu i da na tome uporno rade i da zakone, ne samo poštuju, nego i sprovode u delo.
Zašto onda, kada je sve ovako i kada je u skoro svakoj oblasti bilo napretka, se vrši jedna ovakva rekonstrukcija? Srbija je išla jednim tempom, koji nije bio za hvalu, u propadanje velikom brzinom. Pročitao sam vam namerno neke podatke, da shvatite kakve su to razmere bile. Prosek gubitka posla u poslednje četiri godine prethodne Vlade je bio – 74 hiljade ljudi je gubilo posao godišnje, dok se država neprestano zaduživala, neprestano podizala kredite, da bi kako-tako obezbedila bilo kakav privid ekonomske sigurnosti, zarad političkih sitnih poena.
Imamo privatizaciju koja po meni nije uspela, imali smo poljoprivredu koja je bila u haosu, sa neplaćenim subvencijama, bez prerađivačke industrije i sa nelojalnom konkurencijom koja je uvozila smeće koje nije bilo za ljudsku ishranu.
Sve ovo se danas koliko-toliko dovelo u red. Dinar je stabilan, spoljno-trgovinski deficit se smanjuje, poreski sistem funkcioniše onako kako je to moguće, sa onim problemima koje je do sada imao, a privreda je u jednom postepenom zamahu do nekog oporavka.
Da li je to dovoljno? Mi u SNS smatramo da to nije dovoljno. Nije dovoljno i to je razlog rekonstrukcije ove Vlade. Čini mi se da se sve ove godine u Srbiji gajio jedan kult nerada, kult toga da je bolje da neko radi u državnoj upravi, a ne u fabrici, i da na taj način ostvari svoje želje i ambicije. Zaboravilo se da u državi u kojoj otac i majka ne ustaju ujutru u sedam sati, ne budi ih sat da idu na posao, ne može da se preživi. Ne može ni u onoj država u kojoj deca ne idu u školu zato što smatraju da, ako i završe školu, neće naći posao adekvatan svojoj stručnoj spremi. Sve su to problemi koji su nasleđeni i smatramo da baš ovi novi ministri, koji su sada predloženi od predsednika Vlade, na tome treba najviše i da rade.
Naravno da će najveći pritisak da bude na gospodina Krstića, mnogo se očekuje od Ministarstva finansija. Znamo mi da tamo ima puno problema, ne samo u poreskom sektoru i u poreskoj kontroli, već i u deviznom poslovanju. Želim da vam skrenem pažnju da na to posebno obratite pažnju, jer se nekako taj deo funkcije izmigoljio iz ruku Centralne banke i prebačen je na Ministarstvo finansija, po Zakonu o ministarstvima i Vladi. Mislim da ćete tu svašta da pronađete kada budete začeprkali.
Kada je u pitanju gospodin Radulović, takođe se očekuje oporavak privrede. Međutim, i treći ministar od koga se najviše očekuje jeste gospodin Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, jer vas trojica treba da nosite budući razvoj Republike Srbije. Srbija nije ništa drugo nego poljoprivredno-agrarna zemlja. Oni koji se zanose da će probleme u Srbiji da reše nekom teškom industrijom, grdno se varaju. Baš taj deo srpske privrede je najviše upropašćen. Kada pogledamo strukturu naših izvoznih roba, primetićemo da Srbija veoma malo izvozi poljoprivrednih proizvoda, uglavnom poljoprivrednih sirovina. Sa tim treba da se prestane i treba da se okrenemo prerađivačkoj industriji. To je, naravno, posao ministra privrede i ministra poljoprivrede, a Ministarstvo finansija da poreskim zakonima, subvencijama, a voleo bih da nemamo samo subvencije po površini obradive zemlje, već i subvencije za ono što je gotov poljoprivredni proizvod i izveze se van teritorije Republike Srbije, da pomognemo na određen način iz budžeta razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, industrije na svaki način, a ne da podižemo kredite da bismo kupovali sebi političku budućnost ili eventualno obezbedili još neki dan opstanka na vlasti, baš zato što SNS ne želi dAAa građani Srbije žive u vreme suza, već želimo da oni budu zadovoljni i srećni.
Smatramo da ovi rezultati koje su imali prethodni ministri daju nadu da će ovi novi ministri da budu još bolji i zato ćemo u Danu za glasanje da podržimo Predlog za izbor novih članova Vlade.

Gospodo narodni poslanici, reklamirali su povredu Poslovnika dr Janko Veselinović i Čedomir Jovanović. Obadvojici ne mogu dati reč, jer ne mogu završiti do 18,00 časova, jer je svega minut vremena.
Prema tome, završavamo danas sa radom i nastavljamo u ponedeljak u 11,00 časova. Hvala.