Ne znam čemu ova nervoza? Podsetiću samo i zbog građana, ne zbog vas, pošto vama istina nije mila, šta sam rekao.
Dakle, izrazio sam čuđenje da se ministar izabere dok nije završen krivični postupak do kraja. To je prva stvar.
Drugo, isto što je činjenica i što je pogodilo gospodina Vučića, u toj istrazi oko Darka Šarića, tj. njegove finalizacije, nema rezultata.
Šta je tu sad problem? Problem je u tome što hoćete u svemu da imate 100 poena, šta god vaš lider da dotakne, da se pretvori u zlato, a to teško ide zato što Srbiju vučete u nazad i onda kada vam neko ovako nešto kaže, slušamo ovakve potpuno neverovatne stvari. Neverovatne stvari smo čuli na koje ja neću čak ni odgovarati. Nema potrebe.
Mislim da ste zaista pokazali pravo lice i mislim da, kao što sam rekao ovde i gospodinu Vučiću, a i drugim predstavnicima Vlade, nekoliko puta, vezano za ničim izazvane afere koliko imamo optužnica za organizovani kriminal, ponoviću - nula za krivična dela opšteg kriminaliteta. I to sam rekao i žao mi je što se gospodin Vučić i ja uporno ne razumemo, a ne razumemo se jer to njemu ne odgovara.
Ono što je sigurno, to je da je zastrašujuće da neki ljudi ovde su iskoristili, time hoću da završim, ponovo ime Zorana Đinđića, a nisu dostojni da budu u istoj rečenici sa njim.
Molim vas, ako išta drugo, ako nas već vređate, pretite nam, govorite da smo tajkuni, kriminalci, hajde već jednom završite to. Pohapsite sve članove DS i vladajte bez opozicije u ovoj zemlji. Uradite ono što najbolje znate, pretite, hapsite, ali, gospodo, od vas milost ne tražimo, a ne bi je ni dali. Hvala.

Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Samo fali još sud svoje partije.
Gospodine Stefanoviću, ja nisam uvredio Zorana Đinđića. Isto tako, vi nemate pravo da vređate mene da ja ne mogu biti u istoj rečenici sa njim.
Naučite se da poštujete druge, zato što sam veoma birao reči kada sam govorio o Zoranu Đinđiću. Voleo bih da se prema njemu tako odnose i njegovi politički naslednici u raznim političkim strankama. Od onog spiska ljudi koji su bili u Vladi Zorana Đinđića, mnogo njih više nije na istoj strani.
Ne želim da povodom Zorana Đinđića sada vodimo raspravu, jer to nije tema, pa vas isto tako molim da ne vređate druge zato što svako ima svoje dostojanstvo, svako ima svoje mišljenje o događajima i o ljudima.

Narodni poslanik Saša Milenić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, apelujem na član 107. i dostojanstvo doma povodom nesrazmernog razmahivanja priča o hapšenju među narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kada predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade govore o tome, govore sa stanovišta političke identifikacije sa resornim funkcijama, koje su, ako ćemo baš do kraja, više oblik prisustva slobodnog građanstva i izabranih predstavnika građana nad ovom komponentom sile u resoru Vlade, ali to da se političke partije nadmeću, pa još vređaju time da li dovoljno hapse ili ne hapse. U Republici Srbiji političke partije nad tom temom nemaju nikakve ingerencije valjda i ne znam kako se političke partije osećaju pozvanima da knjiže političke poene na osnovu procesa koji su isključiva nadležnost državnih organa koje mi nadziremo, a kojima ni na koji način ne upravljamo?
Dakle, meni se polako, slušajući to, kosa pretvara, iako sam je ošišao, u frizuru gospodina Tasovca. Kako može Narodna skupština Republike Srbije da raspravlja o tome da li partije intenzivno hapse? Ustavom Republike Srbije je političkim partijama zabranjeno neposredno vršenje vlasti, naročito u tako osetljivim prerogativima vlasti, kao što je primena sile. Mislim da se na to mora reagovati u ime ustavnog poretka i Republike Srbije.

Ja to nisam doživeo na isti način kao i vi, ali, ako vi insistirate, možemo se o tome izjasniti u danu za glasanje.
(Saša Milenić, s mesta: Ne.)
Reč ima gospodin Selaković. Izvolite.

Kao i malopre moram da reagujem i zbog pravosuđa i zbog građana koji su bili u prilici da već po koji entiput ovde slušaju izrečenu neistinu. Ne znam da li neko može u svega nekoliko minuta tako da demantuje samoga sebe. Verujem da smo svi pri čistoj svesti, zdravoj pameti i dobrog sluha i da je ovde izrečeno  da su istrage prekinute, ne kao što je rečeno nekoliko minuta nakon toga da istrage nemaju rezultata u pokušaju da se demantuju sopstvene reči. Rečeno je da su istrage prekinute.
Verovatno kao što je pre neki dan, pa i opet sada rečeno da je broj podignutih optužnica za organizovani kriminal nula. Ne znam šta je potrebno nekome, šta je jači dokaz do izveštaja nadležnog tužilaštva koje podnese i kaže do u tančine za svaki broj istraga. Moguće je da je neko zaboravio da je pre 13 meseci zatečeno svega, podvlačim, svega tri istrage. Svega tri nedovršene istrage. Toliko je nasleđeno.
Građani su imali prilike ovih dana da čuju koliko je optužnica podignuto. Šta je potrebno još da se dogodi da bi neko zaista stao pred činjenice i video da, podignuto je toliko i toliko optužnica za krivična dela organizovanog kriminala. Šta je organizovani kriminal, a šta nije, to je definisano zakonom. Pre neko veče smo razgovarali o tome. Ali, malopre je opet izrečena neistina, prvo je rečeno – istrage su prekinute, a onda kada se repliciralo to je rečeno – pa nisam to rekao, rekao sam da istrage nemaju rezultata.
Gospodine predsedavajući, molim vas da se zaista više takve notorne neistine koje negativno utiču na rad pravosudnih organa ne ponavljaju i ne tolerišu. Zahvaljujem.

Hvala.
Borislav Stefanović, replika.

Gospodine ministre hvala vam na pojašnjenju i preciziranju, sada nam je jasno, dakle nisu prekinute istrage, hvala na preciziranju, vi ste samo neefikasni. Dakle, nisu prekinute istrage, nego vi to ne znate da završite. Mislim da je to sada svima jasno. Ono što sam hteo sigurno da završim sa tim i zaista se više neću javljati, žao mi je jako što Vlada nije odgovorila i na jedno suštinsko, ekonomsko, fiskalno i drugo pitanje, osim priče o tome kako treba smanjiti troškove, povećati prihode, nije odgovoreno ni za Kopaonik, ni za hotel, ni za ugovore koje niko živ nije video, na mnogo toga niste odgovorili gospodo, ali ste rekli da mi ovo radimo po nečijoj instrukciji.
Moram da kažem sledeću stvar – nikad u životu nisam radio pod nečijom instrukcijom, niti sada, pogotovo kada smo u političkoj areni. Za mene je instrukcija građani Srbije, koji u sve većem broju otvaraju svoje oči i vide da u Srbiji u kojoj se više uhapsi nego zaposli sreće nema, i vide da u Srbiji u kojoj se preti političkim protivnicima i zatvara, nikakve budućnosti nema.
Lepo je imati jednog čoveka iz kog izvire sva moć, ali lepo je to gospodo ta vatra kratko traje i mnogo peče i naš narod je navikao kako sa tim da se izbori i znače i ovaj put. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.