Reč ima narodni poslanik dr Zoran Radovanović, po Poslovniku.   

Zahvaljujem.
Uvaženi premijeru, potpredsedniče, članovi starog i novog kabineta, reklamiram povredu Poslovnika član 106. stav 3. tzv. dobacivanje za vreme priče nekog govornika. Malopre se sa moje desne strane javio uvaženi kolega istoričar, nekadašnji vojni ministar, objašnjavajući i dobacujući šta je bilo i kako se ponašao SPS u ovom prethodnom periodu. Uvaženi kolega dramaturg, meni blizak po godinama, je pominjao 13 budžeta od kojih je SPS glasao za devet, kako se mi menjamo, pošto sam ja već mnogo dugo član SPS, pre onog „oženi me“ itd, kada sam ovo što sad nosim imao i tada, nisam bio u farmericama.
Samo bih zamolio da se vratimo na temu dnevnog reda. Godine 1996. vi ste u Nišu, ne mislim konkretno, svi vi, prodali elektronsko-mašinsku, uništili ste sve što ste liberalno prodali. Trenutno su u Japanu na vlasti liberali. Videćemo kako će njihov koncept proći tamo, pa da uzmemo neka kvalitetna iskustva.

Gospodine Radovanoviću, zbog gospodina Petronijevića, koji me je zamolio da ne dozvolim tokom povrede Poslovnika da se ističe replika, moram da vas zamolim da se obraćate meni i da govorimo zaista o povredi. U pravu je gospodin Petronijević u tom delu.
Međutim, naravno da se trudim da ova sednica teče što normalnije, da ljudi mogu da kažu šta žele, ali dajte da se stvarno držimo procedure. Povredu Poslovnika ukažete meni, šta smatrate. Svi se trude da onda tu još i repliciraju ponekom u sali. Onda se on nađe prozvan, odgovori na to i ljudi koji čekaju, neki od juče, da se prijave da govore o temi, to ne mogu da urade. Tu podržavam ono što je rekao gospodin Petronijević. Molim vas da završimo sa povredom Poslovnika i da pređemo na raspravu.

Sada ću da gledam direktno u vas. Neću da gledam ni desno, ni levo. Obraćam se vama.
Godine 2000. meni su kao građaninu obećali tri stvari. Obećali su mi da će ostati Crna Gora u sastavu Srbije, ostaće Kosovo sa nama i stići će 100 milijardi. Ništa nije ispunjeno. Ne gledam ni desno, ni levo…

Nije povreda Poslovnika samo da li gledate levo ili desno. Već su vam dva minuta istekla, tako da vam u ovom trenutku oduzimam reč.
Generalno, nije povreda Poslovnika kome se obraćate. Postoji i odredba Poslovnika vezano za to. Ali, kada govorite o povredi Poslovnika, ne možete govoriti o nečemu što je bilo npr. 2000. godine. Morate da govorite o onome što je tema sednice. Razumeo sam vas. Trudićemo se da sednica teče normalno.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić, replika.

Gospodine Dačiću, drugačiji odgovor nisam ni očekivao, iako sam vas zamolio za konkretan odgovor, ne politički, kako vi vidite reformu penzionog sistema, reformu tržišta rada. Nadam se da ćemo čuti tokom diskusije. Ne morate odmah meni da odgovorite. Evo, razmislite o tome.
Što se tiče izbacivanje iz Vlade, zaista nemamo nikakav problem sa time. Možda ste bili u prilici da pročitate i moju izjavu. Rekao sam da nema razloga da se ljutimo na naše dojučerašnje koalicione partnere, pa ni na vas lično. Možda ste nam učinili uslugu. Pretpostavljam da tako i mislite. Možda je to zaista tako.
Nemam razloga ni da bilo šta prigovorim Vladi u kojoj smo do juče bili. Naprotiv, ova Vlada je uradila dosta dobrih stvari za Srbiju, posebno kada su u pitanju pregovori o priključenju EU. Postoje neki zaista dobri indikatori koji će omogućiti i novim ministrima da nastave tamo gde smo mi stali.
U julu imamo apsolutni rekord u rastu izvoza 1,1 milijarda evra. To je zaista nezabeleženo. Izvoz raste 25%. Imamo rast industrijske proizvodnje od 12,5%, blagi pad nezaposlenosti. Međutim, to nije dovoljno.
Slažem se sa svima koji su danas o tome govorili. Treba više. Građani više očekuju od svih nas, naročito od nove Vlade. Moramo jasno da kažemo kakav aranžman hoćemo sa Svetskom bankom i da li ga hoćemo, jer smo čuli da i oko toga ima dileme, da li ćemo raditi koridore, da li ćemo nastaviti reformu.
Na kraju, politika je politika. Verujem da vi ne možete drugačije nego politički da mi odgovorite. Ono što se dešava ovde jeste situacija kao kada vas zavede lepa žena, vi ne znate šta vam se dešava.

Nemojte da o tome pričamo. Moram da vas prekinem. Ko zna kakve ćete probleme posle imati. Nažalost, isteklo vam je vreme.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, šef poslaničkog kluba DS, iako je drugi dan kako raspravljamo, još nije uspeo da dođe do reči.
Pokušali smo danas da ne reklamiramo poslovnik, iako smo juče jasno ukazali da ste grubo prekršili Poslovnik tako što ste dozvolili da i premijer i vicepremijer iznose svoje ekspozee.
Međutim, ovo se danas pretvorilo u brakorazvodnu parnicu između SPS i URS, sa malim uplivom zainteresovane strane SNS. Mi bi vas molili, ako je moguće, da ovu raspravu svedemo na temu dnevnog reda, a to je izbor Vlade i polaganje zakletve.
Mi bi imali štošta da kažemo o radu dosadašnje Vlade i o ministrima koji treba da budu birani u novu Vladu, pa vas molim da nam to omogućite. Molili bi ministre, odnosno premijera, koji nas poziva da diskutujemo, da nam to i omogući. Istina, on po Poslovniku može da govori pet dana, ali to znači da će ova sednica trajati pet dana i da će on pričati pet dana, a da ćemo mi pričati naših 55 minuta, koje nam kao poslaničkoj grupi pripada. Mislimo da to nije politički korektno. Hvala.

Nažalost, Poslovnik je takav. Oni koji su glasali za donošenje ovog Poslovnika su o tome tada trebali da misle, da tada kada budu opozicija, da će članovi neke sledeće Vlade moći da govore neuporedivo duže nego što to može da uradi bilo koji poslanik u poslaničkoj grupi. To je problematično za naš parlament.
Istovremeno da vam kažem za vašu primedbu da li je učinjena povreda Poslovnika – mislim da nije, kada se radi o tome da smo dali reč da govori predsednik Vlade i prvi potpredsednik, ali o tome nećemo odlučiti ni vi ni ja, nego Narodna skupština u danu za glasanje, pa ćemo da vidimo ko je bio u pravu.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Sve vam smeta. Juče vam je falilo što nije ekspoze podeljen ranije. Nikada nije do sada bilo deljen ekspoze ranije, sada ste ga dobili ranije. Nije dovoljno 45 minuta, možda je deset dana. U redu.
Predložili ste da budući ministri, kandidati za ministre, iako još nisu izabrani za ministre, da dođu na odbore da ih vi ispitujete kako će raditi. Nikada to nije bilo, ali u redu, to može da bude u nekom narednom periodu.
U startu ste odmah, misleći da ćemo raditi celu noć i da ćemo glasati odmah, krenuli da pričate o mraku. Onda sam vam nedostajao što pola sata nisam bio u sali, a sada kada sam tu, rekli ste da ne možete da radite bez mene i da jedino ja mogu da se javljam za reč. Sada kada ja diskutujem, sada vam opet to smeta.
Ne bih koristio izreke, ali u svakom slučaju želim da kažem da nikakvih problema nema. Ovo je politička borba. Nikoga ovde nisam ni fizički maltretirao, već polemišem. Imam na to pravo, kao predsednik Vlade. Kada vi budete predsednik Vlade, iskoristite to pravo. U svakom slučaju, javljam se samo kada mi neko postavi pitanje ili kada me prozove.
Malo pre je gospodin Ilić govorio o „Simpu“, misleći da je to, eto, ekspozitura SPS. On dobro zna da o pregovorima oko „Simpa“ uopšte nisam učestvovao, da je učestvovao kabinet prvog potpredsednika, njegovi savetnici i Ministarstvo finansija i privrede. Dobro zna da nije bio problem u tome da li „Simpo“ treba da plati porez, odnosno da se izvrši konverzija, nego što je vaš predlog bio da se ta konverzija obavi kroz stečaj. Da li je u redu da to bude kroz stečaj? Uostalom, nisam ja bio taj koji je to odbio, nego cela Vlada.
Kada je već reč o „Simpu“ i o SPS, nikada nisam bio član upravnog odbora ni jednog organa „Simpa“, a bili su iz mnogih drugih stranaka. Posećivali su „Simpo“ svi premijeri. Gospodin Milosavljević Slobodan i Šutanovac su bili čak članovi i uprave „Simpa“. Tadić je primao Dragana Tomića i „Ikeu“ i sve ostale. Znate šta, ne može Dragan Tomić i „Simpo“ da vam budu dobri samo za slikanje, ili kada treba da otvori pogon u Leposaviću, Trgovištu, u Bujanovcu, u Preševu, Vlasotincu, Crnoj Travi, a onda šta ćemo sa pet, šest hiljada radnika – nije bitno. Kaže se – ispunili su svoj cilj. Što ga onda nisi ispunio na početku nego kada si otišao? Što od početka nisi zaveo strogu disciplinu? Zašto? Zbog političkih pritisaka? Što ste trpeli? To znači da ste suprotno vašim uverenjima bili u vlasti i da ste ostali, verovatno biste istrpeli i „Simpo“.
Što se mene tiče, kada je reč o ekspozeu, zar stvarno mislite da sam ekspoze sam pisao, u smislu da nisam konsultovao ministre i kandidate za ministre, stvarno imate takvu predstavu da u Vladi postoji deset koncepata politike? Zar vi mislite da bilo šta može da bude urađeno bez međusobnih konsultacija i koordinacije i ekonomske politike, politike u oblasti evropskih integracija, Briselskog sporazuma itd?
Nisam imao ništa protiv da URS ostane u Vladi, ali ne na tim mestima. Mlađan Dinkić nije prihvatio. Tražio je super ministarstvo, a to je za mene kao mandatara bilo neprihvatljivo i nema razloga za bilo kakve sukobe i ljutnje. Ne mislim da je to apsolutno problematično zato što je osnovni cilj ove Vlade da se napravi iskorak u svim oblastima. Bez ovakve političke preraspodele unutar Vlade, nije bilo moguće izvesti korake napred. Ali ne mislim, zahvaljujem se svima koji su bili u Vladi na saradnji koju smo imali na važnim državnim dužnostima.
U svakom slučaju, kakve će biti reforme, kakvi će biti konkretni potezi? O tome ćemo sigurno razgovarati u narednim nedeljama. Kao što sam rekao – kratkoročne mere, srednjoročne mere, dugoročne mere moraju da budu na dnevnom redu.
Još jednom se vraćam na ono što ste me pitali. Spomenuli ste „Simpo“. Recite mi koliko je država dala para „Sartidu“ sada u ovih godinu dana zbog jednog podržavljenja „Sartida“? Koliko je? Verovatno između 100 i 200 miliona. Gospodin Bačević mi kaže da je to 140 miliona. Zbog podržavljenja „Sartida“. Šta je posledica podržavljenja „Sartida“? Čega je to posledica? A vi sada govorite samo o radnicima kao statistici. Postoje i tu razlike. Mi smo različite političke stranke i jednostavno nismo mogli dalje zajedno. Ne vidim u tome ništa loše.
Što se tiče „Simpa“ i drugih preduzeća, niko nema prava da ne plaća porez. To je sigurno. Niko nema prava da ne plaća porez ni kada su u pitanju sportski klubovi, ali i privatni biznismeni. Zašto neko ne postavi pitanje koliko ima privatnih kompanija koje smo oslobodili plaćanja kamata na razne poreze i doprinose za penzioni fond itd? Gospodin Krkobabić je izašao i on se bunio na svakoj sednici Vlade. Zašto smo ih oslobađali?
Više se neću javljati. Želim sada da saslušam sve šefove klubova, pa ću onda dalje da se javim za reč. Hvala.