Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Dozvolite da kažem da nema nikakve potrebe da vodite polemiku oko toga da li će biti štednja ili razvoj. To je jasno rečeno prilikom izbora ove Vlade, pre 13 meseci. Ponovio sam i juče u svom ekspozeu, zato što smatram da je to lažna, pogrešna i štetna dilema. Ne može biti ekonomske i finansijske konsolidacije bez štednje, naravno. Ali, ne može biti izlaska iz krize bez razvoja. Vi znate da sam ja više puta kritikovao ekonomiste neoliberalne orijentacije koji kao jedino rešenje za krizu uvek govore samo o smanjenju troškova, a ne o povećanju prihoda. Osnovni problem u našem budžetu je upravo bio taj promašaj u planiranju prihoda.
Zato ovo o čemu se ovde govori, mislim da nema potrebe da, naročito da stranke koje nisu u vlasti sada učestvuju u dijalogu koji se tiče onoga oko čega postoji jedinstvo u vladajućoj koaliciji kada je oko toga reč. Nema potrebe da LDP u tom smislu govori o tome, zato što je njen stav o tome jasan. Oni su partija liberalne orijentacije, i u svakom slučaju njihovi stavovi su direktno suprotstavljeni stavovima PUPS. Više puta ste to govorili i to je jasno.
Ova država ne postoji zbog penzionera. Isto tako, ne može se na štetu penzionera sada štedeti, mogu da štede samo oni koji imaju šta da štede. Ako imate prosečnu penziju od 15 do 20 hiljada, u stvari da, ali imate najniže penzije koje su negde na tom nivou od 15 hiljada i da je to veliki broj ljudi, čini mi se pola miliona ljudi, ako se dobro sećam. Pola miliona ljudi prima mesečno 15 hiljada dinara, dobro, 12 hiljada. Znači, ima li tu prostora za štednju?
Zato mi ovde nismo govorili, niko od nas iz Vlade Srbije nije govorio o tome da će se sada promeniti ekonomska politika Vlade u smislu da će se voditi politika koja neće voditi računa o razvoju. Ali, s druge strane ne može biti ni stabilizacije životnog standarda ljudi bez ekonomskog razvoja i bez štednje. Naravno kako funkcioniše penzioni fond, kako funkcioniše Fond zdravstvene zaštite, to je sada stvar za reformu koju mi moramo da sprovedemo u narednom periodu.
Tako da i ono što je gospodin Mijatović i gospodin Krkobabić govorili vezano za ovaj deo socijalne pravde, ja sam predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta. Socijalno-ekonomski savet je sastavljen, kao što znate od predstavnika Vlade, predstavnika reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca. O tome ćemo razgovarati, članovi tog saveta će biti naravno i novi ministri, razgovaraćemo kao što ste čuli, uvek smo govorili, socijalni dijalog podrazumeva uvažavanje, slušanje mišljenja svih aktera, u ovom slučaju to je i država, jer država, kao što ste čuli iz mog ekspozea, država treba da se što više povlači iz ekonomije i da ima regulatornu ulogu. Ali, znate u uslovima krize država je bila jedini faktor koji je bio stabilizirajući i nismo mi izmislili ulogu države.
Sad ću vam reći jednu stvar. Da li DOS kada je došao na vlast, njegov glavni koncept je bio privatizacija. Privatizovali ste gotovo sva preduzeća u Srbiji. Prodali ih, neka i u bescelje, da bi sada isti ti koji su prodavali imali koncept podržavljenja. Loša privatizacija, država ponovo uzima vlasništvo. Kuda to vodi? Da li je to strategija razvoja. Nije. Šta smo imali u međuvremenu? Skoro milion ljudi koje je ostalo bez posla. Da li je to cilj privatizacije? Da li je to cilj uopšte ekonomske politike koju Vlada treba da vodi? Zato, naravno, svako može da ima svoje mišljenje. Ekonomisti nemaju isto mišljenje o tome šta treba raditi, a kamoli političari.
Ono što je sigurno treba da se stvori povoljan ambijent, povoljna klima za razvoj u Srbiji, za stranu investiciju u Srbiji, a naravno da se krešu nepotrebni troškovi države, birokratije, da bude reforma javne uprave, javnog sektora, da bude reforma i penzionog fonda i fonda zdravstvene zaštite. To je neminovnost koja će nas čekati u narednom periodu. Ali, kao što ste i videli to nije samo moj stav, to je stav i novih ministra koji dolaze. Sve to imajući u vidu i taj momenata socijalne politike, odnosno socijalne pravde, jer je Srbija po Ustavu definisana kao pravna država i država socijalne pravde. Hvala vam.

Hvala vam. Replika, prvo Milan Krkobabić, nakon toga Čedomir Jovanović.
(Narodni poslanik Milan Krkobabić, s mesta: Odustajem.)
Hvala. Reč ima gospodin Jovanović. Izvolite.

Gospodine Dačiću, juče sa u ime naše poslaničke grupe govorio dvadeset minuta i u tih dvadeset minuta zaista nije ni na kakav način moguće pronaći bilo kakav politički stav naše stranke koji je uperen protiv interesa društva. Dok vaša politika i vaše koalicije socijalista, PUPS i JS, je dovela do sloma penzionog fonda. Odluka iz 2008. godine da se linearno podignu penzije za 10% iako mi tog novca nemamo je probijala u kontinuitetu naredne četiri godine budžet za 500 miliona evra. Opiranje reformi penzionog fonda i dovelo vas je do toga gospodine Dačiću da danas razmišljate o reformi penzionog fonda. Gospodin Krstić ne može da kaže da li se sa mnom slaže ili ne pošto nema pravo da govori na sednici na kojoj treba o njemu da se izjašnjavamo. Pet godina smo izgubili.
Jedina država u regionu i Evropi koja toliko kasni, koja se opire onome što će na kraju uraditi. Znate šta je problem? Ne to što ste vi, zahvaljujući tom koketiranju koje će nas skupo koštati, dobili neki procenat više. Za ozbiljne efekte nam je potrebno 10 godina.
Neću vam reći, gospodine Raduloviću, da klimate glavom, ako to samo kažete, ali reforma PIO Fonda, ovde rezultate daje posle desete godine. Crna Gora je to uradila pre pet godina. Sve ozbiljne zemlje isto tako. Podigli starosnu granicu za odlazak u penziju, uvele red, čak i da je sve idealno imali bi problem. Starosno društvo, prosečan čovek, gotovo 50 godina.
A zašto tolerišemo ono što ne sme da se toleriše? Haos u PIO Fondu. 25% penzionera po osnovu invalidske penzije svakog meseca prima novčanu nadoknadu. Pa to pravo je utvrđeno da bi se štitio neko, a ne da bi se zloupotrebljavalo. Sa 50 godina ljudi danas odlaze u penziju.
Mi smo želeli red. Naše zalaganje za reformu penzionog fonda je u interesu penzionera.

Vreme.

… a ne izraz nekog našeg hira, jer smo mi liberali. Ne može da se troši ono što ne postoji. Ako želimo moramo da radimo.
Slažem se sa vama da su penzije male i da nije rešenje sada reći da je 18.000 dinara penzija od koje se može živeti.

Dva minuta i 40 sekundi, gospodine Jovanoviću. Na žalost, ne mogu da vam dozvolim dalje.
Izvolite gospodine Dačiću.

Gospodine Jovanoviću, nije naša politika dovela do sloma, nego neoliberalna politika da je tržište sve.  I ne sloma u Srbiji nego sloma ekonomskog sistema i finansijskog u celom svetu.
Gde vam je sada to tržište? Zašto je u Americi intervenisala država, zašto je intervenisala EU, zašto su intervenisale države u Evropi, zašto je Austrija podržavila „Hipo banku“. Zašto su spašavane banke i preduzeća u Evropi?
Hoćete vi meni da odgovorite što niste vi izvršili reformu penzionog sistema kada ste bili na vlasti? Što niste izvršili, ko vam je branio? Mi smo bili u opoziciji, mogli ste da radite šta hoćete.
S druge strane, reforma penzionog fonda, nemojte da izmišljate da nije vršena. U ovom istom domu ste produžili radni vek, više puta, građanima Srbije. U ovom istom domu povećali ste starosnu granicu za odlazak u penziju. Promenjena je formula na koji način se određivala penzija. Ko je to radio? Jel neko od nas vodio to ministarstvo? Vi ste sve to vodili.
Ne možete vi danas da gradite svoju politiku na tome da samo mislimo da su penzije glavni problem. Penzije su samo posledica svega što se dešavalo. I penzioni fond. Da li je normalno da u jednoj državi odnos zaposlenih i penzionera bude 1:1? Pa onda mi odgovorite kako je moguće da od 2000. godine bude otpušteno skoro milion ljudi da je ostalo bez posla. Kako to, u čemu je uspešnost vaše politike? Pa tu nema uspešnosti, to je katastrofalna politika za narod Srbije.
To svako zna, otpustite ga s posla. Višak radnika – otpremnina. Svako zna, prodajte firmu pa onda istražujemo lopovluke, pa se hapse, pa se firme ponovo podržavljuju.
I šta ste uradili? Šta je bila suština toga? Pljačka? To ste vi rekli, to treba policija da utvrdi. Ali kad je reč o tome mislim da nam se koncepti sudaraju.
I nemam ništa protiv da se sudaraju.
Ali taj vaš koncept ima mnoge mane. Isto kao i ovaj drugi koncept. Ima problem da uspostavi održivi sistem, ali to je ideja o kojima svi teže. To je ideja o kojoj teže moderne države u Zapadnoj Evropi. To je ideja o kojoj teže sve američke države. Pa nemojte vi nama ovde da držite lekciju o tome da smo mi kočničari reformi, pa za vas je i Obama komunistički lider onda, sa svojim idejama. Barak Obama, a ne njegov brat. Možda vam je bliži njegov brat, u svakom slučaju. Po idejama, mislim, po idejama.
Ali u svakom slučaju, ja ne mislim da je to ništa loše, na protiv, mislim da je dobro što polemišemo na ovakav način. Mi pričamo najzad o suštini. Pričamo o suštini društva za koje se zalažemo. Pričamo, bez obzira da li se neka stranka izjašnjava levo ili desno, ja moram da vas podsetim da u predizbornoj kampanji svi zaborave koje su političke orijentacije.
Svi žele da se, DS očigledno voli da suviše dobacuje. Ja vas izuzetno poštujem, ali, imate mikrofon. Javite se lepo pa da vodimo polemiku, da svi čuju šta pričate. Nemojte tako. Nema potrebe za tim. Ja, još jednom vam kažem kao što je predsednik Skupštine rekao, ovo ne mora da se završi danas, može da se nastavi u ponedeljak, utorak, sredu, koliko god hoćete.
Ako mislite da imate argumente slobodno ih iznesite. Pa šta da neće neko da vam pobegne sa megdana. Ovo je megdan, ovo ovde da vas vidi narod Srbije. Pa neka narod Srbije proceni da li stvarno tih 500.000 penzionera sa 12.000 dinara može da istrpi vaš koncept za koji se zalažete.
(Narodni poslanici DS dobacuju:Koji koncept?)
Vi ste, malopre ste govorili o izbegavanju reformi, a znate šta vi smatrate reformama? Vaše reforme su bile vidljive svih ovih godina, privatizacija obično po nižoj ceni, sa unapred određenim kupcem kojem se prilagođava procedura, kao „ Vršački vinogradi“, prethodna privatizacija.
Unapred se odredi kupac, pa onda se to sve lepo i u vreme kada se pojavi samo jedan, za njega se prave tenderi. Cena koja se ponudi, onda je jedina koja je ponuđena, sve je u skladu sa Zakonom, i na kraju radnici ostanu bez posla, pljačkaju i opljačkaju se u Kraljevu, a tamo su odneli iz „Magnohroma“ sve, ne samo da su otpustili radnike, nego su odneli i mašine i sve, u „Džervinu“, gde god da idete po Srbiji.
Znate li vi da na jugu Srbije, stopa nezaposlenosti je veća od 50 posto, ljudi moji?
Danas, imali smo privatizaciju, onda su radnici ostali bez posla, radnici izlaze na pruge, na puteve, šta policija treba da ih bije, sklanja, policija da bije taj narod koji nije kriv? Imate posle toga, država interveniše i ponovo podržavljuje ta preduzeća koja ste vi prodali.
Znate li da je u Srbiji poništena jedna trećina privatizacija koju ste obavili?Vi pričate o slomu reformi, a vaše ideje su poražene.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Koje ideje?)
Ideje reformi koje ste sprovodili, jer ste ih pogrešno sprovodili, jer ste ih sprovodili ne sa ciljem da narodu bude bolje, nego da se omogući pljačkaška privatizacija.
Ja jesam za reforme, ali reforme na bolje, u interesu celog naroda i svih građana Srbije i u tome ćemo sigurno moći da sarađujemo.
Ne mislim, svako je od nas snosio odgovornost, za deo vlasti koju je obavljao.
Mi danas imamo društvo u kojem imamo isti broj radnika i isti broj zaposlenih, a ti radnici gde je 1:1, od toga manje od polovine radi u realnom sektoru, odnosno stvara dohodak. Kako vi mislite da mi izdržimo, a ja upravo o tome govorim, mi moramo da povećamo ekonomsku bazu, da bismo mogli da ostvarujemo sve naše političke, ekonomske i socijalne ciljeve.
Ali, moramo da znamo šta hoćemo. Moramo da imamo sistem u kome će biti osnovni elementi pravednosti, u kojem neće i školovanje i lečenje biti privilegija bogatih i privilegovanih. Ako je to nešto što ne treba da ima Srbija kao cilj, onda mi ne pripadamo modernoj Evropi, onda mi pripadamo državama koje su zalutale u 21. vek.
Ako će u 21. veku privilegija da bude da neko ima zdravstvenu knjižicu, a zato se zalaže Obama u Americi, ako vi ismejavate projekte o brzim prugama ili koridorima za koje se Obama zalaže u Americi, izgleda da ste vi zalutali vek.
Zato vas molim da ne postavljamo ovakva pitanja da li će biti jedan ili drugi koncept. To je pitanje za nas rešeno. Ovde je sada da li možemo mi da izvedemo, da li imamo dovoljno snage, stručnosti, znanja i hrabrosti da izvedemo sve ovo što smo rekli. To je dilema i zadatak za ovu Vladu.
Ja sam ubeđen da ako ne možemo da imamo ekonomski napredak tako brzo, da možemo barem da imamo pravednu državu. Da možemo imati vlast koja će deliti sudbinu naroda i da možemo imati koncept koji će biti dugoročan i koji će govoriti da u narednih 10 godina možemo da postavimo osnove ekonomske politike koji će dovesti i do finansijske konsolidacije i do stabilizacije javih finansija, ali i do povećanja životnog standarda. Hvala.

Po Poslovniku, Dragan Šutanovac. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106.
Gospodine predsedniče Vlade, ponašate se kao istoričar, ali loš istoričar. Izbegavate odgovornost, vešto optužujete opoziciju, a zaboravljate da ste sami najduže na vlasti u 21. veku, što posredno, što neposredno.
(Predsednik: Ja vas molim samo da govorimo o povredi Poslovnika, pošto nije replika. Ovo je povreda Poslovnika. Navedite član.)
Rekao sam - 106.
Izneli ste niz neistina govoreći o vremenu u kome ste vi ili bili član Vlade, ili podržavali Vladu. Optužili ste nas za neke stvari, a sada ljudi koji su sa vama u Vladi su bili zaduženi da sprovedu tu reformu. Ko je trebao da uradi reformu penzionog fonda, ako ne vaše kolege u Vladi? Ko je trebalo da uradi reformu zdravstvenog fonda, ako ne vaše bivše kolege u Vladi? Ko je odgovoran za te privatizacije u vremenu od 2004. godine kada ste vi podržavali tu Vladu? Kako je moguće da taj koncept sada odjednom optužujete nekog drugog, a vi ste davali manjinsku podršku? Vi lično. Od 2004. do 2013. godine, devet godina ste što indirektno, što direktno u Vladi. Ovde držite predavanje kao da ne postojite i kao da ste juče postali premijer. Kako je to moguće?
Osećate li neku dozu barem malo odgovornosti? Hoćemo li govoriti sada o prošloj deceniji ovog veka sve vreme, ili ćete nam pričati šta radimo unapred? Šta će ovi ljudi ispred vas da sprovedu kao reformu u penzionom fondu, zdravstvenom fondu, kakva će biti poreska reforma, imate li ideje i viziju kako to da uradite, a ne da optužujete opoziciju? Ljudi koji su bili zaduženi za to, sede sa vama, imali su svađu u Vladi u kojoj smo bili vi i ja. Na svaki pokušaj reforme bilo je negativne reakcije. Neću nikoga da pominjem poimence, pošto znate odlično o kome govorim. Mislim da nije fer da na taj način i danas nastupate.
(Predsednik: Vreme.)
Vaša je odgovornost mnogo veća, nego svih ostalih u sali. Podržavali ste te privatizacije od 2004. godine. Vi taj koncept, koji je u najvećoj meri sproveden upravo u vreme Vlade Vojislava Koštunice.