U potpunosti ste u mogućnosti da govorite u Skupštini.

Umirite poslanike.

Gotovo se ništa ne čuje u sali.

Ti troškovi izrade tehničke dokumentacije, o kojoj sam sada govorila, će biti izuzetno skupi.  Recimo, projekat samo izvedenog objekta će koštati isto onoliko koliko i glavni projekat. Recimo, sa određenim stručnjacima iz ove oblasti sa kojima sam se konsultovala su mi rekli da će on najverovatnije da košta između 10 i 12 evra po kvadratu, i ako svemu tome dodamo da će naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koju sada određuju opštine, da bude u tom smislu nepredvidiva, jer mi ne znamo koliko će opštine u određenim zonama da odrede cenu, a znamo da u određenim zonama u Beogradu ona može i da dosegne, recimo, 250 evra po metru kvadratnom, onda je jasno da taj projekat neće biti preterano finansijski povoljan, da ne kažem isplativ.
Da budem potpuno jasna, skroz stojim na stanovištu odluke Ustavnog suda. Mislim da je ona duboko ispravna iz razloga što nije korektno da neki koji su gradili kršeći zakon, budu u povoljnijem položaju u odnosu na one koji su poštovali zakonsku proceduru, u odnosu na one koji su platili sve prinadležnosti pre nego što su krenuli sa zidanjem.
Moram da budem, takođe, potpuno jasna i kada ovo govorim zahtevala sam i tražila sam, prosto kao neko ko proučava zakone radeći svoj posao i mislila sam da će u tom smislu odluka Ustavnog suda biti do kraja poštovana kroz ovaj Predlog zakona, naravno to nije slučaj. Ali bez obzira na sve to mislim da ovaj zakon neće imati preterano velikog efekta. Jer, svi oni koji su gradili nelegalno da bi imali rešeno stambeno pitanje, oni će i dalje da ostanu u tim svojim objektima, neće imati nameru da ih otuđe, upisaće se u katastar nepokretnosti i misliće da im je problem na taj način rešen. Ali, on neće biti rešen, zbog toga što mi svi dobro znamo da pitanje rešavanja nelegalnih naselja se neće rešiti upisom u katastar nepokretnosti.
Dalje, ovaj zakon, bez obzira što moram da kažem da on donekle jeste pravedniji u odnosu na onaj deo legalizacije koji se odnosio u Zakonu o planiranju i izgradnji, on i pored toga je prilično neprecizan i prilično nedorečen. Evo, recimo, daću vam samo na primeru, prolazeći kroz neke odredbe zakona, mišljenje o tome, a naravno o tome ćemo diskutovati mnogo više u raspravi u pojedinostima.
Recimo, u članu 3. u tački 5. ne zna se ko odlučuje o tome da li su parametri probijeni. Da li je to Sekretarijat za legalizaciju, ili je to Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove? Zatim, takođe nije jasno, u tački 14. člana 13. da li blok šema instalacija podrazumeva da ne treba da se radi glavni projekat instalacije? To su, recimo, odgovori koji bi zahtevali i trebalo bi da ih čujemo pre nego što on zaživi.
Takođe, u članu 13. nije jasno šta se dešava sa statikom konstrukcije? Ko će da garantuje da je ona bezbedna? Dalje, u članu 21. predviđate rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao rok u kome treba da se dopuni dokumentacija. Pitam vas jedno krajnje logično pitanje, ako je taj rok za dopunu dokumentacije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, šta će da se dešava sa onim podnosiocima zahteva koji dobiju obaveštenje 15. dana pre isteka tog roka da je neophodno da dopune svoju dokumentaciju? Oni će se nalaziti u situaciji da fizički neće biti u prilici da podnesu dodatnu dokumentaciju.
Zato smatram da je neophodno da prilikom razmatranja amandmana, prvenstveno na ovaj član, usvojite amandman koji je DSS podnela jer on ispravlja koliziju koja očigledno postoji u zakonu.
Naravno, svakako da će jedan od velikih problema biti i taj što će doći do prilično neujednačene visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta, jer će tu naknadu da određuju sada opštine. Sav teret legalizacije, odnosno sav teret ishoda legalizacije će pasti na same opštine jer će one da određuju tu naknadu. Mislim da ne treba da postoji bilo kakva iluzija da će opštine da se odreknu pripadajućih sredstava koje bi mogle da dobiju upravo od legalizacije, jer znamo da su njihove kase već dodatno oštećene. Samo u ovoj godini njihovi prihodi su dva puta smanjeni. Poslednji put kada smo raspravljali o porezu na zarade, setimo se samo da od 2009. godine izvor ili nivo transfernih sredstava im je smanjen. On se i danas nalazi ispod zakonskog minimuma i zaista mislim da je neophodno da svi ovde potpuno otvoreno govorimo o tome da neće biti razumevanja da opštine široko tumače onu mogućnost da do umanjenja naknade dođe i da one same upravo u tome učestvuju.
Po meni, jedan od neverovatnih članova i zaista smatram da on treba da bude brisan iz ovog Predloga zakona je sadržan u članu 34. Govori se o priključenju na infrastrukturu. Mislim da nije dobro da država sama podstiče građane na nezakonito ponašanje.
Još 2003. godine, kada sam radila kao samostalni stručni saradnik u istrazi, istražno odeljenje svih sudova u Beogradu je bilo prenatrpano upravo ovakvim zahtevima za sprovođenje istrage, kolokvijalno govoreći, govorim o krivičnom delu koje se tada nazivalo nelegalno priključenje na elektro energetsku mrežu, u narodu poznato kao krađa struje. Znači od 2003. godine mi imamo to delo koje je sankcionisano kao krivično delo. Danas se to delo podvodi pod običnu krađu iz 2003 člana Krivičnog zakonika.
Mislim da ovako kako stoji u Predlogu zakona, nećemo doći do onoga što želimo. Mislim da je neophodno da on bude izbrisan zato što nije u saglasnosti ni sa Krivičnim zakonikom, a ni u saglasnosti sa načinima i principima funkcionisanja jedne pravne države. Ne može država da poziva građane na kršenje tog zakona.
Informacije radi, Elektrodistribucija je do pre tri meseca primala zahteve za priključenje na strujnu mrežu od onih podnosilaca zahteva koji su im samo u tom trenutku predavali overen zahtev za legalizaciju. Od pre tri meseca oni to više ne čine, jer su shvatili da to implicira da rade krivično delo.
Od pre tri meseca Elektrodistribucija priključuje objekte na strujnu mrežu samo ukoliko oni podnesu građevinsku dozvolu. Molim vas da imate u vidu ovo što govorim. Ovo govorim prvenstveno dobronamerno, na neki način želeći da sprečim ono što bi mogao ovaj zakon da proizvode.
Na samom kraju, bez obzira što zaista smatram da ovaj zakon jeste strožiji na onaj koji je važio do sada i u tom smislu on je možda negde i bolji, ali neće rešiti problem zbog toga što će usporiti proces legalizacije i što će je za veliki broj ljudi zbog kojih je verujem i pisan, neće moći da im omogući da oni izvrše legalizaciju, jer će ona za njih biti prilično finansijski nemoguća. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, materija koja reguliše legalizaciju objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili delove objekata izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole bila je deo Zakona o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine. Sada će ova materija biti predmet posebnog zakonskog akta koji će omogućiti sprovođenje započetih postupaka legalizacije za objekte koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine, dakle, da bude građanima jasno o čemu govorimo.
Naime, Ustavni sud je početkom decembra prošle godine proglasio neustavnim pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se tiču legalizacije, pa je bilo neophodno da se usvoji poseban Zakon o legalizaciji objekata kojim se uređuju uslovi, postupak i način legalizacije objekata.
Lokalnim samoupravama se vraća nadležnost oko utvrđivanja visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta na osnovu kriterijuma i zakona, ali i ostavlja mogućnost umanjenja ove naknade ako se radi o rešavanju stambenog pitanja u porodičnom domaćinstvu čiji članovi nemaju druge nepokretnosti.
Takođe, lokalna samouprava ima slobodu da odluči o načinu plaćanja ove naknade u smislu perioda plaćanja koji ne može biti duži od 20 godina, što se može smatrati još jednim dobrim rešenjem u Predlogu zakona.
Ovo je peti Zakon o legalizaciji koji usvaja Skupština Srbije od 1997. godine. Pri tom, svaki sledeći je bio liberalniji, sa povoljnijim uslovima od prethodnog, ali i pored svih pogodnosti, to nije dalo očekivane efekte, jer je veoma teško pomiriti interese i motive države, lokalnih samouprava i, što je najvažnije, građana. S jedne strane, uvek je bila neka finansijska kriza za najveći broj građana. S druge strane, država nikada nije istrajavala u tome da pred njom i zakonima, u smislu plaćanja obaveza, svi budu apsolutno jednaki. Sa treće strane, problemi neadekvatnog odnosa sporih i neefikasnih lokalnih administracija, lošije regulative, nerealno visokih naknada, korupcije itd. i sada treba sve ovo pomiriti posle 40, 50 godina, sa minimumom pravde i pravičnosti. Složićete se da to u Srbiji deluje kao nemoguća misija i svi moramo toga da budemo svesni.
Zato su svi pokušaji do sada bili neuspešni. Zato mislim da sve ovo možemo da pokušamo da, uslovno rečeno, pomirimo, ne i da ispravimo, jer je to nemoguće, kombinacijom dva zakona – ovog zakona o legalizaciji objekata o kome raspravljamo danas, ako ga parlament usvoji, i Zakona o upisu prava svojine na nelegalnim objektima, koji je na snazi do 31. decembra 2014. godine.
U tom smislu, potpuno razumem i podržavam realno razmišljanje i stavove ministra Ilića. Ako ste vlasnik objekta 30 godina, niko se nikada nije žalio, nećete da prodajete objekat, već tu planirate da nastavite da živite, a ne možete da legalizujete, da ne ulazim sad u razloge, dovoljno je samo da upišete pravo svojine u katastar nepokretnosti, postanete pravno vidljivi, možete da funkcionišete u odnosu sa državom, naravno, uz uslov da se objekat ne nalazi na javnoj površini po urbanističkim planovima. Ovakvih slučajeva je ubedljivo najviše. Pripadaju najsiromašnijim slojevima građana i ovakvo rešenje je za sve dovoljno.
Međutim, legalizacija je apsolutno neophodna za objekte koji su namenjeni prodaji na tržištu. Tu mora da se sve plati državi, kompletira projektna dokumentacija i, na kraju krajeva, takva imovina će imati znatno višu tržišnu vrednost da se njeni vlasnici ne bi osećali diskriminisano u odnosu na ljude koji imaju nelegalne objekte.
Uostalom, i porez građani jednako plaćaju i za legalno i za nelegalno izgrađene objekte, pa se postavlja pitanje motivacije za legalizaciju, bez čega ona ne može uspe kakav god da je važeći zakon, a za bilo kakvu prinudu države je definitivno kasno. To treba strogo da se primenjuje za objekte koji su izgrađeni posle roka koji sam već pomenuo. Uostalom, radi se o ozbiljnom krivičnom delu i ne smemo da čekamo mnogo godina, pa da opet imamo skoro nerešiv problem kao danas.
Što se tiče novih rokova za podnošenje Zakona za legalizaciju, lično sam protiv toga, jer ovo nije ni 1970, 1980. godina, već 2013. godina i sa tim smo završili pre tri godine. Vođena je medijska kampanja i niko ne može da kaže da nije znao ili nije čuo, kao pre mnogo godina, naravno, ako želimo da budemo ozbiljna država koja hoće da bude deo društva razvijenih evropskih zemalja. U suprotnom se postavlja pitanje sistema izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola ili da ih svi dobijaju posle izgradnje ili da ih ukinemo, da zida ko, gde i šta hoće i da nastavimo putem urbanističkog haosa. Onda nam nije potreban ni jedan zakon iz oblasti planiranja i izgradnje. Uostalom, vidite da po pitanju usklađenosti sa propisima EU stoji da ne postoje odgovarajući propisi sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, pa nam i to valjda nešto govori.
S druge strane, državna i, pre svega, lokalne uprave moraju u najkraćim rokovima odgovarati na zahteve koji se tiču izgradnje i tako obrisati zahteve koji se tiču izgradnje i tako obrisati i poslednji izgovori i alibi onih koji ne poštuju zakonske propise. To je nešto što će biti deo rešenja novog zakona, kao što je ministar rekao, o planiranju i izgradnji.
Treba da usvojimo predloženi Zakon o legalizaciji objekata, jer ne smemo da budemo bez propisa koji regulišu tu oblast zbog svih koji žele naknadno da dođu do građevinske i upotrebne dozvole, a već su podneli zahtev, što je posebno bitno i za strane investitore.
Na kraju, u toku javne rasprave nije bilo, čini mi se, a ni danas nema ozbiljnih primedbi lišenih političkog uticaja na ovakav tekst Predloga zakona o legalizaciji objekata. Oni koji treba ovo da sprovode u praksi, lokalne samouprave, takođe su, čini mi se po reakcijama, zadovoljne, pa ne postoji razlog da ga ne usvojimo. Pozivam vas da tako i uradimo u danu za glasanje, da glasamo za Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim ministre da bi trebalo da nam možda pojasnite deo jučerašnjeg vašeg izlaganja koji se tiče stanja u državi i stanja u Vladi o kome ste govorili. Moram vam reći da sam bio zabrinut, a posle jučerašnjeg vašeg izlaganja da sam još zabrinutiji, a verovatno i svi oni koji su slušali vaše izlaganje. Rekli ste da radnici beže iz ovih fabrika koje rade u okviru sistema „Zastave“, „Jura“ itd, da neće da rade za te pare i da beže iz tih kompanija. To nije dobra poruka ni investitorima sa strane, a ni radnicima.
S druge strane, rekli ste da nema para, da vam dojučerašnji kolega ministar, sada poslanik, nije dao pare za građevinu i da ste vi praktično ministar bez para. S druge strane, rekli ste jednu stvar koju smo mi znali, ali ipak smo se nadali da to nije baš u toj meri istinito. Rekli ste kako ministri, od kako su čuli za rekonstrukciju, nisu se više uopšte bavili poslom. Praktično su sabotirali rad Vlade.
Recite mi gospodine ministre o kojim se to ministrima radi, da li je to ministar Mrkonjić, ministar vojni Vučić, Obradović ili neki treći ili peti ili sedmi ministar koji je otišao? Recite nam ko je četiri ili pet meseci sabotirao rad u Vladi pa vi niste mogli ostvarivati vaše funkcije?
Sa druge strane, čuli smo juče da je građevinska industrija u kolapsu, da ona praktično ne postoji. Za to radova što imate ne možete naći radnike, da dolaze iz Federacije, Makedonije, da nemamo kvalitetne radne snage za to malo poslova koje imate. Koliko znamo vaše ministarstvo sada vodi dve ili tri investicije i to nije ni četvrtina ili petina onoga što se radilo u prethodnim godinama.
Na početku kada je u pitanju Zakon o legalizaciji, šta je ovo? Šta je ovo gospodine Iliću? U martu mesecu ste došli u Skupštinu i rekli kada ste obrazlagali Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole da je ovo besplatna legalizacija. Ljudima ste pričali o besplatnoj legalizaciji. Doveli ste ih u zabludu. To ste pričali u kampanji, a to ste pričali i posle kampanje, misleći verovatno da će neki izbori uskoro. Pričali ste ljudima o besplatnoj legalizaciji, odnosno o legalizaciji za 100 evra. Ljudi su se ponadali i sada dolazi u proceduru Zakon o legalizaciji gde je cena legalizacije praktično ekonomska, jer ako isčitate član 27. tu su merila koja važe i za ona lica koja kreću u gradnju objekta od nule, odnosno traže građevinsku dozvolu na legalan način. Ne ulazim u vrednosni sud toga da li treba izjednačiti nelegalne graditelje i one graditelje koji grade uz građevinsku dozvolu. Vi ste sada praktično za legalizaciju uveli ekonomske cene, jer su kriterijumi za to stepen komunalne opremljenosti, godišnji program za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namena i površina objekta. Sledeći stav kaže da će jedinice lokalne samouprave praviti programe prema prethodnom stavu. Tamo gde se govori o umanjenju, ona se ne mogu kretati mimo ovih okvira, što znači da ne mogu biti umanjenja na bazi socijalnog statusa, da li je neko lice radilo objekat kao izbeglica, kao prognano lice, kao raseljeno lice ili je to radilo zato što je imalo puno para, a nije htelo da plati građevinsku dozvolu.
Šta to znači? Stvorili ste jedan opšti haos sa ovim zakonom, odložili ste još za šest meseci da lokalne samouprave usvoje merila. Ta merila ukoliko budu mimo ovoga što ste ovde napisali biće neustavna. Ustavni sud će oboriti njihova rešenja. Ljude ste doveli u zabludu da su oni već legalizovali svoje objekte, a nisu.
Ovih dana pričate kako i nije možda nužno da legalizuju svoje objekte oni koji neće vršiti promet sa tim objektima. Kakvi su to objekti čiji promet ne može da se vrši? Znači, ne mogu da se nasleđuju, ne mogu da se prodaju, ne mogu da se stave pod hipoteku.
Gospodine Iliću, igrate se životima, sudbinama ljudi koji žive milionima nelegalno sagrađenih objekata, od koji su neki, kao što je rekla moja koleginica, građeni iz nužde, i kako ste vi rekli, donoseći kamenje na leđima za te objekte, a drugi su ih gradili zato što su imali puno para pa su hteli da ne plate komunalno opremanje.
Kažete da će svi nelegalni objekti za koje se podnesu za legalizaciju dobiti priključak na infrastrukturu. Kako je to moguće? Da li ti objekti ispunjavaju tehničke bezbedonosne uslove i da li je svejedno priključivati na infrastrukturu kuću u kojoj žive porodice, deca, mnogobrojna familija ili priključivati objekte kao što ste vi gradili nelegalne za komercijalnu svrhu? To nije isto gospodine Iliću. Vi ćete omogućiti ljudima koji su podneli zahtev za legalizaciju da se automatski priključe na infrastrukturu, da dobiju struju, vodu, gas, internet itd. Isključićete ih kada? Nikada, kao što dozvoljavate, kao što vam kažu juče kolege iz PUPS, da se na Zlatiboru i danas gradi, da se na Kopaoniku gradi nelegalno, da se u opštinama gde ste vi na vlasti gradi nelegalno masovno. Šta radite na tom planu? To je krivično delo. Rekli ste da vam je neki dan jedan kolega gradonačelnik rekao kako on i ne zna da je nelegalna gradnja krivično delo. Zaboravili ste da nam kažete o kom se gradonačelniku radi. Da li je to gradonačelnik Čačka, Kruševca ili nekog drugog grada? Taj gradonačelnik čini krivična dela ukoliko priključuje objekte na infrastrukturu i ukoliko je to činio do sada.
Ima tu puno nelogičnosti. Malopre je kolega iz SNS rekao da nema ozbiljnih primedbi na ovaj zakon. Ovo i nije zakon. Ovo je panfle. Ovde nema ozbiljnih merila za legalizaciju, koja bi bila jasna, koja bi bila uz to pravična i ustavna, nego stvarate obavezu za lokalne samouprave da oni prave akte koji će biti neustavni. Ako naprave ustavne akte, to će koštati građane kao da grade objekat legalno. Ovo je ništa. Ovo nije zakon.
Ostavili ste četiri ili pet meseci te građane u vakuumu. U međuvremenu ste im pričali neistine. Sada dostavljate akt koji je nesprovodljiv. Ministre Iliću ovo je neustavno. Ministre Iliću ovo je neozbiljno i od ove vlade ovakve. Hvala.

Gospodin Ilić ima reč.

Znate šta, gospodo poslanici, mislim da smo ozbiljni ljudi i došli smo da pričamo o ozbiljnim temama, a ne da pričamo ovde da ništa ne valja, da je sve neustavno.
Gospodine Veselinoviću, vaša vlada je sve napravila i svaki član je neustavan, a ne ova vlada. Mi to sada popravljamo. Videli ste. Poštujemo Ustav. Vi sve što ste napravili je neustavno. Razumete? Da li me vi razumete? Koji je gradonačelnik radio bez dozvole? Vaš gradonačelnik Beograda je radio sve navoze most bez papirologije i dobio je Grad Beograd krivičnu prijavu i ništa sud nije preuzeo. I dalje gradite bez dozvole. Sve što radite radite bez dozvole, radite bez i jednog papira. To što radite neka vam služi na čast.
Vi ste u vašem mandatu počeli investiciju od 300 miliona evra bez ijednog papira na tuđem zemljištu. Dobili ste krivičnu prijavu koju niko nije aktivirao jer je sud vaš, tužilaštvo vaše. Očekujem da se to pitanje reši i ovih dana ću ga pokrenuti. Vi ste to radili, a ne mi.
Vama sada ništa nije jasno. Šta vam nije jasno? Uzmite u Vojvodini šta ste radili. Uzmite Kać šta ste radili. Koga ste pitali? Pitate ministra. Kakve veze ima Ministarstvo sa lokalnom upravom i urbanizmom u jednom gradu. Čije su inspekcije? Lokalne samouprave. Koliko ste dali krivičnih prijava za nelegalne objekte? Nijednu. Zašto gradite nelegalno godinama i mene pitate sada zašto ima ovo ili ono? Zašto stati kada se ne utvrdi za objekte da bi bili bezbedni? Znate li koliko košta za objekat od 200 kvadrata ispitivanje statičke stabilnosti objekta? Košta 30.000 evra. Ko to može danas da plati? Koliko košta ispitati marke betona za nelegalno izgrađen objekat? Deset hiljada evra za ceo objekat. Trebalo bi sto hiljada evra, a toliko ne vredi objekat. Što ste gradili divlje? Najveća divlja gradnja je bila u prethodnoj Vladi. Pa, petsto hiljada objekata je izgrađeno divlje. Petsto hiljada gospodine. Ko je to trebao da spreči? Urbanizmi.
Gde je najveća divlja gradnja? U Beogradu. Šesdeset posto divlje gradnje koja je sada urađena je u Beogradu. Koliko ste bili na vlasti u Beogradu? Što ste to dozvolili? Imate hiljade krivičnih prijava koje su sklonjene u fioku.
Prema tome, vi sada mene pitate, pa vi ste doneli tri zakona o legalizaciji. Ni jedan vam nije uspeo ni za šta. Vodili ste kampanju „sve je besplatno“, „može sve“. Rekao sam da je besplatno i 100 evra, upis u katastar nepokretnosti. Gospodine, nisam pomenuo nikada legalizaciju. To nije legalizacija. To je upis u katastar nepokretnosti. I stojim pri tome. Onaj ko nema novac može da upiše i da koristi za svoje potrebe. Onaj ko želi da stavi u promet, da radi za tržište neka izvoli neka radi.
Nemojmo pričati nema investicija. Šta hoćete? Sada je na 300.000 objekata dozvoljeno da se priključi voda, kanalizacija. Hajde izađite vi, pa predložite da se svugde odseče voda i kanalizacija, ko god nije legalan. Šta bi bilo sa 1.300.000 porodica? Tačno je da smo tražili, ako su ušli u proces legalizacije, da mogu da se priključe. Mi bi napravili haos u Srbiji. Taj haos nisam stvorio ja. Nemojte mene pitati. Pitajte vaše saradnike, vaše prijatelje. Pitanje - koliko će biti legalizovanih objekata? To zavisi od lokalnih vlasti, od urbanizma, u pojedinom gradu.
Gospodo narodni poslanici, sve vaše partije imaju bar po jednog gradonačelnika ili po jedan urbanizam. Svi su odgovorni što to ne funkcioniše. Svi dozvoljavaju divlju gradnju dodvoravajući se ili već na neke druge načine. Ne mogu ja odavde da kontrolišem Kopaonik, što ste nabrojali, ili Zlatibor, ili znam šta ste sve tamo nabrojali. Vaši gradonačelnici to rade, ne moji.
Ovo je opšta stvar. Šta ćete vi da kažete sad građaninu u Beogradu kad on kaže vi ste na 100 ha… Jesam li juče prozvao potpredsednika vaše Vlade koji je otvorio nelegalan objekat i pored moje opomene da nema ni jedan papir, ali je bio na televiziji, slikao se, otvarao, sekao vrpce. Umesto da se da krivična prijava onome tamo ko je to napravio, izvođaču, a legalitet daje potpredsednik Vlade koji odlazi da to otvori. Šta ću kao ministar sada da radim? On kaže, izvinite, vaš potpredsednik je otvorio. On mi juče kaže dobio sam nalog od predsednika Vlade da idem da otvorim. Da li je rekao juče? Šta je sada problem? Šta sada treba da radim? To su vaši problemi koje mora da rešite.
Bolje bilo kakav zakon nego nikakav. Mi nemamo sada nikakav zakon. Mi moramo da legalizujemo. Hajde popravite, pisali ste amandmane. Sve što je dobro prihvatićemo. Hajde vi nađite eksperta koji zna da napravi idealan zakon. Narod nema pare, narod gradi šta stigne, gde stigne i kako stigne. To je danas problem Srbije.
Država smo koja je primila stotine hiljada izbeglica bez krova nad glavom. Ljudi se snalaze, zidaju, nalaze mogućnosti da samo nekako završe. Ne mogu sada da vam pominjem ovde, ružno je.
Neki dan sam sproveo tamo jednu istragu. Data su sredstva, gospodine, u jednoj opštini gde ste vi bili na vlasti, sada vam kažem. Data su sredstva da se jednoj porodici izgradi objekat, jer je bio porušen. Šta mislite šta se dogodilo? Živeli su pod najlonom. Gledali ste onu baku tamo u dnevniku, pod najlonom je živela. Umro joj je prvo sin, umro joj muž, umrla je on nedavno, a para nigde.
Zato je vaš direktor kupio Audia A8, šefovici kabineta je kupio stan od tih sredstava, nabavio sve u koži, sve ekstra, sve je super bilo. To je bilo u Valjevu, u prošlom mandatu. Neki dan kada sam poslao ekipu i naložio da se hitno kuća napravi, oni su mi doneli sliku grobnog mesta i bake, i sina, i muža. Živeli su pod najlonom. Imate sliku, bila je deset puta na televiziji. Nemojte mi sada pričati urbanizam, vode, opštine i gradovi. Kako ćemo ga dovesti u red? Pa da se svi potrudimo.
Ovde sam apelovao da ako budemo solidarni, pomognemo da se uvede u red, koliko može. Ne može brzo. Vi to znate, ja to znam. To zavisi od ljudi koji tamo rade. Ne možemo ni ovako da kažemo ne valja ništa, ne valja ni jedan zakon, ne valja ova vlada. Nije tačno. Osvrnite se malo na prethodnu Vladu, pa vidite kako je bilo. Vidite, gospodine, kako ste gradili objekte u Kraljevu od zemljotresa. Svi ste učestvovali tamo. Uzmite kako ste veštačko đubrivo podelili, uzmite sada sportu halu u Kraljevu, gospodine. Znate li koliki je bio tender, slobodna pogodba, 640 miliona? Znate li koliko je sada izašlo? Preći će milijardu i 200 miliona, a nije završeno. Opet krivične prijave, opet istražne radnje, opet sve. Gde god ste radili istraga ne može da se završi za godinu dana.
Molim vas, uvedite red i budite kritični. Nemojte vi meni nabrajati opštine gde sam ja na vlasti. Nađite mi jedan problem koji je nastao tamo. Nađite i jedno krivično delo. Nađite jedno, gospodine. Ovde vam nabrajam 100 krivičnih dela.
Znači, pritegnimo malo, svak svoje, pa će svima biti bolje. Niko nije idealan. Nemojte da mislite da ima idealnih ljudi koji vode određene institucije. Nemojte tako. Uvek ste namračeni, uvek sve iskritikujete. Vi ste intelektualac. Od vas očekujemo pomoć, od vas očekujemo nešto napredno, da povučete ovu zemlju gore. Kad god se namračite, kažete – svaka vaša diskusija ništa ne valja, ova vlada je čudo. Dobro. Kritikovao sam nešto i u ovoj vladi i uvek ima kritike. Vas bih mogao da kritikujem sedam dana. Ovi ljudi bi ovde propali slušajući.
Nemojte, ni jedna Vlada nije dobra. Ova se trudi da bude bolja od ostalih. Kažete – nisu ministri. Nisu potpisali, bila je rekonstrukcija. Dao sam na saglasnost, ovaj zakon je bio gotov pre 3-4 meseca. Pre meseca dana je bio zakazan u parlamentu, bila je pauza, pa nije moglo itd. Znači, tačno je da je ovaj zakon trebao ranije da dođe i tačno da je bio završen, ali ljudi su otišli i nije imao ko da da onu saglasnost u pojedinim ministarstvima da je saglasan da zakon može da uđe u proceduru. Naravno, ne mogu da nateram ministra, koji nije stupio na dužnost, da mi potpiše nešto. Ne može. To je uvek bilo. Kad god se menjaju Vlade, po šest meseci ne može da se dobije određeni dokument. Tri meseca, četiri meseca, to je uvek bilo, i kad su izbori.
Znači, nemojte samo kritikovati, nemojte se samo namračiti. Hajde da pričamo konkretno o zakonu. Hajde ako nešto ne valja, kažite šta ne valja. Hajde to da popravimo. Kažite šta ne valja. Ne, ništa ne valja. Ljudi, ako ništa ne valja, onda svi da idemo kući. Samo vi valjate. Samo vaše ideje su dobre.
Zahvaljujem vam se i nemojte se ljutiti. Vi ste mlad čovek, fin čovek, pametan čovek. Nasmejte se malo. Malo se nasmejte, malo da sarađujemo.