Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za početak ću vam pročitati nešto: „Dovoljno je baciti jedan kritički pogled, pa da se vidi da Beograd ni po čemu ne liči na prestonicu. On predstavlja zbir našeg nemara i nehata, obrazac nesređenosti i murdarluka. Mi smo se razvijali i napredovali, a Beograd je i dalje ostao rogobatan, kriv, ružan, prljav, neuređen.“ Zamenite reč: „Beograd“ bilo kojim naseljenim mestom, bilo kojim gradom u Srbiji i dobićete isti rezultat. Ovo nije citat iz nekih današnjih novina, ovo je citat iz lista „Odjek“, objavljen 1911. godine. Dakle, pre 102 godine.
Sve što je ovde rečeno važi u Srbiji danas, izuzev činjenice da je ovakav Beograd i tada glavni grad činilo nekoliko hiljada nelegalnih objekata, a da danas u Srbiji imate gotovo milion i 300 hiljada takvih objekata.
Vi ste gospodine Iliću, juče govorili prilično slobodno, na neki način i fer, da zanemarimo na trenutak činjenicu da je u jučerašnjoj raspravi, na ovaj ili onaj način, bilo priznanja, pa nekoliko desetina kršenja zakona, da ne kažem, krivičnih dela i da je to u ovoj sali nailazilo, manje više na smeh, na uobičajen komentar – pa eto kakvi smo. To zapravo opisuje današnju Srbiju kao zemlju koja je i u ovoj oblasti počiva na burazerskim principima, kao gotovo i u svakoj drugoj oblasti društvenih odnosa.
Pitanje urbanizacije, modernizacije, uređivanja načina života, uređivanja gradnje, funkcionisanje pravnog poretka, funkcionisanja države kao servisa koji ljudima koji žele nešto da grade može u primerenom, razumnom, normalnom roku da obezbedi dozvole ukoliko ispunjavaju sve uslove, nije pitanje poslednje decenije i poslednjih nekoliko decenija, to je pitanje koje se konstantno izbegava u ovoj zemlji gotovo 150 godina. Krajem 19. veka je bilo potrebno 40 godina da se usvoji Zakon o Beogradu i gradnji u Beogradu, pa kad je napravljen gradski rejon i uslovi za gradnju u njemu, onda su ljudi, pošto je država odredila tako nemoguće uslove za dobijanje dozvola tadašnjih, počeli da beže van tog reona i da grade bez dozvole i da grade divlje. Kad se rejon proširio, onda se krenulo dalje.
Onda su dalje uticali mnogi privredni, ekonomski faktori, pa su se desile 90-te godine, pa kada danas najveća vladajuća stranka, Srpska napredna stranka, sa toliko žara, pokušavajući da objasni kako će rešiti ovaj tako dug i veliki problem, svu ili gotovo svu odgovornost pokušava da prebaci na one koji su bili na vlasti proteklih 10 godina, morali bi i da se sete kako je izgledala gradnja početkom 90-ih, recimo, na području tadašnje opštine Zemun.
Dakle, niko nije nevin u ovoj priči i to je jedan od glavnih razloga zbog koga LDP smatra da ni ovaj predlog zakona neće rešiti taj ključni problem. Ovo je ad hok rešenje. Vi ste, gospodine Iliću, juče rekli da će ono obezbediti trajno rešavanje, oslanjajući se, doduše, više na novonajavljeni zakon o planiranju i izgradnji nego na odredbe i rešenja koja će proisteći iz ovog zakona.
Pretpostavljam da ste, a niste to tako rekli, kao i mnogi ministri pre vas, želeli da kažete da će sada, kada se usvoji novi, revolucionarni zakon o planiranju i izgradnji, konačno biti podvučena ta crta i kako ćemo krenuti u svetlu, graditeljsku, dunđersku budućnost u kojoj će svi moći da dobiju dozvolu za najduže 30 dana, nestaće nelegalna gradnja, itd, itd.
Međutim, problem ni do sada, gospodine Iliću, a u to smo probali da uverimo i prethodne ministre, nisu nas slušali, nikada nije bio u samom zakonu. Problem je u haosu koji se stalno generiše u Srbiji, a taj haos pre svega generiše država. Dakle, ljudi su imali hiljadu problema da izgrade objekte. Ljudi nisu idioti, niko ne želi da gradi udžerice bez kanalizacije, bez vode, bez infrastrukture, nego im to država ne omogućava. Oni plaćaju poreze, država ne ume da im napravi put. Oni se jedva nekako snađu da razumeju onaj čuveni račun za struju za električnu energiju, i plate mučenici tu struju, a onda imaju pakao od šalterskog radnika do ćate srednjeg nivoa u tom javnom preduzeću oko priključka na struju. Desetinama godina je u ovoj zemlji činjenicu da li ćete imati običan telefonski priključak ili ga nećete imati, određivao odgovor nekog majstora na terenu, ima parice ili nema parice. Od toga je zavisilo da li će ljudi imati telefon.
Kada su neke prošle Vlade rekle – u redu, neki datum postoji iz 2010. godine, samo podnesite bilo kakav zahtev, ljudima su svi govorili podnesite makar i prazan papir sa potpisom i adresom i ušli ste u proceduru. Kada hoćete sa tako 700 hiljada zahteva da uđete u proceduru, u zemlji i kojoj svaka nova politička garnitura, i sami ste juče o tome govorili, dovede u sve opštinske, državne, republičke službe i javna preduzeća svoje kadrove, naravno da neće ti zahtevi biti rešeni.
Kada se političke partije koje su danas vlast, neke od njih su to bile i u prošlom mandatu, neke su bile žestoka opozicija, na demagoški i populistički način ponašaju u kampanji, pa kažu ljudima da će moći gotovo besplatno da legalizuju objekte. Znate šta je normalna reakcija ljudi i u vašem Čačku, i kako tako uređenom Zrenjaninu i u bilo kom drugom mestu u Srbiji. Oni kažu, hajde da malo zastanemo sa ovim postupkom pošto kada dođu ovi novi biće jeftinije ili daj da izgradim i posle 2010. godine nikada nije država povukla crtu, pa neće povući ni sada. Nekom je kompenzacija za glas merenje pritiska, nekom okvir za naočare, a nekome obećanje da će uspeti da legalizuje objekat. U međuvremenu obično od 100 kvadrata nastane 300 kvadrata.
Ali, kako da se ljudi drugačije ponašaju kad im je država takav primer. Vi gospodine Iliću kažete – a šta ja da radim, kako da ja podnosim krivične prijave protiv mojih kolega ministara? To što su radili ili rade vaše kolege ministri, a sami kažete, je ništa u odnosu na ono što se dešava na nekim drugim nižim, srednjim nivoima ove države. Toliko arbitrarnosti, samovolje, te odvratne osobine koje je ponovo generisala država u srpskom činovništvu, da za ručak, jagnjetinu, ili neki oblik koverte može sve, a zapravo ne može ništa. To je ključni problem.
Vi ni ovim zakonom ljudima ne obezbeđujete pravnu sigurnost. Ljudi ne znaju da li će, čak i ako ispune sve ove nemoguće uslove ili u velikoj većini slučajeva nemoguće uslove iz ovog zakona, da li će biti mirni, sigurni. Ne možete, gospodine Iliću, da pravite pravni poredak na činjenici ili na vašoj tvrdnji, uverenju, pa kada će komšija nekom svom komšiji da dozvoli da nešto gradi.
Oni samo u situaciji kada država ne obezbeđuje pravni okvir pokušavaju da se na neki način snađu. To je, ako već hoćete, ključni generator korupcije u ovoj zemlji na svakodnevnom nivou, pred milion šaltera.
Šta mislite, kakava je sudbina čoveka koji ode pred šalter, ako ministarka energetike čeka pola sata? Ok, Organizovaće se sledeći put, naučiće da prepoznaju ministarkinu boju glasa kad zove preko telefona pa će se ponašati ljubaznije i pristojnije, ali šta će se desiti kada neki obični čovek ode pred šalter? Vi nemate ni sve lokalne samouprave koje uopšte mogu, ili koje su mogle da prime zahteve po prošlom zakonu, neće moći ni po ovom zakonu.
Naravno da je i ovaj zakon na nekoliko mesta neustavan, zato što je situacija koju on treba da reguliše toliko nenormalna i iščašena, da gledajući u klasičnim kategorija ravnopravnosti i jednakosti građana pred zakonom ona uopšte nije razrešiva, zato što bespravna gradnja u Srbiji nije incident, nije posledica ambicije nekolicine ljudi da izbegnu zakon, ona je masovna pojava.
Ako imate milion i 300 hiljada objekata u ovoj zemlji koji su izgrađeni bez svih potrebnih papira, ako biste odlučili da te objekte rušite, naravno da ih nećete rušiti. To bi bilo veće razaranje ove zemlje nego sva razaranja u proteklim ratovima koja su se desila, recimo u prethodnih 200 godina.
Zašto je još problem za nas? Mi smo već rekli, koleginica Popović je juče, mislim na brilijantan način secirala sve probleme ovog zakona. Mi nismo slučajno podneli 32 amandmana na predlog vašeg zakona, gospodine Iliću. Ni jedan od tih amandmana nije običan amandman, „briše se“, ni jedan amandmana nije podnet u ambiciji da opstruiramo usvajanje ovog zakona.
Naravno da ne očekujemo da ćete usvojiti, očekujemo da najveći deo tih amandmana nećete usvojiti, zbog toga što bi on potpuno srušio tu vašu ambiciju, kad kažem vašu, ne mislim samo vas, nego čitave Vlade koju predstavljate, da nekako donesete pravni akt kojim ćete preskočiti prepreku koju je postavio Ustavni sud, da se zapravo u međuvremenu ništa ne reši, a da rasprava o ovo zakonu, gospodine Iliću, manjim delom vama, a najviše najvećoj vladajućoj stranci u ovom trenutku, posluži kao još jedno od oružja u postizanju nekih njihovih dnevno političkih ciljeva. Juče je u ovoj raspravi bilo toliko tog potpuno nepotrebnog anti - gradskog, anti - urbanog stava, posebno u odnosu na Beograd, i opet vam kažem, to nije prvi put.
Rušeni su u ovoj zgradi, doduše ne u ovoj, pošto pre nešto više od 100 godina ova zemlja nije imala ni zgradu parlamenta jer nije mogla da je izgradi između ostalog i zbog toga što je bila urbanistički neuređena, poslanici iz unutrašnjosti Srbije su tvrdili da ne treba da važi poreska olakšica u Beogradu za one koji izgrade dvospratni objekat, jer se tako narušava jednakost građana, pa zato delimično centar Beograda i danas izgleda ovako kako izgleda, a velika većina centara u gradovima po Srbiji je gotovo potpuno neuređena, uz pojedinačne palate koje su bile iskaz lične ambicije ili mogućnosti da se u nekom načelstvu ili opštini, kako mi danas govorimo, pronađe neka veza.
Ja verujem da su stotine hiljada ljudi koliko god imali nepoverenja prema ovome što mi radimo i parlamentu juče, onako pokušavali da se približe televizoru da bi konačno iz ove rasprave, ili televizijskih vesti koje su pratile ovu raspravu, razaznali kako će moći da legalizuju objekat, koliko će ih koštati legalizacija objekta i to je ključno pitanje.
Vi gospodine Iliću, ovim zakonom ne umete ili ne možete da odgovorite na ključno pitanje pod kojim uslovima, kojim rokovima i po kojoj ceni će ljudi moći da legalizuju objekte. Pošto smo mi političari, pa smo navikli da nešto kažemo a da se nešto podrazumeva, pa kada vi u pola glasa zapravo kažete da se neće rušiti ni oni objekti koji ne ispune uslove po ovom zakonu, ljudi u to baš ne veruju do kraja zato što su imali negativna iskustva, a ona druga polovina građana koja je uspela da dobije neke dozvole ili je sticajem okolnosti imala tu sreću da živi, ima tu sreću da živi u legalnim objektima. Oni se osećaju kao idioti, gospodine Iliću, kada se 15. put usvaja zakon o legalizaciji i kada se u obrazloženju efekata zakona kaže da će se konačno izjednačiti stanje i pravni tretman onih koji su legalno gradili i onih koji su nelegalno gradili. Znaju da neće biti srušen objekat i naravno da je nemoguće rušiti toliko objekata.
Imate još jedan problem, gospodine Iliću, to je klasičan problem u ekonomiji koji se zove problem besplatnog jahanja. Dakle, nisu svi objekti o kojima govori ovaj zakon, objekti u kojima živi jedan čovek ili jedna porodica, to su i objekti koji su izdeljeni na neke jedinice. Ljudi u takvim objektima su u različitim pravnim situacijama pošto nije moguće srušiti stan na trećem i petom spratu, a ostale sačuvati jer je za njih sproveden postupak legalizacije. Ni na jedno od tih pitanja ne odgovara ovaj zakon.
Čitav dan smo juče potrošili na raspravu ko je kome šta rekao, ko je kakav dil napravio, uz međusobnu raspravu da li ova zemlja ima u budžetu predviđena sredstva da učestvuje u nekim međunarodnim kreditima koje dobija za infrastrukturu. Nema, gospodine Iliću, neće ih imati i to nije pitanje da li je neko napisao neku cifru u Zakonu o budžetu ili nije. I da je napisao cifru, para ne bi bilo. Deficit je 260 miliona evra u avgustu, deficit do kraja godine će biti gotovo dve milijarde. Imate pad u investicijama, posebno u kapitalnim investicijama koji je gotovo 20% i neće se onda javiti ni armirači ni tesari i nećete imati ni nove generacije njih, pošto ova zemlja nije u stanju čak ni da sprovede malu maturu i upis u srednju školu na normalan način.
Dok nešto od toga ne reši ova zemlja, dok ne prestane ovde svaki put rasprava o tome ko je više nelegalnih objekata dozvolio ili tolerisao, ništa se neće promeniti. Imaćete milion i 500 hiljada nelegalnih objekata sledeći put. Ovde državni organi i državne službe mrze jedni druge, podmeću jedni drugima, u jednom deluj slučajeva zbog toga što su iz različitih partija, a u drugima prosto zbog toga što ne znaju šta bi od sebe. Svaka birokratija na svetu sama sebi neprestano izmišlja poslove, to će raditi i ova i videćemo kome ćete narediti iz javnih preduzeća da bilo kome uključi struju, vodu ili bilo šta drugo, ako postoji uredan zahtev za legalizaciju, ništa se od toga neće desiti, gospodine Iliću. Hvala vam na ovom vremenu.