Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predstavniče Ministarstva građevine, poštovani građani, da, ne obraćam se kamerama, obraćam se građanima i mislim da sam zbog toga u ovoj skupštini. Bilo bi mi drago da je ministar tu, ali očito mu obaveze nisu dozvolile. Imamo predstavnika iz ministarstva i zato uopšte nemam dilemu da li da o ovom zakonu diskutujem iako ministar nije prisutan. Kolege koje imaju sačekaće povratak ministra i svi će biti zadovoljni.
Dakle, još jednom, poštovani građani, verujem da ne treba biti previše stručan iz oblasti koju reguliše predloženi Zakon o legalizaciji objekata, pa reći da nam je ovaj zakon zaista potreban, jer on rešava ozbiljan problem mnogih građana. Zakon je pred nama, takav kakav je. Nije on savršen, kao i mnogi zakoni pre ovoga. Zato očekujem da ćemo ga kroz skupštinsku raspravu i amandmanima poboljšati.
Ali, da bi se višegodišnji haos u oblasti gradnje počeo rešavati, od nečega ili sa nečim treba početi. Smatram da je predlog ovog zakona početak i treba ga podržati.
Još nešto što je jako važno, a da bi se ukorenjeni haos iskorenio, nije dovoljno samo doneti zakon. Smatram da će se, pre svega, njegova primena morati ozbiljno kontrolisati. Imamo mi i zakon kojim se bespravna gradnja smatra krivičnim delom. Zakon čija se primena nije kontrolisala. Ako jeste, to je bilo selektivno, pa smo danas tu gde smo.
Predloženi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravno izgrađene objekte koji su građeni do 11. septembra 2009. godine, a za koje su građani zahteve za legalizaciju podnosili do 11. marta 2010. godine. U ovom roku podneto je 700.000 zahteva za legalizaciju, iako prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno 1.300.000 objekata neupisanih u katastar.
Evo prilike za lokalne samouprave, koje prema predlogu ovog zakona utvrđuju visinu, način i rokove plaćanja obračunate naknade za legalizaciju i tako u svojim sredinama doprinesu da građani što lakše podnesu finansijski teret legalizacije.
Kao pozitivan primer može poslužiti Grad Novi Sad i ono što je ove godine u njemu postignuto. U Novom Sadu Zavod za izgradnju grada je inicirao razgovor sa investitorima, obavljeno je nekoliko sastanaka sa njima, te uvažavajući njihovo mišljenje i sugestije uvedena je nova, niža vrednost boda koja se primenjuje kod obračuna naknade, povoljniji, veći bonus za uplate naknade u celosti, kao i pomereni, povoljniji rokovi na koje se odnose popusti. Efekat ovakvog načina rada, jedan partnerski odnos sa korisnicima, već se ogleda u povećanom broju zahteva za izdavanje građevinske dozvole, a izlazi se polako, ili bar pokušavamo da izađemo iz sive zone bespravne gradnje. Mislim da bi mnoge lokalne samouprave trebale da slede ovaj primer.
Činjenica je da i sama reč bespravna gradnja oslikava šta to znači za vlasnika takvog objekta. Dakle, bez prava na sve ono što ide uz objekat za koje postoji građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Najstrašnija je činjenica da takvim objektima preti rušenje, kad tad.
Ono što je za mene lično bilo od značaja da se pozitivno izjasnim o predlogu ovog zakona jeste razgovor sa građanima koji su vlasnici objekata za koje ne poseduju građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Građanima je prihvatljiva opcija da ako nisu u mogućnosti da sada plate naknadu za legalizaciju, mogu svoje objekte upisati u katastar nepokretnosti i da tako svoje objekte učine pravno vidljivim i tako budu sigurni da im niko neće te objekte rušiti, a kada budu u mogućnosti iste će legalizovati. Možda će to uraditi u nekom narednom periodu njihova deca.
Oni drugi, koji žele da njihovi objekti ne budu samo pravno vidljivi, no da to bude njihov kapital sa kojim mogu izlaziti na tržište, prihvatljiv je način, odnosno mogućnost da sa svojom lokalnom upravom dogovaraju uslove, odnosno rokove za plaćanje naknade za legalizaciju.
Pošto se ovim predlogom zakona uređuje oblast u kojoj je višegodišnji, možda čak i decenijski haos i ispravljaju nečije greške iz prošlosti, a da nam se u budućnosti ovo ne bi ponavljalo, pozivam ministra, nadam se da će gospodin iz ministarstva ovo preneti, da se što pre pristupi ozbiljnoj pripremi novog zakona o prostornom planiranju i izgradnji, jer ovo je zakon koji svi investitori željno očekuju, ali samo ako će novi zakon čitav postupak pojednostaviti. Kada kažem pojednostaviti, mislim na mnogo manje procedura, jednostavnije postupke, kao i što manje službi posrednika u ovom poslu, koje su do sada bile velika kočnica, ali i protočni bojler za mnoge mahinacije. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Dame i gospodo, na samom startu želim da istaknem da je ovo sigurno jedan bitan korak unapred, kada govorimo o stvaranju zakonske osnove da se reguliše pitanje kojim se bavi Ministarstvo urbanizma i da u tom smislu i kao predstavnik Romske partije i kao član poslaničkog kluba SNS dajem punu podršku tome.
Međutim, više bih govorio o jednom drugom problemu i gde bih zamolio i predstavnika ministarstva da se zajedno pozabavimo tim pitanjima i da nađemo najbolje moguće rešenje za problem o kome ću sada da govorim.
U tom smislu sam predložio dva amandmana, ne zato da bi oni rešili taj problem na najbolji mogući način, već da bi otvorili mogućnost da o tom pitanju govorimo i da zajedno pronađemo najbolje moguće rešenje.
U samom startu hoću da kažem da hajde da vidimo šta je to najbolje da rešimo sledeći problem o kome ću da govorim. Problem ide, u svakom slučaju je jedna vrsta nastavka diskusije o kome su govorile kolege iz poslaničkog kluba i koji govore i zastupaju interese penzionera i SPS, a to jeste na koji način da rešimo pitanje socijalno najugroženijih kategorija, koje možda u ovom procesu, u periodu od izgradnje tih objekata 2009. godine do momenta do kada su mogli da se podnesu zahtevi, nisu to formalno uradili.
Mi imamo jedan čitav broj ljudi koji pripadaju socijalno ugroženim kategorijama koje u tom periodu nisu formalno podneli zahtev i isključivo zbog tog formalnog pitanja. Isključivo zbog toga što nisu podneli zahtev, oni mogu da dođu u situaciju, recimo, da im lokalna samouprava donese rešenje da ruši taj objekat, jer na osnovu ovoga vi nemate pravo da taj isti objekat legalizujete.
Da je to zaista propust države i da je naša obaveza kao Skupštine da izađemo u susret tim građanima, govori i dokumenat da je međunarodna zajednica posredstvom određenih opština finansirala prijave tih objekata, a da je upravo neodgovornost države, odnosno ljudi na lokalu, ne bih da čitam sada dokument u kojim je sve to opštinama urađeno, da to nije urađeno na način kako je trebalo. Recimo, danas mi se javio čovek iz Kačareva, koji kaže – imam kuću, ona jeste na zemljištu, ona jeste takva kakva jeste, 25 kvadrata, međutim, nisam prijavio i ne mogu da je legalizujem.
Kao dodatni argumenat tome govori i činjenica da sam obavio konsultacije sa nekoliko mreža nevladinih organizacija, a to su i Liga za dekadu i Romska ženska mreža i sa drugim predstavnicima nevladinih organizacija, koji su na vrlo jasan način rekli da mi imamo taj problem i u naselju Lici, kako u Kragujevcu, Pančevu, kada govorimo o Velikom ritu i o nekim drugim naseljima u Srbiji. U tom smislu, molim vas, da zaista pronađemo zajedničko rešenje da taj problem rešimo.
Zašto je rešenje o kome govorimo, zašto postoji Ustavni osnov da se to rešenje na najbolji način reši. Samo bih da se zadržim i da se saslušamo samo ako je moguće sa predstavnikom Vlade oko toga.
Vi znate da Ustav Republike Srbije na vrlo jasan način govori da kategorije stanovništva koji su suštinski u socijalno-ekonomskom položaju različiti, u odnosu na ostale kategorije stanovništva, da mi možemo da primenimo takozvane afirmativne mere prema njima. Socijalno ugrožene kategorije upravo jesu taj deo stanovništva o kome mi govorimo i gde nam Ustav stvara mogućnost da njima izađemo u susret.
Predlog o kome ja govorim ne ide u tom pravcu da mi sada produžimo haos koji smo imali do sada. Kao što je koleginica govorila, negde u prilog onome, da neko ko je gradio nekakve stanove, koji su isključivo građeni da bi se na tržištu putem njih stvorila određena ekonomska dobit, već govori se o stambenim jedinicama u kojima žive konkretni ljudi.
Moram i kao predsednik Romske partije da kažem, mi sa jedne strane planiramo desetine miliona evra iz IP iduće godine da investiramo u stanogradnju, a sa druge strane daćemo mogućnost da se istim tim ljudima sruše postojeće stambene jedinice iz jednog isključivog razloga što nisu podneli zahtev na vreme. U tom smislu predlažem da razmislimo zajedno danas i sutra i na sednici Odbora, da to u nekom periodu dok ne budemo došli i do dana za glasanje, zajedno vidimo šta je taj realan dodatan rok.
Predložio sam jedan relativno kratak rok od 90 dana, na taj način da država pokaže odgovornost prema svim građanima, na taj način da mi jasno kažemo tim građanima, evo mi hoćemo da vam izađemo u susret, dajemo vam još jednu šansu, a da to ne bude samo obično slovo na papiru postoje sredstva u međunarodnim organizacijama, recimo, da se angažuje poseban čovek u Ministarstvu urbanizma koga će da plaća organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koji će da radi upravo na rešavanju pitanja ovih o kojima sam govorio.
Postoje posebna sredstva za naselja, dakle, postoji mogućnost da u relativno kratkom roku manimiramo međunarodnu zajednicu, da ta sredstva usmeri u ovom pravcu, da pomognemo tim ljudima i da kažemo da smo ovim zakonom rešili stambeno pitanje možda nekoliko hiljada ljudi, a da ne moramo da investiramo sutra da istim tim ljudima na raznorazne načine rešavamo stambeno pitanje, da bi oni došli do određenih stambenih jedinica.
Dakle, moja je molba, posebno se obraćam vama, kao nekome ko je radio na izradi tog zakona i ko je sigurno u stanju da sa ministrom u tom pravcu, na najbolji mogući način pronađe rešenje, da u naredna dva dana sednemo i vidimo zajedno, da pronađemo to rešenje koje će da bude najbolje moguće i koje će zaista Srbiji da da jedan argumenat i u evropskim integracijama da kažemo, mi činimo sve ono što je moguće sa naše strane, da se pitanje integracija Roma i realizacija dekade reši na najbolji način, ali zaključujem sa ovom rečenicom, ovo nije pitanje samo pripadnika romske nacionalne zajednice, ovo je pitanje socijalno ugroženih kategorija, jer amandman koji sam predložio odnosi se isključivo na rešavanje pitanja onih ljudi koji jesu socijalno ugroženi.
Dakle, da se svim ljudima koji jesu socijalno ugroženi imaju stambene jedinice takve vrste, da se njima produži rok, da vidimo šta je taj razumni rok, mislio sam da je 90 dana, možda postoje i neka druga rešenja.
Dakle, molim vas da u tom pravcu razgovaramo ovih nekoliko dana i da nađemo najbolje moguće rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Sušec. Ukoliko ministar ne stigne dotle, napravićemo pauzu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva građevine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu rezultata i analize zakona kojim se uređuje legalizacija objekata, kao i Odluke Ustavnog suda, koji je ocenjivao ustavnost pojedinih odredbi zakona, utvrđeno je da je neophodno pristupiti izradi posebnog zakona koji će urediti legalizaciju objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte izgrađene do 11.9.2009. godine.
Ne smemo da zaboravimo da je od 700.000 podnetih zahteva za legalizaciju u Republici Srbiji rešeno samo 15%, što predstavlja ozbiljan problem. Predlog zakona o legalizaciji objekata uređuje uslove postupka za legalizaciju objekta, kao i za delove objekata izgrađene bez građevinske dozvole, kao i za delove objekta izgrađene, odnosno uslove za izdavanje upotrebne dozvole.
Novi zakon ne obuhvata objekte koji su izgrađeni u vreme, kada u skladu sa propisima nije bila potrebna građevinska dozvola. Moram da napomenem da je novim zakonom predviđeno neizdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte koji su građeni na zemljištu nepovoljnom za gradnju, kao što su klizišta, močvarno tlo, objekti od nebezbednog materijala, objekti na površinama javne namene, objekti izgrađeni u prvom stepenu zaštitnog prirodnog i kulturnog dobra, objekti u zoni vojnih i odbrambenih kompleksa.
Predlog zakona predviđa jedino u zadnja dva slučaja izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži saglasnost od vlasnika susednog objekta, ili saglasnost od upravljača javnog dobra da je predmetni objekat u funkciji javne namene.
Predlogom zakona predviđeno je i izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekte koji su izgrađeni rekonstruisani ili dograđeni do 11. septembra 2009. godine, za koje je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole do 11.3.2010. godine.
Zakon takođe predviđa izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekte koji su imali građevinsku dozvolu, ali su prilikom izvođenja radova odstupili od potvrđenog glavnog projekta.
U ovakvim slučajevima dozvola se izdaje tek kada nadležni organ utvrdi da je prilikom odstupanja od glavnog projekta nije došlo do narušavanja propisanih uslova za građenje i korišćenje. To je smatram, sasvim u redu.
Predlogom zakona uređuju se i zakonske odredbe, kako za fizička lica, tako i za pravna lica. Prihvaćene su sugestije Ministarstva pravde i državne uprave, koji se odnose na usklađivanje kaznenih odredbi Nacrta zakona, sa Zakonom o prekršajima.
Prilikom izrade nacrta zakona organizovana su javna slušanja i rasprave sa predstavnicima opština i gradova, predstavnicima Inženjerske komore Srbije, sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, predstavnicima Republičkog javnog pravobranilaštva i Republičke direkcije za imovinu.
Nacrt zakona nalazio se i na sajtu Ministarstva građevine, gde su građani Republike Srbije mogli elektronskim putem da daju sugestije i primedbe na Nacrt zakona, tj. normalno sa ciljem da se uradi što bolji i efikasniji zakon.
Predloženi zakon se osim dovođenja u pravne i zakonske okvire, legalizovanih i bespravno podignutih objekata ostvaruju i drugi ciljevi, koji doprinose ekonomskom razvoju Republike Srbije.
Vlasniku legalizovanog objekta stvaraju se uslovi da izvrši energetsku sanaciju objekta, podigne kredit za razvoj, dogradnju, kao i mogućnost ostvarivanja bolje cene nepokretnosti, kao i uslov za prodaju, a jedinicama lokalne samouprave na osnovu dovođenja nelegalizovanih objekata u legalne tokove stvara se osnov za priliv u budžet grada od naplate komunalija i svih obaveza koje legalni objekat ima prema javnim komunalnim preduzećima koja se nalaze pod ingerencijama lokalne samouprave.
Na kraju važnost donošenja po hitnom postupku zakona o legalizaciji ima za cilj da otkloni sve štetne posledice bespravne gradnje u Republici Srbiji i kao takav zakon predstavlja jedan od preduslova za stvaranje boljeg sistema države.
Na osnovu svega navedenog u danu za glasanje, poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće Predlog zakona o legalizaciji objekata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.         
(Narodni poslanik Aleksandar Pejčić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Već sam dao reč. Posle ću vam dati reč.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanske Srbije, pred nama već drugi dan nalazi se na debati i raspravi Predlog zakona o legalizaciji objekata. Šta je uzrokovalo donošenje ovog zakona? Odgovor je vrlo jednostavan. Ustavni sud Srbije je proglasio neustavnim sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, od člana 185. do člana 200, koji se odnosi na legalizaciju. To je znači razlog zašto se ovaj zakon donosi.
Šta želimo da postignemo donošenjem ovog zakona? Naravno, da želimo da postignemo pravni okvir u koji će ući sama legalizacija i uspostavljanje tog pravnog okvira u oblasti za koju smo čini mi se svi se složili da i oblast koja je poprilično neuređena.
Ovaj predlog zakona jeste još jedan korak napred ka uspostavljanju svojinske evidencije i ka težnji Republike Srbije da se i u ovoj oblasti pridruži zemljama EU. Šta je sadržaj ovog zakona? Sadržaj ovog zakona su uslovi, način i postupak legalizacije objekata koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole.
Naravno, predlog ovog zakona predviđa i u kojim situacijama se objekti ne mogu legalizovati. Objekti koji se mogu legalizovati u skladu sa ovim zakonom, a izgrađeni su bez građevinske i upotrebne dozvole su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a zahtev za njihovu legalizaciju podnet je do 11. marta 2010. godine. Sem ovih objekata predmet legalizacije mogu biti i objekti koji su u vreme izgradnje, znači, do 11. marta 2009. godine imali građevinsku dozvolu, imali odobrenje za gradnju i imali potvrđeni glavni projekat, ali je prilikom izgradnje objekta došlo do odstupanja od tog glavnog projekta.
Takođe, predmet legalizacije mogu da budu i objekti koji imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu. U tim slučajevima nadležni organ, odnosno komisija koju formira nadležni organ, nakon izvršenog uviđaja i nakon što utvrdi da objekat ispunjava ili ne ispunjava uslove za korišćenje, nadležni organ je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja izveštaja komisije donese rešenje.
Ovo je član 8. predloženog zakona. Apsolutno bih se složila sa svojom koleginicom Katarinom Rakić koja je u odnosu na ovaj član uložila amandman u tom smislu da nije naznačen rok formiranja ove komisije koji u svakom slučaju treba da bude stručna i od koje u svakom slučaju i zavisi izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli i apsolutno se slažem sa njenim predloženim amandmanom da ta komisija treba da se formira u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, ovim predlogom zakona su precizirani i dokumenti…
(Predsedavajući: Gospođo Milanka, molim vas samo mikrofon malo pomerite, mnogo je glasno.)
Takođe, ovim predlogom zakona predviđeni su i dokumenti koji se podnose uz zahtev, a to su između ostalih geodetski snimak projekat glavnog objekta u tri primerka, dokaz o svojini o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, zatim, dokaz o uplati naknade za građevinsko zemljište i ono što je zajedničko svima, to je dokaz o uplati administrativne takse.
Što se tiče dokaza o imovinsko-pravnim odnosima, a tiče se objekata koji su nadzidani ili objekata gde je izvršeno pripajanje zajedničkih prostorija stanu ili od tih zajedničkih prostorija napravljen stan kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, prilaže se ugovor koji je zaključen u skladu sa zakonom koji reguliše održavanje stambenih objekata. Ako je u pitanju upis prava svojine u skladu sa zakonom o posebnom upisu prava svojine, onda se kao dokument prilaže overena kopija rešenja o upisu.
Šta je to prilikom donošenja svakog zakona? Naravno da se postavlja pitanje koji su to ciljevi koje jedan zakon treba da ostvari? Između ostalog, osim tog pravnog okvira za uređivanje oblasti legalizacije, cilj kojim se ovim zakonom postiže je svakako pravna jednakost između građana koji nisu legalizovali svoje objekte i onih građana koji su to pravo ostvarili u redovnom postupku.
Za SNS jako je značajno da se donese krovni zakon, a to je Zakon o planiranju i izgradnji, da u tom zakonu na jedan brz, efikasan i ekonomičan način građani mogu da ostvare svoja prava koja se odnose na legalizaciju i upis građevinskih objekata.
Ovim zakonom, a takođe u skladu sa odlukom Ustavnog suda, jedinicama lokalne samouprave data je isključiva nadležnost za određivanje visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Lokalne samouprave će svakako od te naknade imati prihod u lokalnim budžetima koji će svakako upotrebiti za održavanje, ali i za izgradnju nove infrastrukture.
Poštovanje zakona, a posebno poštovanje odluka suda, a ovde se radi o odluci Ustavnog suda je temelj demokratski uređene i pravne države. Srpska napredna stranka želi uređenu pravnu državu u svim segmentima društva i naravno i u ovom delu koji se odnosi na legalizaciju. To jeste jedan od razloga zbog koga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Reč ima Aleksandar Pejčić, Poslovnik. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine generale.
Dakle, s obzirom da smo imali konsultacije pre početka sednice i vi ste nam rekli da će se ministar pojaviti negde oko 15 časova, ja sam sada u dilemi, gospodine predsedavajući, da li u pismenoj formi vama prilažem diskusiju, pa da mi ministar odgovori? Da li da čekam ministra pa da s njim polemišem ili da jednostavno pričam građanima Srbije od kojih ne mogu dobiti odgovor?
Pitam vas, kada će se ministar pojaviti u ovoj sali kako bi mogli da nastavimo diskusiju vezanu za ovaj zakon? Zahvaljujem.

Hvala.
Ministar će doći do 15,45 časova i dajem pauzu do tada.
(Posle pauze)