Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Maja Gojković, Borislav Pelević i Dejan Radenković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača mr Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da sednici prisustvuje i Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma.
Nastavljamo načelni pretres o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O LEGALIZACIJI OBJEKATA
Da li Nebojša Zelenović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, tokom čitavog prethodnog dana sam pažljivo slušao načelnu raspravu o Zakonu o legalizaciji i na kraju sam se i prijavljivao za raspravu po ovoj tački. Moram da kažem da i sada nisam siguran, gospodine ministre, da li ste vi za ili protiv ovog zakona, jer slušajući sve ono što smo zapravo čuli juče stekao sam utisak da vi ni sada niste sigurni da li nam ovaj vaš zakon treba ili nam ne treba.
Poslanička grupa Zajedno za Srbiju smatra da Srbiji treba Zakon o legalizaciji zbog 700.000 predmeta i zbog 1.200.000 nelegalno izgrađenih objekata, ali je pitanje da li nam treba ovakav zakon o legalizaciji. Mi smo na ovaj zakon uložili devet amandmana i naša podrška za ovaj zakon će zapravo zavisiti od toga kako će biti tretirani naši amandmani kada bude došao red na njih.
Mislim da su građani puno očekivali od ovog zakona, ali ono što je ključno jeste da mislim da nisu dobili rešenje, da ga nisu dobili u ovom zakonu. Svi su očekivali da će ovaj zakon konačno rešiti problem, da će se jednom podvući crta i da mi više nećemo imati problema sa nelegalnom gradnjom i sa nelegalno izgrađenim objektima. Vi ste u prethodnih nekoliko dana u kampanji za ovaj zakon zapravo na neki način svesno ili nesvesno doveli u zabludu građane, jer ste im reklamirajući zapravo ovaj zakon govorili o Zakonu o posebnim pravilima za upis prava svojine na nepokretnosti. Sada oni ne znaju da li upisuju pravo svojine na nepokretnosti ili legalizuju objekte. Mislim da je to ono što ste dužni da objasnite građanima koji su zaista imali i imaju velika očekivanja.
Ono što je meni jako bitno, želeo bih da mi date odgovore na nekoliko pitanja, a tiču se analize efekata ovog zakona. Dakle, da li ste vi u ministarstvu razmišljali, odnosno da li imate neke projekcije koliko će to objekata u ovoj ili u sledećoj godini biti legalizovani prema ovom zakonu? Od toga koliko će objekata biti legalizovano proizilazi jedan od efekata iz zakona, a to je koliko će naših arhitekata, projektanata, stručnih službi biti angažovano i dodatno se uposliti da bi uradili ovaj posao.
Drugo pitanje na koje očekujem odgovor – koliko smatrate da objekata nikada neće biti legalizovano? Koliko će objekata biti porušeno? Da li imate podatak, odnosno projekciju u ministarstvu koliko će objekata prema ovom zakonu morati da bude porušeno? To takođe proizvodi neki angažman na upošljavanju nekih ljudi. Koliko vi smatrate da će ljudi biti angažovano na poslovima koji su vezani za legalizaciju objekata? Takođe mislim da je to jedno jako važno pitanje, s obzirom da je to jedan od efekata koji stoji u obrazloženju zakona o kome treba da se razgovara.
Pored toga, smatram da je jako bitno što smo propustili jednu ozbiljnu priliku da u okviru ovog pitanja postignemo jedan konsenzus. Svi poslanici u ovoj sali smatraju da je ovo jako bitno pitanje i da legalizacija jednom mora da se završi. Ovi objekti o kojima govorimo, koji treba da budu legalizovani, ako ne budu legalizovani, a to zapravo proizilazi iz ovih mojih pitanja, to dovodi do toga da ćemo propustiti priliku da ti objekti budu kasnije izolovani. Propustićemo priliku da dodatno budemo energetski efikasniji, da kao država budemo energetski efikasniji i da uštedimo neke velike novce našoj državi.
Dakle, zbog tih pitanja očekujem zaista ozbiljne odgovore, jer to podrazumeva da mi u nekoj perspektivi angažujemo našu domaću građevinsku industriju na izolaterskim poslovima, da organizujemo našu domaću industriju na proizvodnji izolaterskog materijala, na proizvodnji stolarije, na proizvodnji vrata. To su sve domaći proizvodi za koje postoji mogućnost angažovanja domaće radne snage. Govorim o milijardama evra budućih investicija u energetskoj efikasnosti koju ćemo mi možda propustiti ako ovaj zakon ne pruži efekte koje svi očekujemo da će pružiti.
Zato je jako bitno da znamo kakve će efekte ovaj zakon proizvesti u svakodnevnom životu naših građana.
Mislim da juče tokom dana na sva ova pitanja nismo dobili odgovore. Ne želim da vam dodatno otežavam položaj, vidim da ste na velikoj muci, vidim da niste naročito zadovoljni zakonom, ali da je ovo posao koji treba da se uradi i poslanička grupa Zajedno za Srbiju neće vam dodatno otežavati život. Zarad građana Srbije, dužni smo da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Naša želja je od početka bila da popravimo zakon i zato smo uložili ove amandmane o kojima ćemo razgovarati. Nadam se da ćemo, nakon što završimo ovu raspravu, jednom zaista doći do tih propisa koji će nam pružiti određenu pravnu sigurnost i koji će omogućiti da se građani i uopšte svi mi ponašamo odgovornije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za početak ću vam pročitati nešto: „Dovoljno je baciti jedan kritički pogled, pa da se vidi da Beograd ni po čemu ne liči na prestonicu. On predstavlja zbir našeg nemara i nehata, obrazac nesređenosti i murdarluka. Mi smo se razvijali i napredovali, a Beograd je i dalje ostao rogobatan, kriv, ružan, prljav, neuređen.“ Zamenite reč: „Beograd“ bilo kojim naseljenim mestom, bilo kojim gradom u Srbiji i dobićete isti rezultat. Ovo nije citat iz nekih današnjih novina, ovo je citat iz lista „Odjek“, objavljen 1911. godine. Dakle, pre 102 godine.
Sve što je ovde rečeno važi u Srbiji danas, izuzev činjenice da je ovakav Beograd i tada glavni grad činilo nekoliko hiljada nelegalnih objekata, a da danas u Srbiji imate gotovo milion i 300 hiljada takvih objekata.
Vi ste gospodine Iliću, juče govorili prilično slobodno, na neki način i fer, da zanemarimo na trenutak činjenicu da je u jučerašnjoj raspravi, na ovaj ili onaj način, bilo priznanja, pa nekoliko desetina kršenja zakona, da ne kažem, krivičnih dela i da je to u ovoj sali nailazilo, manje više na smeh, na uobičajen komentar – pa eto kakvi smo. To zapravo opisuje današnju Srbiju kao zemlju koja je i u ovoj oblasti počiva na burazerskim principima, kao gotovo i u svakoj drugoj oblasti društvenih odnosa.
Pitanje urbanizacije, modernizacije, uređivanja načina života, uređivanja gradnje, funkcionisanje pravnog poretka, funkcionisanja države kao servisa koji ljudima koji žele nešto da grade može u primerenom, razumnom, normalnom roku da obezbedi dozvole ukoliko ispunjavaju sve uslove, nije pitanje poslednje decenije i poslednjih nekoliko decenija, to je pitanje koje se konstantno izbegava u ovoj zemlji gotovo 150 godina. Krajem 19. veka je bilo potrebno 40 godina da se usvoji Zakon o Beogradu i gradnji u Beogradu, pa kad je napravljen gradski rejon i uslovi za gradnju u njemu, onda su ljudi, pošto je država odredila tako nemoguće uslove za dobijanje dozvola tadašnjih, počeli da beže van tog reona i da grade bez dozvole i da grade divlje. Kad se rejon proširio, onda se krenulo dalje.
Onda su dalje uticali mnogi privredni, ekonomski faktori, pa su se desile 90-te godine, pa kada danas najveća vladajuća stranka, Srpska napredna stranka, sa toliko žara, pokušavajući da objasni kako će rešiti ovaj tako dug i veliki problem, svu ili gotovo svu odgovornost pokušava da prebaci na one koji su bili na vlasti proteklih 10 godina, morali bi i da se sete kako je izgledala gradnja početkom 90-ih, recimo, na području tadašnje opštine Zemun.
Dakle, niko nije nevin u ovoj priči i to je jedan od glavnih razloga zbog koga LDP smatra da ni ovaj predlog zakona neće rešiti taj ključni problem. Ovo je ad hok rešenje. Vi ste, gospodine Iliću, juče rekli da će ono obezbediti trajno rešavanje, oslanjajući se, doduše, više na novonajavljeni zakon o planiranju i izgradnji nego na odredbe i rešenja koja će proisteći iz ovog zakona.
Pretpostavljam da ste, a niste to tako rekli, kao i mnogi ministri pre vas, želeli da kažete da će sada, kada se usvoji novi, revolucionarni zakon o planiranju i izgradnji, konačno biti podvučena ta crta i kako ćemo krenuti u svetlu, graditeljsku, dunđersku budućnost u kojoj će svi moći da dobiju dozvolu za najduže 30 dana, nestaće nelegalna gradnja, itd, itd.
Međutim, problem ni do sada, gospodine Iliću, a u to smo probali da uverimo i prethodne ministre, nisu nas slušali, nikada nije bio u samom zakonu. Problem je u haosu koji se stalno generiše u Srbiji, a taj haos pre svega generiše država. Dakle, ljudi su imali hiljadu problema da izgrade objekte. Ljudi nisu idioti, niko ne želi da gradi udžerice bez kanalizacije, bez vode, bez infrastrukture, nego im to država ne omogućava. Oni plaćaju poreze, država ne ume da im napravi put. Oni se jedva nekako snađu da razumeju onaj čuveni račun za struju za električnu energiju, i plate mučenici tu struju, a onda imaju pakao od šalterskog radnika do ćate srednjeg nivoa u tom javnom preduzeću oko priključka na struju. Desetinama godina je u ovoj zemlji činjenicu da li ćete imati običan telefonski priključak ili ga nećete imati, određivao odgovor nekog majstora na terenu, ima parice ili nema parice. Od toga je zavisilo da li će ljudi imati telefon.
Kada su neke prošle Vlade rekle – u redu, neki datum postoji iz 2010. godine, samo podnesite bilo kakav zahtev, ljudima su svi govorili podnesite makar i prazan papir sa potpisom i adresom i ušli ste u proceduru. Kada hoćete sa tako 700 hiljada zahteva da uđete u proceduru, u zemlji i kojoj svaka nova politička garnitura, i sami ste juče o tome govorili, dovede u sve opštinske, državne, republičke službe i javna preduzeća svoje kadrove, naravno da neće ti zahtevi biti rešeni.
Kada se političke partije koje su danas vlast, neke od njih su to bile i u prošlom mandatu, neke su bile žestoka opozicija, na demagoški i populistički način ponašaju u kampanji, pa kažu ljudima da će moći gotovo besplatno da legalizuju objekte. Znate šta je normalna reakcija ljudi i u vašem Čačku, i kako tako uređenom Zrenjaninu i u bilo kom drugom mestu u Srbiji. Oni kažu, hajde da malo zastanemo sa ovim postupkom pošto kada dođu ovi novi biće jeftinije ili daj da izgradim i posle 2010. godine nikada nije država povukla crtu, pa neće povući ni sada. Nekom je kompenzacija za glas merenje pritiska, nekom okvir za naočare, a nekome obećanje da će uspeti da legalizuje objekat. U međuvremenu obično od 100 kvadrata nastane 300 kvadrata.
Ali, kako da se ljudi drugačije ponašaju kad im je država takav primer. Vi gospodine Iliću kažete – a šta ja da radim, kako da ja podnosim krivične prijave protiv mojih kolega ministara? To što su radili ili rade vaše kolege ministri, a sami kažete, je ništa u odnosu na ono što se dešava na nekim drugim nižim, srednjim nivoima ove države. Toliko arbitrarnosti, samovolje, te odvratne osobine koje je ponovo generisala država u srpskom činovništvu, da za ručak, jagnjetinu, ili neki oblik koverte može sve, a zapravo ne može ništa. To je ključni problem.
Vi ni ovim zakonom ljudima ne obezbeđujete pravnu sigurnost. Ljudi ne znaju da li će, čak i ako ispune sve ove nemoguće uslove ili u velikoj većini slučajeva nemoguće uslove iz ovog zakona, da li će biti mirni, sigurni. Ne možete, gospodine Iliću, da pravite pravni poredak na činjenici ili na vašoj tvrdnji, uverenju, pa kada će komšija nekom svom komšiji da dozvoli da nešto gradi.
Oni samo u situaciji kada država ne obezbeđuje pravni okvir pokušavaju da se na neki način snađu. To je, ako već hoćete, ključni generator korupcije u ovoj zemlji na svakodnevnom nivou, pred milion šaltera.
Šta mislite, kakava je sudbina čoveka koji ode pred šalter, ako ministarka energetike čeka pola sata? Ok, Organizovaće se sledeći put, naučiće da prepoznaju ministarkinu boju glasa kad zove preko telefona pa će se ponašati ljubaznije i pristojnije, ali šta će se desiti kada neki obični čovek ode pred šalter? Vi nemate ni sve lokalne samouprave koje uopšte mogu, ili koje su mogle da prime zahteve po prošlom zakonu, neće moći ni po ovom zakonu.
Naravno da je i ovaj zakon na nekoliko mesta neustavan, zato što je situacija koju on treba da reguliše toliko nenormalna i iščašena, da gledajući u klasičnim kategorija ravnopravnosti i jednakosti građana pred zakonom ona uopšte nije razrešiva, zato što bespravna gradnja u Srbiji nije incident, nije posledica ambicije nekolicine ljudi da izbegnu zakon, ona je masovna pojava.
Ako imate milion i 300 hiljada objekata u ovoj zemlji koji su izgrađeni bez svih potrebnih papira, ako biste odlučili da te objekte rušite, naravno da ih nećete rušiti. To bi bilo veće razaranje ove zemlje nego sva razaranja u proteklim ratovima koja su se desila, recimo u prethodnih 200 godina.
Zašto je još problem za nas? Mi smo već rekli, koleginica Popović je juče, mislim na brilijantan način secirala sve probleme ovog zakona. Mi nismo slučajno podneli 32 amandmana na predlog vašeg zakona, gospodine Iliću. Ni jedan od tih amandmana nije običan amandman, „briše se“, ni jedan amandmana nije podnet u ambiciji da opstruiramo usvajanje ovog zakona.
Naravno da ne očekujemo da ćete usvojiti, očekujemo da najveći deo tih amandmana nećete usvojiti, zbog toga što bi on potpuno srušio tu vašu ambiciju, kad kažem vašu, ne mislim samo vas, nego čitave Vlade koju predstavljate, da nekako donesete pravni akt kojim ćete preskočiti prepreku koju je postavio Ustavni sud, da se zapravo u međuvremenu ništa ne reši, a da rasprava o ovo zakonu, gospodine Iliću, manjim delom vama, a najviše najvećoj vladajućoj stranci u ovom trenutku, posluži kao još jedno od oružja u postizanju nekih njihovih dnevno političkih ciljeva. Juče je u ovoj raspravi bilo toliko tog potpuno nepotrebnog anti - gradskog, anti - urbanog stava, posebno u odnosu na Beograd, i opet vam kažem, to nije prvi put.
Rušeni su u ovoj zgradi, doduše ne u ovoj, pošto pre nešto više od 100 godina ova zemlja nije imala ni zgradu parlamenta jer nije mogla da je izgradi između ostalog i zbog toga što je bila urbanistički neuređena, poslanici iz unutrašnjosti Srbije su tvrdili da ne treba da važi poreska olakšica u Beogradu za one koji izgrade dvospratni objekat, jer se tako narušava jednakost građana, pa zato delimično centar Beograda i danas izgleda ovako kako izgleda, a velika većina centara u gradovima po Srbiji je gotovo potpuno neuređena, uz pojedinačne palate koje su bile iskaz lične ambicije ili mogućnosti da se u nekom načelstvu ili opštini, kako mi danas govorimo, pronađe neka veza.
Ja verujem da su stotine hiljada ljudi koliko god imali nepoverenja prema ovome što mi radimo i parlamentu juče, onako pokušavali da se približe televizoru da bi konačno iz ove rasprave, ili televizijskih vesti koje su pratile ovu raspravu, razaznali kako će moći da legalizuju objekat, koliko će ih koštati legalizacija objekta i to je ključno pitanje.
Vi gospodine Iliću, ovim zakonom ne umete ili ne možete da odgovorite na ključno pitanje pod kojim uslovima, kojim rokovima i po kojoj ceni će ljudi moći da legalizuju objekte. Pošto smo mi političari, pa smo navikli da nešto kažemo a da se nešto podrazumeva, pa kada vi u pola glasa zapravo kažete da se neće rušiti ni oni objekti koji ne ispune uslove po ovom zakonu, ljudi u to baš ne veruju do kraja zato što su imali negativna iskustva, a ona druga polovina građana koja je uspela da dobije neke dozvole ili je sticajem okolnosti imala tu sreću da živi, ima tu sreću da živi u legalnim objektima. Oni se osećaju kao idioti, gospodine Iliću, kada se 15. put usvaja zakon o legalizaciji i kada se u obrazloženju efekata zakona kaže da će se konačno izjednačiti stanje i pravni tretman onih koji su legalno gradili i onih koji su nelegalno gradili. Znaju da neće biti srušen objekat i naravno da je nemoguće rušiti toliko objekata.
Imate još jedan problem, gospodine Iliću, to je klasičan problem u ekonomiji koji se zove problem besplatnog jahanja. Dakle, nisu svi objekti o kojima govori ovaj zakon, objekti u kojima živi jedan čovek ili jedna porodica, to su i objekti koji su izdeljeni na neke jedinice. Ljudi u takvim objektima su u različitim pravnim situacijama pošto nije moguće srušiti stan na trećem i petom spratu, a ostale sačuvati jer je za njih sproveden postupak legalizacije. Ni na jedno od tih pitanja ne odgovara ovaj zakon.
Čitav dan smo juče potrošili na raspravu ko je kome šta rekao, ko je kakav dil napravio, uz međusobnu raspravu da li ova zemlja ima u budžetu predviđena sredstva da učestvuje u nekim međunarodnim kreditima koje dobija za infrastrukturu. Nema, gospodine Iliću, neće ih imati i to nije pitanje da li je neko napisao neku cifru u Zakonu o budžetu ili nije. I da je napisao cifru, para ne bi bilo. Deficit je 260 miliona evra u avgustu, deficit do kraja godine će biti gotovo dve milijarde. Imate pad u investicijama, posebno u kapitalnim investicijama koji je gotovo 20% i neće se onda javiti ni armirači ni tesari i nećete imati ni nove generacije njih, pošto ova zemlja nije u stanju čak ni da sprovede malu maturu i upis u srednju školu na normalan način.
Dok nešto od toga ne reši ova zemlja, dok ne prestane ovde svaki put rasprava o tome ko je više nelegalnih objekata dozvolio ili tolerisao, ništa se neće promeniti. Imaćete milion i 500 hiljada nelegalnih objekata sledeći put. Ovde državni organi i državne službe mrze jedni druge, podmeću jedni drugima, u jednom deluj slučajeva zbog toga što su iz različitih partija, a u drugima prosto zbog toga što ne znaju šta bi od sebe. Svaka birokratija na svetu sama sebi neprestano izmišlja poslove, to će raditi i ova i videćemo kome ćete narediti iz javnih preduzeća da bilo kome uključi struju, vodu ili bilo šta drugo, ako postoji uredan zahtev za legalizaciju, ništa se od toga neće desiti, gospodine Iliću. Hvala vam na ovom vremenu.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u dosadašnjoj raspravi čuli smo izlaganja i predloge kolega koji ovaj zakon podržavaju. Čuli smo i predloge onih kolega koji ne podržavaju ovaj zakon, ali su se trudili da budu konstruktivni, ali smo čuli i izlaganja kolega koji kritikuju ovaj zakon više nego što je potrebno, po mom mišljenju, ali smatram da i jedini i drugi i treći se u ovoj sali i svi mi zajedno slažemo da problem bespravno izgrađenih objekata koji je u Srbiji decenijski problem treba rešiti.
Smatram da ova Vlada i resorno ministarstvo na početku svoje druge godine vrlo konstruktivno i na jedan sveobuhvatan način uzimajući u obzir sve dosadašnje manjkavosti prethodnih zakona, sagledavaju ovaj problem, potpuno uverena da će se, ukoliko narodni poslanici u ovoj sali podrže ovaj zakon i ovaj veliki problem bespravno sagrađenih objekata rešiti.
Nesumnjivo je da smo do sada imali problem sa svojinskom evidencijom objekata u Srbiji, bez obzira što su katastarske službe u Srbiji koliko – toliko modernizovane i stoga direktna posledica i činjenica da proizilazi ogromna pravna nesigurnost koja postoji u oblasti prometa nekretnina, kao i nesrazmerno mala tržišna vrednost velikog broja nelegalizovanih objekata.
Ovaj zakon vidim kao važan korak koji će uspostaviti pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti, povećati tržišnu vrednost objekata koji će biti predmet legalizacije, kao i da će omogućiti vlasnicima legalizovanih objekata da se obrate poslovnim bankama sa neuporedivo većim šansama, da dobiju željeni kredit radi, npr, daljeg investiranja u predmetni objekat ili u neki privati unosan biznis.
Iako je to kolega Petar Petrović juče uradio, želim da naglasim još jednu veoma važnu činjenicu, da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma uložilo poseban napor da u najkraćem mogućem roku donošenje ovog zakona eliminiše pravnu prazninu nastalu kao posledicu odluke Ustavnog suda kojom se odredbe člana 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji, a koje su se ticale legalizacije objekta, stave van snage.
Takođe, smatram da je članom 3. Predloga ovog zakona precizno definisana situacija u kojima se za konkretne objekte izgrađene bez građevinske dozvole ne može naknadno izdati građevinska dozvola.
Mi smo juče vas čuli da vrlo iskreno govorite o problemima sa kojima ste se suočavali u svom mandatu za ovih godinu dana, sa činjenicom da je bio veliki broj podignutih objekata bez građevinske dozvole, a da nije postojao zakon koji je mogao tu oblast na vrlo jasan način da uredi.
Takođe, kolege narodni poslanici su juče istakli da je birokratija u građevinarstvu veliki problem i da se ona mora iskoreniti. Mislim da nema nijednog građanina Srbije, nijednog kolege u ovoj sali koji smatra da to nije veliki problem, ali, takođe, iskreno verujem da je ova rasprava poslednja rasprava u kojoj će se govoriti da je za izdavanje bilo koje građevinske dozvole potrebno 279 papira ili da će Srbija posle donošenje ovog zakona, a posebno posle donošenje Zakona o planiranju izgradnji biti na 179. mestu u svetu po dobijanju dozvola.
Da ovaj zakon o legalizaciji smanjuje tu potrebnu papirologiju govori član 6. i 7. koji predviđa da nadležni organ jednim jedinstvenim rešenjem dodeli i građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Za mene je vrlo važno i rešenje u članu 7. stava 3. kojim se obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta prenosi na vlasnike posebnih fizičkih delova višeg stambenog objekta, čijim vlasnicima će istovremeno biti omogućeno sukcesivno izmirivanje ove obaveze.
Istakla bih još nekoliko vrlo važnih odredaba koje ovaj zakon uređuje. To je član 20. stav 1. koji obavezuje onoga ko želi da legalizuje nadziđivanje, da kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima dostavi ugovor zaključen u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje održavanje stambene zgrade, što će svakako doprineti velikoj pravnoj sigurnosti i čistim računima kada su u pitanju potencijalno neraščišćeni odnosi među vlasnicima stanova u stambenim zgradama.
Vrlo su važne i kaznene odredbe koje ste predvideli u ovom zakonu. Izdvojila bih član 36. stav 1. gde se predviđa kako novčana, tako i kazna zatvora za odgovorno lice u nadležnom organu uprave ukoliko ne dela u zakonom propisanim rokovima.
Vrlo je važna, po mom mišljenju, i ova prelazna odredba u članu 39. da ne predviđa obavezu podnošenja novog zahteva za legalizaciju, što je svakako u interesu vlasnika nelegalnih objekata, koji su prethodno već aplicirali, a zaključno sa 11. martom 2010. godine.
Očekujem da ćete i u raspravi u pojedinostima prihvatiti određeni broj amandmana koji će ovaj zakon poboljšati i omogućiti da ovaj decenijski problem rešimo i da 1.300.000 nelegalizovanih objekata u jednom kraćem vremenskom roku bude rešeno.
Takođe, za mene je vrlo važna činjenica koja preovladava u ovom domu, a i vaše mišljenje sa jednim brojem objekata koji su u tzv. vakumu. Mislim da je važno, i tu bih se složila sa kolegom Zelenovićem, da nam kažete koji je toj broj objekata. Vrlo je važno što su i nadležni, odnosno pomoćnici ministra iz Ministarstva za građevinu i urbanizam, dolazeći u parlament na resorne odbore, istakli da je 90% podzakonskih akata već spremno.
Dakle, zbog svega ovoga što sam rekla, poslanici Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Hvala.     
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u decembru prošle godine ste rekli da ćete u roku šest meseci doći ovde u Skupštinu da raspravljamo svi zajedno o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji. Od tada je prošlo devet meseci. Mi još uvek u skupštinskoj proceduri nemamo taj zakon o planiranju i izgradnji. Umesto tog zakona mi danas raspravljamo o novom zakonu, o zakonu o legalizaciji, koji se odnosi samo na deo onog prethodnog zakona koji je Ustavni sud proglasio neustavnim.
Moram da kažem da sam naziv tog zakona nije adekvatan. Zbog čega? Zato što on implicira da se radi o redovnom postupku legalizacije, a faktički radi se o naknadnom postupku rešavanja pravnog pitanja objekata koji su već sagrađeni, a oni nemaju upotrebnu, odnosno građevinsku dozvolu.
Kada bih govorila isključivo kao diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, onda bih mogla da osporim većinu ovih članova, ali to neću raditi iz prostog razloga, jer znam koliko je bespravna gradnja danas ogroman problem u državi i koliko je neophodno njeno rešavanje, njeno, pod određenim uslovima, podvođenje pod određeni režim pravno priznatih odnosa, uz sve rizike koje ona sa sobom nosi.
Sam postupak legalizacije objekata u ovoj državi traje decenijama unazad. Od svih pokušaja da se nešto po tom pitanju uradi, mi danas imamo samo jednu poznatu činjenicu, a to je da je 1.300.000 objekata danas nelegalizovano, da je 720.000 zahteva podneto i da je nešto oko 15% zahteva rešeno.
Međutim, potpuni je apsurd da mi od 1995. godine, kada je donet prvi Zakon o legalizaciji, imamo mnoštvo papira, mnoštvo propisa, mnoštvo svih novih zakona koji su liberalniji u odnosu na onaj prethodni, koji su povoljniji za podnosioce zahteva u odnosu na onaj prethodni zakon, ali je stvar još gora u tom smislu što je broj rešenih zahteva sve manji i manji.
Evo, ja ću samo malo da se vratim u prošlost. Od 2003. godine podneto je 368.000 zahteva, ako se ne varam. Rešeno je samo 5% od toga. Godine 2006. kada smo imali i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kada je produžen rok za podnošenje zahteva, kada je legalizacija drastično pojeftinila, kada je obim tehničke dokumentacije takođe bio smanjen, od 446.500 zahteva rešeno je svega 3%. Po zakonu iz 2009. godine rešeno je 14,3% zahteva, iako je taj zakon predviđao čak popust od 99% za objekat do 100 kvadrata.
Naravno, kada se analiziraju svi ovi pokazatelji, onda ne treba da nas ne zabrinjava podatak da se danas nalazimo na 179. mestu od 183 zemlje po studiji Svetske banke kada je u pitanju brzina dobijanja građevinskih dozvola.
Zaista smatram da je van svake pameti da postupak dobijanja građevinske dozvole u državi traje 279 dana i da on predviđa 19 procedura. Mislim da ste i vi o tome govorili dosta u prošlosti, da ste rekli da je neophodno da se taj postupak pojednostavi, da se građevinska dozvola dobija za jedan dan na šalteru, ali čini mi se da do danas ništa na tom planu nije urađeno. Videćemo šta ste predložili u novom zakonu o planiranju i izgradnji.
Naravno, očigledno je da ovo pitanje o kome sada govorim otvara posredno i jedno drugo pitanje, koje predstavlja mnogo veći problem u državi, a to je neophodnost reforme državne uprave. Mi danas nemamo profesionalizovanu, nemamo efikasnu državnu upravu. Mi danas, nažalost, imamo mnogo više administracije, mnogo više birokratije nego što imamo znanja i znanje nam nekako u toj oblasti uvek manjka.
Čini mi se da će ovaj zakon, o kome danas raspravljamo, još dodatno usporiti proces, hajde tako da kažem, legalizacije naknadno izgrađenih bespravnih objekata. Zbog čega? Zbog toga što on još više opterećuje one koji žele da podnesu zahteve, dodatnom dokumentacijom. I ne samo da je u pitanju papirološki problem, nego je u pitanju i problem koji podrazumeva određeni finansijski izdatak. Znači, dokumentacija koja se sada traži po ovom zakonu, po ovom Predlogu zakona, podrazumeva da će neko još dodatno morati to da plati. To, naravno, govorim ne samo kada je u pitanju projekat izvedenog objekta, veća kada su u pitanju i same naknade, koje već sada, znamo, da neće biti ni najmanje jeftine.
Gospodine predsedniče, molim vas da mi omogućite da na miru govorim, da se koncentrišem o zakonu koji je na dnevnom redu i da, koliko je moguće, umirite poslanike koji se očigledno ne nalaze u sali Narodne skupštine.

Ministar vas pažljivo sluša. Samo vi nastavite.

Niste učinili ono što sam od vas tražila. Omogućite mi da govorim u Skupštini i da iskoristite vaše…