Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Nasmejao bih se ja, gospodine Iliću, da ova vlada nije najgora od kad su, kako kaže moj kolega Srđan Milivojević, južni Sloveni došli na ova područja. Nema tu šta da se pohvali.
Ovaj je zakon sam po sebi takav da zaista ne zavređuje bilo kakvu raspravu. Ali, pošto imam manje vremena od vas, reći ću vam, gospodine Iliću, da ste vi malo pre napravili krivično delo, odnosno priznali ste krivično delo. Rekli ste da ste prethodnih dana vršili istragu.
(Velimir Ilić: Svoju istragu.)
Vi niste ni tužilac, ni istražni sudija, da vi vršite istragu. Rekli ste da ste presudili tom čoveku. Presudili ste čoveku koga ste strpali u Kraljevo u zatvor i na kraju se ispostavilo da nije učinio nikakvo krivično delo, da je čak manje isplatio iz kase budžeta Kraljeva nego što je trebalo.
Rekli ste juče gospodinu Đeliću da je prisustvovao otvaranju jednog objekta koji je bio sagrađen nelegalno. On je prisustvovao otvaranju i vi ga zbog toga optužujete, a vi ste gradili nelegalni objekat od 8.000 kvadrata nelegalno.
(Velimir Ilić: Gde?)
Pokušali su novinari da nađu, ali im vi niste dozvolili da priđu.
(Velimir Ilić: Gde?)
S druge strane, kada je u pitanju taj most u Beogradu o kome pričate, malo ste i mene nasmejali, taj most je građen parama Evropske banke i nikakva nova tranša nije mogla da bude isplaćena dok prethodna tranša ne bude opravdana u dinar. S druge strane, taj most je dobio privremenu upotrebnu dozvolu. Po isteku tog roka, vašem ministarstvu su podneli zahtev za dozvolu.
(Predsednik: Vreme.)
Međutim, vi ste trebali formirati komisiju, ali to niste učinili. Dva meseca ste čekali da se formira komisija, posle ta komisija nije ništa radila i zbog toga taj most nije na vreme dobio građevinsku dozvolu. Zbog vaše odgovornosti.
Kako vam verovati, kad ste vi juče rekli da je grad uzeo zemljište na kome je čoveku kada je otišao na odmor i vratio se – sagrađena zgrada. Kako je moguće za deset dana da se sagradi zgrada?

Hvala, gospodine Veselinoviću.
Replika, Aleksandar Senić.

Ministru se baš usladilo da govori danas.
Hteo sam zbog javnosti da navedem neke činjenice, jer neprestano obmanjujete javnost. Pristupne saobraćajnice za most na Adi je finansirala kroz kredit Evropska banka za obnovu i razvoj. Prosto je nemoguće da Evropska banka za obnovu i razvoj napravi takav privid u sprovođenju svoje procedure da finansira objekte koji nemaju građevinsku dozvolu.
Prošle godine, 25. novembra je Ministarstvu upućen zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za Most na Adi. Ministre, još uvek niste izdali upotrebnu dozvolu, skoro godinu dana. Šta je sa generalnim planom za grad Beograd? Opstruišete donošenje generalnog plana jer želite da prikažete lošu vlast u Beogradu.
Juče me je kontaktiralo 50 urbanista koji se žale na rad vašeg ministarstva zato što ne izdajete upotrebnu dozvolu za Most na Adi i ne dajete saglasnost na generalni plan za grad Beograd. Juče ste rekli da je od 2003. do 2009. godine izgrađeno milion nelegalnih objekata u Srbiji. Ko je tada bio ministar građevine? Ko je vodio kapitalne investicije i ujedno imao nadležnost nad tim objektima? Otkud u Čačku 25.000 nelegalnih objekata? Jel i za to kriva DS?
Na kraju, još jednom ću reći da vršite krivično delo jer prikrivate počinioca krivičnog dela. Molim vas da zbog javnosti kažete ko je uzeo mito i ko je otac tog lokalnog funkcionera ili stranačkog lidera koji je uzeo mito? Mi to želimo da znamo, zbog javnosti. Ko krije te krivične prijave u fijokama? Sada vam je sve na raspolaganju. I sami kažete da sprovodite istrage - istražite sve. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Kako dati upotrebnu dozvolu za Most na Adi kad nije završen? Koja komisija može da vam da tu dozvolu? Jeste izlazila komisija, ali, to nije završeno. Dobili ste rok do decembra, niste završili. Znači, zato ne možete da dobijete upotrebnu dozvolu. Završite što ste započeli.
Generalni urbanistički plan Beograda je takvo krivično delo i postoji i sada, a ja mislim da je već data krivična prijava protiv počinioca. Znate šta ste vi tu uradili? Vi ste, na primer, dali u javnu raspravu jedan generalni urbanistički plan, završili sve procedure, doneli na Skupštini i poslali ministru na potpis. Ali, kada ste poneli do mene, promenili ste sve papire i sve ono što je urađeno falš, nelegalizovano, nadograđeno, smućkali ste i ubacili u to da potpiše ministar. Kad sam ja dao da se to sve pregleda, pojavila su se groblja, opštine Voždovac, opštine Rakovica, a toga uopšte nije bilo u javnoj raspravi, uopšte se groblje nije spominjalo. Vi ste uništili ljude koji su pravili poslovni prostor, zgrade, i sada ste im ispred zgrade stavili groblje. Hiljade potpisa su građani skupili i doneli da se to ne potpiše.
Ja sam vam vratio da ispravite sve po onome što je bilo u javnoj raspravi, ili ovo novo da vratite u javnu raspravu. Sada sam vas naterao da to uradite, pa ću vam tek onda potpisati. Da li vam je sad jasno? Vi ste napravili falš dokumentaciju, zato nisam hteo da vam potpišem. Ubacili ste 6.000 objekata „na kvarno“, ono što se nigde nije spominjalo. Pogledajte i dođite da vidite papire. Ne znam koliko hektara, mislim da se radi o 23 hektara groblja, ubacili ste ljudima između zgrada, a to ste vodili kao zelene površine kad su ljudi pravili lokale, kuće i stanove, da bi prodali lokale. E, kad ste to sve uradili, onda ste im ubacili groblje. Pitajte u Rakovici kako su ljudi reagovali na to, pitajte u Voždovcu, koliko je došlo potpisa u Ministarstvo da se to ne potpiše. Zato vam nisam potpisao.
Gospodine, to što pričate da ima osam hiljada bez dozvole, to nije tačno. Dozvola postoji u minut, ali dozvole ne gleda B 92, nego republički inspektor, koji je došao, pogledao sve dozvole i video da je sve u redu. Ne može novinar B 92 koga vi pošaljete da pogleda dokumentaciju, to ne može nigde. Znači, nije tačno da nema dozvole. Postoje svi papiri, možete da ih vidite kad god hoćete, ali, nadležne službe to gledaju a ne vaši novinari. Jel novinar treba da gleda statičku stabilnost objekta? To nigde ne može. Znači, to mora da se radi u skladu sa zakonom.
Nemojte vi da se ljutite, vi ste moji ljubimci. Ja vas obožavam kad dođem u parlament. Verujte mi. Vi ste meni interesantan lik i ja obožavam da slušam vašu diskusiju.

Narodni poslanik Ljubiša Stojmirović ima reč.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, usvajanje zakona o legalizaciji objekata je jedan od važnih koraka da se izgradi pravna država. Podaci o skoro 1,5 milion izgrađenih objekata koji nisu u pravnom režimu, odnosno izgrađeni su bez odobrenja nadležnih organa, pokazuju i dugogodišnju praksu i neprimeren odnos građana prema državnim organima, s jedne strane, ali i neefikasan sistem naše države da predupredi kršenje zakona u oblasti gradnje i stvori uslove za planski uređeno i efikasno rešavanje potreba građana. U nekoliko navrata je i gospodin ministar govorio o ovome.
Sigurno je da nije postojala politička volja da se propisima uredi ova oblast i stvore realni uslovi za poštovanje zakona. Danas raspravljamo o jednom veoma važnom predlogu zakona koji treba da završi započeti proces legalizacije bespravno izgrađenih objekata u Republici Srbiji.
Sećam se jednog ličnog primera, odnosno primera problema koji je imala opština Zvezdara dok sam ja bio kratko vreme predsednik opštine Zvezdara. Pokušavao sam na sve moguće načine da rešim taj problem građana Zvezdare i sva vrata su mi bila zatvorena. U to vreme pripadao sam opozicionoj stranci i imao sam veliku opstrukciju vladajuće garniture. Nekako sam uspeo da dođem do kabineta tadašnjeg ministra gospodina Ilića. Ne mogu da kažem da je trebalo pet minuta, čak ni pet minuta nije trebalo da gospodin Ilić u okviru svojih ovlašćenja pomogne rešavanju tog problema. Zato verujem da i danas ministar ima volju, može i želi da pomogne da se reše svi ti problemi.
Problem legalizacije nije samo problem jednog ministarstva, jedne vlade, jedne garniture, odnosno vladajuće garniture. To je problem svih nas. Malopre sam sa jednim od kolega iz opozicionih stranaka razgovarao i rekao – dajte ljudi da sednemo i da nađemo zajednički model kako izaći u susret i rešiti problem tolikog broja objekata. Nije to deset kuća, nije to 100 kuća, 100 objekata, to je na stotine hiljada.
Zakon se donosi sa namerom da se reši status ograničenog broja slučajeva, odnosno daje pravo da legalizuju svoje objekte samo oni građani, odnosno investitori koji su podneli zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine, a za objekte izgrađene bez građevinske dozvole izgrađene do 11. septembra 2009. godine. Dakle, radi se o oko 700.000 predmeta koji su procesuirani do 11. marta 2010. godine. Sedamsto hiljada objekata! Ljudi, pa to je jedan ogroman grad.
I pored većeg broja zahteva sa terena da se ovo pravo produži do roka kada ovaj predlog zakona bude usvojen i stupi na snagu, predlagač je procenio da nema opravdanja za produženje roka jer je očigledno da popuštanje u prethodno donetim zakonima u ovoj oblasti podstiče građane i investitore da nastave sa kršenjem zakona i da dalje grade bez odobrenja nadležnog organa. Mi jednom moramo da stanemo na kraj nelegalnoj gradnji. Kako je rečeno ovde u više navrata, objekti koji su posle tog roka izgrađeni najverovatnije, odnosno verovatno se neće rušiti, ali moramo da pronađemo modus kako te objekte da legalizujemo i kako da sprečimo ubuduće nelegalnu gradnju.
Sada bih se osvrnuo na sam tekst zakona. Mislim da je članom 1. Predloga zakona trebalo utvrditi da se on primenjuje na objekte koji su sagrađeni do 11. septembra 2009. godine bez građevinske dozvole, jer Predlog zakona reguliše uslove, postupak i način legalizacije samo tih objekata, i to pod uslovom da je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole do 11. marta 2010. godine.
U članu 21. Predloga zakona treba iza reči: „dopuni“ dodati reči: „u primernom roku, a najduže šest meseci“ i staviti tačku, a dalji tekst brisati kao nepotreban jer je u suprotnosti sa članom 22. stav 1.
U članu 24. stavom 3. je predviđeno da se građevinska i upotrebna dozvola može izdati jednim rešenjem, iako je to već predviđeno članom 6. i 7. Predloga zakona, pa taj stav treba brisati.
U članu 31. je predviđeno da su lokalne samouprave dužne da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Predloga zakona donesu akti o merilima za određivanje visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
Predlažem da se u tom članu, u trećem redu iza reči: „visina naknade“ dodaju reči: „za uređivanje građevinskog zemljišta“ i rok od šest meseci zameni rokom od tri meseca. Predlaže se skraćenje roka jer će ovakav dug rok znatno odužiti dobijanje građevinske dozvole u slučajevima nedonošenja akta o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta od strane lokalne samouprave.
Zakonodavac je donošenjem Zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, u članu 13. predvideo da je organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dužan da dostavi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, a stupio je na snagu 16. marta 2013. godine, sve zahteve za legalizaciju podnete u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji do 11. marta 2010. godine, sa dokumentacijom o organu nadležnom za upis prava svojine. To znači da se svi zahtevi za legalizaciju nalaze u organima za katastar, pa se javlja veliki problem vraćanja tih predmeta u organe nadležne za izdavanje građevinske dozvole po ovom predlogu zakona o legalizaciji.
Imajući u vidu da jedan broj tih 700.000 slučajeva zahteva za legalizaciju neće biti usvojen, može da se desi da zainteresovan investitor ne stekne pravo ni za legalizaciju, niti pravo na upis svojine na bespravno izgrađenom objektu. Naime, posle vraćanja predmeta organu uprave nadležnom za legalizaciju i dok traje postupak legalizacije može da istekne rok važenja Zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a on važi do 31. decembra 2014. godine.
Članom 32. i članom 33. Predloga zakona predviđen je postupak rušenja objekata koji nisu legalizovani. Imajući u vidu da još uvek traje rok u kojem investitori, a ima ih 1.300.000, imaju pravo da upišu pravo svojine po Zakonu o posebnim uslovima prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, rok je do 16. marta 2014. godine, a i u svrhu tog zakona da se bespravno izgrađeni objekti podvedu pod pravni sistem evidencije, postavlja se pitanje da li se rušenje objekata sagrađenih do 11. septembra 2009. godine, koji su upisan u katastar ili će se upisati do 16. marta 2014. godine, odnosno 31. decembra 2014. godine, a koji ne budu legalizovani, da li će se rušiti i da li će oni biti dužni da isključe komunalnu infrastrukturu prema članu 34. Predloga zakona? Stoga predlažem da se ovo pitanje definiše u prelaznim odredbama Predloga zakona i utvrdi da se neće donositi rešenje o rušenju za pomenute upisane objekte.
Nadam se da ćemo imati dovoljno snage i mudrosti da na realan način sagledamo probleme vezane za legalizaciju i da ćemo u narednom periodu udruženim snagama uspeti da rešimo ovaj problem koji je evidentan u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Suzana Spasojević je juče iznela stav poslaničke grupe SPS o Predlogu zakona o legalizaciji koji se nalazi na dnevnom redu, vrlo jasno, precizno i bez mogućnosti da se tumači na različite načine.
Uz podršku predloženog zakona o legalizaciji, naša koleginica ovlašćeni predstavnik je, poštujući vašu želju, gospodine ministre, a i našu, da ovaj zakon, naravno, u uskim okvirima koje je Ustav dao, učinimo što primenjivijim i što boljim, rekla da su podneti amandmani sa ciljem da se podrži ovaj zakon i sa ciljem da u nekim stvarima, pre svega tehničke i proceduralne prirode, doprinesu da on bude još bolji. Ja vas pozivam, gospodine ministre, imajući u vidu da ste i sami to činili prethodnih meseci, da sve pogledate dobro i da se ne obazirete na to ko je podneo amandman, nego da li je dobar i da li doprinosi. Grditi je najlakše.
Bespravna gradnja u Srbiji je veliki državni problem. Bespravna gradnja u Srbiji je postala pravilo, postala način, postala jedan vid kulture. Mnogi su pokušavali to da reše od 1997. godine, pa 2003. godine, kada su čak i uvedene krivične sankcije za bespravne graditelje. Godine 2009. je, moramo priznati, iskazana želja da se na najjednostavniji način izvrši legalizacija bespravno sagrađenih objekata, da ona bude masovna, da bude pravedna, na čemu mi kao SPS posebno insistiramo, da bude oročena i da dovede do krajnjeg cilja, a krajnji cilj je sprečiti bespravnu gradnju.
Dakle, svi ti pokušaji koji su bili nam pokazuju da posle donošenje zakona 2003. godine, pa 2009. kada je donet nov bio je milion. Tako bar reče tadašnji ministar, a evo sada posle tog zakona koji je Ustavni sud poništio i odredbe poništio 1.300.000 bespravno sagrađen. Dakle, ogroman, veliki problem državni problem.
Mislim da treba i tu da kažemo i sledeće, da nije sam pojedinac kriv koji je učestvovao u bespravnu gradnju. Želim da kažem da mu je i sistem omogućavao tako nešto ili ga da ne kažem terao na tako nešto. Ako imamo već 1.300.000 bespravno sagrađenog objekta neće biti da su baš svi ti građani, sa svojim porodicama i prijateljima koji su im pomagali u gradnji da naprave dom za sebe kriminalci. Trebalo bi videti da li ih sistem terao da krše zakon.
Zašto ovo pričam? Zato što ovo pitanje sistemski mora da se reši. Popisati bespravne objekte je jedna stvar, omogućiti legalizaciju je druga, ali najvažnije kako sprečiti bespravnu gradnju. Kako jednom stati ovome na put, a smatramo da sprečiti bespravnu gradnju je najbolji način da se spreči tako što će se omogućiti sistemski, država će omogućiti i veoma očekujem od vas gospodine ministre, kroz najavljeni Predlog zakona o planiranju izgradnji, da se upravo stvore ti uslovi, da građaninu bude jednostavnije, lakše, jeftinije, sigurnije da gradi sa dozvolom nego da legalizuje bespravan objekat.
Onda kada mu bude bilo jednostavnije da gradi sa dozvolom, sigurnije, jeftinije, neće imati potrebe da se pravi bespravno bez dozvole. Ako se to ima u vidu, želim da kažem, da mi unapred podržavamo vas, podržavamo Vladu, da dođe do tog Zakona o planiranju i izgradnji koji će pojednostaviti, da kažem najjednostavnije, što može pojednostaviti proceduru dobijanje građevinskih dozvola koji će na najlakši, najefikasniji način omogućiti građanima da dođu do nje. Tada će bespravna gradnja postati u Srbiji anomalija, a ne pravilo i to će biti najbolji način da se spreči dalja bespravna gradnja.
Želim unapred da vas podržim da i u vašem jednom izlaganju pre posla godine kada ste rekli pozivam sve da učestvuju i da kažu šta misle da dođemo do najboljeg Zakona o planiranje izgradnje, da Srbiju planski, svako parče njene teritorije pokrijemo, izgradnju da učinimo podsticajnom, pojednostavimo dobijanje dozvola i na taj način kažemo bespravna gradnja je sramota, a ne pravilo.
Podržaćemo vas i tražimo da i dalje nastavite u tom smislu, da zakon važi u mnogo dužem periodu, a ne kao što već postalo pravilo da zakon važi dok traje jedna Vlada, pa kada dođe druga onda drugi zakoni itd. To će omogućiti i konkurentnost privrednog okruženja, to će omogućiti i stranim investitorima da dođu da ulažu, građanima da jednostavnije dobiju dozvolu, ali ne samo i stranim nego i domaćim. Čini mi se da tome ne poklanja dovoljno mnogo pažnje.
Navešću jedan primer, ne znam da li je tačan, prosto javnost da zna. Čuo sam da ima interesovanja „BK grupe“ da Prokop završi koji se 30 godina gradi, 30 godina traje ta izgradnja, pod vrlo povoljnim uslovima. Tu je gospodin Karić, da li je to tačno, ako je tačno zašto to nerade, ako nije tačno kažite javno da nije tačno i da iza toga stoji nešto drugo. Dakle, suština je u tome pojednostaviti način dobijanja dozvole, na jednom mestu, jeftinije, jednostavnije, to će biti način da se spreči bespravna gradnja.
Kada je u pitanju ovaj konkretno zakon koji je pred nama, želim da istaknem tri stvari. Mi ćemo podržati zakon. Amandmani koji su podneti imaju za cilj da vam još više pomognu u vašoj želji da se legalizuju ovi objekti, ali moramo da kažemo građanima Srbije da su karakteristike ovog zakona sledeće.
Pošto ni Vlada, bar ova do sada ništa ne krije, ne iznosi nikakve lažne stvari nego istinu, da li će ovo usporiti? Hoće. Da li će usložiti postupak? Hoće. Da li će poskupeti? Hoće. Ali, otvara mogućnost da se dovede u pravni sistem zemlje. Ono što je i nalog Ustavnog suda bio, a to je da će postupak biti identičan postupku izdavanja regularnih dozvola.
Druga karakteristika je, da je i ono što je Ustavni sud tražio preneto jedinicama lokalne samouprave, da na osnovu ovih kriterijuma koji su dati utvrde merila za naknadu koju će naplaćivati prilikom legalizacije bespravnih objekata. Ovde su date dve stvari koje želim da podržim kada je u pitanju naknada. Znači, u redu, država ne može to da propiše, to je nadležnost jedinica lokalne samouprave ali ovde kaže da jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređenje građevinskog zemljišta za vlasnika bespravno izgrađenog porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno poslovnoj zgradi itd.
Želim kao pripadnik SPS, odnosno kluba poslaničke grupe, da snažno podržim to. Nije isto ako je neko sebi pravio krov nad glavom da bi imao gde da živi jer nije imao druge mogućnosti da dobije od države ili ako je neko pravio objekat za tržište, za profit. Uvek ćemo se zalagati za one da imaju podsticaj i povoljnije uslove koji su sebi pravili krov nad glavom.
Drugo što želim da istaknem ovde, takođe kao pozitivno, da je dato da se može umanjiti naknada i onim sredinama gde su sami građani izvršili opremanje građevinskog zemljišta. Mi imamo mnogo mesta u Srbiji gde su ljudi samodoprinosom pravili vodovod, kanalizaciju, put i sve ostalo i pošteno je da im se to na taj način prizna. Dakle, ovo govorim iz razloga što legalizacija bez obzira što je ovog puta ograničena i dalje mora da bude pravedna.
Sasvim na kraju, ipak ćemo morati, gospodine ministre da tražimo odgovor i kao država i kao Vlada – šta sa bespravnom gradnjom? Vi ste ponudili ujedno rešenje da omogućite legalizaciju onih objekata koji su po onom zakonu gde su ljudi podneli zahtev do 2010. godine, to je negde oko 700 hiljada. Ali, mi imamo tri kategorije bespravnih objekata danas, vremenski gledano. Jedni su ti koji su napravljeni do 2009. godine pa podneli zahtev. Drugi su koji su napravili do 2009. godine, a nisu iz nekih razloga podneli zahtev. Treću su oni koji su posle 2009. godine napravili. Ovde mislim, da ima još prostora kod ovih zakona da se sagleda to pitanje.
Recimo, postoji li mogućnost da oni koji iz raznih razloga nisu podneli zahtev do 2010. godine, a objekat je pravljen pre 2009. godine, da takođe uđu u proces legalizacije, da im se omogući tako nešto? Ostaje pitanje za odgovor koji mora da se traga, svi moramo da tražimo ako želimo da Srbija bude uređena, pravna, a to je šta činiti ako je stvarno 300.000 napravljeno posle 2009. godine?
Recite mi ko će to da sruši? Ja razumem da se sruši objekat koji je počeo da se pravi. Pitam, što nije srušen kada je počeo da se pravi, a ne kada je napravljen? Ima li nekih drugih načina da se to kazni, oporezuje ne znam već na koji način i da se jednom u državi, neka ova Vlada bude ta koja će da kaže – želimo da stavimo tačku i toga više nema. Toliko sam imao. Hvala lepo.