Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, moram da zamolim vas iz vladajuće većine da mi kažete kome se vi obraćate kada govorite o ovom zakonu? Da li se obraćate milionima građana Srbije koji su izgradili svoje objekte, kuće i stanove u skladu sa zakonom, poštujući zakonsku proceduru i formu i ono što je zakonodavac propisao, ili se obraćate svima onima koji su napravili palate, stanove i dvorce, kršeći zakon, izvrgavajući ruglu one koji taj zakon poštuju? Pri tome, ne mislim na onih desetina hiljada nesrećnih ljudi koji su zbog politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica svoja ognjišta zamenili za zgarišta, dok su se promoteri te politike sa sve zarđalom kašikom useljavali u stanove od po dva ara. Da budem konkretan, mislim na lik i nedela Aleksandra Vučića.
Ako govorimo o tim nesrećnim ljudima koji su doživeli tragičnu sudbinu izbeglica, pa naravno da smo za to da im se reši status i da ćemo uvek imati blagonaklon stav prema ljudima koji su doživeli takvu nesreću zbog takve politike. Ali, ako govorimo o ljudima koji su na ekstremnom bogatstvu rešili da ga ne samo unovče, već naprave velelepna zdanja u vreme koje je svima nama bilo nevreme, a njima vreme, kršeći zakon da naprave palate i dvorove na Dedinju i drugim ekskluzivnim lokacijama, onda moram da vas pitam, ti koji su gradeći nelegalne dvorove podigli spomenike korupciji u ovoj zemlji, a sebe prozvali sposobnim ljudima, moram da vas pitam u kojoj se to zemlji čovek koji prekrši zakon o gradnji, koji na korupciji i kriminalu izgradi nelegalno zdanje, naziva sposobnim čovekom? Samo se kod nas to zove sposoban čovek. Svuda u svetu je to lopov koji je prekršio zakon, ismejao zakon, ismejao sve one građane ove zemlje koji su ga poštujući, s mukom napravili svoje kuće, stanove i objekte.
Naravno, samo se kod nas dešava da nam takvi, iz tih takvih stanova drže predavanja o borbi protiv korupcije, o poštenju, o njihovom nemerljivom doprinosu napretku ove zemlje. Svuda u svetu, makar pognu glavu pa se ne bave politikom.
Naravno, ako vi mislite da ćete ovim zakonom srediti haos koji postoji decenijama u ovoj zemlji, ja moram da vas pitam da li mislite da ćete ovim zakonom to rešiti? Verujem u dobre namere gospodina Ilića i ljudi iz ministarstva, da se to zaista privede. Niko nema lošu nameru kada ovakav zakon donosi. Mi smo taj zakon doneli sa namerom da koliko toliko tu oblast uredimo.
Stanje u urbanizmu, izgled naših gradova, a naročito groblja, najbolje ogledalo i paradigma našeg lutanja u procesu modernizacije. Idite na bilo koje groblje u Srbiji koje je nastalo negde krajem 19. i početkom 20. veka, gradsko groblje. Videćete nered u onim parcelama kada su ljudi sahranjivani kako je ko i gde je stigao, a idite tek na trgove, ako izuzmemo grad Kraljevo, gde su pozvali nekog pametnog čoveka pa je uredio grad Kraljevo i dao neki predlog urbanističkog izgleda.
Naši gadovi su doživeli strahovite eksperimente po oslobođenju od Turaka, po oslobođenju od Austrougara i Nemaca, pa po oslobođenja od Nemaca u Drugom svetskom ratu, da ne govorim o partizanskim eksperimentima. Znate, najtužnije mi je kad čujem da je to naše urbanističko nasleđe posledica turske vladavine Otomanske imperije. Znate, onda naša deca odu na ekskurziju recimo u Istanbul ili Ankaru, da ne govorim kada odu u Antaliju pa se vrate i kažu – ono neuređeno, ono tursko, ono Otomansko nasleđe? Znate, deda mi je davno kazao – sinko, znaš ti kakva bi Turska bila sila da nije provela pet vekova ovde?
Kada je reč o našem posrtanju na putu modernizacije ove zemlje, moram, ne mogu zaista da ne pomenem jednog običnog gradonačelnika grada Beograda, koga ste, čujem dobacivanje „Đilas“ i drago mi je da vam je asocijacija na običnog gradonačelnika grada Beograda - Đilas, ali ja govorim o jednom drugom gradonačelniku, govorim o 1884. godini, o Vladanu Đorđeviću. Taj veliki čovek je 1. avgusta 1884. godine napravio izveštaj o stanju gradskih poslova. Formirao je komisiju sa kojom je obišao evropske metropole i prionuo na rad uređenju Beograda.
Pazite, te godine 1884, nije bilo puno arhitekti u Beogradu, tek se završio srpsko-turski rat, tek smo imali domete Berlinskog kongresa, čovek je pozvao sve umne ljude, dva meseca putovao po najvećim evropskim prestonicama, vratio se, napravio plan kako da uredi grad Beograd i čim je došao u Beograd, prošlo je godinu dana, došao avgust mesec, smenila ga je vladajuća većina u tadašnjoj kraljevini, jer nije bio po meri te vladajuće većine koja je vladala tog trenutka ovom zemljom.
Svaka sličnost i pominjanje je namerna sa današnjim trenutkom, ali kada govorim malo o zakonu, meni je veoma opasno kada obrazlaganje zakona, pogotovo vi iz Srpske napredne stranke, počinjete tvrdnjom da nemamo stručnjake u nekoj oblasti. Odmah se zabrinem da se pokvarila štanc mašina za diplome. Pa valjda imate više, nemate samo jednu, jer čim se pokvari štanc mašina to je bar desetine manje radnih mesta onih ljudi koji rade u tri smene da štancuju.
Tema je zakon o legalizaciji, a u okviru zakona o legalizaciji čuli smo da smo mesec dana pauzirali i čekali ovaj zakon zato što su smenjeni ministri i čim su saznali da su smenjeni otišli su na odmor. Siguran sam da je reč o gospodinu Kneževiću i Aleksandru Vučiću, jer nismo čuli ko su to.
Evo, malo o temi. Znate, nema lagodne i lagane legalizacije. Znate kako je to u Vojvodin izgledalo? Sreski činovnik, dva pandura od kuće do kuće - hoćeš da legalizuješ, hoćeš u zatvor, hoćeš da ti rušimo? Svi su legalizovali.
Nisam za te i takve primere legalizacije. Mnogo je bolje ovako kako se radi u gradovima gde je Demokratska stranka na vlasti, kao u Paraćinu. Imate gradsku upravu gde dođete i na jednom mestu možete da dogovorite sve o legalizaciji i napravite ugovor o plaćanju taksi i dažbina i svega onoga što sleduje državi Srbiji, e sada u međuvremenu se donese neki zakon, pa mi nemamo odgovor kako će taj novi zakon da se odnosi prema onim zahtevima koji su imale takve gradske uprave, ažurne gradske uprave i kako će se to reflektovati na sudbinu tih gradova.
Kada govorimo uopšte o legalizaciji i modernizaciji Srbije, vi iz vladajuće većine mnogo se vrtite u krug. Taj začarani krug polako postaje omča oko vrata, ali ne vašeg, nego Republike Srbije i njenih građana. Ti krugovi se vrlo brzo pretvaraju u omču, koja se svakog dana sve jače steže. Građani taj pritisak ne mogu da izdrže.
Sada, pošto ću o ovim zakonima i amandmanima govoriti kada je rasprava u načelu, pošto smo predali neko vrlo korisnih amandmana i apsolutno sam uveren da će gospodin Ilić saslušati naše razloge, moram za kraj da vam pročitam samo šta je kazano 25 godina posle smene jednog od najboljih gradonačelnika Vladana Đorđevića.
Šta kaže novi gradonačelnik 1909. godine? „Danas zatičem neuređen, nekaldramisan modernom kaldrmom, grad pun blata i prašine, neregulisan, nekanalisan, nesnabdeven vodom. Jednom rečju, oskudan u svemu što treba jednoj metropoli, oskudan u svim obeležjima koje jedan grad svrstavaju u moderan grad“. Bojim se da će se vaša legalizacija koja se zasniva na upodobljavanje gradskih vlasti sa republičkom vlašću i ovakvim citatom završiti na kraju vašeg mandata. Hvala.
