Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, izgradnja i stambena politika je svakako jedno od najvažnijih pitanja koje se neposredno dotiče svakog našeg građanina i svake naše porodice, s obzirom da je želja za sopstvenim stambenim prostorom prirodna potreba svakog čoveka.  Stoga zakonska rešenja koja se u ovoj oblasti donose moraju biti takva da zadovolje najširi krug onih koji su za njih zainteresovani, dakle, celokupnog našeg stanovništva.
Iako se naš celokupni pravni sistem, nažalost, ne može pohvaliti da spada u one pravne sisteme koji idu u korak sa najširim društvenim odnosima i realnošću, kao ni u one pravne sisteme koji se odlikuju doslednom primenom i efikasnošću sprovođenja sopstvenih pravnih normi, upravo se u propisima vezanim za izgradnju on pokazao kao potpuno nedelotvoran, neefikasan, i van realnih životnih tokova koje je pokušao da reguliše.
Kao najbolji dokaz toga ostale su nam opšte poznate činjenice o broju objekata sazidanih mimo postojeće zakonske procedure, za koje se već duži niz godina ne može ni da utvrdi koliko ih tačno ima, sem da ih ima dosta, od nekoliko stotina hiljada, pa do preko milion i 300 hiljada.
Ova Vlada nije prva, ali se nadamo da će biti poslednja koja pokušava da se izbori sa velikim problemom u ovoj oblasti. Pitanje legalizacije je, doduše, već bilo tretirano u postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, ali je Ustavni sud doneo odluku da cela glava 13. tog Zakona, koja se odnosila na legalizaciju objekata, članovi 185. do 200, nije u skladu sa Ustavom i prestala je da važi 7. juna 2013. godine.
Osvrnula bih se samo na dve veoma važne činjenice iz obrazloženja odluke Ustavno suda, prilikom ocene ustavnosti ovih članova zakona. Naime, Ustavni sud je zauzeo stanovište da pravni postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata, kao takav nije suprotan Ustavu, ali da se zbog poštovanja principa pravne jednakosti i principa socijalne pravde, mora se praviti razlika prilikom postupanja, u slučajevima kada se bespravno gradilo, kako bi se sebi i porodici podigao krov nad glavom, međunarodno priznato ljudsko pravo na dom i kad je bespravna gradnja imala za cilj sticanje profita, potrebe privrednih aktivnosti, pa i izgradnje objekata od strane države i drugih javno-pravnih subjekata sredstvima iz budžeta.
Druga bitna stvar koju je Ustavni sud potencirao je da se i za postupak legalizacije mora postaviti tačan vremenski period za koji se ovaj postupak može primenjivati, jer se ubuduće ne može dozvoliti nepoštovanje i devalviranje zakonskih normi o građenju kroz korišćenje instituta legalizacije.
S obzirom na ove činjenice, čini se sasvim logičnim što je Vlada ovu materiju nama poslala kao poseban specijalan zakon. Dakle, postupak legalizacije više neće biti tretiran kao deo Zakona o planiranju i izgradnji. U ovom Predlogu zakona napravljena je jasna granica koji će se objekti legalizovati. To će biti samo oni objekti koji su izgrađeni ili dograđivani do 11. septembra 2009. godine i oni za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine. Time bi trebalo da se pošalje jasna poruka nesavesnim graditeljima, da im se nepoštovnje zakona na kraju neće isplatiti. Ove postupke će voditi isti organi koji su već nadležni za izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, opštinski organi uprave, odnosno republičko ministarstvo, i mi se nadamo da će oni ovaj veliki posao postupka legalizacije koja im predstoji obavljati sa višim stepenom efikasnosti, nego prilikom samog izdavanja tih dozvola.
Što se ovih tehničkih detalja tiče, tu će biti postavljeni slični zahtevi kao i ranije, geodetski snimak, projekat, dokaz o pravu svojine ili korišćenja, dokazi o regulisanju naknadi za komunalno opremanje zemljišta i takse.
Posebno cenim što je u proceduri Predloga zakona sada prepoznat i specifičan problem nedostatka samoupotrebne dozvole, s obzirom da je značajan deo izgrađenih stambenih objekata građen na osnovu građevinske dozvole, a da samoupotrebna dozvola nedostaje. U takvim slučajevima predviđen je pojednostavljeni postupak, da objekat pregleda odgovarajuća komisija i da se upotrebna dozvola izda u roku od osam dana od davanja pozitivnog mišljenja komisije.
Predviđeno je da se napravi već pomenuta razlika u zavisnosti od namene bespravno izgrađenog objekta. Naime, za stambene objekte do 300 metara kvadratnih površine biće traženo manje neophodne dokumentacije za projekat izvedenog objekta i to samo tehničke osnove i preseke sa izveštajima, dok će se za veće objekte i za objekte zidane za privredne potrebe tražiti znatno obimnija tehnička dokumentacija, koja uključuje i prikaze postojećeg stanja, nivelacije, specifikacije posebnih delova objekta, šeme, instalacije itd.
Od velikog značaja je što će članom 20. biti predviđeno da će se legalizacija nadziđivanjem i pretvaranjem nekadašnjih stambenih prostorija moći vršiti samo uz odgovarajući ugovor, jer se u praksi nebrojeno puta dešavalo da su ovako građeni stanovi nastajali prethodno nelegalnom dodelom ili uzurpacijom ovih prostora, a da ovakve građevinske intervencije, ne samo što utiču na funkcionalnost i estetski izgled objekta, već često i na samu bezbednost i statiku te zgrade, pa nije ni čudo što smo imali slučajeva da su se i čitave zgrade urušavale ili otvarala klizišta samo zbog ovakvih nelegalnih radnji.
U odnosu na prošli zakon, drugačije je regulisano pitanje naknade za uređenja građevinskog zemljišta, pa će od sada njenu visinu i eventualne propuste uređivati lokalne samouprave. Smatram da je ovo rešenje u duhu odluke Ustavnog suda, jer svakako da lokalne samouprave imaju mogućnost za bolji uvid u činjenicu, gde se nalaze zone divlje gradnje, nastale radi pukog stanovanja, a na drugoj strani, gde je građeno bez dozvola, da bi se izvlačili ekstra profiti kroz poslovne i trgovinske delatnosti ili za ekskluzivno stanovanje ili vikend naselje. Samim tim i zainteresovane strane će imati bolje mogućnosti da, u slučaju opravdanog zadovoljstva, visinom ovih naknada izvrši neposredniji pritisak na odgovorne za njihovo utvrđivanje.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je predlog ovog zakona bitan korak napred u stvaranju bolje pravne i imovinske sigurnosti naših građana, te će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala na pažnji.

Po Poslovniku, reč ima gospodin Jovanović. Izvolite.

Predsedavajući, mislim da je prekršen član 89. Poslovnika Narodne skupštine i da je ministar dužan da bude prisutan tokom rasprave, što govori prvi stav ovog člana. Vi ste, koliko se sećam, produžili rad Narodne skupštine posle 18,00 sati danas. Narodni poslanici mogu da sede ovde, slušaju i učestvuju u debati. Prethodni govornici koji su govorili o ovom zakonu na jedan način ne mogu da dobiju komentar ministra i mislim da se na taj način neće dobiti na kvalitetu u ovoj raspravi. Mislim da nije u redu da na ovaj način ministar krši dostojanstvo Narodne skupštine i vi niste trebali to da dozvolite. Svakako raspravu možemo nastaviti jer bi troškovi sigurno bili veći ako bi pravili prekide, ali hoću da napomenem da je ovakvo ponašanje ministra nedopustivo i da ne treba da bude tolerisano od strane Narodne skupštine. Hvala.

Na početku popodnevne rasprave sam dao obrazloženje o odsutnosti ministra. Vi niste bili tu. Dao sam i jedan predlog, imajući u vidu da deo poslanika neće voditi raspravu o zakonu ako nije ministar tu. Dao sam predlog da govore poslanici koji hoće da raspravljaju o zakonu u odsutnosti ministra. Tako smo se dogovorili i mislim da ništa ne gubimo. Samo bismo više izgubili da smo sada tamo po kancelarijama ovih sat vremena. Vas ne obavezujem da budete ovde i da govorite. Kada vi dođete na red da govorite, ili će biti ministar tu ili neće biti rasprave. To je ono što mogu da obećam.
Sada dozvolite da iskoristimo ovo vreme, mislim da je to razumno, da govore oni poslanici koji žele. Tu je predstavnik ministarstva koji će preneti stavove i viđenja. Očekujem da će to na neki način doći do ministra. Molim vas da to prihvatite, da sada ne polemišemo oko toga. Mogu da prekinem ovo, ali šta dobijamo? Ništa.
Izvolite.

Ja vas sada ne razumem. To nigde ne piše u Poslovniku. Složio sam se da nastavimo raspravu, samo sam napomenuo da nije u redu. Bio sam tu kada ste vi to dogovorili sa poslanicima koji hoće da govore, ali mislim da nije u redu. To o čemu vi govorite ne piše u Poslovniku. Često se dešava u Skupštini da se neke stvari koje ne pišu u Poslovniku primenjuju. Molim vas da to svedemo na minimum. Hvala.

Ono što odgovorno tvrdim jeste da je opravdano ministar odsutan. Ima obavezu koja nije obaveza samo na nivou Vlade, nego je međunarodna obaveza i smatrao sam da je opravdano. Molim vas da to prihvatite, a to ste i prihvatili, koliko sam razumeo.
Po Poslovniku, reč ima Zoran Ostojić. Izvolite.

Reklamiram član 27.
Gospodine predsedavajući, mi razumemo obaveze ministra, ali shvatite, rasprava o ovako važnom zakonu mora da bude interaktivna. Mi poslanici moramo da budemo u prilici da pitamo i da tražimo neka razjašnjenja. Gospodin Ilić je do sada pokazao da je spreman, doduše malo preopširno i malo van teme, da daje ta obrazloženja. Evo, na primer, ja imam jedan konkretan problem na koji ne može niko da odgovori sem ministra, a tiče se zakona. Znači, zbog kvalitetne rasprave, zbog odgovora koji ne možemo dobiti ovako pričajući u kameru i vama, mislim da je bolje da sačekamo ministra. Ništa nećemo izgubiti zbog toga što ćemo sačekati ministra, a građani i svi mi ćemo dobiti kada ministar bude tu, jer će možda shvatiti da u nekim rešenjima greši ili će nam pojasniti nešto i ubediti nas da grešimo. Samo se o tome radi.

Ne vidim potrebu da vi branite interese onih poslanika koji prihvataju ovakav način rasprave. Prema tome, smatram da nije povređen Poslovnik i molim vas da dopustite ljudima koji žele da vode raspravu da govore. Možemo u nedogled ako hoćemo da reklamiramo povredu Poslovnika i onda ću ja da prekinem raspravu, ali s tim ništa nećemo dobiti.
Izvolite, gospodine Ostojiću.

Gospodine predsedavajući, imam jedan predlog. Oni koji žele da govore vama i kamerama, neka govore, ali preskačite one koji čekaju ministra.

Tako smo se i dogovorili. Nikoga ne silim, niti primoravam da govori dok je ministar odsutan. Prema tome, složili smo se i idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.