Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikog od vas ne mrzim. Naprotiv, volim prof. Atlagića. Drag mi je kao čovek. Volim i vas, gospodine Babiću. Drag mi je svaki čovek koji diše gočki vazduh, doduše sad izgleda mnogo manje dišete gočki vazduh, a više hlorisanu vodu u bazenima, ali i dalje ste mi dragi. Volim vas. Ali, znate, nemojte da koristite teške reči – mržnja. Nemojte da svaku kritiku doživljavate kao mržnju.
Ako očekujete da mi budemo ono što ste vi kada dođe Aleksandar Vučić, pa klimate glavom kad on svaki put nešto kaže, Demokratska stranka nije Efet efendija. To je turski sultan imao Efet efendiju, šta god on kaže, oni klimaju glavom. Nama dozvolite da mislimo tom glavom, a ne da klimamo. Dozvolite nam da vam kažemo sve ono što mislimo i što osećamo.
Nemojte da se pozivate na rejting, da se krijete iza rejtinga. Krijte se iza nečega drugoga, a ne iza rejtinga. Ali, kada god izađete pred građane, ispred vas stavite rezultate rada i onoga što ste uradili. Rejting je varljiva stvar. Znate kakav smo mi rejting imali pred majske izbore, da ne pričam o tome. Da ne pričam o drugim političkim strankama koje su imale odličan rejting. Šta znači rejting? Kad god Aleksandru Vučiću rejting poraste 2%, standard u Srbiji padne 50%. To nije dobro za Srbiju. Možda je dobro za vas, a za ovu zemlju nije dobro.
Stoga ne očekujte od mene da vam klimam glavom, niti da me optužujete da vas mrzim. Čovek sam hrišćanin iz Kruševca, vi ste iz Vrnjačke Banje, barem mi možemo da se volimo i poštujemo. Ne moramo isto da mislimo. Možda vas boli istina koju izgovaram, ali nemojte da doživljavate kao mržnju. To što vam ja kažem, bolje da vam kažem ja, nego građani Srbije na izborima. Hvala.